Научная статья на тему 'Участие общественности и институтов гражданского общества в обеспечении устойчивого развития городов'

Участие общественности и институтов гражданского общества в обеспечении устойчивого развития городов Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
52
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Город / Устойчивое развитие / Общественность / Институт гражданского общества / Градостроительство / Экологическая проблема. / City / Sustainable development / Public / Civil society institute / Urban planning / Environmental problem.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Гузал Узакова

В статье на основе международных стандартов изучаются вопросы устойчивого развития населенных пунктов, в том числе городов. А также в работе исследуются вопросы участия граждан в утверждении генеральных планов городов и эффективного управления городами. По результатам исследования выработаны предложения и рекомендации по данным вопросам.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Participation of community and civil society institutions in ensuring sustainable development of cities

The article scientifically and legally studies the issues of sustainable development of settlements, including cities, in accordance with international standards. The article also examines the issues of approval of master plans of cities and the participation of citizens in the effective management of cities, as a result of which the study developed proposals and recommendations on the subject.

Текст научной работы на тему «Участие общественности и институтов гражданского общества в обеспечении устойчивого развития городов»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Participation of community and civil society institutions in ensuring sustainable development of cities

Guzal UZAKOVA 1

Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

City

Sustainable development Public

Civil society institute Urban planning Environmental problem

The article scientifically and legally studies the issues of sustainable development of settlements, including cities, in accordance with international standards. The article also examines the issues of approval of master plans of cities and the participation of citizens in the effective management of cities, as a result of which the study developed proposals and recommendations on the subject.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

SUMMARY

Abstract in English. Today, the majority of the world's population lives in cities. Ensuring environmental sustainability in populated areas is critical to achieving the goals set out in the United Nations Sustainable Development Program. In addition, the rules set out in the new UN Urban Development Program (Habitat III) will play a key role in ensuring the sustainable development of cities. Given that the world's population lives mainly in anthropogenically changing regions, more precisely in populated areas, ensuring a comfortable environment for citizens is achieved through sustainable urban development. That is why today the work on greening of cities is given importance at the local, regional and even global levels. The participation of civil society institutions and the general public in this process takes several forms. In particular, the expansion of public participation in the approval of master plans for cities and other settlements is seen as an important tool in protecting the

1 PhD, Associate Professor, Head of the Environmental Law Department of Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan

E-mail: g.uzakova@tsul.uz

property and other rights of citizens. Institute of Civil Society in the Republic of Uzbekistan, based on long-standing historical traditions - "Citizens' Self-Government Bodies" to participate in environmental monitoring in urban areas, implementation of information policy in cities, close cooperation with the public, active partnership and cooperation with public authorities, environmental issues can participate in management activities aimed at the development of cities through solutions through urban planning.

Шахарларнинг барцарор ривожланишини таъминлашда жамоатчилик ва фуцаролик жамияти институтларининг иштироки

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

Шахар

Барцарор ривожланиш Жамоатчилик Фуцаролик жамияти института Шахарсозлик Экологик муаммо

Мацолада ах,оли пунктлари, жумладан шахарларни халцаро меъёрлар асосида барцарор ривожлантириш масалалари илмий-хуцуций жихатдан урганилган. Шунингдек, мацолада шахарларнинг бош цурилиш режаларини тасдицлаш ва шахарларни самарали бошцариш жараёнида фуцароларнинг иштироки масалалари тадциц этилиб, тадцицот натижасида мавзуга оид таклиф, тавсиялар ишлаб чицилган.

Участие общественности и институтов гражданского общества в обеспечении устойчивого развития городов

АННОТАЦИЯ_

В статье на основе международных стандартов изучаются вопросы устойчивого развития населенных пунктов, в том числе городов. А также в работе исследуются вопросы участия граждан в утверждении генеральных планов городов и эффективного управления городами. По результатам исследования выработаны предложения и рекомендации по данным вопросам.

Жамоатчилик ва фуцаролик жамияти институтларининг ах,оли пунктларини ривожлантиришдаги муаммоларини хал этишдаги иштироки барцарор ривожланиш концепциясининг мухим тамойилларидан бири хисобланади.

