Научная статья на тему 'Гражданско-правовая ответственность схода граждан и проблемы их обеспечения'

Гражданско-правовая ответственность схода граждан и проблемы их обеспечения Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
73
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Махалля / Сход граждан / Юридическое лица / Обязательство / Собственник / Истец / Ответчик. / Makhalla / Assembly of citizens / Legal entity / Liability / Proprietor / Claimant / Liability.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Хайрулла Киличев

В статье исследованы вопросы гражданской ответственности органов самоуправления граждан и проблемы их обеспечения в качестве единого направления.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Civil liability of citizens' assemblies and problems of their provision

The article examines the issues of civil responsibility of civil self-governance bodies and the problems of their provision as a single direction

Текст научной работы на тему «Гражданско-правовая ответственность схода граждан и проблемы их обеспечения»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Civil liability of citizens' assemblies and problems of their provision

Khayrulla KILICHEV 1

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

article info

abstract

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

The article examines the issues of civil responsibility of civil self-governance bodies and the problems of their provision as a single direction

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords: Makhalla

Assembly of citizens

Legal entity

Liability

Proprietor

Claimant

Liability.

Фукаролар йигинларининг фукаролик-хукукий жавобгарлиги ва уларни таъминлаш муаммолари

Калит сузлар:

Махалла

Фукаролар йигини

Юридик шахс

Мажбурият

Мулкдор

Даъвогар

Жавобгар.

аннотация

Ма;олада фукаролар узини узи бош;ариш органларининг фукаролик-хукукий жавобгарлиги масаласи ва уларни таъминлаш муаммолари ягона йуналиш сифатида тадкик этилган.

1 Deputy Head of Special Science Cycle of the professional training faculty of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

Гражданско-правовая ответственность схода граждан и проблемы их обеспечения

_ аннотация_

Обязательство Собственник Истец Ответчик.

Узини узи бошкариш - фукароларнинг махаллий ахамиятга молик масалаларни уз манфаатларидан, ривожланишнинг тарихий хусусиятларидан, шунингдек миллий ва маънавий кадриятлардан, махаллий урф-одатлар ва анъаналардан келиб чиккан холда хал ;илиш борасидаги муста;ил фаолияти. Бугунги кунда куплаб давлатларда махаллий ахамиятга молик масалалар сайловлар асосида ёки махаллий бош;арув органи сифатида давлат хокимияти томонидан тайинланадиган махаллий узини узи бошкариш органлари томонидан амалга оширилади.

1985 йилнинг 15 октябрда кабул килинган «Махаллий узини узи бошкариш тугрисида»ги Европа Хартиясида хам махаллий узини узи бошкариш тизимининг хал;аро хукукий асослари белгиланган. Махаллий узини узи бошкариш - жамоат ишларидан муайян ;исмини ;онун доирасида ва уз масъулияти остида хамда ахоли манфаатлари йулида бошкариш, назорат ;илиш борасида махаллий хамжамиятларнинг хуку; ва лаё;ати демакдир.

Конституциянинг 32-моддасига кура, Узбекистон Республикаси фукароларининг жамият ва давлат ишларини бошкаришда иштирок этиш шаклларидан бири узини узи бошкариш хисобланади. Шунингдек, Конституциянинг 105-моддасига асосан шахарча, ;ишло; ва овулларда, шунингдек улар таркибидаги махаллаларда хамда шахарлардаги махаллаларда фукароларнинг йигинлари узини узи бош;ариш органлари булиб, улар раисни (о;со;олни) сайлайди.

Узбекистон Республикасининг 2013 йил 22 апрелда (янги тахрирда) кабул килинган «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Цонунининг тегишли моддасига биноан фукаролар шахарчаларда, кишлокларда, овулларда, шунингдек шахарлардаги, шахарчалардаги, кишлоклардаги ва овуллардаги махаллаларда узини узи бошкаришга доир уз конституциявий хукукини фукароларнинг сайлов хукуклари кафолатларига мувофик фукаролар йигинлари (фукаролар вакилларининг йигилишлари) оркали амалга оширади.

Узини узи бошкариш органлари - фукароларнинг узини узи бошкариши хукукларини амалга ошириш учун ташкил этилган тузилмалар. Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари шахарчаларда, кишлокларда, овулларда, шунингдек шахарлардаги, шахарчалардаги, кишлоклардаги ва овуллардаги махаллаларда ташкил этилади.

