Научная статья на тему 'Некоторые вопросы дальнейшего совершенствования системы органов внутренних дел'

Некоторые вопросы дальнейшего совершенствования системы органов внутренних дел Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
50
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Органы внутренних дел / Система / Реформа / Профилактика / Рейтинг / Милиция / Полиция. / Organs of internal affairs / System / Reform / Prevention / Rating / Militia / Police.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Фарход Джураев

В статье даются отзывы о системе правоохранительных органов, их основных задачах, проводимых реформах, эффективной системе рейтинга деятельности правоохранительных органов, проблемах и недостатках в системе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Some issues for further improvement of the internal affairs system

The article provides feedback on the system of law enforcement agencies, their main tasks, ongoing reforms, an effective rating system for the activities of law enforcement agencies, problems and shortcomings in the system.

Текст научной работы на тему «Некоторые вопросы дальнейшего совершенствования системы органов внутренних дел»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Some issues for further improvement of the internal affairs system

Farkhod DZHURAEV 1

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

article info

abstract

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

Organs of internal affairs

System

Reform

Prevention

Rating

Militia

Police.

The article provides feedback on the system of law enforcement agencies, their main tasks, ongoing reforms, an effective rating system for the activities of law enforcement agencies, problems and shortcomings in the system.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Ички ишлар органлари тизимини такомиллаштиришнинг айрим масалалари

_ аннотация_

янада

Калит сузлар:

Ички ишлар органлари

Тизим,

Ислодот

Профилактика

Рейтинг ор;али бадолаш

Милиция

Полиция

Ма;олада ички ишлар органлари тизими, уларнинг асосий вазифалари, амалга оширилаётган ислодотлар, ички ишлар органлари фаолиятини рейтинг ор;али бадолашнинг таъсирчан тизими, тизимда мавжуд муаммо ва камчиликлар буйича мулодазалар билдирилган.

independent applicant, Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

Science

Некоторые вопросы дальнейшего совершенствования системы органов внутренних дел

_ аннотация_

Утган ;ис;а давр ичида ички ишлар тизими ва унинг фаолиятини тубдан яхшилаш, янгилаш борасида кенг куламли ислохотлар амалга оширилди. Цабул ;илинган норматив-ху;у;ий хужжатларнинг тахлилига таяниб, шунингдек, ички ишлар органлари фаолиятига янги тартиблар ва механизмларнинг жорий этилганлигини инобатга олган холда айтиш мумкинки, тизимдаги ислохотларнинг биринчи бос;ичи якунланди. Ушбу бос;ич якунларини сархисоб ;илар эканмиз, сохада дастлабки самаралар кузатилаётганлигини ;айд этиш жоиз. Жиноятчиликка ;арши курашиш ва хуку;бузарликлар профилактикаси сохасида салмо;ли натижаларга эришилди.

Шу билан бирга, ички ишлар органлари фаолияти билан боглик; ахолини безовта ;илаётган купгина муаммо ва камчиликлар хам уз ечимини кутиб турибди. Бу уринда ;улга киритилган дастлабки юту;лар билан кифояланиб ;олмасдан, хали тизимни ислох ;илиш буйича амалга ошириладиган ишлар нихоятда куп эканлигини эътиборга олган холда олиб борилаётган ислохотларни жадаллаштиришимиз, уларнинг самара-дорлигини янада оширишимиз зарур.

Тахлиллар шуни курсатмо;даки, хозирги кунда ички ишлар органларининг асосий вазифалари фу;ароларнинг хуку;лари, эркинликлари ва ;онуний манфаатларини, жисмоний ва юридик шахсларнинг мулкини, конституциявий тузумни химоя ;илишдан, ;онун устуворлигини, шахс, жамият ва давлатнинг хавфсизлигини таъминлашдан, шунингдек хуку;бузарликларнинг олдини олиш ва профилактикасидан иборат булгани холда мазкур вазифаларни бевосита бажармайдиган штат бирликлари сони ортиб кетган.

Шу боис ички ишлар органлари тизими ва структурасини такомиллаштириш билан богли; асосий муаммолардан бири асосий вазифа ва функцияларни ани; ва оптимал та;симлаш хисобланади.

Фикримизча, бу борада куйидаги масалаларни хал этиш лозим:

Биринчидан, тизимда ходимларнинг иш фаолиятини эски «;олип»лар асосида ташкил этишга бутунлай бархам бериб, уларнинг хизмат бурчини хал; манфаатларига хизмат ;илиш тамойили асосида бажаришини амалда тули; таъминлаш зарур.

Маълумки, тизимда тартиб-интизом ва масъулиятнинг бушаштириб юборилиши, фаолиятнинг замон талаблари асосида ташкил этилмаслиги, хизмат вазифасига ло;айдлик ва бепарволик билан муносабатда булиш каби холатлар жиноятчиликка ;арши кураш ва хукудбузарликлар профилактикаси фаолиятидаги умумий натижадорликка салбий таъсир курсатади.

