Научная статья на тему 'Ҳудуд иқтисодиёти тармоқларининг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолаш'

Ҳудуд иқтисодиёти тармоқларининг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолаш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
5
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кластер / ҳудуд / кластерлаштириш салоҳияти / баҳолаш. / cluster / territory / clustering potential / evaluation.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Содиков Авазбек Мадаминович, Бегимова Дилшода Комилжоновна

Мақола ҳудудлар иқтисодиёти тармоқларининг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолаш масаласига бағишланган. Мақолада ҳудудларнинг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолаш бўйича АҚШ, Ғарбий Европа ва Россия Федерацияси олимлари томонидан ишлаб чиқилган усуллар ўрганилган. Хорижий тажрибани ўрганиш асосида муаллиф томонидан Ўзбекистон ҳудудлари иқтисодиёти тармоқларининг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолашнинг такомиллаштирилган усули ишлаб чиқилган. Таклиф этилган усул асосида Бухоро вилояти иқтисодиётида нисбатан юқори улушга эга бўлган тўқимачилик ва кийим-кечак, озиқ-овқат маҳсулотлари, ичимликлар ҳамда тери ва унга тегишли маҳсулотлар ишлаб чиқариш тармоқларининг кластерлаштириш салоҳияти баҳоланган. Тадқиқотнинг ахборот манбаси сифатида Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси тақдим этган маълумотлар олинган. Баҳолаш натижаларига кўра, вилоятнинг тўқимачилик ва кийим ишлаб чиқариш тармоғининг кластерлаштириш салоҳияти бошқа тармоқларга нисбатан юқори эканлиги аниқланган ва ҳудудда шу тармоққа мансуб кластерлар фаолиятини ривожлантириш тавсия этилган. Таклиф этилган усулдан ҳудудий бошқарув органлари томонидан минтақавий иқтисодий сиёсат йўналишларини аниқлашда фойдаланиш тавсия этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Assessment of clustering of potentials of the economic sectors of regions

The article is devoted to the issue of assessing the potential of clustering of economic sectors of regions. The article reviews methods developed by scientists from the United States, Western Europe and the Russian Federation, on assessing the potential of regions for organization and development of cluster activities (potential of clustering). Based on the study of foreign experience, the author has elaborated a method for assessing the potential of clustering of economic sectors of the regions of the Republic of Uzbekistan. The proposed method was used for assessing the potential of clustering the textile, food, beverage, leather and related industries having a relatively high share in the economy of the Bukhara region. The data provided by the State Statistics Department of the Republic of Uzbekistan was used as a source of information for the study. The assessment showed that the clustering potential of the textile and clothing industry in the region is higher than of other sectors, thence it was recommended to develop clustering activities belonging to this sector in the region. The proposed method was recommended for use by regional authorities in determining the direction of their economic policy.

Текст научной работы на тему «Ҳудуд иқтисодиёти тармоқларининг кластерлаштириш салоҳиятини баҳолаш»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-4-8 UDC: 338.45

ХУДУД ИКТИСОДИЁТИ ТАРМОКЛАРИНИНГ КЛАСТЕРЛАШТИРИШ САЛОХИЯТИНИ

БАХОЛАШ

Содиков Авазбек Мадаминович,

иктисодиёт фанлари доктори, "Минтакавий иктисодиёт ва менежмент" кафедраси профессори, e-mail: asadikov@yandex.ru;

Бегимова Дилшода Комилжоновна,

"Минтакавий иктисодиёт ва менежмент" кафедраси таянч докторанти, ORCID: 0000-0001-9615-6832, e-mail: bobotikfd@mail.ru

Мирзо Упугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

Кириш

Ицтисодий ривожланишга худудий имкониятлардан самарали фойдаланиш, мехнат унумдорлиги ва ресурслар махсул-дорлигини ошириш хамда тармоцларнинг халцаро бозордаги рацобатбардошлигини таъминлаш орцали эришилади. Кластер-лар мацсадларни руёбга чицаришнинг са-марали инструментларидан бири хисоб-ланади. Жахон амалиётида миллий ицти-содиёт рацобатбардошлигини оширишда кластерлардан кенг фойдаланилади. Клас-терлар АКШ, Буюк Британия, Италия, Франция, Германияда яхши ривожланган булса, Дания, Финляндия ва Швеция ицти-содиётини тулиц эгаллаган. 2017 йилдан ушбу тажриба Узбекистонда хам цулла-нила бошланди. Кисца муддатда худуд-ларда турли тармоцларга мансуб 415 та кластерлар фаолияти йулга цуйилди. Агар шу даврга цадар мамлакатда, асосан, агро-саноат кластерлари хамда фармацевтика ва хизматлар сохасига мансуб кластерлар ташкил этилган булса, Узбекистон Рес-публикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сонли Фармонига асосан цабул цилинган 2022-2026 йиллар-га мулжалланган Янги Узбекистоннинг тарацциёт стратегиясида белгиланишича,

Аннотация. Мацола худудлар ицтисодиё-ти тармоцларининг кластерлаштириш са-лохиятини бахолаш масаласига багишланган. Мацолада худудларнинг кластерлаштириш са-лохиятини бахолаш буйича А%Ш, Гарбий Европа ва Россия Федерацияси олимлари томонидан ишлаб чицилган усуллар урганилган. Хорижий тажрибани урганиш асосида муаллиф томонидан Узбекистон худудлари ицтисодиёти тар-моцларининг кластерлаштириш салохияти-ни бахолашнинг такомиллаштирилган усули ишлаб чицилган. Таклиф этилган усул асосида Бухоро вилояти ицтисодиётида нисбатан юцори улушга эга булган туцимачилик ва ки-йим-кечак, озиц-овцат махсулотлари, ичимлик-лар хамда тери ва унга тегишли махсулот-лар ишлаб чицариш тармоцларининг кластер-лаштириш салохияти бахоланган. Тадцицот-нинг ахборот манбаси сифатида Узбекистон Республикаси Давлат статистика цумитаси тацдим этган маълумотлар олинган. Бахолаш натижаларига кура, вилоятнинг туцимачилик ва кийим ишлаб чицариш тармогининг клас-терлаштириш салохияти бошца тармоцларга нисбатан юцори эканлиги аницланган ва худуд-да шу тармоцца мансуб кластерлар фаолияти-ни ривожлантириш тавсия этилган. Таклиф этилган усулдан худудий бошцарув органла-ри томонидан минтацавий ицтисодий сиёсат йуналишларини аницлашда фойдаланиш тавсия этилган.

Калит сузлар: кластер, худуд, кластерлаштириш салохияти, бахолаш.

