Научная статья на тему 'Ҳудудларда агротуристик салоҳиятни баҳолаш услубиятини такомиллаштириш'

Ҳудудларда агротуристик салоҳиятни баҳолаш услубиятини такомиллаштириш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳудуднинг туристик салоҳияти / ҳудуднинг табиий салоҳияти / туристикрекреацион салоҳият / агротуристик жозибадорлик / комплекс баҳолаш усули / хусусий ва интеграл баҳолаш / Стёржесс мезони. / tourist potential of the territory / natural potential of the territory / tourist and recreational potential / agro-tourism attractiveness / complex assessment method / private and integral assessment / Sturges criterion.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Амиров Акмал Меърожович

Туризм иқтисодиётнинг жадал ривожланаётган ва юқори рентабелли тармоғи сифатида ҳудудларни ривожлантиришда муҳим аҳамиятга эга бўлиб, маҳаллий ва ҳудудий миқёсда даромад манбаи ҳисобланади. Ҳудудда туризм бизнесини шакллантириш учун асос бўлган агротуристик салоҳиятни баҳолаш ҳудудий агротуристик маҳсулотнинг хусусиятлари ва таркиби, янги сайёҳлик йўналишлари, қишлоқ жойларда инвестиция сиёсатининг устувор йўналишларини шакллантиришни белгилайди. Ушбу мақолада қишлоқ ҳудудларида агротуристик салоҳиятни баҳолаш усуллари умумлаштирилган бўлиб, уни комплекс баҳолаш зарурати асосланган. Шунингдек, «туристик салоҳият» тушунчаси, унинг шаклланишида таъсир этувчи омиллар ва баҳолаш параметрлари ўрганилган. Ижтимоий идрок нуқтаи назаридан агротуризмнинг устунлик томонлари ёритилган. Ҳудуднинг туристик-рекреацион салоҳияти ва агротуристик жозибадорлигини баҳолаш босқичлари келтирилган. Маъмурий ҳудудларда агротуризм ривожланишини интеграл баҳолаш усули ҳудудларнинг ўзига хос хусусиятлари ва рақобат устунликларини ҳисобга олган ҳолда, унинг агротуристик салоҳияти даражасини ифодаловчи кўрсаткичлар Стёржесс мезони бўйича таснифлаш асосида тадқиқ қилинган. Умумлаштирилган усуллардан фойдаланиш ҳар бир ҳудуднинг ўзига хос хусусиятларини инобатга олган ҳолда, агротуризм салоҳиятини объектив баҳолашга имкон беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Improving the methodology for assessing potentials of agro-tourism in regions

Tourism, as a rapidly developing and highly profitable sector of the economy, plays an important role in the development of regions and is a source of income at the local and regional levels. Assessment of the agro-tourism potential, which forms the grounds for tourism business in regions, determines characteristics and composition of the regional agro-tourism product, shapes new tourist destinations, and priority areas of investment policy in rural areas. This article summarizes methods for assessing the agro-tourism potential in rural areas, based on the need for comprehensive assessment. The concept of «tourist potential», factors influencing its forming and evaluation parameters have also been studied. The advantages of agro-tourism from the point of view of social perception have been highlighted. The stages of assessing the tourist and recreational potential and agro-tourism attractiveness of a region have been presented. The methodology for a comprehensive assessment of the development of agro-tourism in administrative districts has been studied based on a classification of indicators that reflect the level of agro-tourism potential according to the Sturges criterion, with an account of specifics and competitive traits of regions. The use of generalized methods enables unbiased assessment of the potential of agro-tourism, taking into account specific features of each region.

Текст научной работы на тему «Ҳудудларда агротуристик салоҳиятни баҳолаш услубиятини такомиллаштириш»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-5-10 UDC: 338.48(571.1)(045)

ХУДУДЛАРДА АГРОТУРИСТИК САЛОХИЯТНИ БАХОЛАШ УСЛУБИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Амиров Акмал Меърожович,

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети докторанти, e-mail: amirovakmal75@gmail.com

Кириш

Замонавий шароитда мамлакат ицтисо-диёти ривожланишининг узига хос хусусия-ти - бу ицтисодий усиш ва барцарор ривож-ланишни таъминлайдиган тармоцларнинг атроф-мухит хамда ресурслардан оцилона фойдаланишни тацозо этади. Хрзирги вацт-да республикамизнинг аксарият худудлари аграр йуналиш билан ажралиб туради, бу эса худудларда агротуризмнинг шаклланиши ва унинг жозибадорлигини оширишни талаб цилади. Бу, бир томондан, цишлоц худудла-рининг барцарор ривожланиши, иккинчи томондан эса атроф-мухитни мухофаза цилишга хисса цушади.

Жахоннинг куплаб мамлакатларида циш-лоц жойларнинг ижтимоий-ицтисодий ри-вожланиши агротуризмнинг ривожланиши билан тобора купроц боглицдир. Бунда у на-фацат рекреацион-туристик ихтисослашган худудлар, балки куп тармоцли, шунингдек, табиий-ицтисодий ва ижтимоий-ицтисодий муносабатларда цулай булмаган худудлар-нинг ицтисодий усишининг реал омили булиб хизмат цилади. Агротуризмни ривожланти-ришнинг худудий бошцарувидаги стратегик ёндашув унинг ривожланиш салохияти ций-матини аницлаш ва ундан фойдаланиш сама-радорлигини оширишга царатилган чора-тад-бирлар ишлаб чицишни талаб цилади.

Мавзуга оид адабиётлар тацлили

Туристик салохият хажмини бахолашнинг назарий-методологик ва услубий ёндашувла-рини ишлаб чициш муаммоларига багишлан-ган махаллий хамда хорижий муаллифлар-нинг тадцицотлари куп йуналишли тавсифга

Аннотация. Туризм иктисодиётнинг жа-дал ривожланаётган ва юкори рентабелли тармоги сифатида худудларни ривожланти-ришда мухим ахамиятга эга булиб, махаллий ва худудий микёсда даромад манбаи хисобла-нади. Худудда туризм бизнесини шаклланти-риш учун асос булган агротуристик салохи-ятни бахолаш худудий агротуристик махсу-лотнинг хусусиятлари ва таркиби, янги са-йёхлик йуналишлари, кишлок жойларда инвестиция сиёсатининг устувор йуналишларини шакллантиришни белгилайди. Ушбу маколада кишлок худудларида агротуристик салохият-ни бахолаш усуллари умумлаштирилган булиб, уни комплекс бахолаш зарурати асослан-ган. Шунингдек, «туристик салохият» ту-шунчаси, унинг шаклланишида таъсир этувчи омиллар ва бахолаш параметрлари урганил-ган. Ижтимоий идрок нуктаи назаридан агротуризмнинг устунлик томонлари ёритилган. Худуднинг туристик-рекреацион салохияти ва агротуристик жозибадорлигини бахолаш боскичлари келтирилган. Маъмурий худуд-ларда агротуризм ривожланишини интеграл бахолаш усули худудларнинг узига хос хусусиятлари ва ракобат устунликларини хисобга олган холда, унинг агротуристик салохия-ти даражасини ифодаловчи курсаткичлар Стёржесс мезони буйича таснифлаш асосида тадкик килинган. Умумлаштирилган усуллар-дан фойдаланиш хар бир худуднинг узига хос хусусиятларини инобатга олган холда, агро-туризм салохиятини объектив бахолашга им-кон беради.