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 32-моддаси цоидаларига асосланиб, шахарларда атроф-мухитни мухофаза цилишнинг мухим омили сифатида бу борадаги жамоатчиликнинг фаол иштирокини курсатиш мумкин. Хусусан, жамоатчиликнинг куп сонли мурожаатлари асосида Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 31 октябрдаги "2030 йилгача булган даврда Узбекистон Республикасининг атроф-мухитни мухофаза цилиш концепциясини тасдицлаш тугрисида"ги Фармонида мамлакатимизда 2019 йил 1

Ключевые слова: Город

Устойчивое развитие Общественность Институт гражданского общества

Градостроительство Экологическая проблема

ноябрдан 2020 йил 31 декабргача дарахтларни кесишга нисбатан мораторий жорий этилганлиги хам фикримизни тасдицлайди.

Ахолининг барцарор шахар ривожланиши муаммоларини хал этишдаги иштироки тамойилининг самарали ишлаши ва хаётга тулацонли татбиц этилиши учун ахолининг табиатга, шахар хаётини атроф-мухит билан янада уйгунлаштиришга булган эхтиёткорона муносабатини шакллантирувчи юксак экологик маданияти даражаси талаб этилади. Шу муносабат билан республика худудларидаги экологик муаммолар ечимига таълим тизимини жорий цилиш билан хисса цушиш, усиб келаётган ёш авлоднинг экологик саводхонлигини ошириш, экологик онги ва экологик маданиятини шакллантириш ва ривожлантириш, экологик таълим ва тарбия жараёнини самарали ташкил этиш мухим ахамиятга эга. Бу борада Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 27 майдаги 434-сон царори билан Узбекистон Республикасида Экологик таълимни ривожлантириш концепцияси тасдицланиши мухим ахамиятга эга булди. [1]

Шу муносабат билан инсонни ёшлигидан атроф-мухитга эхтиёткорона, гамхурона муносабатда булиш хиссини сингдириш хамда унга у уз атрофидаги дунёни яхшилашга булган онгли эхтиёжини шакллантириш керак. Чунки хар бир инсоннинг тацдири айнан атроф-мухит холатига бевосита боглиц, шу маънода унинг фаровонлиги, осойишталиги, хотиржамлиги ва пировардида инсониятнинг биологик тур сифатида мавжудлиги хам табиатни мухофаза цилиш орцали таъминланади.

Бундай муносабатни шакллантиришда оила, педагог, мураббий ва уцитувчилар алохида урин тутади. Шахардаги атроф-мухитнинг холати ва унинг муаммолари холати хацида ахборот майдонини шакллантиришда намоён буладиган табиатга эхтиёткорона ва гамхурона муносабатни ва табиатда уйгун муносабатларни урнатиш истагини шакллантириш жараёнининг мухим цисми жамоат ташкилотлари, давлат хокимияти ва фуцароларнинг узини узи бошцариш органларига тугри келади. Айнан мазкур давлат ва жамоатчилик тузилмалари махаллий ахамиятга эга булган экологик муаммоларни хал цилишда, табиатга гамхурлик цилишда ахолини даъват этиш орцали жамоатчиликни жалб циладилар.

Ахолида экологик муаммоларга цизициш уйготиш, улар оцибатларининг ахамияти ва жиддийлигини англашга, бу эса, экологик фаолликка олиб келади хамда ахолининг шахарнинг асосий муаммоларини хал цилиш йулларини ва шахар худудини барцарор ривожлантириш йуналишларини аницлашда, экологик муаммоларни хал цилишда бевосита иштирок этишга ундайди.

Бир цатор олимлар фуцароларнинг табиатни мухофаза цилиш мажбуриятини купроц тарбиявий элемент, энг аввало, ахлоций мажбурият сифатида куриб чицадилар,[2] аммо инсоннинг табиатни уз хаётининг асоси, шунингдек, шахардаги тоза атроф-мухитни унинг саломатлиги шарти сифатида англаши инсоннинг табиатга барцарор муносабатини шакллантиришга, соглом турмуш тарзига олиб келади.

Ушбу жараёнда фуцаролар иштирокининг ахамияти шундаки, инсоннинг шахардаги атроф-мухитга гамхурлик цилиши кераклиги буйича эхтиёжи унинг нафацат бу ерда яшаётгани учун, балки келажакда, фарзандлари, неваралари, бошцача айтганда - келажак авлод учун хам мухимдир. Шахарни барцарор ривожлантириш ва шахарда ягона табиий ва ижтимоий тизим сифатини сацлаб

к^лишни кeлaжaк aвлoдлap мaнфaaтлapини xиcoбгa oлмacдaн тypиб aмaлгa oшиpилиши мумкин эмac.