Узбекистон Республикасининг 2013 йил 22 апрелда (янги тахрирда) кабул килинган «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Цонунининг тегишли моддасига биноан шахарчалар, кишлоклар ва овуллар, шунингдек шахарлардаги, шахарчалардаги, кишлоклардаги хамда овуллардаги махаллалар

Ключевые слова:

Махалля Сход граждан Юридическое лица

В статье исследованы вопросы гражданской ответственности органов самоуправления граждан и проблемы их обеспечения в качестве единого направления.

фyкapoлap йиFИнлapи фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapидиp. Фyкapoлapнинг узини узи бoш;apиш opгaнлapи дaвлaт xoкимияти opгaнлapи тизимигa киpмaйди вa ;oHyH xyжжaтлapи билaн бepилгaн уз вaкoлaтлapини тeгишли xyдyд дoиpacидa aмaлгa oшиpaди.

Бугунги кyндa мaмлaкaтимиздa фy;apoлapнинг узини узи бoш;apиш opгaнлapи нaфa;aт жaмиятни бoш;apиш вocитacи бaлки, дaвлaт вa жaмиятнинг ижтимoий Xaмкopлиги acocидa жoйлapдaги мyaммoлapни xaл ;илишнинг мук,им шaкли xaм XИcoблaнaди.

Шу caбaбли фy;apoлapнинг узини узи бoш;apиш opгaнлapи фaoлиятини илмий жиxaтдaн ^ганиш, унинг янги имкoниятлapини юзaгa чи;apиш, XУKУKИЙ мyнocaбaтлapдaги иштиpoкини тaкoмиллaштиpиш мyxим мacaлaлapдaн биpидиp. Лйни;га бу бopaдa фyкapoлapнинг узини узи бoш;apиш opгaнлapининг фy;apoлик-Xy;y;ий мa;oмини ypгaниш, бу бopaдa тaклтфлap ишлaб чи;иш дoлзapб мacaлaлapдaн биpидиp.

Хукукий дaвлaтнинг мyxим бeлгилapидaн, шyнингдeк, жaмият xaётининг энг мyxим пpинциплapидaн биpи ^нуннинг устунлиги xиcoблaнaди. Бу бopaдa мaмлaкaтимиздa дeмoкpaтик иcлoxoтлapни чy;ypлaштиpиш бyйичa aмaлгa oшиpилaётгaн xap ;aндaй иcлoxoт кoнcтитyциявий тaмoйил вa ;oидaлapгa мyвoфи; тapздa aмaлгa oшиpилиши, ;oHyH ycтyвopлиги бoш мeзoн булиши зapyp. 3epo, Koнcтитyция вa ;oHyH ycтyвopлиги xaмдa ^нуниалик тaмoйиллapининг сузсиз тaъминлaниши инcoн xy;y; вa эpкинликлapини xимoя ;илишнинг мyxим кaфoлaтидиp [1]. Бинoбapин, дeмoкpaтик XУKУKИЙ дaвлaтдa ;oHyH билaн тapтибгa coлинaдигaн мyнocaбaтлapнинг xaмдa фy;apoлик-xy;y;ий шapтнoмaлapнинг бapчa ;aтнaшчилapи эca xe4 биp иcтиcнocиз xy;y; нopмaлapини бyзгaнлиги учун жaвoбгap бyлaди. И.Б.Зoкиpoв тyFpи тaъкидлaгaнидeк, ;oHyH вa шapтнoмaлapнинг acocидa эca куп xoллapдa фy;apoлap вa юpидик шaxcлap зиммacигa юклaнгaн мaжбypиятлap ётaди [2, Б. 242].

Шу ypиндa тaъкидлaш жoизки, фy;apoлap узини узи бoш;apиш opгaнлapининг фy;apoлик-xy;y;ий жaвoбгapлиги билaн бoFлик мacaлaнинг у ёки бу жиxaтлapи фy;apoвий-xy;y;ий жaвoбгapликнинг умумий мaзмyн-мoxияти [3, Б. 265-269, Б. 138205] нук^и нaзapидaн ypгaнилгaн. Лeкин, aйнaн фy;apoлap йиFИнлapининг фy;apoлик-xy;y;ий жaвoбгapлиги, шу жyмлaдaн шapтнoмa тaлaблapини бyзгaнлик учун жaвoбгapлик мacaлacи ягoнa Йушлиш cифaтидa тaдкик этилмaгaн. Бoзop мyнocaбaтлapини тapтибгa coлишдa вa бу coxaгa дoиp шapтнoмa мaжбypиятлapининг бaжapилишини тaъминлaшдa эca фyкap0вий-xyкyкий жaвoбгapлик acocий вocитa XИcoблaнaди [4, 8-б].