ОЦЕНКА ПОТЕНЦИАЛА КЛАСТЕРИЗАЦИИ ОТРАСЛЕЙ ЭКОНОМИКИ РЕГИОНА

Содиков Авазбек Мадаминович,

доктор экономических наук, профессор кафедры «Региональная экономика и менеджмент»;

Бегимова Дилшода Комилжоновна,

базовый докторант кафедры «Региональная экономика и менеджмент»

Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека

Аннотация. Статья посвящена вопросу оценки потенциала кластеризации отраслей экономики регионов. В статье были изучены методы оценки потенциала организации и развития кластерной деятельности (потенциала кластеризации) регионов, разработанные учеными из США, Западной Европы и Российской Федерации. На основе изучения зарубежного опыта автором разработана усовершенствованная методика оценки потенциала кластеризации отраслей экономики регионов Узбекистана. На основе предложенного метода был оценен потенциал кластеризации отраслей текстильного и швейного производства, производства продуктов питания, производства напитков и производства кожи и сопутствующих товаров, которые имеют относительно высокую долю в экономике Бухарской области. В качестве источника информации для исследования была использована информация, предоставленная Государственным департаментом статистики Республики Узбекистан. По результатам оценки было установлено, что потенциал кластеризации отрасли по производству текстиля и одежды в регионе выше, чем в других отраслях, и было рекомендовано развивать деятельность кластеров этой же отрасли в регионе. Предложенный метод был рекомендован к использованию региональными органами управления при определении направлений региональной экономической политики.

Ключевые слова: кластер, территория, потенциал кластеризации, оценка.

ASSESSMENT OF CLUSTERING OF POTENTIALS OF THE ECONOMIC SECTORS OF REGIONS

Sodikov Avazbek Madaminovich

Doctor of Economic Sciences,

Professor of the Department of «Regional Economy and Management»

эндиликдa клaстерлaр огир caHoaT Tap-мокдарини х^м к;aмpaб олaди. Худудий клaстеpлapдa ю;ори кушилган к;иймaтгa э^ мaхсулотлap ишлaб чик^ришни тaш-кил этиш^ aсосий эътибор к;apaтилaётгaн бир пaйтдa, клaстеpлaштиpиш жapaёнигa худудлap сaлохиятидaн келиб чи;иб ён-дaшиш кушилган к;иймaтнинг тyлa зaнжи-рини мувaффaк;иятли яpaтиш имконини беpaди.

Республикaдa тapмок; клaстеpлapини шaкллaнтиpишгa худудлapнинг тaбиий, и;тисодий Ba ижтимоий шapт-шapоит-лapидaн келиб чи;иб ёндaшилмок;дa [1, 18-б.]. Тaдбиpкоpлap тaшaббуси билaн тaклиф этилaётгaн клaстеp лойихaлapи-нинг мaк;caдгa мувофи;лигини aник;лaш хaмдa мaхaллий бошк;apув оpгaнлapи, вaзиpлик Ba идоpaлap томонидaн худуд-лapни pивожлaнтиpишгa йyнaлтиpилгaн клaстеp тaшaббуслapини ишлaб чик;ишдa фойдaлaнилaдигaн бaхолaш методи^си-ra эхтиёж мaвжуд. Xудудлapнинг ^a^^p-лaштиpиш сaлохиятини бaхолaш нaтижa-лapи бошк;apув оpгaнлapи томонидaн ху-дудлapнинг pивожлaниш cтpaтегиялapи-ни шaкллaнтиpишдa к;yллaнилиши лозим. Бу худудлapнинг инновaцион pивожлa-нишидa клaстеpлapдaн фойдaлaниш ca-мapaдоpлигини ошиpaди. Xудуддa бирор тapмок;к;a мaнcуб клacтеpлap фaолиятини pивожлaнтиpиш имконияти nacT 6ул^н Xолaтдa эта хусусий Ba мapкaзлaшгaн ин-веcтициялapнинг caмapacиз лойихaлapгa жaлб этилишининг олдини олaди. Аммо клacтеp нaзapияcининг Узбекистон учун янгилиги Ba мaвзугa доир фундaментaл тaдк;ик;отлap олиб боpилмaгaнлиги боис мaмлaкaт худудлapининг клacтеpлaшти-риш галохиятини бaхолaш методикacи ишлaб чик;илмaгaн.

Хорижий мaмлaкaтлapдa бу мaвзугa доир илмий тaдк;ик;отлap кенг тapк;aлгaн. Аммо мaмлaкaтлap и;тисодиётининг ту-зилиши, pивожлaнгaнлик дapaжacи Ba cтaтиcтик мaълумотлapнинг шaкллaнти-рилиши боpacидaги фapк;лap caбaбли бу тaдк;ик;отлap нaтижaлapидaн фойдaлaниш

имкони мавжуд эмас. Шу боис худудлар кластерлаштириш салохиятини бахолаш-нинг хорижлик и;тисодчи олимлар томо-нидан ишлаб чи;илган методикаларини урганиш ва уларни миллий и;тисодиёт-нинг хусусиятларидан келиб чи;иб тако-миллаштириш талаб этилади.

Жахон амалиётида худудларнинг кластерлаштириш салохиятини комплекс бахолашга йуналтирилган илк тад;и;от-лар 2000 йилларнинг бошида М. Портер бошчилигида Гарвард бизнес мактаби-нинг Стратегия ва ра;обатбардошлик Инс-титути мутахассислари томонидан амалга оширилган. [2, 10-13-б.] Бу лойиха икки бос;ичдан иборат булиб, узаро муносабат-ларининг хусусиятларидан келиб чи;иб, тармо;ларни гурухлаш хамда кластер-ларнинг ривожланиш даражаси ва ра;о-батбардошлигини улчовчи курсаткичлар тизимини шакллантиришни уз ичига ол-ган. Кластерларга бирлашган тармо;лар-нинг худудда мужассамлашуви хисобидан оладиган самарасини ани;лашда худу-дий локализация коэффициентидан фой-даланилган [3, 549-578-б.]. Корреляция коэффициенти ёрдамида тармо;лараро интеграцион ало;аларнинг хусусиятлари урганилган [4, 70-б.]. Бу усул 2003 йилда Стокгольм и;тисодиёт мактаби олимлари Э. Солвелли, К. Кетелс ва Г. Линдквистлар томонидан Европа мамлакатлари учун мослаштирилди [5, 89-б.]. Унинг ёрдамида Европа мамлакатларида кластерларнинг категориялари, тармо; таркибига хос хусусиятлари ва ахоли бандлигини таъмин-лашдаги ахамияти урганилди. [6, 54-б.]. Бу бахолаш методикаси потенциал клас-терларни ани;лашга йуналтирилган бу-либ, кластерларнинг хажм, ихтисослашув ва мужассамлашув курсаткичларига кура рейтингини ишлаб чи;иш имконини бера-ди.