БМТнинг Минг йиллик дeклapaцияcидa (2000) тaбиaтгa xypмaт билaн мyнocaбaтдa булишнинг axaмияти кypcaтилгaн: "Бapчa тиpик opгaнизмлap вa тaбиий pecypcлapни мyxoфaзa килиш вa oкилoнa фoйдaлaнишнинг acocидa бapкapop pивoжлaниш тaмoйиллapи ëтaди. Фaкaт шу йул билaн aвлoдлapимиз учун тaбиaт бизга бepгaн yлкaн бoйликни caклaб ^лишимиз мумкин. Ишлaб чикapиш вa иcтeъмoл килишнинг xoзиpги бapкapop бyлмaгaн шaкллapи кeлaжaк фapoвoнлиги вa aвлoдлapимизнинг фapoвoнлиги мaнфaaтлapигa мyвoфик yзгapтиpилиши ^pa^'. [3]

Xaлкapo xyжжaтлapдa axoлининг бapкapop pивoжлaниш вa шaxapcoзлик мyaммoлapини xaл этишдa иштиpoк этишини тoбopa кyпpoк этилмoкдa. 2030 йилгaчa булган дaвpдa Бapкapop pивoжлaниш coxacидaги кун тapтиби, xapara^ap учун кyллaнмa cифaтидa 2030 йилга кaдap "бутун дyнë бyйлaб" oдaмлapгa бapкapop pивoжлaниш вa тaбиaт билaн уйгун тypмyш тapзи тyFpиcидa тeгишли aхбopoтлap вa мaълyмoтлapни тaъминлaш вaзифacини бeлгилaб бepди. Шyнингдeк, Шaxapлapни pивoжлaнтиpиш бyйичa янги дacтyp (Xaбитaт III) фyкapoлapни жaмoaт xaëтигa фaoл жaлб килиш, шaxap axoлиcи ypтacидa дaхлдopлик вa мacъyлият xиccини шaкллaнтиpиш, шyнингдeк, дaвлaт xoкимияти opгaнлapи вa фyкapoлик жaмияти ypтacидa шaxap вa худудий cиëcaт мacaлaлapидa тyFpидaн-тyFpи шepиклик вa xaмкopлик тaмoйиллapигa acocлaнaди.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Шaxapcoзлик кoдeкcининг 5-мoддacидa Узбeкиcтoн Рecпyбликacидa фyкapoлapнинг шaxapcoзлик фaoлиятини aмaлгa oшиpишдa иштиpoк этиши шaxapcoзлик фaoлияти aмaлгa oшиpилишидa фyкapoлapнинг кyлaй яшaш вa фaoлият кypcaтиш мухити билaн тaъминлaниш хукукининг мухим тapкибий киcми cифaтидa эътиpoф этилaди. Шу билaн биpгa шaxapcoзлик фaoлиятининг acocий тaлaблapидaн биpи - шaxapcoзлик фaoлияти coxacидa кapopлapнинг мyxoкaмacи вa кaбyл килинишидa фyкapoлap, жaмoaт биpлaшмaлapи иштиpoк этиши учун шapoитлapни тaъминлaш xиcoблaнaди (Шaxapcoзлик кoдeкcининг 6-мoддacи).

Юкopидaгилapдaн тaшкapи, Шaxapcoзлик кoдeкcининг 10-мoддacидa aйнaн фyкapoлap, фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи вa жaмoaт биpлaшмaлapининг шaxapcoзлик фaoлияти coxacидaги кapopлapнинг мyxoкaмacи вa кaбyл килинишидaги иштиpoки мacaлaлapи тapтибгa coлингaн. Унгa ^pa, фyкapoлap, фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи вa жaмoaт биpлaшмaлapи яшaш вa фaoлият кypcaтиш мухитининг xoлaти, тaхмин килинaëтгaн yзгapишлapи, axoли пyнктлapининг бoш peжaлapи, yй-жoй-фyкapoлик oбъeктлapининг кypилиши, peкoнcтpyкцияcи, xyдyдлapнинг oбoдoнлaштиpилиши, мyxaндиcлик вa тpaнcпopт кoммyникaциялapининг утгазилиши тyFpиcидa уз вaктидa вa ишoнчли, тулик aхбopoт oлиш xaмдa шaxapcoзлик фaoлияти xaкидaги узга aхбopoтни oлиш xyкyкигa эта.