Калит сузлар: худуднинг туристик салохияти, худуднинг табиий салохияти, туристик-рекреацион салохият, агротуристик жозибадор-лик, комплекс бахолаш усули, хусусий ва интеграл бахолаш, Стёржесс мезони.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕТОДОЛОГИИ ОЦЕНКИ АГРОТУРИСТСКОГО ПОТЕНЦИАЛА В РЕГИОНАХ

Амиров Акмал Меърожович,

докторант Самаркандского государственного университета имени Шарофа Рашидова

Аннотация. Туризм как быстро развивающаяся и высокодоходная отрасль экономики играет важную роль в развитии регионов и является источником дохода на местном и региональном уровне. Оценка агротуристского потенциала, являющегося основой формирования туристического бизнеса в регионе, определяет характеристики и состав регионального агро-туристского продукта, формирование новых туристских направлений, приоритетные направления инвестиционной политики в сельской местности. В данной статье обобщены методы оценки агротуристского потенциала сельской местности исходя из необходимости комплексной оценки. Также изучено понятие «туристский потенциал», факторы, влияющие на его формирование и параметры оценки. Выделены преимущества агротуризма с точки зрения социального восприятия. Приведены этапы оценки туристско-рекреационного потенциала и агротуристской привлекательности региона. Исследована методика комплексной оценки развития агротуризма в административных районах на основе классификации показателей, отражающих уровень агротуристского потенциала по критерию Стерджесса, с учетом специфики и конкурентных преимуществ регионов. Использование обобщенных методов позволяет объективно оценить потенциал агротуризма с учетом специфики каждого региона.

Ключевые слова: туристский потенциал территории, природный потенциал территории, туристско-рекреационный потенциал, агротуристская привлекательность, метод комплексной оценки, частная и интегральная оценка, критерий Стерджесса.

IMPROVING THE METHODOLOGY FOR ASSESSING POTENTIALS OF AGRO-TOURISM IN REGIONS

Amirov Akmal Merozhovich,

Doctoral Student of Samarkand State University named after Sharof Rashidov

Abstract. Tourism, as a rapidly developing and highly profitable sector of the economy, plays an important role in the development of regions, and is

эга булиб, у ёки бу усуллар ёрдамида кулла-ниб келинмокда. Бу эса, уз навбатида, микдо-рий ва сифатий усуллар, кийматли ва балли бахолашлар каби турли ёндашувлар пайдо бу-лишига олиб келди.

Бу борада В.С. Орлова [1, 9-15-б.] «туризм салохияти» маълум бир худудда туризм фа-олиятини ташкил этишнинг табиий, мада-ний-тарихий ва ижтимоий-иктисодий шарт-ларининг умумийлиги сифатида каралиши лозим, деб таъкидлайди.

H.A. Масилевич, А.Н. Войтеховичлар [2, 92-94-б.] уз асарларида худуднинг рекреаци-он ва туристик салохиятини (РТС) иктисодий бахолашнинг услубий жихатларини таклиф киладилар. Худуднинг РТС харажатлар смета-си ресурслар гурухини ифодаловчи учта ком-понентнинг йигиндиси сифатида аникланади: табиий, ижтимоий-тарихий ва инфратузил-мавий. Муаллифлар «ижтимоий-тарихий ва инфратузилмавий ресурслар нархини бозор нархларида, табиий ресурслар нархини ижа-ра даромади сифатида аниклашни таклиф ки-лишган».

Г.Н. Захаренко [3, 12-18-б.] туризм салохиятини ушбу худудда кизикиш уйготадиган, туристик махсулотлар ишлаб чикариш ва ис-теъмол килиш учун туристик фаолиятнинг асоси булган, шунингдек, ушбу худуднинг баркарор иктисодий ривожланиш принцип-ларига мос келадиган туристик махсулотлар ишлаб чикариш ва истеъмол килишни бошка-риш, назорат килиш ва ривожлантириш учун зарур булган турли хил моддий ва номоддий салохиятлар йигиндиси сифатида изохлайди.

О.В. Серова ва А.Ю. Кулагиннинг [4, 574-579-б.] фикрича, худуднинг табиий салохияти уни шакллантирувчи табиий шароит ва ре-сурсларнинг уйгунлашувидан иборатдир. М.А. Кривуля [5, 16-19-б.] худуднинг туристик салохияти мохиятини ахоли саломатлигини ях-шилаш, мехнат ресурсларини такрор ишлаб чикариш ва туризм сохасини ривожланти-ришга йуналтирилган, турли хил туристик ва рекреацион хизматлар такдим этишда мада-ний-тарихий ва ижтимоий-иктисодий шарт-ларни хисобга олган холда, маълум бир худуднинг иктисодий, ташкилий, инвестицион, ахборот, илмий-техник, табиий ва бошка ресурслар йигиндиси сифатида талкин этади.

А.И. Литвакнинг [6, 13-17-б.] таъкидла-шича, туристларни жалб килиш, дам олиш ва саёхат пайтида уларнинг эхтиёжларини

цондиришни таъминловчи туристик-рек-реацион ресурслар ва туризм инфратузилма-си объектларининг яхлитлиги, шунингдек, туристик-рекреацион кластерни шаклланти-риш туристик-рекреацион салохият мохияти-ни узида акс эттиради.

С.С. Хлебников [7, 18-21-6.] табиий ресурс-ли ва тарихий-маданий салохият (барцарор таркибий цисмлар), инфратузилма ва атроф-мухит (мослашувчан), мехнат ва молиявий салохият (узгарувчан) туристик худудларнинг ресурс салохияти таркибини ташкил цилади, деб аницлик киритади.

Н.В. Святохо [8, 30-36-б.] худуднинг туризм салохиятини табиий, тарихий-маданий объектлар ва ходисалар, шунингдек, маълум бир худудда туристик фаолиятни ташкил этиш учун ижтимоий-ицтисодий ва техно-логик шарт-шароитлар йигиндиси сифатида белгилайди.

А.В. Виноградов [9, 15-20-б.] "худуднинг туристик салохиятини ицтисодиёт, унинг тармоцлари, корхона ва ташкилотларнинг туристик махсулотни шакллантириш ва туристик хизматларга булган эхтиёжларни цон-диришдаги цобилиятидир", деб таърифлайди. Шунингдек, у худуднинг туристик салохияти ушбу худуднинг ресурс салохиятини уз ичига олган мураккаб тизим булиб, худуддаги ту-ристик дестинациялар жозибадорлигини ифодаловчи табиий-ицлим ва маданий-тари-хий омиллар уйгунлигидан иборат, деб таъ-кидлайди.

