Научная статья на тему 'УЧАСТНИКИ ИСПОЛНИТЕЛЬНОГО ПРОИЗВОДСТВА: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРАВИЛА И АНАЛИТИЧЕСКИЕ РЕЗУЛЬТАТЫ'

УЧАСТНИКИ ИСПОЛНИТЕЛЬНОГО ПРОИЗВОДСТВА: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРАВИЛА И АНАЛИТИЧЕСКИЕ РЕЗУЛЬТАТЫ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
296
91
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
суд / судья / государственный исполнитель / другие лица / участвующие в исполнительном производстве / стадия исполнения / судебные документы и их виды / документы исполнительного производства / исполнительный лист / определение / решение / разъяснение судебного акта / прекращение исполнительного производства. / court / judge / state executor / other persons involved in enforcement proceedings / execution stage / court documents and their types / enforcement proceedings documents / writ of execution / ruling / decision / clarification of judicial act / termination of enforcement proceedings.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Замира Эсанова

статья посвящена соответствию гражданского процессуального права и исполнительного производства, лицам, участвующим в исполнительном производстве, их полномочиям, особенностям стадии исполнения, некоторым проблемам в области исполнения судебных документов и заключений об их решении, а также в статье занимает место сравнительный анализ отечественного и зарубежного опыта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PARTICIPANTS OF EXECUTIVE PRODUCTION: THEORETICAL RULES AND ANALYTICAL RESULTS

The article is devoted to the correspondence of civil procedural law and enforcement proceedings, to persons participating in enforcement proceedings, their powers, particulars of the execution stage, some problems in the field of enforcement of court documents and opinions on their decision, and the comparative analysis of national and foreign takes place in the article experience.

Текст научной работы на тему «УЧАСТНИКИ ИСПОЛНИТЕЛЬНОГО ПРОИЗВОДСТВА: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРАВИЛА И АНАЛИТИЧЕСКИЕ РЕЗУЛЬТАТЫ»

Review of law sciences

Zamira Esanova,

Professor of Tashkent State Law University

PARTICIPANTS OF EXECUTIVE PRODUCTION: THEORETICAL RULES AND

ANALYTICAL RESULTS

Abstract: The article is devoted to the correspondence of civil procedural law and enforcement proceedings, to persons participating in enforcement proceedings, their powers, particulars of the execution stage, some problems in the field of enforcement of court documents and opinions on their decision, and the comparative analysis of national and foreign takes place in the article experience.

Keywords: court, judge, state executor, other persons involved in enforcement proceedings, execution stage, court documents and their types, enforcement proceedings documents, writ of execution, ruling, decision, clarification of judicial act, termination of enforcement proceedings.

Замира Эсанова,

профессор Ташкентского государственного юридического университета,

доктор юридических наук zamira.esanova@ mail.ru

УЧАСТНИКИ ИСПОЛНИТЕЛЬНОГО ПРОИЗВОДСТВА: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРАВИЛА И АНАЛИТИЧЕСКИЕ РЕЗУЛЬТАТЫ

Аннотация: статья посвящена соответствию гражданского процессуального права и исполнительного производства, лицам, участвующим в исполнительном производстве, их полномочиям, особенностям стадии исполнения, некоторым проблемам в области исполнения судебных документов и заключений об их решении, а также в статье занимает место сравнительный анализ отечественного и зарубежного опыта.

Ключевые слова: суд, судья, государственный исполнитель, другие лица, участвующие в исполнительном производстве, стадия исполнения, судебные документы и их виды, документы исполнительного производства, исполнительный лист, определение, решение, разъяснение судебного акта, прекращение исполнительного производства.

Замира Эсанова,

Тошкент давлат юридик университети профессори, юридик фанлар доктори zamira.esanova@ mail.ru

ИЖРО ИШИ ЮРИТУВИ ИШТИРОКЧИЛАРИ: НАЗАРИЙ ЦОИДАЛАР

ВА ТА^ЛИЛИЙ НАТИЖАЛАР

Аннотация: мацолада фуцаролик процессуал ууцуци ва ижро иши юритуви соуасининг узаро уйгунлиги, ижро ишини юритишда иштирок этувчи шахслар, уларнинг ваколатлари, ижро босцичининг узига хос хусусиятлари, суд уужжатлари ижросини таъминлашда соуадаги айрим муаммолар ва уларнинг ечимига доир фикр-мулощзалар, шунингдек миллий ва хорижий тажриба циёсий таулили урин олган.