АКШ ва Европада ишлаб чи;илган бахолаш методикалари 2014 йилда Гарвард бизнес мактаби ва Массачусетс технология институти олимлари томонидан такомиллаштирилди [7, 6-б.]. Такомил-

Begimova Dilshoda Komiljonovna

Doctoral Student, Department of «Regional Economy and Management»

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

Abstract: The article is devoted to the issue of assessing the potentials of clustering of economic sectors of regions. The article reviews methods developed by scientists from the United States, Western Europe and the Russian Federation, on assessing the potential of regions for organization and development of cluster activities (potential of clustering). Based on the study of the foreign experience, the author has elaborated a method for assessing potentials of clustering of economic sectors of the regions of the Republic of Uzbekistan. The proposed method was used for assessing potentials of clustering the textile, food, beverage, leather and related industries having relatively high share in the economy of the Bukhara region. The data provided by the State Statistics Department of the Republic of Uzbekistan, was used as a source of information for the study. The assessment showed that the clustering potential of the textile and clothing industry in the region is higher than of other sectors, thence it was recommended to develop clustering activities belonging to this sector in the region. The proposed method was recommended for use by regional authorities in determining directions of their economic policy.

Keywords: cluster, territory, clustering potential, evaluation.

^amTHpH^raH MeToguKa потенцна^ K^ac-Tep^apHH aHHK^amga KeHraHTupu^raH KypcaTKHH^ap TH3HMHgaH (TapMOK^ap Ba a^oxuga KopxoHa^ap opacugaru a^OKa^ap KyHHHH u^oga^OBHH KypcaTKHH^ap, reo-rpa^HK My^accaM^amyB, MexHaT pecypc^a-pugaH 6upra^HKga ^oñga^aHum KypcaT-KHH^apu, "xapa^aTflap-MaxcyflOT" ^agBa^-^apu) ^oñga^aHumra acoc^aHraH. ETKa3u6 6epyBHH Ba ucTe^Mo^HH TapMoK^ap opacu-garu a^oKa^ap ukku ToMoH^aMa ypraHu^uó, a^oKa^ap xap ukku tomoh y^yH axaMu^T^u 6y^raH xo^^apga 6y TapMoK^apHu nroHa K^acTepra óup^amTupum TaK^u^ этн^gн [8, 34-6.]. 2021 ñu^ga EBpona K^acTep xaM-Kop^uK n^aT^opMacu ToMoHugaH EBpona MTTu^oKugaru MuHTaKa^ap K^acTep^ap-

нинг ихтисослашувига кура агро-туцима-чилик (37 та), агро-туризм (22 та), энер-гетика-саноат (35 та), креатив-рацамли (19 та), соглицни сацлаш (21 та), электро-ника-мобиллик (17 та) тармоцларига их-тисослашган ва ихтисослашмаган-дивер-сификациялашган (50 та) каби 7 гурухга ажратилди [9, 22-б.].

Шу уринда таъкидлаш лозимки, клас-терлаштириш салохиятини комплекс бахолашга доир АКШ ва Гарбий Европа олимлари томонидан ишлаб чицилган усуллардан Узбекистон шароитида фой-даланиб булмайди. Сабаби бу тадцицот-ларда фойдаланиладиган статистик кур-саткичларнинг барчаси хам Узбекистонда миллий ицтисодиёт даражаси ва худудлар кесимида умумлаштирилмайди. Масалан, республикада тармоцлараро баланслар ту-зилмаганлиги сабабли "харажатлар-махсу-лот" жадваллари ёрдамида узаро алоцадор тармоцлар гурухини аницлаш усулини цул-лаш имконсиз. АКШ ва Европа каби постиндустриал мамлакатлар ицтисодиёти-нинг тармоц таркиби хам Узбекистонни-кидан тубдан фарц цилиб, бу мамлакатлар ицтисодиётида юцори технологияли илм-талаб тармоцларнинг яццол устунлиги кузга ташланади. Кластерлар энди шакл-ланиш босцичида булган Узбекистонда худудларнинг кластерлаштириш салохия-тини уларнинг ихтисослашуви ва табиий-ицтисодий салохиятини ифодаловчи кур-саткичлар асосида бахолашга асосланган усул ишлаб чициш мацсадга мувофиц. Бу йуналишда Россия Федерацияси олимла-ри томонидан кенг цамровли тадцицотлар олиб борилган.

Россияда худудларнинг кластерлашти-риш салохиятини бахолашга царатилган тадцицотлар М.В. Винокурова, А.Н. Праздничных [10], А.А. Батталова [11, 415-426-б.], В.В. Печаткин [12, 4-48-б.], А.В. Ермиши-на, Ю.Г. Лаврикова, Л.С. Марков [13, 25-б.], С.Н. Растворцева, М.С. Салова, Н.И. Стреко-зов, А.Н. Дырнова, Т.А. Зубова, С.А. Белогла-зова каби олимлар томонидан олиб борил-ган.

М.В. Винокурова худудларнинг клас-терлаштириш салохиятини аницлашда локализация, ихтисослашув ва тармоц-нинг ахоли жон бошига махсулот ишлаб чицариши курсаткичлари билан бир ца-торда худуднинг рацобатбардошлиги, ишлаб чицариш омиллари билан таъ-минланганлиги, инфратузилма, инно-вациялар ва инвестициялар холати, ах-борот алмашинуви хамда институтлар-нинг хусусиятларига эътибор царатиш лозим деб хисоблайди. [14, 78-88-б.] О.М. Трофимова тармоцнинг локализация ва ихтисослашув коэффициентла-ри билан бир цаторда худудни сиёсий, ицтисодий, ижтимоий ва технологик жихатдан бахолаш имконини берувчи PEST-тахлил хамда SWOT-тахлил усул-ларидан фойдаланишни таклиф этган. [15, 48-54-б.]

Яна бир тадцицотчи Ю.Г. Лаврикова-нинг фикрича, истицболли кластерларни аницлаш жараёни нафацат кластерлашти-риш салохиятини бахолаш, балки бу са-лохиятдан самарали фойдаланиш имкони-ятларини хам бахолашни назарда тутади [16, 112-б.]. А.В. Ермишина эса худудлар-да тармоцларнинг кластерлаштириш са-лохиятини бахолаш жараёнини 3 босцич-га ажратиб, бунда дастлаб мицдорий ва сифат курсаткичлари тахлил цилиниб, рацобатбардош кластерлар ташкил этиш салохиятига эга булган тармоцлар аницла-нади [17].

С.Н. Растворцева [18, 123-133-б.], М.С. Салова [19, 44-49-б.], Н.И. Стрекозов [20, 9-10-б.] кабиларнинг фикрича, худуд-ларнинг кластерлаштириш салохиятини локализация, ихтисослашув, ахоли жон бо-шига ишлаб чицариш коэффициентлари, "харажатлар-махсулот" жадваллари, агломерация индекси кабилар асосида бахолаш лозим. К.А. Васильев ва А.Е. Шамин [21, 9-18-б.] томонидан таклиф этилган ёндашув юцоридагиларидан тубдан фарц цилиб, улар худудда кластерларни шакл-лантириш ва ривожлантириш муайян кор-хоналарни тадциц этиш асосида (микро-

даражада) амалга оширилиши лозим деб хисоблайди.