Бизнинг фикримизча, туризм салохияти тугрисида энг тулиц таъриф А.С. Лобанов [10, 58-61-б.] томонидан берилган булиб, бу - ху-дуддаги туристик-рекреацион фаолиятнинг турли хавф-хатарлари доирасидаги моддий ва номоддий ресурсларнинг умумий жамланма-сидир, деб ифодалайди. Ушбу муаллиф фик-рига кура, моддий ресурсларга - туристик ва рекреацион инфратузилмани ташкил этув-чи табиий ресурслар, номоддий ресурсларга эса худудий (махаллий) хокимият, туристик ташкилотлар ва дам олиш хамда туризм му-ассасаларининг обру-эътибори, тарихий-маданий мерос, худуддаги инновацион фао-лият киради. Худудий хавф-хатар деганда, туристик хизматлар бозори шаклланаётган ёки ривожланаётган худудда (табиий, ицтисодий, ижтимоий) юзага келиши ёки булмаслиги мумкин булган салбий ходисалар тушунила-ди.

a source of income at the local and regional levels. Assessment of the agro-tourism potential, which forms the grounds for tourism business in regions, determines characteristics and composition of the regional agro-tourism product, shapes new tourist destinations, and priority areas of investment policy in rural areas. This article summarizes methods for assessing the agro-tourism potential in rural areas, based on the need for comprehensive assessment. The concept of «tourist potential», factors influencing its forming and evaluation parameters have also been studied. Advantages of agro-tourism from the point of view of social perception have been highlighted. The stages of assessing the tourist and recreational potential and agro-tourism attractiveness of a region have been presented. The methodology for comprehensive assessment of the development of agro-tourism in administrative districts has been studied based on a classification of indicators that reflect the level of agro-tourism potential according to the Sturges criterion, with an account of specifics and competitive traits of regions. The use of generalized methods enables unbiased assessment of the potential of agro-tourism, taking into account specific features of each region.

Keywords: tourist potential of the territory, natural potential of the territory, tourist and recreational potential, agro-tourism attractiveness, complex assessment method, private and integral assessment, Sturges criterion.

Материал ва методлар

Тадкикотнинг методологик асосини етак-чи олимларнинг худудий ижтимоий-иктисо-дий тизимлар ва кишлок худудларини барка-рор ривожлантириш муаммолари, агротуризм сохасидаги замонавий иктисодий тадкикот-лар, баркарор ривожланишни тахлил килиш ва бахолашга багишланган халкаро илмий-амалий анжуманлар материаллари ташкил этади. Шунингдек, муаммони урганиш давоми-да худудда туризм бизнесини шакллантириш учун асос булган агротуристик салохиятни бахолаш, худудий агротуристик махсулотнинг хусусиятлари ва таркиби, янги сайёхлик йуна-лишлари, кишлок жойларда инвестиция сиёса-тининг устувор йуналишлари буйича иктисо-дий тизимлар ва нисбатларни урганишга диалектик, тизимли ва илмий ёндашув, интеграл усул, киёсий ва солиштирма тахлил хамда гу-рухлаш усулларидан фойдаланилди.

Тадцицот натижалари

Худуднинг агротуристик салохияти дара-жасини аниклаш учун бахолаш боскичларини

шакллантириш ва ривожланиш салохиятини тавсифловчи асосий курсаткичларни аниклаш лозим.

1-босцич. Худуд жозибадорлигини туризмни ривожлантириш нуцтаи назаридан бахо-лаш

Албатта, туризмни исталган жойда, ду-нёнинг исталган бурчагида ривожлантириш мумкин, деган гап нотугри. Аввало, худуд-ни туризмни ривожлантириш нуктаи назаридан бахолаш зарур. Бунинг учун худудни ноёб тарихий жойларнинг мавжудлиги, та-биий-иклим шароитининг тажовузкорлик даражаси, транспорт тармо;лари фаолияти ва худуднинг ижобий имижи каби бир ;а-тор хусусиятлар буйича тахлил ;илиш талаб этилади.

2-босцич. Худуднинг умумий туристик инфратузилмасини бахолаш

Ушбу бос;ич туризм инфратузилмаси ри-вожланишини бахолашни уз ичига олади. Бунинг учун мавжуд инфратузилмани тахлил ;илиш лозим. Бахолаш ва;тида таклиф этила-ётган хизмат даражаси, транспорт ало;алари-нинг ривожланиши, жиноий вазият даражаси, худудда туристик кластер яратиш имконияти ва бошкалар тахлил килинади.

3-босцич. Худуднинг агротуристик инфратузилмасини бахолаш

Худуднинг агротуристик инфратузилмасини бахолаш куйидаги параметрларни тахлил килишни уз ичига олади:

- агротуристлар учун мехмонхоналар, ижарага бериладиган уйлар сони;

- асфальтланган йулларнинг сифати ва узунлиги;

- анъанавий хунармандчиликнинг мав-жудлиги;

- ахоли фаровонлиги даражаси;

- ахолининг хал;аро тилларни билиш да-ражаси;

- худуддаги жиноятлар даражаси.

4-босцич. Агротуризм нуцтаи назаридан энг жозибали худудларни танлаш

Ушбу бос;ичда агротуризмнинг ривожланиши нуктаи назаридан худуднинг жозибадорлигини бахолаш зарур. Жозибадорликни бахолаш учун биз куйидаги курсаткичлардан фойдаланишни таклиф киламиз:

- атроф-мухитнинг ифлосланиш даражаси;

- кишло; ахолиси сони (ахоли зичлиги);

- кишло; хужалиги сохаси билан шугулла-нувчи корхоналар сони;

- худудий марказдан узо;лиги;

- туристик ташрифлар сони.

5-босцич. Муайян худудга хос ноёб (эксклюзив) агротуристик ресурслар танлаш

Маълумки, ноёблик ёки узига хослик оми-ли ра;обат устунлигини келтириб чи;аради. Агар худудда етарли микдорда туристик ре-сурслар мавжуд булса, унинг интеграцияси ра;обатбардош агротуристик махсулот ярата-ди ва ушбу худудда агротуризмни ривожлан-тириши мумкин.

6-босцич. Агротуристик турлар (махсу-лотлар)ни шакллантириш ва таргиб цилиш (реклама, PR)

Бу, уз навбатда, туристик махсулотлар бо-зорида агротуристик хизматлар таклифлари мавжудлигини англатади. Худудда агротуризмни куллаб-кувватлаш ва ривожлантириш дастурларини ишлаб чи;иш, агротуристик бренд яратиш, имижни шакллантириш ва туризм хизматлари бозорида уни илгари суриш каби масалалар ечилиши лозим булган асосий вазифалардан хисобланади.