Калит сузлар: суд, судья, давлат ижрочиси, ижро ишини юритишда иштирок этувчи бошца шахслар, ижро босцичи, суд уужжатлари ва уларнинг турлари, ижро иши юритуви уужжатлари, ижро варацаси, ажрим, царор, суд уужжатини тушунтириш, ижро ишини тугатиш.

Мавзунинг долзарблиги. Умумий коидага кура суд ва бошка органлар томонидан чикарилган хужжатларнинг ижросини таъминлаш ижро иши юритуви оркали якунига етказилади. Ушбу боскичнинг ахамиятли томони шундаки, унинг фаолияти натижасида ахолининг судга булган ишончи янада ортади, келиб чиккан низо бартараф этилади, бузилган хукук тикланади ва бундай асослар руйхатини узок давом эттириш мумкин.

Аксарият илмий ишланмаларда [1] ижро иши юритуви боскичи фукаролик процессуал хукуки предмети доирасида урганиладиган, фукаролик процессининг зарурий боскичларидан бири сифатида курсатилади. Бунинг исботи сифатида Узбекистон Республикасининг Фукаролик процессуал кодексида алохида боб [2] сифатида ижро масалалари ёритилган. "Фукаролик процессуал хукуки" мазмунини ифодалайдиган катор укув ва илмий адабиётларда [3] ижро иши юритуви боскичи ва унда амалга ошириладиган процессуал харакатлар махсус тавсифланади.

Илмий тахлилларга кура, барча йуналишдаги суд тизимлари фаолиятини якунлаш, улар томонидан чикариладиган суд хужжатлари ижросини таъминлаш вазифаси ижро ишини юритиш боскичи оркали амалга оширилади ва охирига етказилади. Бирок амалиётда ижро харакатларини амалга ошириш ва унинг мажбурий ижросини таъминлаш ваколати Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 30 майдаги "Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси хузуридаги Мажбурий ижро бюроси фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги П^-3016-сон ^арорига асосан ташкил этилган Мажбурий ижро бюроси ва унинг жойлардаги худудий органларига берилди. Мазкур органнинг алохида норматив-хукукий хужжатлари, хусусан Низоми, иш юритиш механизми ва турли тоифадаги ходимлари булиб, айни пайтда миллий хукук тизими амалиётида узини оклаяпти дейиш мумкин.

Айтиш жоизки, сунгги йилларда мамлакатимизда амалга оширилаётган суд-хукук ислохотлари доирасида суд ва бошка органлар карорларини мажбурий ижро этиш тизимига алохида эътибор каратилди. Утган йиллар давомида ижро иши юритуви тизимини тартибга солувчи бир катор хукукий хужжатлар кабул килинди. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 30 майдаги "Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси хузуридаги мажбурий ижро бюроси фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги карори [4], Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 12 мартдаги "Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларини ижро этиш самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори [5] кабул килиниб, Мажбурий ижро бюроси

ташкилий тузилмаси тубдан янгиланиб, кейинчалик айрим ижро харакатлари ва муддатларини соддалаштиришга эришилди.

Айни пайтда Мажбурий ижро бюроси фаолияти иктисодий, фукаролик, жиноят, маъмурий судлар хамда нотариат, мехнат низолари комиссиялари, хакамлик судлари карорлари, прокурорнинг айрим карорлари ва бошка органлар хужжатларини ижросига каратилган.

Мавзуни ёритиш мобайнида фукаролик ишлари буйича суд карорларини ижросини таъминлаш, ижро иши юритуви иштирокчиларининг хукукий макоми, уларнинг таснифи, ваколатлари ва вазифаларини урганиш, бу сохадаги муаммоларни тахлил килиш ва олинган маълумотлар асосида илмий жихатдан асосланган хулосалар бериш, назарий ва амалий жихатдан мухим таклиф ва тавсиялар ишлаб чикиш, энг мухими, янги кабул килинган Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг "Суд хужжатлари" номли 6-моддаси, "Суд хужжатларининг ижроси" номли 5-булим нормаларини янги ракурсда шархлаш, шунингдек, "Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларини ижро этиш тугрисида"ги конун нормаларини (хусусан ^онуннинг 3, 5, 7-моддаси, 2-боб. Ижро иши юритишда иштирок этувчи шахслар ) тахлил килиш долзарб ахамият касб этади.