Т.А. Зубованинг илмий тадцицотлари агросаноат кластерлари фаолиятини бош-царишга багишланган булиб, муаллиф кластерлаштириш салохиятини бахолаш-ни 4 та курсаткич (махсулот хажми, банд-лик, фондлар циймати ва корхоналар сони) буйича локализация коэффициентлари, ихтисослашув коэффициенти ва ахоли жон бошига ишлаб чицариш коэффициенти-ни хисоблаш хамда улар асосида кластер-лаштириш салохиятининг интеграл коэф-фициентини аницлаш йули билан амалга оширди [22, 21-24-б.].

Узбекистонда худудларнинг кластер-лаштириш салохиятини мицдорий бахо-лашга йуналтирилган илмий тадцицотлар амалга оширилмаган. З.Б. Навруз-зода то-монидан муцаддас цадамжоларнинг зиё-рат кластербоплигини бахолаш методи-каси ишлаб чицилган булиб, уни бошца тармоцларга нисбатан цуллаб булмайди. Методика фацат зиёратгохларнинг клас-терлаштириш салохиятини эксперт усу-лида сифат курсаткичлари асосида бахо-лашга асосланган. Бу усулнинг камчилиги бахолаш натижаларига субъектив омиллар таъсирининг юцорилигидир [23, 26-б.].

Материал ва методлар

Худудларнинг кластерлаштириш салохиятини бахолашга багишланган илмий тадцицотларни урганиш натижасида шун-дай хулосага келиндики, мицдорий бахолаш усулларидан сифат бахолаш усуллари-га нисбатан кенг фойдаланилади. Бу миц-дорий бахолаш усулининг афзалликлари билан боглиц. Биринчидан, мицдорий бахолаш усули ёрдамида объектив нати-жалар олиш мумкин. Сабаби бу усул расмий статистик маълумотларга асосланади. Ик-кинчидан, мицдорий бахолаш усуллари умумфойдаланишдаги статистик курсат-кичларга асосланиши сабабли нисбатан оммабопдир. Бундай бахолаш натижалари ягона талцинга эга ва хисоб-китоблар хам математик-статистик инструментлар ёр-дамида бажарилади. Мицдорий бахолаш

усулларининг юцорида санаб утилган аф-залликлари ундан худудлар ицтисодиёти тармоцларининг кластерлаштириш са-лохиятини бахолашда фойдаланишнинг мацсадга мувофицлигини англатади.

Тадкикот натижалари

Мавзуга доир илмий адабиётларни урганиш ва тахлил цилиш натижасида худудлар ицтисодиёти тармоцларининг кластерлаштириш салохиятини бахолаш методикаси ишлаб чицилди. Ушбу методикани ишлаб чицишда Т.А. Зубова-нинг илмий тадцицотларига таянилди. Т.А. Зубова томонидан ишлаб чицилган худудларнинг агросаноат кластерлари-ни шакллантириш буйича салохиятини бахолаш усули бошца тармоцлар учун хам мослаштирилди. Таклиф этилган 4 та курсаткич асосида хисобланувчи локализация коэффициентлари худудда тар-моцнинг экспорт салохиятини аницловчи экспорт хажми буйича тармоц локализация коэффициенти (ILEX) билан бойитил-ди ва курсаткичларнинг умумий мицдори еттига етказилди.

Таклиф этилаётган такомиллаштирил-ган ёндашув икки босцичда амалга ошири-лувчи чора-тадбирларни уз ичига олади. Биринчи босцичда худудлар ицтисодиёти тармоцларининг кластерлаштириш са-лохиятини бахоловчи курсаткичлар ти-зими шакллантирилса, иккинчи босцичда тармоцларнинг кластерлаштириш сало-хияти бахоланади.

Биринчи босцич доирасида цуйида-гилар бажарилади:

1.1 Тармоцнинг локализация коэффи-циентини хисоблаш: ишлаб чицариш хаж-ми, бандлар сони, асосий фондлар хажми, корхоналар сони ва экспорт хажми буйича.

1.2. Тармоцнинг ихтисослашув коэффи-циентини хисоблаш.

1.3. Тармоцнинг ахоли жон бошига мах-сулот ишлаб чицариш коэффициентини хисоблаш.

Иккинчи босцичда юцоридаги коэффи-циентларнинг урта арифметигини хисоблаш йули билан худуд ицтисодиёти тар-

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

моцларининг кластерлаштириш салохия- микасини хам хисобга олиш ривожланиш

ти бахоланади (I): тенденцияларини аницлаш имконини бе-

1.1. Агар I < 1 булса, тармоцда кластер ради.

ташкил этиш мацсадга мувофиц эмас. Ихтисослашув коэффициентининг (IS)

1.2. Агар I > 1 булса, тармоцда кластер ахамияти худудда кластернинг потенциал ташкил этиш мацсадга мувофиц. иштирокчилари тупланиши натижасида

Локализация коэффициентининг 1 дан вужудга келувчи агломерация самараси

юцори булиши тармоцнинг минтаца иц- билан изохланади.

тисодиётида катта уринга эга эканли- Куйида худуд ицтисодиёти тармоцла-

гини билдиради. Кластерлаштириш са- рининг кластерлаштириш салохиятини

лохиятини локализация курсаткичлари бахолаш курсаткичларини хисоблаш ме-

ёрдамида аницлашда курсаткичлар дина- тодикаси келтирилган.

1. Тармоцнинг ишлаб чицариш хажми буйича локализация коэффициенти: Тармоц махсулотининг худуд ицтисодиётидагиулуши

ilp =

Тармоцмахсулотининг мамлакат ицтисодиётидагиулуши

2. Тармоцнинг бандлар сони буйича локализация коэффициенти:

Худудда тармоцда бандлар сонининг худуддагиумумий бандлар сонидагиулуши Кем = Мамлакатда тармоцда банд ахоли сонининг мамлакатдагиумумий бандлар

сонидаги улуши

3. Тармоцнинг асосий фондлар хажми буйича локализация коэффициенти:

Худуддаги тармоц корхоналари асосий фондлари хажмининг худуддаги барча

I = _корхоналар асосий фондлари хажмидагиулуши_

LF Мамлакатдаги тармоц корхоналари асосий фондлари хажмининг барча

корхоналар асосий фондлари хажмидагиулуши

4. Тармоцнинг корхоналар сони буйича локализация коэффициенти:

Худуддаги тармоц корхоналари сонининг барча корхоналар сонидаги улуши

Ilen= Мамлакатдаги тармоц корхоналари сонининг мамлакатдаги барча корхоналар

сонидаги улуши

5. Тармоцнинг экспорт хажми буйича локализация коэффициенти:

I__Тармоцнинг худуд экспортидагиi улуши_

LEX Тармоцнинг мамлакат экспортидаги улуши

6. Тармоцнинг ихтисослашув коэффициенти:

Худуд тармоцмахсулотининг мамлакат тармоцмахсулотидагиулуши S ЯХМнинг ЯИМдаги улуши

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

7. Ахрли жон бошига ишлаб чи;ариш коэффициенты:

1рср

Худудда тармоц ма^сулотининг мамлакат тармоц ма^сулотидагиулуши Худуд ацолиси сонининг мамлакат ацолиси сонидагиулуши

Бахолашнинг 2-бос;ичида юцоридаги коэффициентлар асосида худудда тармо;-нинг кластерлаштириш салохияти интеграл коэффициенти (1СР) хисобланади. У худудда тармо;нинг кластерлаштириш са-лохиятини бахолашнинг хусусий курсат-кичлари урта арифметигига тенг:

1ср

I +I +I +I +I +I +I

lp lem lf len lex s рср

Бу ерда:

ILP - ишлаб чи;ариш хажми буйича тар-мо; локализация коэффициенти;

I - бандлар сони буйича тармо; локализация коэффициенти;

I - асосий фондлар хажми буйича тармо; локализация коэффициенти;

ILEN - корхоналар сони буйича тармо; локализация коэффициенти;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ILEX- экспорт хажми буйича тармо; локализация коэффициенти;

IS - тармо;нинг ихтисослашув коэффи-циенти;

Ipcp - ахоли жон бошига ишлаб чи;ариш коэффициенти.