Фикримизча, худуддаги агротуризм са-лохияти и;тисодий, ижтимоий, экологик ва бош;а турдаги самарага эришишда унинг худудий агротуристик махсулотини яратиш ;о-билиятини тавсифловчи узаро богли; ресурс-лар, имкониятлар ва ривожланиш шароитла-ри тизими сифатида тушунилади ва худуднинг баркарор ривожланиши омили сифатида белгиланади.

Бизнинг тад;и;отимиз агротуризмнинг худудий салохияти тузилишини олти элемент - хусусий салохиятнинг комбинацияси кури-нишида такдим этишга имкон берди:

- ишлаб чи;ариш (агротуристик объек-тларнинг микдорий ва сифат хусусиятлари, кишло; хужалиги ташкилотлари, шу жумла-дан, дехкон-фермер хужаликлари, шахсий ёр-дамчи хужаликлар, хунармандчилик марказ-лари, ов мажмуалари ва бошкалар);

- табиий ресурс (сув ва урмон ресурслари, табиий ёдгорликларнинг мавжудлиги, иклим шароити ва бошкалар);

- ижтимоий-иктисодий (худудий иктисо-диёт таркиби, ахоли даромадлари, жон боши-га чакана товар айланмаси, ишсизлик даражаси, ахоли зичлиги ва бошкалар);

- тарихий, маданий ва этнологик (тарихий ва маданий мерос объектлари, музей фонди, махаллий хунармандчилик, этнографик ман-балар);

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

- экологик (экотизимларга антропоген юк даражаси, худуднинг радиациявий ифлосла-ниши, алохида мухофаза цилинадиган табиий худудларнинг мавжудлиги, яшил маршрутлар ва бошцалар);

Худудда агротуризмни ривожлантириш салохиятини бахолаш бос^ичлари

1-бос^ич. Туризмни ривожлантириш ну^таи на-заридан худудлар жозибадорлигини бахолаш

- инфратузилма (худуднинг йирик шахар-лар (агломерациялар)дан узоцлиги, спорт ва туризм объектлари, умумий овцатланиш кор-хоналари, курортлар, автомобиль йуллари-нинг зичлиги ва бошцалар).

Бахолаш курсаткичлари ва бос^ич хусусиятлари

Туризмни ривожлантириш курсаткичлари: ^улай та-биий-и^лим шароитлари, ландшафт, транспорт тар-мо^ларининг ривожланиши ва бошцалар.

2-бос^ич. Худуднинг умумий туристик инфрату-зилмасини бахолаш

Туризм инфратузилмасини ривожлантириш курсаткичлари: тарихий-маданий мероснинг мавжудлиги, йуллар, туристларнинг келиши, келиш ма^садларини бахолаш, турар жой бинолари сонининг ортиши ва бошцалар.

3-бос^ич. Агротуризмни ривожлантириш ну^таи назаридан энг салохиятли худудларни танлаш

Агротуризмни ривожлантириш ма^садида худуд-

ни салохиятли жозибадорлиги буйича танлаш (атроф-мухитнинг ифлосланиш даражаси, ^ишло^ ахолиси манзилгохлари сони ва бошцалар)

4-бос^ич. Агротуристик инфратузилмани бахолаш

Худуднинг мавжуд агротуристик инфратузилмасини бахолаш: мехмонхоналар, агротуристлар учун ижара уйлари сони, худудда анъанавий хунармандчилик-нинг мавжудлиги ва бошцалар.

5-бос^ич. Ноёб агротуристик ресурслар танлаш ва бахолаш

^ар бир худуднинг тарихий-маданий хусусиятларидан таш^ари, худуд учун хос булган ноёб, агротуристик ресурслар танлаш.

6-бос^ич. Агротуристик махсулотлар (турлар)ни шакллантириш ва илгари суриш

Бу бос^ичда агротуристик махсулот шаклланади ва туристик хизматлар бозорида уни амалга ошириш йуллари ани^ланади.

1-расм. Худуднинг агротуризм салохиятини бахолаш схемаси*

* Муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

Юцорида таъкидлаб утилганидек, бозор ицти-содиёти шароитида агротуризмни ривожланти-ришни самарали режалаштириш учун унинг имкониятларини хар томонлама бахолаш зарур. Бу эса бевосита худудий туризмни ри-вожлантиришда махаллий хокимият органла-ри, инвесторлар ва туристик бизнес эгалари-га боглиц булиб, хациций туризм салохияти хажми, унинг узгариши тенденциялари ва самарадорлигини аницлашни талаб цилади.

Ушбу бахолашнинг асосий мацсади - бу худудда агротуризмни ривожлантириш за-хираларини аницлаш, унинг салохияти ва таркибий элементларини такрор ишлаб чицаришнинг ицтисодий самарадорлигини

бахолашдир. Худудий бахолаш тизими мавжуд салохиятни хисобга олган холда, агротуризмни ривожлантириш учун унинг истиц-болли фаолият турлари (бизнес моделлари) ни ривожлантиришни асослаб берадиган энг цулай худудларни аницлашга имкон беради. Агротуризмни ривожлантириш салохияти-ни худудий даражада интеграл усул асоси-да бахолаш таклиф цилинади. Ушбу ёнда-шув барча тахлил цилинган курсаткичларни таццослама шаклга келтиришга кумаклашади. Таклиф цилинган бахолаш алгоритми цуйида-ги босцичларни уз ичига олади.

1. Агротуризмнинг худудий салохияти курсаткичларини унинг таркибий цисмлари

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

кесимида танлаш. Курсаткичларни танлашда улардан расмийлаштирилмаган ва етарли даражада фар;лаш ;обилиятига эга булма-ганларини чи;ариб ташлаш лозим. Шу билан бирга, туман даражасида тупланган мавжуд статистик маълумотларни х^ам хисобга олиш керак.

1-жадвал

Х,удудларнинг агротуристик салохиятини бах,олаш курсаткичлари*

Курсат-кичлар Курсаткичлар номи

А1 Ах,оли жон бошига истеъмол товарлари, минг сум

А2 Ах,оли жон бошига ^ишло^, урмон ва бали^-чилик хужалиги мах,сулотлари, минг сум

A3 Ах,оли жон бошига хизматлар, минг сум

A4 Ах,оли жон бошига чакана савдо товар айланмаси, минг сум

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

А5 Ах,оли жон бошига асосий капиталга узлаштирилган инвестициялар, минг сум

А6 Атроф-мух,итнинг ифлосланиш даражаси, т

А7 К^ишло^ ах,олиси сони, минг киши

А8 А^олининг уй-жой билан таъминланиш даражаси (бир нафар а^олига тугри келади-ган уй-жой майдони, кв. м)

А9 Фермер хужаликлари сони, бирлик

А10 Вилоят марказидан узо^лиги, км

А11 Моддий маданий мерос объектлари, бирлик

А12 Экин ерлар, га

А13 Боглар, га

А14 Узумзорлар, га

А15 Урмонзорлар, га

PRCU = -

ij р

ёки PRCij =

max i]

(1)

бу ерда: P..- j - туманнинг i курсаткичи; P ..- j - туман буйича i курсаткичнинг ку-

max ij J J J J r J

затилган максимал киймати;

P . ..- j - туманбуйича i курсаткичнинг ку-

min ij J J J J r J

затилган минимал ;иймати.