Хорижий тажриба тахлили. Жахон амалиётида ижро иши юритувини олиб боришда ва ушбу сохани такомиллаштиришда хар бир давлатнинг узига хос ташкилий-хукукий шакли, иш юритиш механизми ва услуби мавжуд. Жумладан, Мажбурий ижро бюроси, Суд пристави федерал хизмати, Маршал хизмати, Худудий ва Миллий палата, Агентлик, Департамент ва бошкаларни келтириш мумкин. Хорижий давлатлар тажрибасида [6] давлат ва нодавлат ижрочилар тузилмалари мавжуд булиб, Германияда суд кошидаги регистраторлар, Исроилда магистрат суди кошидаги ижрочилар хизмати, А^Шда хукукни мухофаза килувчи органлар кошидаги Маршал хизмати, Франция, Бельгия, Люксембургда Суд ижрочилари бошкармаси каби органлар (тузилмалар)да суд ижрочилари ва ёки махсус лицензияга эга булган хусусий шахслар (ижрочилар) амалга оширади.

Франция, Нидерландия, Люксембург, Словения, Италия, Польша, Руминия, Словакия, Эстония, Латвия, Литвада ижро ишини давлат хизматчилари амалга оширмайдилар, балки давлатнинг ваколатли органи (адлия) томонидан берилган лицензия асосида хусусий ижрочилар мустакил амалга оширадилар ва улар уз фаолиятида узини узи бошкариш ваколати берилган худудий ва миллий палаталарга буйсунадилар.

Хитойда ушбу фаолият суд ижрочилари томонидан амалга оширилади, ижро харакатлари Хитой Фукаролик процессуал кодексининг (3-булим. Ижро ишини юритиш (21-боб. 217-231-моддалари) билан тартибга солинади.

Россия [7] да Суд пристави федерал хизмати суд ижрочилари-приставлари томонидан амалга оширилади.

^озогистонда эса 2010 йил 2 апрелда "Ижро иши юритуви ва суд ижрочиларининг макоми тугрисида"ги ^онун кабул килиниб, унинг 131-моддасида "Давлат суд ижрочиларига куйилган талаблар" ва 140-моддасида "^озогистон Республикасида хусусий суд ижрочилари" деб номланган махсус нормалар берилган.

Арманистонда [8] Адлия вазирлигига карашли Мажбурий ижро хизмати ташкил этилиб, суд ижрочилари томонидан ижро харакатлари олиб борилади.

Албатта, юкоридаги маълумотлар оркали миллий ва хорижий давлатлар тажрибасини киёслаш ва Узбекистондаги суд ва ижро иши юритуви сохасидаги ислохотларни шархлаш

ва бундан ахолини кенг микёсда хабардор этиш, янги илмий ишланмалар яратиш имконияти тугилади.

Х,озирги кунда Узбекистонда хам ижро иши юритуви сохасида кенг камровли ислохотлар олиб борилаётганлиги хеч кимга сир эмас. Утган йиллар давомида мажбурий ижро фаолиятини амалга оширувчи тузилма кайси орган кошида, хусусан Адлия, Олий суд, Прокуратура хузурида булишидан катъий назар, ижро ишини юритиш фаолияти билан муваффакиятли шугуллана олди, десак асло муболага булмайди.

Деярли барча давлатлар (миллий ва хорижий давлатлар) конун хужжатларида Мажбурий ижро органининг ташкилий-хукукий тузилиши ва номи турлича булиши мумкин, аммо ижро иши юритиш иштирокчилари таркиби бир хил булиб, уларнинг хукук ва мажбуриятлари деярли бир-бирига ухшайди, аммо иштирокчи субъектлар доирасида баъзи тафовутлар хам куринади.

Назарий коидалар. Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларини ижросини таъминлашда ижро иши юритуви иштирокчиларининг фаолияти ва харакати етакчи урин тутади. Бу борада яна бир асос, 2020 йилга мулжалланган Давлат дастури лойихасида хам хусусий ижрочилар хакидаги масала бежизга мухокамага куйилмаган эди.

^онун хужжатларида ижро ишини юритиш боскичлари алохида курсатилмаган ва боскичларга булинмаган, факат ижро ишини кузгатиш, тамомлаш, тугатиш каби харакатлар курсатилган. Бирок ижро ишини юритиш иштирокчилари хакида ^онуннинг [9] 2-бобида "Ижро иши юритишда иштирок этувчи шахслар" га бир неча моддалар (9-модда. Ижро иши юритишда тарафлар; 13-модда. Ижро иши юритишда тарафлар вакилларининг иштироки; 18-модда. Ижро иши юритишда холисларнинг иштироки; 83-модда. Давлат ижрочиси ва бошк) курсатилган.