Курсаткич ;ийматининг 1 дан катта булиши (1СР > 1) худудда ушбу тармо;;а мансуб кластерни барпо этиш ма;садга мувофи;лигини англатади. Агар ;иймат 1 дан кичик булса (IСР < 1), кластерни шакл-лантириш ма;садга мувофи; эмас. Клас-терлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти ;иймати динамикаси бир-га интилса (0,8 < I < 1), бу худуд и;тисо-диётининг ушбу тармогида интеграцион жараёнларни амалга ошириш имкони мав-жудлиги ва бу нафа;ат тармо;, балки ху-дуд и;тисодиёти ривожланишига хизмат ;илиши мумкинлигини англатади. Аммо бунинг учун ;ушимча тад;и;отлар олиб бориб, сифат курсаткичларини хам тахлил

;илиш ва бахолаш талаб этилади.

Таклиф этилган усул асосида Бухоро вилояти и;тисодиёти тармо;ларининг кластерлаштириш салохияти бахоланди. Вилоят ялпи худудий махсулотида нисба-тан ю;ори улушга эга булган ту;имачи-лик ва кийим ишлаб чи;ариш, ози;-ов;ат, ичимликлар хамда тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чи;ариш тармо;лари тад;и;от объекти сифатида танлаб олин-ди. Тад;и;отнинг ахборот манбаси сифа-тида Узбекистон Республикаси Давлат статистика ;умитаси та;дим этган маълу-мотлар олинди.

Тад;и;отнинг биринчи бос;ичида худуд и;тисодиётининг ю;орида келтирилган тармо;ларига тегишли курсаткичлар тизи-ми шаклантирилди. Тупланган маълумот-лар асосида танлаб олинган давр учун тар-мо;ларнинг ишлаб чи;ариш хажми, банд-лар сони, корхоналар сони, асосий фонд-ларнинг хажми ва экспорт курсаткичлари буйича локализация коэффициентлари, их-тисослашув хамда ахоли жон бошига ишлаб чи;ариш коэффициентлари хисобланди. 2016-2020 йилларда минта;а и;тисодиёти тармо;ларининг фаолият курсаткичлари асосида хисоблаб чи;илган коэффициент-лар 1-8 жадвалларда келтирилган. Куйида ушбу жадвалларда келтирилган курсат-кичларни чукурро; тахлил ;иламиз.

Бухоро вилояти и;тисодиёти тар-мо;ларининг ишлаб чи;ариш хажми бу-йича локализация коэффициенти дина-микаси 1-жадвалда келтирилган. Жадвал маълумотлари асосида Бухоро вилоятида ту;имачилик ва кийим-кечак хамда ози;-ов;ат саноати тармо;лари ишлаб чи;а-риш хажми буйича ю;ори салохиятга эга эканлигини билиш мумкин (ишлаб чи;а-риш хажми буйича локализация коффици-ентлари 1 дан ю;ори). Тахлил этилаётган даврда хар икки тармо;да курсаткич усиб

борган. Бунинг сабаби вилоятнинг ушбу тармоцлар ривожи учун етарли хомашё базаси ва ишчи кучига эга эканлигидадир.

Вилоятда пахта-туцимачилик кластер-ларининг шакллантирилиши натижаси-да 2019-2020 йилларда тармоцда ишлаб чицариш хажмининг кескин ортиши ишлаб чицариш хажми буйича локали-

зация коэффициентининг усишига сабаб булди (мос равишда 1,46 ва 1,51). Худудда ичимликлар хамда тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чицариш тармоцла-рининг ишлаб чицариш салохияти юцори эмаслиги сабабли ишлаб чицариш хажми буйича локализация коэффициенти хам анча паст курсаткични цайд этган.

1-жадвал

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг ишлаб чицариш хажми буйича

локализация коэффициенти

" "—-—^^^^^ Йиллар Тармо^пар " " "—-— 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чицариш тармоги 1,11 1,16 1,16 1,42 1,51

Ози^-ов^ат саноати тармоги 1,12 1,08 1,26 1,2 1,26

Ичимликлар ишлаб чицариш тармоги 0,22 0,22 0,22 0,19 0,28

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чицариш тармоги 0,09 0,08 0,09 0,09 0,1

Тармоцларнинг бандлар сони буйича хисобланган локализация коэффициент-лари (2-жадвал) худудда фацат туцима-чилик ва кийим ишлаб чицариш тар-могида банд ахоли улуши республикада-ги уртача даражадан юцори эканлигини курсатди (локализация коэффициенти 2020 йилда 1,15 га тенг). Тахлил этила-

ётган бошца тармоцларда эса бу курсат-кич кластерлар ташкил этиш учун талаб этиладиган даражадан паст. Озиц-овцат саноати хамда тери ва унга тегишли мах-сулотлар ишлаб чицариш тармоцларида тахлил этилаётган даврда курсаткичлар цийматида салбий динамика кузатил-ган.

2-жадвал

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг бандлар сони буйича локализация коэффициенти

' ---Йиппар Тармо^пар --- 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чицариш тармоги 0,86 0,82 0,8 0,95 1,15

Ози^-ов^ат саноати тармоги 0,81 0,72 0,71 0,69 0,65

Ичимликлар ишлаб чицариш тармоги 0,44 0.43 0,46 0,47 0,5

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чицариш тармоги 0,3 0,06 0,11 0,14 0,13

3-жадвалда келтирилган маълумот-ларга кура, Бухоро вилоятида тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чица-риш хамда туцимачилик ва кийим ишлаб чицариш тармоцларининг асосий фонд-лар билан таъминланиш даражаси респуб-ликада нисбатан юцори. Туцимачилик ва кийим ишлаб чицариш тармогида курсат-кичнинг 2016-2020 йиллардаги динами-

каси вилоятда ушбу тармоц корхонала-рини модернизациялаш ва техник-техно-логик цайта цуроллантириш фаол амалга оширилаётганлиги натижасидир. Урга-нилаётган бошца тармоцларда эса асосий фондлар хажми буйича локализация коэффициенти жуда паст, яъни кластерлар ташкил этиш мацсадга мувофиц булган меъёрдан узоц.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