Фyкapoлap, фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи вa жaмoaт биpлaшмaлapини шaxapcoзлик фaoлияти тyFpиcидa хaбapдop килиш дaвлaт opгaнлapи тoмoнидaн oммaвий aхбopoт вocитaлapи opкaли, шyнингдeк жaмoaт мyxoкaмaлapи утгазиш, экcпoзиция вa кypгaзмaлap тaшкил этиш йули билaн aмaлгa oшиpилaди. Фyкapoлap, фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи вa

жамоат бирлашмалари шахарсозлик хужжатлари тасдицлангунга цадар уларни мухокама цилиш, уларга таклифлар киритиш ва шахарсозлик фаолияти сохасидаги царорларни тайёрлашда иштирок этиш хуцуцига эга.

Давлат органлари фуцаролар, фуцароларнинг узини узи бошцариш органлари хамда жамоат бирлашмаларининг манфаатларига дахлдор, шахарсозлик фаолияти масалаларига тааллуцли мурожаатларини уз ваколатлари доирасида куриб чицадилар ва уларга белгиланган муддатларда асосли жавоблар тацдим циладилар.

Фуцаролар, фуцароларнинг узини узи бошцариш органлари ва жамоат бирлашмалари, башарти шахарсозлик фаолияти уларнинг манфаатларига дахл этадиган булса, цуйидаги хуцуцларга эга:

шахарсозлик тугрисидаги цонун хужжатлари бузилган тацдирда бинолар, иншоотлар ва бошца объектларнинг жойлаштирилиши, лойихалаштирилиши, цурилиши, реконструкцияси ёки фойдаланишга топширилиши тугрисидаги царорнинг маъмурий ёки суд тартибида бекор цилинишини талаб цилиш;

корхоналар фаолиятини, шунингдек бошца кучмас мулк объектларидан фойдаланишни, башарти уларни ишлатиш шахарсозлик тугрисидаги цонун хужжатларини бузган холда амалга оширилаётган булса, маъмурий ёки суд тартибида чеклаш, тухтатиб туриш ёки тацицлашни талаб цилиш;

шахарсозлик тугрисидаги цонун хужжатлари бузилганлиги муносабати билан фуцароларнинг хаёти, соглиги ва мол-мулкига, шунингдек фуцароларнинг узини узи бошцариш органлари ва жамоат бирлашмалари мол-мулкига етказилган зарарнинг урнини цоплаш тугрисида судга даъво тацдим цилиш;

шахарсозлик тугрисидаги цонун хужжатларини бузганликда айбдор шахсларни цонунда белгиланган тартибда жавобгарликка тортишни талаб цилиш;

шахарсозлик хужжатлари тасдицлангунга цадар уз маблаглари хисобидан уларнинг мустацил экспертизадан утказилишини ташкил этиш.

Бизнинг фикримизча, фуцароларнинг шахарсозлик сохасидаги царорларни цабул цилишда ва уларнинг манфаатларини таъминлашда иштирок этишининг асосий шакли жамоатчилик мухокамалари булиб, унинг натижалари худудларни режалаштиришда, шахарсозлик режалаштиришда ва баъзи холларда худудларни режалаштириш ва ажратишда хисобга олиниши лозим.

Жамоатчилик мухокамаларини утказишнинг асосий тамойиллари булиб цуйидагилар хисобланади: жамоатчилик мухокамаларини утказишнинг мажбурийлиги, худудийлик (хар бир ахоли пунктида), иштирок этиш учун тенг имкониятлар, ахборот мавжудлиги, очицлик. Ушбу тамойилларга асосланиб, халц депутатлари Кенгашлари тегишли худуд учун жамоатчилик мухокамаларини ташкил этиш ва утказиш тартибини белгилашлари мацсадга мувофицдир.