Илмий мушох,адалар. ^атор адабиётлар [10]да ижро иши юритуви

иштирокчилари таснифи юзасидан хилма-хил фикрлар билдирилган. Уларнинг айримларида [11] ижро иши юритуви иштирокчилари икки гурухга ажратилган:

1) Ижро хужжати буйича талабларни амалга оширувчи шахслар;

2) Ижро ишини юритишга кумаклашувчи (бошка) шахслар.

Яна бошка тадкикотларда ижро ишини юритиш субъектлари икки гурухга булинади:

o Ижро ишини юритишнинг [12] асосий иштирокчилари (давлат ижрочиси, ундирувчи, карздор, уларнинг вакиллари ва бошк);

o Ижро ишини юритишга кумаклашувчи (хамкорлик килувчи) иштирокчилар (судья, прокурор, ички ишлар, банк, солик, махалла ва бошк).

Айрим тадкикотларда ижро ишини юритиш сохасидаги муносабатлар бир неча турларга ажратилган, масалан А.В. Рего [13] уз тадкикотида ижро иши юритуви сохасида вужудга келадиган муносабатларни турт гурух буйича таснифлаган:

■ Мажбурий ижрони амалга ошириш борасидаги хукукий муносабатлар;

■ Мажбурий ижро бюроси юкори турувчи органлари (шахар, вилоят, республика) томонидан амалга ошириладиган хукукий муносабатлар;

■ Ижро боскичида суд назоратини амалга ошириш билан боглик хукукий муносабатлар;

■ Бошка органлар хужжатларини ижроси билан боглик хукукий муносабатлар.

Суд ва ижро иши юритуви. Илмий тадкикотларда [14] яна бир мулохаза учун масала мавжуд, "судья ижро иши юритуви иштирокчиси була оладими?", "Ёки ижро иши юритуви

суд фаолиятидан мустакилми?". Назаримизда, ижро иши юритуви боскичида суднинг ва судьянинг процессуал холати уларнинг иш юритишдаги функциясига боглик.

Фикримизча, Узбекистон Республикасининг "Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларини ижро этиш тугрисида"ги ва бошка давлатларнинг шунга ухшаш конунларида ижро иши юритуви боскичида судьянинг бир катор харакатлари (ваколатлари) аник белгиланган экан, суд уз-узидан ушбу боскичнинг хам субъекти булиши табиий. Шунингдек, суд (судья) нинг ижро боскичидаги процессуал холатини куйидагилар оркали асослаш уринли.

■ Ижро иши юритувида бир катор мухим процессуал харакатларни бажаришда судья асосий рол уйнайди;

■ Ижро иши юритувига келиб тушган ижро хужжатларининг ичида суд хужжатлари салмокли урин тутади;

■ Суд фаолиятининг натижаси ижро иши юритуви билан боглик.

В.М. Шерстюк [15] ижро боскичида суднинг ваколатини туртта гурухга булиб изохлайди:

1) ижро хужжатларини бериш билан боглик ваколат;

2) ижро ишини харакатлантириш билан боглик (тухтатиш, тугатиш ва бошк ) ваколат

[16];

3) хал килув карорларини тушунтириш билан боглик ваколат;

4) ижро фаолиятини назорат килиш билан боглик ваколат.

Суд ва ижро иши юритуви амалиёти шуни тасдиклайдики, ижро иши юритувида юкоридаги харакатлар айнан судья томонидан амалга ошириладиган харакатлар саналади ва бу хакида конунда [17] бевосита курсатилган (масалан, ижро варакаси юбориш, ижро хужжатини тушунтириш, ижро иши юритишни тухтатиб туриш, ижро иши юритишни тугатиш ва бошк).

Аммо ^онунда суд асосий ва ёки бошка субъектлар таркибига хам киритилмаган. Фикримизча, суднинг "...ижро фаолиятини назорат килиш билан боглик ваколат"ини узи чикарган ва ижро килишга юборган суд хужжати доирасида булиши ва суд хужжатлари ижроси самарадорлиги нуктаи назаридан деб тушуниш тугри булади. Давлат ижрочисининг бошка харакатларини бошкаришга ва унинг харакатларига таъсир этишга суд органининг хакки ва ваколати йук. Гарчи ушбу орган ташкилий тузилиши жихатидан Суд таркибида булса хам ижро иши юритуви фаолиятига кушилиб туриши конунга зид. Тахлиллар шуни курсатадики, ижро иши юритувидаги суд (судья)нинг айрим ваколатларини (хусусан ^онуннинг 35-моддасидаги ижро иши юритишни тухтатиб туришнинг номажбурий асослари юзасидан тухтатиш) давлат ижрочисига утказиш максадга мувофик [18].