Маъмурий (AILj) худудлар (туманлар) ке-симида агротуризмни ривожлантириш дара-жасининг интеграл курсаткичини хисоблаш. Бу куйидагича хисобланади: im

АЩ

ZIIL 1 = 1

PRCij *

ßv

(2)

бу ерда: ß- агротуризмни ривожлантириш даражаси ва унинг хусусий салохият ;ийма-тининг эксперт уёули асосида олинган сало-хиятн ин г i -курсаткичи вазн коэффи циенти; j = 1...m - худудлар сони. Вазн коэффициенти эксперт бахолаш усу-лида ан=к;ланади.

Эксперт у сз^ли жар*ёнида экспертлар том о нидан тан лаб олинган 15 та курсаткич 10 бал ли шкалаасосидабахоланади [14].

Vi =

ZA i

max^Ai

- ёрдамчи коэффициент;

ß = вазн коэффициенти;

(3)

* Муаллиф томонидан ишлаб чи;илган.

2. Экстремал (энг ю;ори ёки энг паст) ва уртача ;ийматларни ани;лаш учун ту-манлар кесимида курсаткичлар ;ийматини тахлил ;илиш. Шуни айтиш лозимки, баъзи алохида курсаткичларнинг экстремал ;ий-матлари (цишлок; хужалиги ерларини уз-лаштириш даражаси, асфальт билан ;оплан-ган умумий фойдаланишдаги автомобиль йулларининг зичлиги, ахолини уй-жой билан таъминлаш), ;оида тари;асида, агротуризмни ривожлантириш имкониятларини чеклайди. Шунинг учун ушбу курсаткичларнинг уртача

;ийматларидан фойдаланиш таклиф этилади.

3. j-чи маъмурий худуд (туман) сало-хияти i-чи курсаткичининг хусусий баллари-ни хисоблаш. Бундай холда куйидаги форму-лалар кулланилади [12]:

4. Агротуризмни ривожлантиришнинг умумий салохияти хажми буйича туманларни типларга ажратиш. Ушбу типларни даражаси-га ;араб 3 гурухга ажратиш таклиф этилади: паст даража, уртача даража ва ю;ори даража.

5. Худудий агротуризмни ривожлантириш буйича асосий вазифалар ва уларга эри-шиш комплекс чора-тадбирларини ани;лаш. Бу бос;ичда олдинги бос;ичларда олиб бо-рилган бахолаш натижалари умумлаштири-либ, ани; худудларнинг узига хос хусусият-лари, ра;обат устунликлари ва салохиятини хисобга олган холда, агротуризмни ривожлантириш исти;боллари ани;ланади.

Шундай ;илиб, агротуризмни ривожлантиришнинг худудий салохиятини бахолаш-нинг таклиф этилаётган услубий восита-лари муайян худудда фаолият олиб бориш шарт-шароитларининг узига хос хусусиятла-рини ани;лаш ва шунингдек, вилоятда агротуризмни ривожлантириш салохияти самара-дорлигини ошириш комплекс чора-тадбирла-рини асослаб беради.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

2-жадвал

Агротуристик салохият курсаткичлари вазн коэффициентини аниклашни

эксперт бахолаш*

А1 А2 A3 A4 А5 А6 А7 А8 Сумма

Эксперт 1 6 7 6 6 9 9 5 7

Эксперт 2 5 6 6 5 8 7 6 5

Эксперт 3 6 7 5 4 9 8 4 6

Эксперт 4 4 6 4 5 8 9 5 6

Эксперт 5 5 5 6 5 9 8 4 5

Сумма 26 31 27 25 43 41 24 29

V- 0,59 0,70 0,61 0,57 0,98 0,93 0,55 0,66

ß,- 0,051 0,061 0,053 0,049 0,084 0,080 0,047 0,057

давоми

А9 А10 А11 А12 А13 А14 А15

Эксперт 1 9 9 6 8 10 9 9

Эксперт 2 8 7 5 7 8 7 8

Эксперт 3 7 8 6 6 7 8 9

Эксперт 4 9 7 4 6 9 8 8

Эксперт 5 8 8 5 7 10 8 8

Сумма 41 39 26 34 44 40 42

V- 0,93 0,89 0,59 0,77 1,00 0,91 0,95 11,64

ß, 0,08 0,076 0,051 0,066 0,086 0,078 0,082 1,00

* Муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

3-жадвал

Агротуристик салохият курсаткичлари вазн коэффициенти*

Курсаткичлар А1 А2 A3 A4 А5 А6 А7 А8

ß: - вазн коэффициенти 0,051 0,061 0,053 0,049 0,084 0,080 0,047 0,057

давоми

Курсаткичлар А9 А10 А11 А12 А13 А14 А15

ß: - вазн коэффициенти 0,080 0,076 0,051 0,066 0,086 0,078 0,082

* Муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

Бахолаш алгоритми буйича олиб борил-ган интеграл бахолаш хисоб-китобларини цуйидаги 4-жад валда келтирамиз.

Хисоб-китоб натижаларини агротурис-тик жозибадорлик даражаларига кура, худудларни юцор и, урта ва цуйи даражадаги худудларга таен и=лад ик.

Худудларни т ас нифлашда Стёржесс фор-муласидан фойдаландик:

h = - (4)

п

бу ерда:

R = Х - Х . ;

max min'

n - гурухлар сони.

Инте грал усул асосида олиб борилган хи-соблаш натижалари шуни курсатдики, вило-ятдаги Самарцанд, Тойлоц, Жомбой, Ургут, Булунгур туманлари агротуристик жозиба-дорликни ифодаловчи энг яхши салохиятли курсаткичга эга, деган хулосани айтишимиз мумкин (5-жадвал).

logedmA^ CO о о ю со о со о СП 2 о оо о о оо о СП о 2 3 о 5 Ol о 8 о о 4 о 3 о о 5 о о о о 8 о о со со со

о о о о о о о о о о о о о о о о

lÄjd^ CO о со Ol о ю 2 о о о со о 4 о о h- 4 о 4 Ol о h- 5 о 2 Ol о 8 о 3 Ol о со о 8 h-о 2 оо о ю ю

о о о о о о о о о о о о о о о о

fcounej. CD CO о о о со о оо 2 о СП 4 о 3 о о оо 2 о 4 4 о о 3 о со h-о ю о 3 о со о 2 3 о 3 о сч о ю

о о о о о о о о о о о о о о о о

üHefcdeweo oo о 00 01 о о ю о 3 3 о h-ю о 4 о о оо 3 о h- 5 о о о со h-о 3 со о СП о о 8 ю о 2 о h-о о а> ю

о о о о о о о о о о о о о о о о

^MdBMBLl о о о СП 2 о со о 2 2 о о о 00 01 о 4 3 о о 8 о h-о 4 Ol о СП о h-о 8 Ol о о о о со t