Мaълyмки, «Фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи тyFpиcидa»ги y^e^cTOH Рecпyбликacи кoнyнининг 33-мoддacидa фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи тyFpиcидaги ;oHyH xyжжaтлapини бyзгaнликдa aйбдop шaxcлap бeлгилaнгaн тapтибдa жaвoбгap булиши бeлгилaнгaн [5].

Бу бopaдa М.Бoйдaдaeвнинг нyктaи-нaзapигa кypa, узини узи бoшкapиш Xaкидaги кoнyндa фyкapoлapнинг ижoбий вa caлбий нyктaи нaзapдaн мacъyлиятлapи, жaвoбгapликлapи кyздa тyтилгaн. Унинг мoxияти XУKУKИЙ aдaбиётлapдa кoнcтитyциявий XУKУKИЙ мacъyлият, дeб бeлгилaнди. Мacaлaн, ижoбий мacъyлият шapoитидa фyкapo, axoли, жaмият вa дaвлaт oлдидa, ;oHyH билaн юклaтилгaн вaзифaлapини тyFpи aмaлгa oшиpиш бopacидa жaвoбгapлик xиc килaди. Сaлбий

масъулият шароитида эса, уз вазифаларини нотугри бажарганлиги боис хукуций муносабатлар субъекти учун нокулай окибат юзага келиши мумкин [6, Б. 219-220]. Унинг фикрича, конунда алохида модда билан ахолининг ижобий масъулияти оркали мустацил харакат килишини тан олиш ва уни кафолатлаш максадга мувофик булар эди. Ушбу ижобий масъулият баъзи холларда, махаллий ахамиятта молик муаммоларни хал килишда «уз жавобгарлиги остига олиш» ёки «бажариш масъулиятини уз буйнига олиш» кабилар куринишида ифодаланиши мумкин.

«Салбий жавобгарлик»ни узини узи бошкариш органлари ва мансабдор шахсларнинг ахоли олдидаги ишончларини йукотишлари натижасида юзага келадиган вазиятда, ахоли олдидаги масъулиятини амалга ошириш тартибининг ифодаси сифатида тушуниш мумкин [6, Б. 220].

Айни пайтда, фукаролар узини узи бошкариш органларининг фукаролик-хукукий жавобгарлиги асослари хакида суз юритганда, Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг нормаларининг тадбик этилиши механизмларини тахлил килиш уринлидир. Чунончи, бу борада ФКнинг 48-моддаси (Юридик шахснинг жавобгарлиги) ва 78-моддаси (Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари) коидалари уртасидаги узаро нисбатга эътибор каратиш жоиз.

Жумладан, ФКнинг 48-моддасига мувофик, юридик шахс уз мажбуриятлари буйича узига карашли бутун мол-мулк билан жавоб беради. Бунда мазкур мол-мулк кандай турга ва жамгармага мансублиги, асосий, айланма ёки захира воситаси (капитали), кучар мулкми ёки кучмас мулкми, пул маблагларида булса, накд пулми ёки накдсиз шаклдами, кимматли когоздами ёки бошка хужалик ташкилотларидаги иштирокининг улуши ва хоказо эканлигидан катъий назар, жавоб беради [7, 633 б]. Бундан ташкари, ушбу модданинг учинчи кисмига биноан, юридик шахс муассиси (иштирокчиси) ёки унинг мол-мулкининг эгаси юридик шахснинг мажбуриятлари буйича жавоб бермайди, юридик шахс эса муассис (иштирокчи) ёки мулкдорнинг мажбуриятлари буйича жавоб бермайди, ФКда ёки юридик шахснинг таъсис хужжатларида назарда тутилган холлар бундан мустасно.

ФКнинг 78-моддаси талабларига мувофик эса, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари юридик шахс сифатида фукаролик-хукукий муносабатларнинг катнашчилари булиб, фукаролар йигинлари яратган ёки сотиб олган мол-мулк уларнинг мулки булиб хисобланади.

«Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Узбекистон Республикаси конунининг 8-моддасига асосан, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари давлат хокимияти органлари тизимига кирмайди. Демак, давлат фукаролар йигинларининг мажбуриятлари буйича жавоб бермайди.

Бу борада конун чикарувчи орган биринчидан, фукаролар узини узи бошкариш органларининг фукаролик-хукукий муносабатларда фукаролик хукукининг бошка субъектлари (фукаролар, юридик шахслар, давлат) билан тенг шарт-шароитларда иштирок этишини назарда тутган булса, иккинчидан, фукаролар узини узи бошкариш органлари номидан фукаролик-хукукий муносабатларда фукаролар йигинлари кенгашлари хамда раислари иштирок этади.

Аммо, эътибор каратадиган бир жихат мавжуд. Жумладан, «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Узбекистон Республикаси конунининг 27-моддасига мувофик, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятининг молиявий асоси уз маблагларидан, махаллий бюджетлар

мaблaFлapидaн, юpидик вa жиcмoний шaxcлapнинг xoмийлик xaйpиялapидaн, шyнингдeк ;oHyH xyжжaтлapидa нaзapдa тутилган бoшкa мaблaFлapдaн тaшкил тoпaди. Шyнингдeк, фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapи бaнк XИcoбвapaFИдaги мoлиявий мaблaFлapини ;0нун xyжжaтлapидa бeлгилaнгaн тapтибдa мycтaкил тacappyф этaди xaмдa ушбу мaблaFлap oлиб куйилиши мумкин эмac.

Жyмлaдaн, мaxaллий бюджeтлap мaблaFлapи xaм фyкapoлap йиFИнлapи фaoлияти мoлиявий acocлapининг мaнбacи булиши мумкинлигини инoбaтгa oлcaк, мaxaллий дaвлaт xoкимияти opгaнлapи yлapнинг фyкap0лик-xyкyкий жaвoбгapлиги X0лaтлapидa cyбcидиap ёки coлидap жaвoбгap булиши мумкинми? Мaзкyp xoлaтлapдa мaxaллий дaвлaт xoкимияти opгaнлapи «фyкapoлap йиFИнлapининг мyлкдopи» мaкoмигa эгaми?, дeгaн тaбиий caвoллap тyFИлaди.

Haзapимиздa, юpидик шaxcлapнинг бeлгилapигa (тaшкилий биpлик, уз мулкига вa aлoxидa мoл-мyлккa эгa булиши, мycтaкил бaлaнc вa cмeтaгa эта булиши, уз мaжбypиятлapи юзacидaн мoл-мyлки билaн мycтaкил жaвoбгap булиши, уз нoмидaн мулкий вa шaxcий н0мулкий xyкyклapгa эгa xaмдa cyддa дaъвoгap вa жaвoбгap булиши) эгa фyкapoлap йиFИнлapининг фyкap0лик-xyкyкий жaвoбгapлиги X0лaтлapидa дaвлaт вa унинг opгaнлapи cyбcидиap ёки coлидap жaвoбгap булиши мумкин эмac. Цoлaвepca, фyкapoлap йиFИнлapи бaнк xиcoбвapaFИдaги м0лиявий мaблaFлapини ;0нун xyжжaтлapидa бeлгилaнгaн тapтибдa мycтaкил тacappyф этишлapи, мyлкдop эca фyкapoлap йиFИнлapини тaшкил этган aъзoлapи xиcoблaнaди.

Бoшкaчa aйтгaндa, фyкapoлap узини узи бoшкapиш opгaнининг фyкapoлик-XУKУKИЙ жaвoбгapлиги xaкидa суз кeтгaндa, унинг нoмидaн иш кypaдигaн фyкapoлap ЙИFИHИ кeнгaши вa paиcининг жaвoб бepиши, coлидap ёки cyбcидиap жaвoбгap cифaтидa фyкapoлap ЙИFИHИHИHГ aъзoлapи иштиpoк этиши мумкинлиги xaкидa суз юpитиш мaкcaдгa мув0фи; xиcoблaнaди.