Амалиёт материаллари тах,лили. Суд ва ижро иши юритуви материаллари тахлили [19] шуни курсатадики, судлар томонидан асосан ижро ишини тухтатиш, ижро ишини тугатиш, ижро хужжатини тушунтириш хакидаги ажримлар чикарилмокда. Масалан, суднинг ажрими билан даъвогар Р.А.нинг жавобгар А.Б.га нисбатан карз суммасини ва давлат божини ундириш хакидаги даъво аризаси буйича юритилган фукаролик иши юзасидан суднинг 2019 йил 24 майдаги хал килув карори буйича ижро харакатлари кассация протести мазмунан куриб чикилгунга кадар вактинча тухтатиб турилган. Яна бир мисол, суднинг ажрими билан Мажбурий ижро бюроси Тошкент шахар Яшнобод тумани булимининг суднинг 2016 йил 24 апрелдаги хал килув карори буйича ижро ишини тугатиш тугрисидаги аризаси куриб чикилиб, ариза каноатлантирилган ва даъвогар Яшнобод тумани

Халк таълими булими муассасалари фаолиятини методик таъминлаш ва ташкил этиш булими хузуридаги васийлик ва хомийлик органи вояга етмаган С.С. манфаатида жавобгар С.А.га нисбатан оталик хукукидан махрум килиш ва алимент ундириш хакидаги даъво аризаси буйича юритилган фукаролик иши буйича суднинг хал килув карори юзасидан ижро иши тугатилган.

Ижро иши юритуви боскичлари. Ижро харакатларини амалга оширишда ижро иши юритуви боскичларини ажратиб курсатиш мухим ахамият касб этади.

Илмий ва укув адабиётларида ижро ишини юритиш боскичлари турлича талкин килинган. Жумладан, И.М. Зайцев ишланмаларида [25] бу боскич куйидагича таснифланган:

• Ижро иши юритувини бошлаш;

• ^арздорга курсатилган процессуал мажбурлов чораларини куллаш;

• Ижро иши юритувини гугатиш.

Яна бошка тадкикотларда ижро ишини кузгатиш, мажбурий чораларни куллаш, тухтатиш, тугатиш, тамомлаш боскичларига булинган. Ишни якунлаш (завершение) икки усулда: тугатиш (прекращение) ва тамомлаш (окончание) оркали амалга оширилган.

Айрим адабиётларда эса ижро ишини кузгатиш, мажбурий ижро чораларини куллаш, ижро ишини якунлаш боскичлари курсатилган.

И.В. Решетникова ишларида кузгатиш ва ижрога тайёрлаш; ижрони амалга ошириш, ижро ишини тамомлаш каби боскичлар курсатилган. Юкоридаги фикрлар тахлили асосида энг макбул вариантни танлаш тугри булади. Фикримизча, ижро иши юритуви хам мухим жараён, мажбурий боскич эканлиги сабабли ижро иши юритуви боскичлари: ижро ишини кузгатиш; мажбурий ижро чораларини куллаш; ижро ишини якунлаш каби уч боскичдан иборат деган таснифга кушилиш тугри ва асосли булади.

Ижро иши юритиш иштирокчилари. Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларини мажбурий ижро этиш Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси хузуридаги Мажбурий ижро бюроси [25] (органларининг давлат ижрочилари зиммасига юклатилади, Солик, банк, бошка кредит ташкилотлари мажбурий ижро органи хисобланмайди.

Фикримизча, ижро иши юритувига оид муносабатлар - давлат ижрочисининг ижро хужжатлари ижросини таъминлаш максадида ундирувчи ва карздор билан, шунингдек зарур холларда, конунда белгиланган тартибда бошка шахсларни жалб килиш оркали амалга ошириладиган муносабатлар доираси тушунилади. Ушбу муносабатлар иштирокчилар доирасига кура тор ва кенг микёсда амалга оширилиши мумкин.