о о о о о о о о о о о о о о о о

MhBixBLl о о со со о со о со 2 о ю 4 о 5 о о оо о 3 4 о 8 о со о о СП 3 о 8 Ol о 2 Ol о 2 о о h-о со t со

о о о о о о о о о о о о о о о о

HOjdBüioBij h-о ю Ol о ю со о 2 3 о о 2 о 3 о о 2 4 о о 3 о 8 4 о 2 3 о СП о со со о 51 о 3 о Ol о ■Clin t

о о о о о о о о о о о о о о о о

adettio со Ol о Ol о о СП 2 о со h-о о о 5 о о 0 01 о Ol о h-о 2 со о СП со о 5 о о 2 ю о (О <а

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

о о о о о о о о о о о о о о о о

HogodÄH h-о 0 01 о со 2 о о 3 о h- 3 о 4 о о Ol о со 4 о 2 о 2 о h-о о о 5 со о о о 2 оо о о со t

о о о о о о о о о о о о о о о о

MBudeH oi о со Ol о 2 со о со 2 о ю о о о о 4 2 о h- 3 о СП о h-о о о 5 о 2 3 о 8 о со о о 5 о ю сч со

о о о о о о о о о о о о о о о о

HOjdA^BHB>| со о со ю о со о h- 2 о 4 о о 5 3 о 3 3 о 3 5 о 8 о о 4 Ol о о о со о h-о о о ю ^

о о о о о о о о о о о о о о о о

НОХИ1ГЛИ со о о о СП 2 о о 3 о о 3 о о о СП 2 о СП 3 о 3 о о 0 01 о СП Ol о 0 01 о 5 ю о 2 Ol о со сч t

о о о о о о о о о о о о о о о о

иодиож ю о оо со о со ю о оо 3 о ю о 4 о о Ol о со 3 о 2 4 о 8 5 о со о 31 о со о 2 о о Г-- о со ю

о о о о о о о о о о о о о о о о

dAjHÄuAg 00 01 о со о оо 2 о СП о о 3 о h-о о 3 2 о о 8 5 о hOI о СП о о 5 Ol о со оо о 4 Ol о со со о сч <а ю

о о о о о о о о о о о о о о о о

Курсаткичлар < А 2 А 3 А 4 А 5 со с L V А 8 СП с о < А11 А12 А13 А14 А15 Интеграл курсаткич индекси

i

га u

4

5 \£ S

vo re ч Э s i re

s

X о

о н

-е-s ч ч га Sy

5-жадвал Самарканд вилояти туманларининг агротуристик жозибадорлиги буйича таснифланиши (2021 йил)*

* Муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

Шундай килиб, амалга оширилган гу-рухлаш асосида шуни таъкидлаш мумкинки, Самарканд вилояти туманларининг аксария-ти агротуристик салохиятга эга булиб, ундан фойдаланиш нафа;ат туристларни жалб ;и-лиш, балки келгусида ушбу худудларда янги агротуристик маршрутлар яратишга имкон беради.

Туристик маршрут технологиясини ишлаб чи;ишда асосий эътибор туризм жараёнини осонлаштириш ва такомиллаштиришга ;ара-тилади. Фойдали маршрут яратиш учун бу жа-раён оддий ва осон булиши, минимал харажат ва ва;т билан амалга оширилиши керак. Ко-ида тари;асида, маршрут ташкил этиш учун мутахассислар ишини осонлаштирадиган компьютер дастурлари кулланилади. Дастур-лар ёрдамида хариталар яратиш ва тахрир-лаш, келажакдаги туристик маршрут макони-ни урганиш мумкин.

Турмаршрутлар куйидаги йуналишларда булади:

Айланма туристик маршрут - бу саёхат-нинг бошланиш ва тугаш нукталари бир хил булган маршрутнинг бир тури. Мисол учун, шунга ухшаш тур Самарканд шахридан бош-ланиб Самарканд шахарда тугайдиган турлар-дир. Айнан ушбу туристик маршрутни агроту-ризм йуналишига тавсия этамиз.

Чизи^ли туристик маршрут - бу боши ва охири бир-бирига мос келмайдиган, яъни турли географик нукталарда жойлашган мах-сус маршрутдир. Бугунги кунда бу туристик

маршрутнинг кенг таркалган тури булиб, у, одатда, 7-10 кун давом этади. Бундай маршрутни тугатгандан сунг туристлар доимий яшаш жойига кайтадилар.

Радиал туристик маршрут - бу саёхат-нинг махсус усули булиб, унинг бошланиши ва охири бир хил географик нуктада жойла-шади. Турист маълум географик нуктадан саё-хат килади ва доимо бошлантич нуктасига кайтади. Шу тарзда дам олиш даврида бир нечта экскурсияларни амалга ошириши мумкин, аммо хар сафар турист доимий яшаш жойига кайтади.

Комбинациялашган туристик маршрут - бу маршрут тури чизикли, айланма ва радиал маршрутларнинг барча элементларини уз ичига олади. Бундай холда турли хил ком-бинациялар амалга оширилади. Мисол учун, зиёрат туризми буйича келган турист ушбу йуналишга тегишли булмаган бир катор йуналишларда ташриф буюриши мумкин [15].

Маршрутлар буйлаб харакатланиш турли транспорт турлари билан амалга оширилади. Масалан, пиёда, отда, велосипедда ёки маши-нада, сув ёки хаво транспортида. Маршрутга битта сайёх ёки бир гурух сайёхлар бориши мумкин.

Туристик маршрутлар ишлаб чикиш ол-диндан танланган йуналишлар буйича амалга оширилади. Улар нафакат аник муддат, балки маълум бир максадга хам эга булади. Туристик маршрут худудда жойлашган объ-ектлар, саёхат килиш мумкин булган йуна-лишларини хисобга олган холда, маълум бир худудларга ботланган булади. Маршрутда бошланиш ва тугаш нукталари мавжуд булиб, уларга бошланиш ва тугаш пунктлари хизмат килади. Коидага кура, туристик йуналиш турист билан шартномада келишилган булиши керак.

Туристик турларни шакллантириш техно-логияси туристик хизмат курсатиш техноло-гияларидан бири булиб, сайёхлар фойдалани-ши учун мулжалланган аник туристик махсу-лотни ишлаб чикишдан иборат булади.

Туристик маршрутни лойихалаш куйидаги кетма-кетликда амалга оширилади:

- шаклланган туристик хизматнинг хусу-сиятларини белгилаш;

- туристларга хизмат курсатиш жараёни технологиясини белгилаш;

- лойихавий ва техник хужжатларни ишлаб чикиш;

Агротуристик жозибадорлик даражаси Мезон курсаткичлари Туманлар

Ю^ори даража 0,502-0,590 Самарканд Жомбой Булунгур Ургут Тойло^

Урта даража 0,414-0,501 Оедарё Пастдаргом Нуробод Пайари^ Иштихон Катта^ургон

Куйи даража 0,325-0,413 Кушработ Пахтачи Нарпай

- туристик махсулот сифатини назорат килиш методикасини аниклаш;

- ишлаб чикилган лойихани тасдиклаш.