Бинoбapин, xoзиpги дeмoкpaтик жaмият шapoитидa жaвoбгapлик пpинципи эpкинлик вa мycтaкиллик пpинциплapининг мaнтикий дaвoмчиcи xиcoблaнaди. Шу билaн биpгa, xoзиpги дeмoкpaтик дaвлaт фaoлияти нукгаи нaзapидaн кapaгaндa, y^e^CToHAa к0нституциявий жaвoбгapликкa acocлaнгaн вa уни aмaлгa oшиpиш билaн бoFлик булган яxлит к0н^пция вa мexaнизм мaвжyд эмac. Мaзкyp жaвoбгapлик фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapигa xaм, дaвлaт xoкимияти opraanaprna Xaм биpдaй дaxлдop xиcoблaнaди [8, Б. 67-68]. Бу бopaдa жaвoбгapлик дeгaндa yзapo aлoкaдa булган тoмoнлapнинг мaнфaaти вa эpкинлигини тaъминлoвчи, жaмият вa дaвлaт тoмoнидaн кaфoлaтлaнгaн мyнocaбaтлapни тушуниш кepaк [9, С. 302]. Г.Мaликoвa тyFpи тaъкидлaгaнидeк, фyкapoлap узини узи бoшкapyвининг мoxияти мaxaллий дapaжaдa ижтим0ий xoкимият мaнбaи булиш, кyндaлик xaётдaги бapчa мacaлaлap бyйичa мycтaкил ;apop кaбyл ;илиш вa унинг o;^ara учун шaxcaн жaвoбгap булиш габи фyкapoлик xyкyклapини тaн 0лиш дeмaкдиp [8, Б.54].

Фyкapoлap узини узи бoшкapиш opгaнлapининг фyкap0лик-xyкyкий жaвoбгapлиги xaкидa суз юpитгaндa, ушбу жaвoбгapлик зapap eткaзиш, acoccиз б0Йлик opттиpиш, мaжбypиятлapни бaжapмacлик ёки л0зим дapaжaдa бaжapмacлик oкибaтидa xaм вyжyдгa ^лиши тaъкидлaш ж0из. Бу ypиндa, фикpимизчa нaфaкaт фyкap0лик-xyкyкий жaвoбгapлик, бaлки ywywaH фyкapoлap йиFИнлapи кeнгaшлapи вa paиcлapининг жaвoбгapлиги acocлapини (xaм фyкapoлap Йотини aъзoлapи, xaм дaвлaт oлдидaги жaвoбгapлигини), жaвoбгapлик xaжмини, шyнингдeк фyкapoлap узини узи

бошкариш органини ташкил этган фукаролар йигини аъзоларининг жавобгарлиги доирасини, унинг юзага келиш асослари ва тартиб-таомилларини белгилаш лозим [10, Б. 24]. Бунинг учун «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Узбекистон Республикасининг конунига унинг иерархик тузилишини кайта куриб чикиш лозимлигини инобатга олган холда, узгартиш ва кушимчалар киритиш ёхуд «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятини ташкил этишнинг асосий принциплари тугрисида»ги махсус конун лойих,асини ишлаб чикиш зарур.

Албатта, ушбу конунларда юкорида кайд этилган масалалар билан бир каторда, фукаролар узини узи бошкариш органларининг жавобгарлиги турларини, жавобгарлик юзага келиш асосларини хамда тегишли масалаларни хал этиш тартиби кабиларни белгилаш максадга мувофик хисобланади.

Х,олбуки, амалдаги «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида»ги Узбекистон Республикасининг конунида хаволаки нормалар куплиги, юкорида курсатилган масалаларни белгилаб берувчи нормалар йуклиги барчага маълум. Цолаверса, конуности хужжатларда эмас, балки парламент оркали кабул килинадиган конунларни амалиётга бевосита тадбик этишнинг долзарблигини инобатга олиб, уларда фукаролар узини узи бошкариш органларининг фаолияти билан боглик барча ижтимоий муносабатларни тартибга солиб турувчи коидаларни, амалга ошириш механизмларини назарда тутувчи нормаларни белгилаш лозим.

Бундан ташкари, хукук, эркинлик ва жавобгарликни конуности хужжати билан эмас, балки конун оркали тартибга солиш, шунингдек, юридик жавобгарлик асослари ва чораларини, уларни куллаш тартибини хам бевосита конунда белгилаш хукукий давлатнинг асосий талабларидан хисобланади. Юридик адабиётларда тугри таъкидлаганидек, юридик жавобгарлик бу давлат мажбурлови чораси булиб, унинг амалга оширилиши жисмоний ва юридик шахслар, ижтимоий муносабатлар бошка субъектларининг хукук ва эркинликларига риоя этишнинг алохида кафолатлари булишини такозо этади [11]. Бошкача айтганда, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари ва унинг органлари, фукаролар йигинлари раисларининг юридик жавобгарликлари механизмларининг барча асосий белгилари, узига хос хусусиятлари конун даражасида белгилаб куйилмоги зарур.