3-жадвал

Бухоро минтакаси иктисодиёти тармокларининг асосий фондлар ^ажми

буйича локализация коэ( фициенти

——Йиллар Тармо^пар ——— 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чи^ариш тармоги 0.91 0,65 0,43 0,54 1,01

Ози^-ов^ат саноати тармоги 1,57 0,74 0,62 0,65 0,33

Ичимликлар ишлаб чи^ариш тармоги 0,13 0,11 0,2 0,16 0,15

Тери ва унга тегишли ма^сулотлар ишлаб чи^ариш тармоги 1,21 1,17 1,19 1,18 1,16

Бухоро вилояти и;тисодиёти ту;и-мачилик махсулотлари ва кийим-кечак-лар ишлаб чи;аришга ихтисослашгани сабабли худудда ушбу тармо;;а мансуб корхоналар концентрацияси республи-кадаги уртача даражага нисбатан ю;ори эканлиги намоён булмо;да (4-жадвал). Ичимликлар ишлаб чи;ариш саноати-да хам тахлил этилаётган даврда тар-мо;;а мансуб корхоналар сони ю;ори суръатларда усиб бораётганини куриш

мумкин (корхоналар сони буйича локализация коэффициентлари 2019 ва 2020 йилларда мос равишда 1,02 ва 1,54 га тенг). Ози;-ов;ат саноати тармоги кур-саткичлари хам худудда тармо;;а ман-суб корхоналар иштирокида кластерлар шакллантириш имкони мавжудлигини курсатмо;да. Тери ва унга тегишли мах-сулотлар ишлаб чи;ариш тармогида эса корхоналарнинг худудий мужассамла-шув даражаси паст.

4-жадвал

Бухоро минтакаси иктисодиёти тармокларининг корхоналар сони буйича локализация коэффициенти

' ----Йиппар Тармо^пар ' --- 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чи^ариш тармоги 1.82 1,8 1,82 1,78 1,71

Ози^-ов^ат саноати тармоги 0.89 0,91 0,98 0,98 0,99

Ичимликлар ишлаб чи^ариш тармоги 0.87 0,81 0,88 1,02 1,54

Тери ва унга тегишли ма^сулотлар ишлаб чи^ариш тармоги 0.33 0,27 0,36 0,47 0,45

2016-2021 йилларда тахлил этилаётган тармо;ларда махсулот экспортининг вилоят умумий экспортидаги улуши республика даражасидан бир неча баробар ю;орилигини куриш мумкин (5-жадвал).

Бу холат худудда ушбу тармо;ларнинг экспорт салохияти ю;орилигини англата-ди ва бу, уз навбатида, кластерлар фаолия-тини ривожлантириш имкониятларини оширади.

5-жадвал

Бухоро минтакаси иктисодиёти тармокларининг экспорт ;ажми буйича

локализация коэффициенти

———Йиппар Тармо^пар " ——— 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чи^ариш тармоги 1,91 1,42 1,86 2,43 2,81

Ози^-ов^ат саноати тармоги 1,57 1,77 2,4 2,56 1,41

Ичимликлар ишлаб чи^ариш тармоги 1,84 0,14 4,38 5,52 5,44

Тери ва унга тегишли ма^сулотлар ишлаб чи^ариш тармоги 0 0 0,45 17,07 20,87

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

6-жадвалда Бухоро минтацаси ицти-содиёти тармоцларининг ихтисослашув коэффициенти келтирилган. Бу маълу-мотлар Бухоро вилояти ицтисодиёти туцимачилик ва кийим ишлаб чицариш хамда озиц-овцат саноати тармоцлари-га ихтисослашганлигини курсатмоцда (2020 йилда мос равишда 1,51 ва 1,26). Тахлил этилаётган даврда худуд ицти-содиётининг юцорида келтирилган тар-

моцларга ихтисослашув даражаси ортиб борган. Худуднинг ресурслар билан таъ-минланганлик нуцтаи назаридан тери ва унга тегишли махсулотлар хамда ичим-ликлар ишлаб чицариш тармоцларига ихтисослашув имкониятлари юцори бул-са-да, бунга эришилмаган. Бу холат вило-ятда ушбу тармоцларга доир тизимли ис-лохотларни амалга ошириш кераклигини англатади.

6-жадвал

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг ихтисослашув коэффициенти

' " —_____ Йиппар Тармо^пар -----^^^^ 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чицариш тармоги 1,11 1,16 1,16 1,42 1,51

Ози^-ов^ат саноати тармоги 1,12 1,08 1,26 1,2 1,26

Ичимликлар ишлаб чицариш тармоги 0,22 0,22 0,22 0,19 0,28

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чицариш тармоги 0,09 0,08 0,09 0,09 0,1

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тар-моцларининг ахоли жон бошига ишлаб чицариш коэффициентлари туцимачи-лик ва кийим ишлаб чицариш тармогида энг юцори натижани цайд этган (7-жад-вал). Жадвал маълумотларига кура, 2016-2020 йилларда унинг циймати 1,09 дан 1,4 гача усиб борган. Озиц-овцат

саноати тармогида ахоли жон бошига ишлаб чицариш коэффициенти 1 дан юцори булиб, бу хам ижобий курсаткич. Колган икки тармоцда эса ахоли жон бошига ишлаб чицариш коэффициенти циймати анча паст булиб, республика-даги уртача даражанинг 30 фоизига хам бормайди.

7-жадвал

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг ахоли жон бошига ишлаб чицариш коэффициенти

" ———Йиппар Тармо^пар ——— 2016 2017 2018 2019 2020

Ту^имачилик ва кийим ишлаб чицариш тармоги 1,09 1,09 1,06 1,33 1,4

Ози^-ов^ат саноати тармоги 1,1 1,02 1,14 1,12 1,17

Ичимликлар ишлаб чицариш тармоги 0,22 0,21 0,2 0,17 0,26

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чицариш тармоги 0,09 0,07 0,08 0,09 0,09

8-жадвалда Бухоро вилояти ицтисо-диёти 4 та етакчи тармоцларининг 20162020 йиллардаги курсаткичлари буйича хисобланган кластерлаштириш салохия-тининг интеграл коэффициентлари кел-тирилган. Таклиф этилган методикага кура, курсаткич цийматининг 1 дан катта

булиши минтацада ушбу тармоцца мансуб кластерларни барпо этиш мацсадга муво-фицлигини англатади. Агар циймат 1 дан кичик булса, бу тармоцда кластерларни ташкил этиш кутилган самарани бермас-лиги мумкин. Аммо кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти

08.00.00 - ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

киймати 0,8-1,0 оралигида булганда хам тармокка мансуб корхоналар орасида ин-теграцион жараёнларни ривожлантириш

имкони мавжуд. Бунда тармокни ривожлантириш буйича тизимли ислохотларни амалга ошириш талаб этилади.