Экскурсия маршрути куйидаги асосий кои-

даларни уз ичига олади:

- маршрут турини аниклаш, унинг лойи-хасини географик харитага тушириш;

- маршрут йуналишини аниклаш, хаёт хавфсизлиги чораларини куриш. Маршрутни синовдан утказиш, шундан сунг асосий лойи-хага керакли узгартиришлар киритилади;

- туристик маршрутга хизмат курсатади-ган етказиб берувчилар билан шартномалар ёки контракт тузиш. Бу авиакомпаниялар, темирйул транспорти, автотранспорт ва бош-калар билан тузилган шартномалар булиши мумкин.

Бугунги кунга кадар туристик маршрут-лар ишлаб чикишга оид илмий ишлар, амалий адабиётлар нисбатан кам. Коида тарикасида, бу ижодий жараён булиб, уни яратувчилар индивидуал равишда тушунадилар. Масалан, баъзи муаллифлар узларининг шахсий кон-цепциясига мувофик, спорт туристик марш-рутларини ишлаб чикадилар. Яъни хар бир маршрут уз яратувчисининг маълум бир ижо-дий тоясига мос келиши керак. Маршрутни ташкил этишда турли хил максадлар булиши мумкин, масалан, маълум бир зиёрат жойлари ёки худудлар, диккатга сазовор жойлар ва хо-казоларга ташриф буюриш.

Адабиётларда олимларимиз томонидан туристик маршрутларга берилган таърифлар-га асосланиб, агротуристик маршрутларни куйидагича таърифлаш мумкин: "агротуристик маршрут - муайян жойнинг кишлок хужалик махсулотлари етиштириш, кайта ишлаш ва реализация килишнинг кизикарли саёхатбоп жараёнлари билан танишиш макса-дида аввалдан белгиланган объектлар буйича

сайёх ёки сайёхлар гурухининг харакатланиш йулидир» [13].

Туристик маршрутлар ишлаб чикиш бир нечта умумий тамойиллар (йуналтирувчи ко-идалар)га асосланади. Уларни такомиллашти-риб, агротуристик маршрутларга хам куллаш мумкин. Агротуристик маршрутларнинг жо-зибадорлик ва бетакрорлик, имкониятлар мавжудлиги, саёхатнинг мазмундорлиги, агротуристик фаолиятни комплекс ташкил этиш, альтернативлик, мажмуалик, ахборот-лаштириш каби тамойилларини ажратиш максадга мувофик.

Агротуристик маршрутлар ишлаб чикиш рекогносцировка (лотинча recognosco - томоша киламан) ишларини амалга ошириш, агротуристик маршрутлар лойихасини ишлаб чикиш ва уни план ёки картага тушириш, хар бир агротуристик маршрут буйича кабул ки-лувчилар, гидлар ва туристлар учун "эслатма", буклет ва рекламалар лойихасини яратиш, экспертизадан утказиш; узгартиришлар ва кушимчалар асосида такомиллаштириб бо-риш хамда уларни чоп этиш каби боскичлар-ни уз ичига олади. Агротуристик маршрутлар таснифий белгилари (маршрут ичидаги туристик объектлар хусусияти)га кура, соф агротуристик маршрутлар (агротурлар), агро-туризм ва экотуризмни бирга кушиб амалга оширишга йуналтирилган маршрутлар (агро-экотурлар), агротуризм билан бошка туризм турларини бирга кушиб олиб боришга каратилган маршрутлар (комплекс агротур-лар)га ажратилди. Самарканд вилояти агротуристик худудларнинг туристик имкониятла-ридан окилона фойдаланишни назарда тутиб, 4 та маршрут белгиланди. Маршрутлар улар-даги туристик объектлар хусусиятларига кура турларга ажратилди ва 1 : 400000 масштабли картада ифодаланди (2-расм).

m < e m s

z о ±

Z ГО о

s>

m i О

DO1

< ™ S

О Ш y

T3 со * H m s

E

САМАРКАНД ВП.ТОЯТ1ШШГ АГРОТУРПСТПК КАРТА С \1МЛ( II

мядлар карта-иемада ктиндагн рака^оар uilijh бернлган:

2. ïïLU С Н\ОН 1 У M Л H H

3. Жаяшбош туманн -4, Каттакур«в ттм. ?. Купфабот ту

6. Парная т

7. Hypo Бод

1Z. Самдр

14. > ргу

Днккагга с азов о р жой-iap в а тзмат клрсатнш ооьектдарн

X>~рИСХКК тащшгаптгдд

?—кр^атптт sa. турнсткк эоналгр tM) ТкнхнЙ £3. ШЯН ггтптт ш ' -т-Apjnrra* I ¿ЕГСрЛНКН^И

Арэсзологвв: ¿сгорлызспар ^гр Х1укадЕас вг гиграттсх ддкглр -jÉBp Мч-зенсао

^^ Таонатнннг плшзсл: о&ь^кгттлри

Ликитга сазоьср жойтсар . JÇ ) Мвцюняпнгчар

L Asto моЬнппргг куйкш шахоочаларн

Ресторан ва аз-ф-=лгр jiff: Г\гптг «у. нгсчгн ri чат и ркзожпакгьн ич кы-цттр

Агротурнстнк марпгрл-г.тлр

— — — - Лдтд^ясчгд-'П»!1 1i -н длц-Т.*=-

— — — - X

- гт-ГЧаттар^-ТТ- ^--^^гЛТт!—; ■уутДг; гт- - ггуг^ цгг

А^аля пункт.тарн <*> Внлоят марказп о 1\ншггоклар ф Т\мав шрказларн

Чегаралар

' i Bisiojx чагзряги

Гн^рот-рафт; обтьектлар ' Сув оыборлар;

Дарё ва каналлзр

Кнтплок хужа.

Суторзха ЛЕХЕОНЧН31ИК :он2сн

: г г- : -z

-: гсрагг.тгтатгзгг.

Агротурнстнк о5ьект.тар

Jgll AEQp-5H~aevp3<jpj' ^^ Уптаорпзр

Msaac SOîEap Впиилаив Э*И£П2р

; \ i t i. -i: : ; XT- Аснгоркчзагкх

Hssrs30p3isp Yt Пинзрвапа: «Ai Css ЗЗЗС'Г XEKZLSpK П2рр5НЕ£ЧЕПКХ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3--акчкгскз:

go

о £

ь|

M

_ О О о S о

S Sb

- л s о m m: ся о ч

m m >

¡II

2-pacM. Самарканд вилоятининг агротуристик харита схемаси*

Муаллиф томонидан ишлаб чик;илган.