Алохида таъкидлаш жоизки, фукаролар узини узи бошкариш органларининг юридик жавобгарлиги билан назарий карашлар энди шаклланмокда, шу пайтга кадар юридик фанда уни таснифлаш мезонлари ва жавобгарлик турлари хакида аник ёндашувлар мавжуд булмаган. Албатта, жавобгарлик хукук сохаларига караб конституциявий, маъмурий, жиноий, фукаролик, санкцияларнинг характерига караб ижобий ва салбий, санкцияларнинг йуналишига караб тартибга солувчи ва мухофаза килувчи, инстанциясига караб ахоли, давлат хамда жисмоний ва юридик шахсларнинг олдидаги жавобгарлик турлари фаркланади.

Мазкур жихатларни хисобга олган холда тахлил килишга эхтиёжнинг мавжудлиги хамда фукароларнинг узини узи бошкариш органлари юридик жавобгарлигининг предмети хакидаги аник тасаввурлар назарияда хам, конунчиликда хам тулаконли уз аксини топмаганлиги хам масаланинг долзарблигини, юридик фан олдида мухим вазифалар мавжудлигини курсатиб беради.

Умуман олганда, асосий максади шартномавий мажбуриятларни бажармаганлик ёки лозим даражада бажармаганлик натижасида ёхуд хукукбузарлик

о;ибатида етказилган зарарни мулкий муносабатларнинг иштирокчиларидан ундириш булган фу;аролик-хук;ук;ий жавобгарлик масалалари хорижий давлатларда (АЦШ, Германия, Франция, Буюк Британия, Россия каби давлатларда) хам етарли даражада тартибга солинмаган [12, С.175-177.]. Назаримизда фу;аролик ху;у;ининг субъектлари, биринчи навбатда оммавий-ху;у;ий тузилмалар, фу;аролар узини узи бош;ариш органлари фу;аролик-ху;у;ий жавобгарлигининг механизмлари мазмун-мохияти умумдемократик ;оидаларга асосланиши лозим. Бош;ача айтганда, фу;аролик-ху;у;ий жавобгарликнинг асосий принциплари - фу;аролик-ху;у;ий муносабатлар иштирокчиларининг тенглиги, мулкнинг дахлсизлиги, шартномалар эркинлиги, етказилган зарарни тули; ;оплаш каби принципларга асосланиши зарур.

Бундан таш;ари, фу;аровий-ху;у;ий жавобгарликнинг юзага келиш асослари (;онунга хилоф харакат ёки харакатсизлик, зарарнинг мавжудлиги, ;онунга хилоф харакат ёки харакатсизлик натижасида келиб чи;;ан зарар уртасида сабабли богланиш булиши, ;арздорнинг (ёки зарар етказувчининг) айби булганлиги) хам мухим ахамият касб этади. Айни пайтда, юридик адабиётларда тугри таъкидланганидек, фу;аролик ху;у;ида юридик жавобгарлик шаклларини бир-биридан ажратиш борасида ягона конструкция йу; булиб, хусусан етказилган зарар учун жавобгарлик асослари ва мажбуриятларни бузганлик учун жавобгарлик асослари бир-биридан фар; ;илади [13, С. 37]. Шунингдек, фу;аровий-ху;у;ий жавобгарликка тортиш асосларининг таркибий ;исми сифатида «жавобгарлик субъектининг мавжуд булиши» лозим [14, Б. 75-76].