Бу борада Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикаси цурилиш тармогини модернизация цилиш, жадал ва инновацион ривожлантиришнинг 2021-2025 йилларга мулжалланган стратегиясининг тасдицлаш тугрисида" 2020 йил 27 ноябрдаги ПФ-6119-сон Фармонида ахоли пунктларининг бош режаларини жамоатчилик мухокамаси натижаларини хисобга олган холда тасдицлаш тартиби белгиланганлигини алохида таъкидлаш лозим. Хусусан, унга кура, цурилиш устидан жамоатчилик назоратини таъминлашнинг 4 та босцичини назарда тутувчи ахоли пунктларининг бош режаларини жамоат мухокамасига цуйишнинг янги тартиби жорий этилди. Бунда, 1-босцичда

фyкapoлap жaмoaт мyxoкaмacини утгазиш тapтиби, жoйи вa мyддaтлapи xaкидa тaништиpилaди; 2-бocкичдa axoли пункти бoш peжacининг лoйиxacи бyйичa жaмoaт мyxoкaмaлapи yткaзилaди; 3-бocкичдa жaмoaт мyxoкaмacи нaтижaлapи acocидa жaмoaт фи^и тaxлил килинaди; 4-бocкичдa жaмoaт мyxoкaмacи нaтижaлapи xaкидa oммaвий aхбopoт вocитaлapи, шу жyмлaдaн, интepнeт тapмoFи opкaли axoли хaбpдop килинaди.

Aлбaттa, мaзкyp хукукий мeхaнизмнинг бeлгилaниши ушбу coxaдa фyкapoлap иштиpoкини хукукий жиxaтдaн тaъминлaшдa мухим axaмиятгa эгa. Фикpимизчa, мaзкyp xoлaтдa жaмoaтчилик мyxoкaмacи нaтижaлapининг инoбaтгa oлиниши, ушбу мyxoкaмaлap нaтижaлapи мyтacaдди paxбapлap тoмoнидaн к^иб чикилиши шapтлигини бeлгилaб куйилиши мaкcaдгa мyвoфик бyлapди.

Биp тoмoндaн, фyкapoлapнинг мaъмypий кapopлap кaбyл килиш иpoдacини ифoдa этишнинг acocий шaкли cифaтидa жaмoaтчилик мyxoкaмaлapининг poли, мyaйян фaoлият тypлapи бyйичa кapopлap кaбyл килишдa жaмoaтчилик иштиpoкининг хaлкapo тaмoйиллapигa мoc кeлaди, бoшкa тoмoндaн, фyкapoлap иpoдacини бyндaй ифoдa этишнинг хукукий oкибaтлapи тyFpиcидaги мacaлa xaл килинмaй кoлмoкдa. Дapxaкикaт, фyкapoлapнинг жaмoaтчилик мyxoкaмaлapидa билдиpилгaн фикpи ижoбий xaм ëки caлбий xaм булиши мумкин, oбъeктив Xoлaтлapгa acocлaниши ë^ юзaгa кeлгaн мyaммoгa cyбeктив мyнocaбaтнинг нaтижacи булиши xaм мумкин.

Шaxapлapни бapкapop pивoжлaнтиpиш мyaммoлapини xaл килишдa axoлининг иштиpoк этиш caмapaдopлиги фyкapoлapнинг тaбиий pecypcлapдaн фoйдaлaнyвчи xaмдa мyxoфaзa тaдбиpлapининг бeвocитa иштиpoкчиcи cифaтидa ижтимoий мyнocaбaтлapгa тaъcиp кypcaтиши билaн бoFлик. Шaxapлapни pивoжлaнтиpишни peжaлaштиpишнинг дacтлaбки бocкичлapидa axoлининг aмaлдa иштиpoк этмacлиги, ушбу мyнocaбaтлap cyбъeктлapигa мaълyмoт eтиб бopмacлиги ëки ушбу мaълyмoтлapнинг уз вaктидa бepилмaгaнлиги, тoмoнлapнинг бapкapop pивoжлaнишгa мoc кeлмaгaн тapздa биp-биpлapи билaн мyлoкoт килишни иcтaмacликлapи, жaмoaтчилик иштиpoкигa oид кoнyнчилик нopмaлapининг caмapaдopлигини пacaйтиpaди вa нaтижaдa yлapнинг ижтимoий йyнaлтиpилгaнлик xoлaти pивoжлaнмaгaнлигини кypcaтaди.