^онуннинг 12-боби ( 83-90-моддалар) давлат ижрочисининг макомига багишланган булиб, унга кура урта махсус (юридик) ёки олий (юридик) маълумотга эга булган Узбекистон Республикаси фукароси, алохида холларда эса, бошка мутахассисликдаги олий маълумотга эга булган шахслар давлат ижрочиси булиши мумкин. ^оида тарикасида, олий юридик маълумотга эга булган Узбекистон Республикаси фукароси катта давлат ижрочиси булиши мумкин.

Ундирувчи ва карздор ижро иши юритишдаги тарафлар хисобланади. Ундирувчи -ижро хужжатида унинг фойдаси ва манфаатлари кузланиб берилган шахс. ^арздор - ижро хужжатида назарда тутилган пул маблаглари ёки бошка мол-мулкни ундирувчига бериш ёхуд муайян харакатларни амалга ошириш ёки уларни амалга оширишдан узини тийиш мажбурияти зиммасига юклатилган шахс. Ижро иши юритишда бир неча ундирувчи ёки

карздор иштирок этиши мумкин. Ижро иши юритишда вояга етмаганларнинг хукукларини уларнинг конуний вакиллари — ота-оналари, фарзандликка олувчилари, васийлари ёки хомийлари амалга оширадилар. Шунингдек, ижро жараёнида вакил, холис, таржимон, мутахассис ва бошка хамкор органлар иштирок этади.

Вакил. Жисмоний шахслар ижро иши юритишда мустакил равишда ёки вакиллари оркали иштирок этишлари мумкин. Агар ижро хужжати буйича карздор зиммасига факат унинг узи шахсан ижро этиши мумкин булган мажбуриятлар юклатилган булса, шунингдек ижро хужжатининг хусусияти ундирувчининг шахсан иштирокини талаб килган холларда уларни ижро этишда карздор ёки ундирувчи уз вакили оркали харакат килишга хакли эмас. Утказилган суровларга кура, ижро иши юритуви боскичида 23% холатда адвокат, ишларнинг 9% ида конуний вакиллар иштироки кузатилган.

Таржимон. Ижро харакатлари амалга оширилаётганда ижро иши юритилаётган тилни билмайдиган шахсларга таржимон хизматидан фойдаланиш хукуки таъминланади ва у давлат ижрочисининг карори билан тайинланади. Суровнома тах,лилларига кура, ижро иши юритуви боскичида ишларнинг факат 3 % ида таржимон иштироки хакида аризалар берилган.

Холис. ^арздорнинг хоналари ва омборларини очиш, мол-мулкини куздан кечириш, хатлаш, олиб куйиш ва бериш билан боглик ижро харакатларини амалга оширишда холислар иштирок этиши шарт. Бошка холларда, холислар (икки кишидан кам булмаган) давлат ижрочисининг ихтиёрига кура чакирилади. Суровнома тах,лилларига кура, ижро иши юритуви боскичида ишларнинг деярли 78 % ида холислар иштироки таъминланган.

Мутахассис. Ижро харакатларини амалга ошираётганда юзага келадиган, махсус билимларни талаб киладиган масалаларни тушунтириб бериш учун давлат ижрочиси уз ташаббусига ёки тарафларнинг илтимосига биноан узининг карори билан мутахассис тайинлаши мумкин ва ушбу ёзма хулоса у давлат ижрочисининг карори билан танишган кундан эътиборан ун беш иш куни ичида такдим этилиши керак. Суровнома тах,лилларига кура, ижро иши юритуви боскичида 17% ишларда мутахассис иштироки кузатилган.

Х,амкор ташкилотлар. Суд хужжатлари ва бошка органлар хужжатларининг мажбурий ижросини таъминлаш максадида давлат ижрочиси давлат органлари, кредит ташкилотлари ва бошка ташкилотлар, жумладан, ички ишлар органлари (йул патрул хизмати ва бошк), Ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри давлат кумитасининг органлари, банклар, депозитлар ва бошка кредит ташкилотлари, давлат солик хизмати органлари, газначилик органлари, Давлат чегарасини куриклаш органлари, махалла, тиббиёт, ёнгинга карши курашиш жамияти, халк таълими органлари билан хамкорлик килади. Суровнома тах,лилларига кура, ижро иши юритуви боскичида 88% ишларда мазкур ташкилотлар билан хамкорлик килишга тугри келган.