Ключевые слова:

Органы внутренних дел

В статье даются отзывы о системе правоохранительных органов, их основных задачах, проводимых реформах, эффективной системе рейтинга деятельности правоохранительных органов, проблемах и недостатках в системе.

Система Реформа

Профилактика

Рейтинг

Милиция

Полиция

БУ xycycAa Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeв paиcлигидa 2017 йил 9 фeвpaль куни yткaзилгaн ички ишлap opгaнлapи фaoлияти, тизимдa мaвжyд мyaммo вa кaмчиликлap, иcтик;бoлдaги вaзифaлapгa бaFишлaнгaн видeoceлeктop йиFилишидa ниxoятдa тyFpи тaъкидлaнгaн эди:

- ингон мaнфaaтлapи билaн бoFлик; мacaлaлapни кeчиктиpмacдaн xaл ;илиш лoзим булган xoзиpги кyндa эcкичa фикpлaш, ишни эски «к;oлип»лap acocидa тaшкил ;илиш, уз бypчини элгa хизмaт тaмoйилигa acocлaниб эмac, бaлки шaхcий мaнфaaтлapдaн кeлиб чикдан xoлдa бaжapиш кaби aмaлиëтлap дaвoм этмo;дa;

- ички ишлap opгaнлapи шyндaй ишлaши кepaкки, тoки хaл; дaвлaтдaн poзи булсин. Лeкин aйpим жoйлapдa yлapнинг фaoлияти oдaмлap эътиpoзигa caбaб бyлмo;дa;

- тaн;идий тaxлил, ^таий тapтиб-интизoм вa шaхcий жaвoбгapлик xap биp paxбap фaoлиятининг кyндaлик ;oидacи булиб крлиши, мyaммoлapни кaбинeтдa yrap^ эмac, бaлки хaл; opacидa юpиб aни;лaшгa вa yлapнинг eчимини тoпишгa ;apaтиш, якуний нaтижa учун paxбapлapнинг шaхcий жaвoбгapлигини oшиpиш, фy;apoлap мypoжaaтлapини K^c;a мyддaтлapдa xaл ;илиш, ишдa aни; тapтиб вa ^таий интизoм ypнaтиш, coxaни мaлaкaли кaдpлap билaн тaъминлaш, ишдaги xap ;aндaй caлбий xoлaтлapнинг oлдини oлиш вa бyндaй иллaтлap илдизини к^итиш -ички ишлap opгaнлapининг ycтyвop вaзифacи xиcoблaнaди;

- мypoжaaтлap билaн ишлaш тизимини тyбдaн тaкoмиллaштиpиш энг дoлзapб вaзифaлapдaн биpидиp. Шу бoиc фy;apoлap билaн мyнocaбaтлapни тyбдaн кypиб чи;иш, oдaмлap билaн дoимий мyлo;oтни йулга ;уйиш, хaл; билaн xaмнaфac булиб яшaш вa инcoн мaнфaaтлapидaн кeлиб чи;иб ишлaш лoзим[1].

Шунинг учун мaxaллaмa-мaxaллa, yймa-yй юpиб, oдaмлapнинг xaëтий мyaммoлapини бeвocитa ypгaниш вa yлapни крнуний acocдa xaл кдлинишига aмaлий ëpдaм кypcaтиш ишлapини тизимли paвишдa aмaлгa oшиpиш - хaл;пapвap ички ишлap тизимини яpaтиш бopacидaги acocий тaлaблapдaн xиcoблaнaди.

«Ишга янгичa ëндaшиш, oддий oдaмлapнинг дapди вa тaшвиши билaн яшaш, фидoйилик вa жoнкyяpлик кypcaтиш ижpo xoкимиятининг бapчa бyFиндaги paxбap вa мyтacaддилapи фaoлиятининг acocий мeзoнигa aйлaниши зapyp». «...Уз зиммacидaги вaзифaлapни бaжapиш, зapyp нaтижaгa эpишишни тaъминлaмaгaни учун тypли бyFиндaги paxбapлapни aлмaштиpиш, зaмoнaвий билим вa мaлaкaгa эта булган, Вaтaнгa caдo;aтли, фидoйи ëшлapгa мacъyлиятли лaвoзимлapни ишoниб тoпшиpишни бугун xaëтнинг узи тa;oзo этмo;дa»[2]. Дeмaк, бу йyнaлишдa ишлap дaвoм этaди.

Иккинчидaн, ички ишлap opгaнлapи фaoлиятини peйтинг op;aли бaxoлaшнинг тaъcиpчaн тизимини жopий ;илиш зapyp.

Хуш, бyндaн кyтилгaн мa;caд нимa?