Хулосалар

1. Агротуризмни ривожлантиришнинг худудий бошцарувидаги стратегик ёндашув унинг ривожланиш салохияти цийматини аницлаш ва ундан фойдаланиш самарадор-лигини оширишга царатилган чора-тад-бирлар ишлаб чицишни талаб цилади. Шу мацсадда маъмурий худудларда агротуризм ривожланишини интеграл бахолаш усули худудларнинг узига хос хусусиятлари ва рацобат устунликларини хисобга олган хол-да, унинг агротуристик салохияти даража-сини ифодаловчи курсаткичларни гурухлар буйича таснифлаш асосида такомиллашти-рилди.

2. Вилоят худудларининг туристик жози-бадорлиги ва имкониятлари урганилиб, агротуризм йуналишини ривожлантириш буйича "Агротуристик харита" ишлаб чицилди ва ушбу харита асосида 4 та туристик маршрут-лар белгиланди.

3. Самарцанд вилояти худудида агроту-ризмни ривожлантириш доирасида сало-хиятли худудлар учун агротуризмни лойиха-лаштиришда концептуал тизимни шакллан-тириш асосий вазифалардан хисобланади. Худудларнинг табиий ва маданий салохияти согломлаштириш, таълим, диний туризм эле-ментлари билан полиагротуристик маршрут-ни шакллантиришга имкон беради.

4. Худуднинг узига хос хусусиятлари, би-ринчи навбатда, махаллий шароитнинг хил-

ма-хиллигини хисобга олган холда, агротуризмни ривожлантириш концепциясини бир йуналишда (моделга) эмас, балки куп йуна-лишда ривожлантириш кераклиги эътироф этилди.

Хорижий тажрибалардан келиб чи;иб, Узбекистонда агротуризмни ривожлантириш буйича ;уйидаги моделлар таклиф этилди:

- Кичик оилавий бизнес шаклида илгор Малайзия тажрибаси каби агротуризм маж-муасини ривожлантириш. Бундай модель купинча турли мамлакатларда кулланилади. Бу моделда бир неча тушунчалар, жумладан, давлатнинг куллаб-кувватлаши ва ;ишло; хужалигини хизмат курсатиш сохасига ут-казиш билан богли;. Бу ;ишло; жойларини куллаб-кувватлайдиган ижтимоий-и;тисодий стратегия яратишни назарда тутади. Бундан таш;ари, ушбу концепция мавжуд бинолар асосида турар жойларни таъминлайди, шу-нингдек, кишло; хужалик объектларини кул-лаб-кувватлайди.

- Кишло; хужалиги комплексларини нол-дан бошлаб бутун мажмуани ;уриш. Ушбу концепция ;ишло; жойларда уй-жой билан богли; муаммолар мавжуд мамлакатлар учун фойдали.

- Давлат ва хусусий боглар яратиш. Ушбу моделнинг асосий хусусияти сайёхликни ри-вожлантиришдан таш;ари, ;ишло; хужалигини таргиб ;илиш, анъана ва хунармандчилик-ни ;айта тиклашдир.

REFERENCES

1. Orlova V.S. Formirovaniye, razvitiye i realizatsiya turisticheskogo potentsiala territorii (na primere Vologodskoy oblasti) [Formation, development and implementation of the tourist potential of the territory (on the example of the Vologda region)]. Abstract of PhD thesis. 08.00.05. St. Petersburg, 2011, 26 p.

2. Masilevich N.A., Voytexovich A.N. Metodicheskiye aspekty ekonomicheskoy otsenki rekreatsionno-turisticheskogo potentsiala territorii i investitsiy v razvitiye turizma [Methodological aspects of the economic assessment of the recreational and tourist potential of the territory and investments in the development of tourism]. Proceedings of BSTU, 2013, no. 7, pp. 92-94.

3. Zakharenko G.N. Turistskiy potentsial regional'noy destinatsii i effektivnost' yego ispol'zovaniya v industrii turizma [Tourism potential of a regional destination and the effectiveness of its use in the tourism industry]. St. Petersburg, 2011, p. 23.

4. Serova O.V., Kulagin A.Yu. Otsenka landshaftnogo turistsko-rekreatsionogo potentsiala Respubliki Tatarstan i Respubliki Bashkortostan [Assessment of the landscape tourism and recreational potential of the Republic of Tatarstan and the Republic of Bashkortostan]. Proceedings of the Samara Scientific Center of the Russian Academy of Sciences, 2006, no. 2, vol. 8, pp. 574-579.

5. Krivulya M.A. Upravleniye razvitiyem turisticheskogo potentsiala regiona [Management of the development of the tourism potential of the region]. Abstract of PhD thesis. St. Petersburg, 2012, 20 p.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

6. Litvak A.I. Integral'naya otsenka turistsko-rekreatsionnogo potentsiala regiona [Integral assessment of the tourist and recreational potential of the region]. Abstract of PhD thesis. Kemerovo, 2010, 26 p.

7. Khlebnikov S.S. Integral'naya otsenka turistsko-rekreatsionnogo potentsiala regiona [Integral assessment of the tourist and recreational potential of the region]. Abstract of PhD thesis. Sochi, 2013, 27 p.

8. Svyatoho N.V. Kontseptual'nye osnovy issledovaniya turisticheskogo potentsiala regiona [Conceptual framework for studying the tourism potential of the region]. Yekonomika i upravleniye - Economics and Management, 2007, no. 2, pp. 30-36.

9. Vinogradov A.V. Metodicheskiye osnovy upravleniya turisticheskim potentsialom regiona [Methodological bases for managing the tourism potential of the region]. Abstract of PhD thesis. St. Petersburg, 2010, 22 p.

10. Lobanov A.S. Razvitiye rynka turisticheskih uslug Baykal'skogo regiona [Development of the tourist services market of the Baikal region]. Ulan-Ude, 2013, 200 p.

11. Vedenin Yu.A., Miroshnichenko N.N. Otsenka prirodnyx usloviy dlya organizatsii otdykha [Assessment of natural conditions for recreation]. Proceedings of the Academy of Sciences of the USSR. Series Geography, 1969, no. 4, pp. 8-23.

12. Sobol' K.N. Otsenka potentsiala razvitiya sel'skogo turizma [Assessment of rural tourism development potential]. 2018. Available at: http://edoc.bseu.by/.

13. Yakubjonova Sh.T. Agroturizmning tabiiy geografik jihatlari (O'zbekiston misolida) [Natural geographical aspects of agrotourism (in the case of Uzbekistan)]. Abstract of PhD thesis. 11.00.05. Tashkent.

14. Determination of weight coefficients of quality indicators. Available at: https://studbooks.net/1465654/ menedzhment/ekspertnyy_metod/.

15. Tourist route development technology. Available at: https://spravochnick.ru/turizm/razrabotka_ turisticheskogo_marshruta/#tehnologiya-razrabotki-turisticheskogo-marshruta/.

Шарипов Т.С., ицтисодиёт фанлари номзоди, "Реал ицтисодиёт" кафедраси доценти, Самарцанд ицтисодиёт ва сервис институти.

Тацризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.