Хулоса ва таклиф. Илмий ва укув адабиётларида ижро иши юритувига оид муносабатлар доирасини белгиловчи назарий тушунчалар берилиши максадга мувофик. Шу боис "Ижро иши юритувига оид муносабатлар - давлат ижрочисининг ижро хужжатлари ижросини таъминлаш максадида ундирувчи ва карздор билан, шунингдек зарур холларда, конунда белгиланган тартибда бошка шахсларни жалб килиш оркали амалга ошириладиган муносабатлар доираси тушунилади", деб берилиши таклиф этилади.

^онун хужжатларида ва илмий ишланмаларда ижро ишини юритиш боскичлари алохида курсатилмаган ва боскичларга булинмаган, факат ижро ишини кузгатиш, тамомлаш, тугатиш каби харакатлар курсатилган. Бирок ижро ишини юритиш

иштирокчилари хакида ^онуннинг 2-бобида "Ижро иши юритишда иштирок этувчи шахслар" га бир неча моддалар ажратилган. Фикримизча, ижро иши юритуви боскичини, яъни: ижро ишини кузгатиш; мажбурий ижро чораларини куллаш; ижро ишини якунлаш каби уч боскичдан иборатлиги кабул килинади.

^онунда суд асосий ва ёки кумаклашувчи бошка субъектлар таркибига хам киритилмаган. ^онуннинг 2-бобида "Ижро иши юритишда иштирок этувчи шахслар" бобига судни киритиш, аммо ижро иши юритувидаги суд (судья)нинг айрим ваколатларини (хусусан ^онуннинг 35-моддасидаги ижро иши юритишни тухтатиб туришнинг номажбурий асослари: карздор ёки ундирувчи ижро хужжатини берган тегишли судга ёки бошка органга ижро хужжатини кечиктириб ёки булиб-булиб ижро этиш, ижро этиш усули ва тартибини узгартириш тугрисидаги ариза билан мурожаат килганда; карздор узок муддатли хизмат сафарида булганда; карздор стационар даволаш муассасасида даволанаётганда; ундирувчи илтимос килганда тухтатиш) давлат ижрочисига утказиш максадга мувофик.

References:

1. Fuqarolik protsessual huquqi. Darslik. - Toshkent: TDYuU. 2019. Gureyev V.A., Gushin V.V. Ispolnitelnoye proizvodstvo: Uchebnik (4-e izdaniye, ispravlennoye i dopolnennoye).-M.: Statut, 2014.; Galperin, M.L. Ispolnitelnoye proizvodstvo : uchebnik dlya bakalavriata i magistraturi / M.L. Galperin. - 4-e izd., pererab. i dop. - Moskva: Izdatelstvo Yurayt, 2018.

- 498 s. (Bakalavr i magistr. Akademicheskiy kurs).- ISBN 978-5-534-08131-2. Tekst: elektronniy // EBS Yurayt [sayt]. URL: https://urait.ru/bcode/424299 (data obrasheniya: 24.04.2020).

2. O'zbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual kodeksi. - Toshkent: Adolat, 2018. V Bo'lim. Sud hujjatlarining ijrosi (446-462-moddasi).

3. Shoraxmetov Sh.Sh. O'zbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual huquqi. - T.: Adolat, 2007.; Mamasiddiqov M.M. Fuqarolik protsessual huquqi. Darslik. Umumiy qism.

- Toshkent: TDYuI, 2010.; Sud qarorlarini ijro etish: fuqarolik va iqtisodiy sudlarning qarorlari misolida. Monografiya. - Toshkent, 2019. - 188 b.

4. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 22-son, 425-modda, 25-son, 531-modda; O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 7 maydagi PQ-3699-sonli qarori tahririda // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 11.05.2018 y., 07/18/3699/1184-son.

5. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 13.03.2019 y., 07/19/4236/2762-son.

6. Usmanova D.R.,Fatkullin B.X. Osobennosti ispolnitelnogo proizvodstva v zarubejnix stran. // Vestnik Ufimskogo yuridicheskogo instituta MVD Rossii. 2014. № 2. - S. 40-44.; Batichko V.T. Ispolnitelnoye proizvodstvo v zarubejnix stranax. //Razdel 2. Yuridicheskaya texnika i texnologii. - S. 99-105.

7. Federalnoy slujbi sudebnix pristavov (FSSP) Rossii. //ipristav.

8. Informatsiya ot press-tsentra Slujbi prinuditelnogo ispolneniya sudebnix aktov (SPISA) Armenii.

9. O'zbekiston Respublikasining "Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish to'g'risida"gi Qonuni. Izoh: Matnda ushbu qonun qisqartirilgan holda "Qonun" deb yuritiladi.