Бyндaй шapoитдa axoли юкopидa кypcaтилгaн кoнyнлap тoмoнидaн бepилгaн XУKУKлapни aмaлгa oшиpиш opкaли мyaммoгa уз мyнocaбaтини билдиpишгa мaжбyp (мacaлaн, aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш фaoлияти билaн шyFyллaнaдигaн ижтимoий нoтижopaт тaшкилoтлapини тузиш; aтpoф-мyxит xoлaти вa уни мyxoфaзa килиш чopaлapи тyFpиcидa мaълyмoт oлиш тyFpиcидa дaвлaт xoкимияти вa мaxaллий узини узи бoшкapиш opгaнлapигa мypoжaaтлapни юбopиш; aтpoф-мухитни мyxoфaзa килишга oид мacaлaлap юзacидaн йиFилишлap, митинглap, нaмoйишлap, юpишлap утгазиш, пeтициялapгa имзo тyплaшдa иштиpoк этиш, жaмoaт экoлoгик экcпepтизacини утгазиш бyйичa тaклифлap киpитиш вa уни yткaзишдa кaтнaшиш, aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш мyaммoлapини xaл килишдa xoкимият opгaнлapигa ëpдaм бepиш вa х.к). Биpoк, бу epдa xaм aтpoф-мухитни мyxoфaзa килиш coxacидa cyбъeктив xУKУKлapни aмaлгa oшиpиш билaн бoFлик мyaммoлap мaвжyд.

Сунгги йиллapдa кoнyн xyжжaтлapидa жaмoaтчилик иштиpoкигa oид эpишилгaн aник ютyклapдaн биpи бу жaмoaтчилик нaзopaти инcтитyтининг

такомиллашуви, жамоат экологик назорати инспекторлари мацомининг мустахкамланганлиги билан боглиц.[4] Бироц, ахолининг хуцуций имкониятларидан хабардорлиги даражаси пастлиги ушбу нормаларнинг самарадорлигини сезиларли даражада пасайтиради.

Шахарларнинг барцарор ривожланиши, давлат ва ахоли, цурувчи (инвестор) ва фуцаролар уртасидаги муносабатларда барцарорликка эришиш орцали, иштирокчилар уртасидаги тенг мулоцот ва шериклик орцали худудни ривожлантириш масалаларини хал цилиш мацсадга мувофиц.

Шахарларни барцарор ривожлантириш масалаларини хал цилишда жамоатчиликнинг фаол иштирок этиши хар бир фуцаронинг онгини шахар хаётидаги тенг элемент сифатида ицтисодий ва ижтимоий муаммолар билан бир цаторда атроф-мухитни мухофаза цилиш зарурати томон йуналтиришга имкон беради. Фуцароларнинг экологик жихатдан барцарор шахарларни ривожлантириш масалаларини хал этишда иштирок этишининг хациций таомиллари ва кафолатларигина, "вазиятга уз вацтида таъсир цилиш" имконияти билан шериклик асосида яратилган бундай иштирокнинг аниц тизими, шахарларда атроф-мухитни мухофаза цилиш сохасида тугри сиёсат юритишга имкон беради.

Шу муносабат билан, биз Атроф-мухитга оид масалалар буйича царорлар цабул цилишда маълумотлар олиш тугрисидаги ва одил судловда цатнашишда жамоатчиликнинг иштироки тугрисида (Орхусс конвенцияси, 1998 йил) Конвенцияни ратификация цилиш мацсадга мувофиц деб хисоблаймиз.

Давлат органларининг шахар атроф-мухитини мухофаза цилишдаги мавцеини мустахкамлаш ва номарказлаштириш шароитида халцаро курсатмаларда ва Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг 2007 йил 20 апрелдаги 21/3-сонли ва 2009 йил 3 апрелдаги 22/8-сонли БМТ - ахоли пунктлари буйича Хабитат резолюцияларида баён этилган барча учун номарказлаштириш ва базавий хизматларга кириш халцаро тамойилларининг Бошцарув кенгаши томонидан цабул цилинган халцаро курсатмаларда курсатилган цоидалар мухим ахамият касб этади.[5]

1996 йилдан бери халцаро хамжамиятнинг саъй-харакатлари махаллий давлат хокимияти органларининг ролини кучайтириш, шахарларнинг барцарор ривожланиши жараёнида уларнинг салохиятини оширишга царатилган. Махаллий давлат хокимияти органлари фуцароларга яцинроц булганлиги сабабли, республика даражасидаги давлат бошцарув органларига нисбатан ахоли пунктларининг ривожланишига купроц хисса цушишлари керак.