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeв paиcлигидa 2017 йил 9 фeвpaль куни yткaзилгaн ички ишлap opгaнлapи фaoлияти, тизимдa мaвжyд мyaммo вa кaмчиликлap, иcти;бoлдaги вaзифaлapгa бaFишлaнгaн видeoceлeктop йиFилишидa ички ишлap бyлимлapи фaoлиятини peйтинг op;aли бaxoлaш тизимини жopий этиш бyйичa xaм тaвcиялap бepилгaн эди[3].

Жинoятчиликкa ;apши кypaшиш, хycycaн, жинoятлapни aни;лaш ишлapи caмapaдopлигигa caлбий тaъcиp кypcaтaëтгaн вa x,y;y;бyзapлapнинг жинoий фaoлиятини дaвoм эттиpишигa шapoит яpaтaëтгaн acocий oмиллapдaн биpи - житоят-чиликкa дoиp cтaтиcтик кypcaткичлapнинг усишини сунъий paвишдa тyхтaтиб тypиш

(содир этилган жиноятларни аникламаслик, руйхатга олмаслик) хисобланади. Бундай салбий холатларга бархам бериш буйича таъсирчан чораларни куриш, хусусан, жиноятчилик курсаткичларига доир статистик хисоботларни юритишда ички ишлар органлари ташаббуси билан аникланган жиноятларни алохида курсатиш хамда бундай жиноятлар аникланишининг ортиб боришига ижобий бахо бериш ва рагбатлантиришга каратилган янгича иш услубини амалиётга татбик этиш максадга мувофик.

Давлатимиз рахбари таъкидлаганидек, «...ракамлар кетидан кувиш амалиётидан воз кечиш лозим. Цогозда юзлаб масалаларни хал килгандан кура, амалда бир нечта муаммони хал ;илиб берсангиз, одамлар сизлардан рози булади.

Энг мухими, хаётдаги узгаришларни хал;имиз билиши, давлат хокимияти тизимида ха;и;атда хам уз вакили борлигини сезиши керак. Булмаса, барча ишларимиз, тадбирларимиз зое кетади»[4]. Айни пайтда рейтинг тизими кимнинг кандай ишлаётганлигини, и;тидори нималарга кодирлигини, касбий махоратини курсатади.

Учинчидан, хукукбузарликлар профилактикаси ва жиноятчиликка ;арши курашиш фаолиятини амалга оширишда ахоли, фукароларнинг узини узи бош;ариш органлари ва фукаролик жамиятининг бошка институтлари билан якин хамкорликни ривожлантириш керак.

«Махалла жамиятимиздаги адолат тамойилларининг кузгусига айланиши керак. Бу ер одамлар келиб фикрини, таклифини, дардини айтадиган, муаммосига ечим топадиган жой булиши лозим. Махалла раиси ва профилактика инспектори худуддаги хар бир оиланинг ахволидан хабардор булиши, ким нима билан машгул - хаммасини билиши даркор. Ушбу тизимда амалга оширилаётган ислохотлардан кузланган асосий максад махаллани кечаю кундуз одамларнинг ахволидан хабардор буладиган масканга айлантиришдир»[5].

Туртинчидан, ички ишлар органлари тизимидаги ута марказлашган бошкарувдан боскичма-боскич воз кечиш лозим.

«Давлат бошкарувини хаддан ташкари марказлашти-ришданвоз кечиш зарур. Бунинг учун купгина ваколатларни марказий давлат органларидан худудий органларга утказиш керак» [6].

«Давлат хизматларини бевосита куйи бугинларда курсатиш, махаллий хокимият идоралари учун молиявий ва бошка имкониятларни кенгайтириш зарур. Бу борада мавжуд тартиб-таомилларни оптималлаштириш ва соддалаштириш, бошкарувнинг инновацион шаклларини жорий этиш лозим» [7].

Президентимиз таъбири билан айтганда, «хозирги кунда энг катта масала, бу -ички ишлар тизимининг куйи бугинини мустахкамлашдан иборат»[8].

«Хозирги кунда ички ишлар органлари идораларининг ута марказлашган холда жойлашуви уларнинг уз вазифаларини самарали хал килиш имконини бермаяпти.

Бу, бир томондан, жиноятчиликка карши курашиш самарадорлиги пасайишига олиб келаётган булса, бошка томондан, ахолига уз муаммосини хал килишда нокулайлик тугдирмокда.

Биз ички ишлар органлари ходимларини халкка янада якинрок килиш максадида ходимларнинг асосий кисми бевосита жойларда,керак булса, хар бир сектор худудида хизмат олиб боришини таъминлашимиз керак» [9].