10. Morozova I.B. Sub'yekti ispolnitelnogo proizvodstva: Dis. ... kand. yurid. nauk. 12.00.01, 12.00.03. Moskva, 1999. - 225 c. RGB OD, 61:99-12/444-7; Valeyev D.X. Protsessualnoye polojeniye lits, uchastvuyushix v ispolnitelnom proizvodstve. Dis. ... kand. yurid. nauk: 12.00.03: Kazan, 1999.- 166 c. RGB OD, 61:00-12/165-X.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Morozova I.B., Treushnikov A.M. Ispolnitelnoye proizvodstvo. Uchebnoye-prakticheskoye posobiye. 3-e izd, per i dop. - Moskva: Gorodets, 2004. - 528 s.

12. Argunov V.V., Borisova Ye.A., Salogubova Ye.V., Skripnikov I.A., Treushnikov A.M., Pod red.: Treushnikov M.K.: Grajdanskiy protsess. Xrestomatiya. Uchebnoye posobiye. 2-e izd., per i dop. - M.: Gorodets, 2005. - 896 s.

13. Rego A.V. Pravootnosheniya v ispolnitelnom proizvodstve : Dis. ... kand. yurid. nauk. 12.00.15. - M., 2004. - 191 c. RGB OD, 61:05-12/375.

14. Valeyev D.X. Litsa, uchastvuyushiye v ispolnitelnom proizvodstve. Kazan. 2000; Morozova I.B. Sub'yekti ispolnitelnogo proizvodstva. Dnss. ... kand. yurid. nauk. M., 1999.; Isayenkova O.V.,Balashov A.N., Balashova I.N. Ispolnitelnoye proizvodstvo v RF. Kurs lektsii. 2008. - 192 s; Rego A.V. Pravootnosheniya v ispolnitelnom proizvodstve : Dis. ... kand. yurid. nauk. 12.00.15. Moskva, 2004. 191 c. RGB OD, 61:05-12/375.; Ilchenko AG.

Vzaimodeystviye suda i organov prinuditelnogo ispolneniya v Rossiyskoy Federatsii :teoretiko-pravovoy analiz : dissertatsiya ... kandidata yuridicheskix nauk : 12.00.01 Nijniy Novgorod, 2007 154 s.

15. Ispolnitelnoye proizvodstvo v Rossiyskoy Federatsii. V voprosax i otvetax / Andreyeva T.K., Sherstyuk V.M. - M.: Gorodets, 2000. - 112 c.

16. Izoh: aynan shu vakolat bilan bog'liq fikrlarni Grajdanskoye protsessualnoye pravo. Uchebnik. /Pod red M.K. Treushnikova. - M, 2003. - S. 554.da uchratish mumkin.

17. O'zbekiston Respublikasining "Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish to'g'risida"gi Qonuni.

18. Bu haqda maqolaning xulosa (takliflar) qismida beriladi.

19. Maqolada keltirilgan misollarda taraflarning FISh, sudlar va tashkilotlar nomi, sud hujjatlari chislo va raqamlari shartli ravishda o'zgartirilgan.

20. Zaytsev I.M. Protsessualnie funktsii grajdanskogo sudoproizvodstva. - Saratov, 1990.21. Reshetnikova I.V. Ispolnitelnoye proizvodstvo / Reshetnikova I.V., Zakarlyuka A.V., Kulikova M.A.; Pod red. Reshetnikovoy I.V., - 3-e izd., pererab. i dop. - Moskva: Yur.Norma, NITS INFRA-M, 2015. - 240 s.

22. Bundan buyon matnda "Majburiy ijro byurosi" deb yuritiladi.

23. O'zbekiston Respublikasining "Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish to'g'risida"gi Qonuni 3-moddasi.

24 "Sud qarorlarini majburiy ijro etish mexanizmini yanada takomillashtirish masalalari (fuqarolik, iqtisodiy, ma'muriy va jinoyat ishlari misolida)" mavzusidagi amaliy grant tadqiqotlari yuzasidan majburiy ijro byurosi tuman bo'limlari xodimlari ishtirokida o'tkazilgan so'rov natijalaridan (2020 yil yanvar-mart).

25. O'zbekiston Respublikasining "Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish to'g'risida"gi Qonuni. Izoh: matnda ushbu qonun qisqartirilgan holda "qonun" deb yuritiladi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.