Шу уринда таъкидлаш жоизки, фу;аролар узини узи бош;ариш органларининг юридик шахс сифатидаги айбини аницлаш унинг жавобгарлигини белгилашда алохида ахамият касб этади. Яъни бу уринда айб тугридан-тугри фу;аронинг эмас, балки юридик шахснинг айби куринишига эга. Назаримизда, купинча юридик шахс сифатида фу;аролар узини узи бош;ариш органларининг жавобгарлик шартлари ва хатто, унинг элементлари, фу;аролар йигинининг ходимлари уртасида булиниб кетган булиши мумкин. Хусусан, амалиётда фу;аролар йигинининг ходимлари ёки вакиллари шартномавий мажбуриятларни бузишлари (но;онуний буйру;, ;онунга хилоф шартномани тузиш ёки имзолаш, ижрочига тегишли хабарни уз ва;тида етказмаслик ва хоказо) натижасида мулкий муносабатларнинг бош;а иштирокчиларига зарар етказилиши мумкин. Аммо ходим тугридан-тугри зарар етказган та;дирда хам суд юридик шахсни мулкий жавобгарликдан озод этмайди. Шу билан бирга, бу уринда жавобгарликка тортишда тугридан-тугри зарар етказувчининг эмас, балки юридик шахснинг айби мухим. Шу билан бирга, «айрим холларда биргалашиб зарар етказган шахсларнинг жавобгарлиги улардан хар ;айсиларининг айбларига яраша белгиланиши мумкин» [15, Б. 349].

Шу ма;садда, фу;аролар йигини ходимларининг айби борлиги ани;ланган та;дирда хам, умумий ;оидага биноан, улар уз мансаб ёки хизмат мажбуриятларини бузганликлари учун жабрланувчи олдида эмас, балки юридик шахс сифатида фу;аролар йигинининг олдида жавоб берадилар. Бу уринда фу;аролар йигинининг хам юридик шахс сифатида жавобгарлиги, хам унинг ходимларининг жавобгарликлари намоён булади.

Хулоса ;илиб айтганда, юридик шахс сифатида фу;аролар узини узи бош;ариш органлари билан бир ;аторда, фу;аролар йигинлари ходимларининг ;онун хужжатларида белгиланган вазифаларинии бажариш жараёнида етказилган зарар

учун моддий жавобгарлигини тартибга солувчи норматив-хукукий хужжат лойихасининг ишлаб чикилиши ва кабул килиниши сохада конун устуворлигини таъминлашда, жавобгарлик масалаларини самарали хал этишда долзарб ахамият касб этади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Мирзиёев Ш.М. Конституция - эркин ва фаровон хаётимиз, мамлакатимизни янада тара;;ий эттиришнинг мустахкам пойдеворидир / Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул ;илинганининг 25 йиллигига батишланган тантанали маросимдаги маърузаси / / Хал; сузи. — 2017. — 8 дек. (Mirziyoyev Sh.M. Constitution-is the stable basis for further development of our country, as well as our independent and abundant life / Report of the President Shavkat Mirziyoyev on behalf of the 25th ceremonious anniversary of the Constitution of the Republic of Uzbekistan. Khalk suzi. - 2017. - Dec.8).

2. Зокиров И. Б. Узбекистон Республикасининг фукаролик ху;у;и. Умумий ;исм.

- Т., 1996. (Zokirov I. B. Civil law of the Republic of Uzbekistan. General part. - Т., 1996).

3. Зокиров И.Б. Узбекистон Республикасининг фукаролик хукуки. (I ;исм). -Тошкент: Адолат, 1996. - 265-269-б; Рузиназаров Ш.Н. Тадбиркорлик фаолиятини хукукий тартибга солиш: (конун хужжатлари ва суд амалиёти масалалари) / Масъул мухаррир: X. Рахмонкулов. - Тошкент: Тошкент Давлат юридик института, 2004.; Рахмонкулов X. Мажбурият хукуки (умумий коидалар). Дарслик. - Тошкент: ТДЮИ., 2005. (Zokirov I. B. Civil law of the Republic of Uzbekistan. (Part 1) - Tashkent Adolat, 1996.

- 265-269-б; Ruzinazarov Sh. N. Legal Regulation of entrepreneurship activity (law and judicial-practice issues) Editor: Kh. Rakhmonkulov. - Tashkent: Tashkent State Law University, 2004.; Rakhmonkulov Kh. Obligation law (general rules). Manual. Tashkent: TSLU., 2005).

4. Шодманов Ф. Ю. Бозор и;тисодиёти шароитида шартнома мажбуриятларини бузганлик учун фукаролик хукукий жавобгарлик муаммолари: юрид. Фанлар доктори ... дис. автореферати. - Тошкент, 2002. (Shodmanov F.Yu. Civil-legal responsibility issues for breaking contract's duty in the market economy period. Doctor of science in law, doctoral dissertation. - Tashkent, 2002).