8-жадвал

Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти

_____ Йиллар Тармоклар 2016 2017 2018 2019 2020

Тукимачилик ва кийим ишлаб чикариш тармо™ 1,26 1,16 1,18 1,41 1,59

Озик-овкат саноати тармош 1,17 1,05 1,19 1,2 1,01

Ичимликлар ишлаб чикариш тармо™ 0,56 0,6 0,93 1,1 1,21

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чикариш тармош 0,03 0,25 0,34 2,73 3,27

Курсаткичлар динамикасини тахлил килиш учун 8-жадвалда келтирилган маълумотларни диаграммада ифода-лаб оламиз (1-расм). Ичимликлар ишлаб чи;ариш тармогида кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти 2016-2020 йиллар мобайнида 0,56 дан 1,21 га кадар усиб борган. Аммо бу усиш тармо;нинг экспорт хажми асосида хи-собланган локализация коэффициенти (2020 йилда 5,44) ва корхоналар сони буйича хисобланган локализация коэф-

фициенти (2020 йилда 1,54) хисобига таъминланган. Бу холатда экспортнинг усиш манбаи махсулот ишлаб чикариш хажми усиши эмас, балки ички истеъ-молнинг камайишидир. Бош;а коэффи-циентлар эса 0,1-0,5 атрофида узгарган (1-7-жадваллар). Демак, тахлиллар шуни курсатмокдаки, минта;анинг ичимликлар ишлаб чи;ариш тармоги кластерлаштириш салохиятининг пастлиги са-баби мавжуд имкониятлардан самарали фойдаланилмаётганлигидир.

Тукимачилик ва кийим ишлаб чикариш тармогн Озик-овкат саноатн тармогн Ичимликлар шплаб чикариш тармогн

Терн ва унта тегишли махсулотлар нпшаб чикариш тармогн

1-расм. Бухоро минтацаси ицтисодиёти тармоцларининг кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти

Тери ва унга тегишли махсулотлар ишлаб чикариш тармоги кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти 2016-2018 йилларда 0,03-0,34 атрофида узгариб, 2019-2020 йилларда кескин усган (1-расм). Бу усишга биргина экспорт хажми

буйича хисобланган тармок локализация коэффициенти хисобига эришилган (2019 ва 2020 йилларда мос равишда 17,07 ва 20,87). Экспорт хажмининг усиши бу холатда хам махсулот ишлаб чикариш хажмининг усиши билан боглик эмас.

08.00.00 - ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

Бошка коэффициентлар эса 0,1 дан 0,45 га кадар узгарган (1-7-жадваллар).

Вилоятнинг озик-овкат ишлаб чика-риш тармогида хам тахлил килинаётган даврда кластерлаштириш салохияти-нинг интеграл коэффициенти 1 дан юко-ри булган (1-расм). Бу ^удудда тармок-нинг кластерлаштириш салохияти юко-ри эканлигини англатади. Аммо бандлар сони ва асосий фондлар хажми буйича хисобланган локализация коэффици-ентлари тахлил килинаётган даврда ка-

майиб борган ва 1 дан кичик кийматни кайд этган. Бу минтакада мавжуд мехнат ресурсларидан самарали фойдаланил-маётганлиги ва тармокда ишлаб чика-ришнинг техник-технологик даражаси юкори эмаслигини англатади. Х,исоб-ки-тоблар натижасида 2016-2020 йиллар давомида Бухоро вилояти тукимачилик ва кийим ишлаб чикариш тармогида кластерлаштириш салохиятининг интеграл коэффициенти юкори булганлиги аникланди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7017

9П18

7019

■Ишлаб чикариш хажми буйича тармок локализация ■Бандлар сони буйича тармок локализация коэффициента ■ Асоснй фондлар хажми буйича тармок локализация »Корхоналар сони буйича тармок локализация коэффициента ■Экспорт хажми буйича тармок локализация коэффициента ■Тармокнингихтисослашув коэффициента ■Тармокнинг ахолн жон бошнга шплаб чикариш коэффициента

2-расм. Бухоро вилояти тукимачилик ва кийим ишлаб чикариш тармогининг кластерлаштириш салохиятини аниклаш буйича курсаткичлари

Тармокда барча курсаткичлар буйи-ча хисобланган локализация коэффи-циенти, ихтисослашув ва ахоли жон бо-шига ишлаб чикариш коэффициентла-ри юкори булган ва йиллар мобайнида усиб борган (2-расм). Таклиф этилган методикага кура, коэффициентлар кий-мати 0,8 дан юкори булганда, худудда ушбу тармокка мансуб кластерларни ташкил этиш максадга мувофик. Урга-нилаётган давр учун хисобланган деяр-ли барча коэффициентлар (2017-2019 йиллар учун хисобланган экспорт хажми буйича тармок локализация коэф-фициентидан ташкари) ушбу талабга жавоб беради.

2016-2020 йиллар мобайнида тармок курсаткичлари куйидагича узгарган:

1. Ишлаб чикариш хажми буйича тармок локализация коэффициенти 40 %га усган.

2. Бандлар сони буйича тармок локализация коэффициенти 29 %га усган.

3. Асосий фондлар хажми буйича тар-мок локализация коэффициенти 10 %га усган.

4. Корхоналар сони буйича тармок локализация коэффициенти 11 %га камай-ган.

5. Экспорт хажми буйича тармок локализация коэффициенти 90 %га усган.

6. Тармокнинг ихтисослашув коэффи-циенти 40 %га усган.

94

7. Ахоли жон бошига ишлаб чи;ариш коэффициенти 31 %га усган.

8. Тармо; кластерлаштириш салохия-тини бахолашнинг интеграл коэффициен-ти 33 %га усган.

Хулосалар

Хулоса ;илиб айтганда, кластерлар худудлар и;тисодиётини ривожланти-ришнинг самарали инструментларидан биридир. Худудий кластерларни шакл-лантириш борасидаги ислохотлар жадал суръатларда олиб борилаётган шароитда, Узбекистонда худудларнинг у ёки бу тар-мо;лар буйича кластерлаштириш салохия-тини бахолаш долзарб масаладир. Мам-лакатда бу борадаги тад;и;отлар амалга оширилмагани сабабли хориж тажрибаси-га мурожаат ;илиш ма;садга мувофи;.

Ма;олада худудлар и;тисодиёти тар-мо;ларининг кластерлаштириш салохия-тини бахолашнинг АКШ, Гарбий Европа ва Россияда ишлаб чи;илган методикалари урганилди. Тад;и;от натижасида муал-лиф томонидан и;тисодий ривожланиш даражаси ва тармо; таркиби жихатидан

Узбекистонга я;ин булган Россия Федера-циясида ишлаб чи;илган бахолаш усулла-рини такомиллаштирган холда яратилган методика таклиф этилди.