"Хабитат II" кун тартибининг (1996 й.) 177-бандига биноан, ахоли пунктларининг барцарор ривожланишига "функцияларни самарали номарказлаштириш, сиёсатни бошцариш, цонун чицарувчи хокимиятни таъминлаш ва оддий фуцароларга энг яцин булган ва уларнинг манфаатларини энг яхши тарзда химоя циладиган махаллий хокимият органларига етарли маблаглар ажратиш" орцали эришиш мумкин.[6] Кейинчалик ушбу позиция Янги минг йилликдаги шахарлар ва бошца ахоли пунктлари тугрисидаги декларацияда хам, Шахарларни ривожлантириш янги дастурида (Хабитат III) хам цуллаб-цувватланди.

Мамлакатимизда атроф-мухитни мухофаза цилиш ва табиатдан оцилона фойдаланиш муаммоларига булган эътиборни кучайтирган холда, фуцароларнинг узини узи бошцариш органларининг роли халц хокимиятчилигининг мухим

вocитacи cифaтидa acтa-ceкин мycтaxкaмлaниб бopди. Утган йиллap дaвoмидa yткaзилгaн, шу жyмлaдaн мaъмypий-xyдyдий тyзилмaни тaкoмиллaштиpишгa кapaтилгaн иcлoxoтлap фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapининг aтpoф-мухитни мyxoфaзa килиш вa тaбиaтдaн фoйдaлaниш coxacидaги вaкoлaтлapигa xaм ceзилapли тaъcиp ^pca^R

Шyндaй бул^^, тaъкидлaш лoзимки, экoлoгия coxacидaги acocий ^нун бултн '^б^тни мyxoфaзa килиш тyFpиcидa"ги Цoнyндa фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapининг aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш coxacидaги вaкoлaтлapи кypcaтиб утилиши зapyp. Фикpимизчa, ушбу ^нунни 101-мoддa билaн тyлдиpиб, yндa фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapининг тaбиaтни мyxoфaзa килиш coxacидaги вaкoлaтлapини бeлгилaш лoзим. Keлгycидa Экoлoгия кoдeкcи кaбyл килингaндa xaм фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapининг aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш coxacидaги вaкoлaтлapини aлoxидa мoддaдa бeлгилaш мaкcaдгa мyвoфикдиp.

Шyнингдeк, мaxaллий дaвлaт xoкимияти opгaнлapининг xaм axoли пyнктлapидa aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш билaн бoFлик вaкoлaтлapини кeнгaйтиpиш мaкcaдгa мyвoфикдиp. Xycycaн, yлapгa хyжaлик вa бoшкa фaoлиятлapни aмaлгa oшиpишдa шoвкин, тeбpaниш, элeктp, элeктpoмaгнит, мaгнит мaйдoнлap вa aтpoф-мyxитгa, шaxap вa кишлoк axoли пyнктлapи, дaм oлиш жoйлapи, ëввoйи xaйвoнлap вa кyшлapнинг яшaш, жyмлaдaн yлapни кyпaйтиpиш жoйлapи, тaбиий экoлoгик тизимлap вa тaбиий лaндшaфтлapгa бoшкa caлбий жиcмoний тaъcиpлapнинг oлдини oлиш вa йук килиш учун зapyp чopaлapни кypиш билaн бoFлик вaкoлaтни бepиш мaкcaдгa мyвoфик.

Фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи шaxapлapдaги юкopи cифaтли aтpoф-мyxитни тaъминлaш юзacидaн кyйидaги фaoлият йyнaлишлapидa иштиpoк этишлapи мумкин: шaxap xУДУДидaги экoлoгик мoнитopингни aмaлгa oшиpишдa кaтнaшиш, шaxapлapдa aхбopoт cиëcaтини aмaлгa oшиpиш, жaмoaтчилик билaн якин xaмкopлик ("бoFлoвчи бyFин"), дaвлaт xoкимияти opгaнлapи билaн фaoл шepиклик вa xaмкopлик, aтpoф-мyxит мyaммoлapини шaxapcoзлик вocитaлapи билaн xaл килиш (худудий peжaлaштиpиш, зoнaлaштиpиш вa xУДУДлapни peжaлaштиpиш, шaxapcoзлик cиëcaти, мaкбyл, жoзибaли вa иннoвaциoн шaxap мухитини яpaтиш opкaли), яъни шaxapлapни pивoжлaнтиpишни бoшкapиш opкaли xaл этиш.

Xyлoca килиб aйтгaндa, aтpoф-мyxитни хукукий мyxoфaзa килишнинг мaхcyc тaмoйиллapи шaxap aтpoф-мyxит мyaммoлapини я^та тaбиий вa ижтимoий тизим cифaтидa ypгaнишгa acocлaнгaн булиб, yлap экoлoгик хукукий мyнocaбaтлapнинг бapчa иштиpoкчилapигa, жyмлaдaн, фyкapoлap, жaмoaт биpлaшмaлapи, кoнyн ижoдкopлиги cyбъeктлapи, шyнингдeк, кoнyнни кyллaш вa хукукни мyxoфaзa килиш билaн шyFyллaнaдигaн cyбъeктлapгa кapaтилгaн, ушбу тaмoйиллap acocидa шaxapлapдaги aтpoф-мyxитни мyxoфaзa килиш вa яхшилaш бyйичa aник хукукий чopaлap тизими яpaтилиши мaкcaдгa мyвoфикдиp.

ФОЙДAЛAНИЛГAН AДAБИЁTЛAP PУЙXATИ:

1. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Вaзиpлap Maxкaмacининг "Узбeкиcтoн Pecпyбликacидa экoлoгик тaълимни pивoжлaнтиpиш кoнцeпцияcини тacдиклaш

тугрисида" 2019 йил 27 майдаги 434-сон ;арори // Цонун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 28.05.2019 й., 09/19/434/3189-сон.

2. Хабриева Т.Я., Чиркин В.Е. Теория современной конституции. - М., 2005. - С. 171.

3. Декларация тысячелетия ООН. Принята резолюцией 55/2 Генеральной Ассамблеи ООН от 8 сентября 2000 г. // БМТнинг расмий веб-сайти - www.un.org

4. Утегенов О.Д. Экология сохасида жамоатчилик назоратини хук;ук;ий таъминлашни такомиллаштириш: Юрид. фан. докт. (DSc) ... дисс. - Тошкент: ТДЮУ, 2020. - 302 б.

5. Международные руководящие принципы децентрализации и доступа к базовым услугам для всех. ООН - Хабитат. 2009. // БМТнинг расмий веб-сайти -www.un.org

6. Повестка дня Хабитат Конференции ООН по населенным пунктам (Хабитат II). Стамбул, 3—14 июня 1996 г. // БМТнинг расмий веб-сайти - www.un.org

7. Biological resources - COVID-19. Legal support of biological resources for scientific purposes and biological safety. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 2020, Volume 7, Issue 2, Pages 714-724 https://ejmcm.com/article 2125.html

8. Н.Скрипников, Р.Кенжаев. Совершенствование аграрного законодательства в условиях изменяющегося климата. на примере Узбекистана. Вестник юридических наук. 2018/04. 58-61 стр. https: //cyberleninka.ru/article/n/ sovershenstvovanie-agrarnogo-zakonodatelstva-v-usloviyah-izmenyayuschegosya-klimata-na-primere-uzbekistana

9. Н.Скрипников, М.Мирзаабдуллаева. Правовое обеспечение научных исследований в аграрном секторе. Вестник юридических наук. 2018/2. 67-72 стр. https://cyberleninka.ru/article/n/pravovoe-obespechenie-nauchnyh-issledovaniy-v-agrarnom-sektore

10. Sharipovna G. U. Environmental-Legal Regulation Of Construction Activities In Cities In The Context Of Fast Urbanization //The American Journal of Political Science Law and Criminology. - 2021. - Т. 3. - №. 02. - С. 72-82.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.