5. Узбекистон Республикасининг 2013 йил 22 апрелдаги УРЦ-350-сонли конуни билан тасдикланган янги тахрирдаги «Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тутрисида»ги Узбекистон Республикасиниинг конуни // Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2013 й. - № 4. - 96-м. (Law of the Republic of Uzbekistan "On citizens' self-government bodies" in new edition, approved by the Law of the Republic of Uzbekistan on April 22, 2013 No. LRU-350 / / Gazette of the chambers of the OliyMajlis of the Republic of Uzbekistan, 2013 - No. 4. Article 96).

6. Бойдадаев М. Узбекистонда хукукий давлат ва фукаролик жамият курилиши ва бошкарув тизимининг шаклланиши хамда такомиллашувининг хукукий асослари: юрид. фанлар доктори ... диссертацияси. - Т.: УзРси Президенти хузуридаги Давлат ва жамият курилиши Академияси, 2001. (Boydadaev M. Legal basis of formation and improvement of the structure and administrative system of the rule of law and civil society in Uzbekistan: doctor of law, doctoral dissertation. - Academy of State and Social Construction under the President of the Republic of Uzbekistan, 2001).

7. Узбекистан Республикаси Фукаролик кодексининг 48-моддасига шархлар. Манба: Узбекистан Республикаси Фукаролик кодекси биринчи кисмига шарх. Адлия вазирлиги. - Тошкент, 2010 й. 633 б. (профессионал (малакали) шархлар). (Commentaries on the Article 48 of the Civil Code of the Republic of Uzbekistan. Source: Commentary on the first part of the Civil Code of the Republic of Uzbekistan. The Ministry of Justice. - Tashkent, 2010. P. 633. (professional (competent) commentaries).

8. Маликова Г.Р. Фукароларнинг узини узи бош;ариш институтининг конституциявий (хукукий) асосларини такомиллаштириш муаммолари: юрид. фанлар доктори .. диссертацияси. - Тошкент: ТДЮИ, 2009. (Malikova G.R. Problems of institutionalization of the constitutional (legal) basis of civil self-governance institutions: doctor of law, ... dissertation. - T: Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan Tashkent State Law Institute, 2009).

9. Атаманчук Г.В. Теория государственного управления. - М.: Юридическая литература, 1997. (Atamanchuk G.V. State management theory. - M.: Juridical literature, 1997).

10. Назаров Ш.Н. Узбекистонда фукаролик жамиятини шакллантиришда жамоат ташкилотларининг роли (назарий ва хукукий масалалар): юрид. фан. номз. ... дисс. -Тошкент.: ТДЮИ, 2009. (Nazarov Sh.N. The role of public associations in forming civil society in Uzbekistan (theoretical and legal issues): candidate of law science, dissertation. -Tashkent.: TSLU, 2009).

11. Витрук Н.В. Общая теория юридической ответственности. - М.: Норма, 2009. (Vitruk N.V. General theory of juridical responsibility. -M.: Norma, 2009).

12. Рой А.А. Гражданско-правовая ответственность публично-правовых образований в российском и зарубежном праве (на примере США, Великобритании, Франции и Германии) // Международный научно-исследовательский журнал. - 2016. - № 5-6. (Roi. A.A. Civil-legal responsibility for public-law education in Russian and foreign laws (on the example of USA, Great Britain, France and Germany) // International scientific-research magazine. - 2016. - № 5-6).

13. Окюлов О. Правовой статус интеллектуальной собственности: Автореф. дис. ... д-ра. юрид. наук. - Т., 2000. (Okyulov O. Legal status of incorporeal right. Doctoral dissertation. Doctor of science in law. - T., 2000).

14. О;юлов О. Фу;аролик-ху;у;ий жавобгарликни ;уллаш асослари // Муста;ил Узбекистон: хукук фанларининг долзарб муаммолари. - Т., 1999. - № 6. (Okyulov O. Bases for using civil-legal responsibility // Independent Uzbekistan: topical issues of law sciences. - Tashkent., 1999. - № 6).

15. Узбекистон Республикасининг фукаролик хукуки. Махсус ;исм. / X,. Р. Рахмонкулов, И.Б.Зокировларнинг умумий тахрири остида. - Т., 1999. (Civil law of the Republic of Uzbekistan. Special part. / general edition by Kh. R. Rakhmonkulov and I. B. Zokirov. - Т., 1999).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.