Таклиф этилган методика асосида Бу-хоро вилояти и;тисодиётида нисбатан ю;ори уринга эга 4 та тармо; - ту;имачи-лик ва кийим-кечак, ози;-ов;ат махсулот-лари, тери ва унга тегишли буюмлар ва ичимликлар ишлаб чи;ариш тармо;лари-нинг кластерлаштириш салохияти бахо-ланди. Бахоланган тармо;лар орасида ту;имачилик ва кийим ишлаб чи;ариш тармоги кластерларни шакллантириш хамда ривожлантириш борасида нисбатан ю;ори имкониятларга эга. Яъни худудда мазкур тармо;;а мансуб кластерларни ташкил этиш ма;садга мувофи;. Бош;а тармо;ларда хам худудий тармо; клас-терларини шакллантириш мумкин. Бунда тармо;лар салохиятининг сифат кур-саткичларини хам урганиш хамда тармо; ривожини рагбатлантирувчи кушимча чора-тадбирларни амалга ошириш талаб этилади.

REFERENCES

1. Rahmatov M.A., Zaripov B.Z. Klaster - integratsiya, innovatsiya va iqtisodiy o'sish [Cluster -integration, innovation and economic growth]. Tashkent, Zamin, 2018, p. 18.

2. U.S. Cluster Mapping Project. Institute for Strategy & Competitiveness. Available at: https://www. isc.hbs.edu/about-michael-porter/affiliated-organizations-institutions/pages/us-cluster-mapping-projectaspx/.

3. Porter M.E. The economic performance of regions. Regional Studies, 2003, vol. 37, no. 6/7.

4. Markov L.S., Markova V.M. Vyyavleniye etalonnykh klasterov: metodicheskiye voprosy i prakticheskoye prilozheniye k otechestvennoy promyshlennosti [Identification of reference clusters: methodological issues and practical application to the domestic industry]. Vestnik NSU. Series: Social and economic sciences, 2012, vol. 12, iss. 1.

5.LindqvistG.,KetelsC.,SolvellO.TheclusterinitiativeGreenbook.1sted. BrommatryckAB, Stockholm, 2003. Available at: https://www.hhs.se/contentassets/f51b706e1d644e9fa6c4d232abd09e63/ greenbooksep03.pdf/.

6. Dirnova A.N. Metodicheskiye podkhody k vyyavleniyu i otsenke klasterov v ekonomike regiona [Methodological approaches to identifying and evaluating clusters in the regional economy]. Regional Economics: Theory and Practice, 2010, no. 28, pp. 23-30.

7. Delgado M., Stern S. US Cluster mapping project: a new tool for regional economic development. 2014. Available at: http://www2.hhh.umn.edu/uthinkcache/slpp/regionalities/SS%20MD%20 USCMP%20Launch%20Minneapolis%2009%2029%2014_FINAL_V2.pdf/.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

8. European Cluster Panorama 2014. Available at: https://ec.europa.eu/growth/smes/cluster/ observatory/cluster-mapping-services/cluster-panorama_en/.

9. Franco S., Murciego A., Salado J.P., Sisti E., Wilson J. European Clusters Panorama 2021: towards a resilient economy. Available at: https://clustercollaboration.eu/sites/default/files/2021-12/T1.1_ D1.02_European_Cluster_Panorama_Report_final.pdf/.

10. Prazdnichnih A. Opredeleniye territorial'nykh zon potentsial'nogo razvitiya klasterov v Rossiyskoy Federatsii [Definition of territorial zones of potential development of clusters in the Russian Federation]. Moscow, ANX, 2006.

11. Battalova A.A. Informatsionno-logicheskaya skhema sozdaniya toplivno-energeticheskogo klastera [Information and logical scheme for creating a fuel and energy cluster]. Russian Entrepreneurship, 2015, no. 3 (273), pp. 415-426.

12. Pechatkin V.V. Metodika otsenki i analiza potentsiala klasterizatsii ekonomiki regionov [Methodology for assessing and analyzing the potential for clustering the economy of regions]. Economic Analysis: Theory and Practice, 2010, no. 28, pp. 42-48.

13. Markov L.S. Problemy realizatsii klasternoy politiki [Problems of cluster policy implementation]. Scientific Expert, 2007, no. 4, pp. 20-31.

14. Vinokurova M.V. Konkurentosposobnost' i potentsial klasterizatsii otrasley ekonomiki Irkutskoy oblasti [Competitiveness and clustering potential of economic sectors of the Irkutsk region]. ECO, 2006, no. 12, pp. 78-88.

15. Trofimova O.M. Metodicheskiye rekomendatsii po viyavleniyu i analizu klasterov v ekonomike staropromishlennogo regiona [Guidelines for identifying and analyzing clusters in the economy of an old industrial region]. Management Issues, 2011, no. 2 (15), pp. 48-54.

16. Lavrikova Yu.G. Klastery: strategiya formirovaniya i razvitiya v ekonomicheskom prostranstve regiona [Cluster: strategy formation and development in economic regions]. Yekaterinburg, Institute of Economics, Ural Branch of the Russian Academy of Sciences , 2008, 232 p.

17. Yermishina A.V. Konkurentosposobnost regiona [Regional Competitiveness]. Available at: http:// www.cfin.ru/management/strategy/competitiveness.shtm/.

18. Rastvorseva S.N., Cherepovskaya N.A. Identifikatsiya i otsenka regionalnyh klasterov [Identification and evaluation of regional clusters]. Economy of the Region, 2013, no. 4, pp. 123-133.

19. Salova M.S. Razvitiye sistem i modeley kooperatsii v agropromishlennom komplekse [Development of systems and models of cooperation in the agro-industrial complex]. Moscow, Dashkov i K° Publ. and trading house, 2011.

20. Strekozov N.I., Konopelko Ye.I., Chinarov A.V. Metodicheskiye prinsipi otsenki, formirovaniya i prognozirovaniya razvitiya vnutrennego rynka myasa v Rossiyskoy Federatsii [Methodological principles for assessing, forming and forecasting the development of the domestic meat market in the Russian Federation]. Dubrovitsi, Federal Research Center for Animal Husbandry named after Academy Member L.K. Ernst, 2010, 60 p.

21. Vasilev K.A., Shamin A.Ye. Metodicheskiye podhody k otsenke potentsiala klasterizatsii agrarnoy sferi regiona [Methodological approaches to assessing the potential for clustering the agrarian sector of the region]. Bulletin NGIEI, 2016, no. 5 (60), pp. 7-18.

22. Zubova T.A. Upravleniye razvitiyem regionalnyh agropromyshlennyh klasterov [Management of the development of regional agro-industrial clusters]. Abstract of PhD thesis. 08.00.05. Voronezh, Voronezh State University of Engineering Technologies, 2018, 31 p.

23. Navruz-zoda Z.B. Turistik hududlar negizida ziyorat klasterlarini shakllantirishning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmlari [Organizational and economic mechanisms of formation of pilgrimage clusters on the basis of tourist areas]. Abstract of PhD thesis. 08.00.17. Urganch, 2021.

Холмирзаев А.А., г.ф.н., "Минтакавий иктисодиёт ва менежмент" кафедраси доценти, Узбекистон Миллий университети.

Тацризчи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.