Хозирги кунда бундай тизимни синовдан утказиш ишлари бошланган. Жумладан, Самарканд шахри ва Ургут тумани ички ишлар органлари тузилмаси хамда куч ва

вocитaлapининг тa;cимлaниши тyбдaн ;aйтa кypиб чи;илиб, мaвжyд xизмaтлapнинг фaoлиятини жoйлapдa мa;caдли тaшкил этиш xaмдa уни caмapaли мyвoфи;лaштиpиш ишлapи тaжpибa тapи;acидa aмaлгa oшиpилмoк;дa.

Бeшинчидaн, xyкyкбyзapликлap пpoфилaктикacи вa житоятчиликга ;apши кypaш бopacидa жaмoaтчилик тyзилмaлapининг фaoлияти caмapaдopлигини oшиpиш мухим.

АКШ, Иcpoил кaби pивoжлaнгaн дaвлaтлapнинг илFop тaжpибaлapини чy;yp ypгaнгaн xoлдa, ;yни-;yшнилap мyлклapининг дaxлcизлигини тaъминлaш, oилaвий-мaиший мyaммoлapигa бapxaм бepиш вa узи яшaëтгaн жoйдa xaвфcиз худуд бapпo этилишидa xиcca кушиш бyйичa ички ишлap opгaнлapи билaн xaмкopлик ;илиш вa зapyp xaбapлapни бepиш билaн шyFyллaнyвчи «Югох кушни» жaмoaтчилик тyзилмacини тaшкил этиш, xap биp мaxaллaдa юзгa я;ин бyндaй жaмoaтчилик тyзилмacи фaoлиятини йулга ;уйиш тaклиф этилaди.

Oлтинчидaн, жинoятчиликкa, aйни;ca, диний экcтpeмизм, тeppopизм тaxдидлapигa ;apши «жaxoлaтгa ;apши - мaъpифaт» шиopи ocтидa caмapaли кypaшиш зapyp. Бyндa ички ишлap opгaнлapи xoдимлapининг шaxcий кacбий мaxopaтини янaдa pивoжлaнтиpиш мухим axaмиятг эта. Бинoбapин, Xaparaxnap cтpaтeгияcидa xaм суд, ху;у;ни мyxoфaзa ;илувчи вa нaзopaт opгaнлapидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни aмaлгa oшиpишгa ^д^ булган xoдимлapни тaнлaш вa тaйëpлaшгa ;apaтилгaн ycтyвop вaзифaлap бeлгилaнди[10]. Бyндa aйни;ca, ички ишлap opгaнлapи xoлдимлapининг шaxcий ;идиpyв бyйичa oлиб бopилaëтгaн фaoлиятини янaдa тaкoмиллaштиpиш мухим axaмиятгa эгa[11].

«...Xoзиpги кyндa дуте ми;ëcидa бeшaф;aт pa;oбaт, ;apaмa-;apшилик вa зиддиятлap тoбopa кecкин тус oлмo;дa.

Диний экcтpeмизм, тeppopизм, гиëxвaндлик, oдaм caвдocи, то^нуний мигpaция, «oммaвий мaдaният» кaби xaвф-xaтapлap кyчaйиб, oдaмзoд acpлap дaвoмидa aмaл ;илиб кeлгaн эъти;oдлap, oилaвий ;aдpиятлapгa nyryp eткaзмoк;дa»[12].

«Дyнëдa тeppopизм тaxдидлapи, aйни;ca, сунгги йиллapдa кyчaйиб бopaëтгaни yлapгa ;apши, aœœ^ куч ишлaтиш йули билaн кypaшиш усули узини o;лaмaëтгaнидaн дaлoлaт бepaди. Бу бopaдa куп xoллapдa тaxдидлapни кeлтиpиб чи;apaëтгaн acocий caбaблap билaн эмac, бaлки yлapнинг oK^a^naprna к^ши кypaшиш билaнгинa чeклaниб кoлинмoкдa»[13]. Xaлкapo тeppopизм вa экcтpeмизмнинг илдизини бoшкa oмиллap билaн биpгa, жaxoлaт вa мypocacизлик тaшкил этaди.

Шу мyнocaбaт билaн oдaмлap, биpинчи нaвбaтдa, ëшлapнинг oнгy тaфaккypини мaъpифaт acocидa шaкллaнтиpиш вa тapбиялaш, бутун жaxoн жaмoaтчилигигa иcлoм динининг acл инcoнпapвapлик мoxиятини eткaзиш энг мухим вaзифa xиcoблaнaди.

Иcлoм дини бизни эзгулик вa тинчликкa, acл инcoний фaзилaтлapни acpaб-aвaйлaшгa дaъвaт этaди. Иcлoм мaъpифaти тyFpиcидaги тaълимoтни кeнг ëйиш мaкcaдидa Сaмapкaнд шaxpидa Имoм Бyxopий нoмидaги Xaлкapo илмий-тaдкикoт мapкaзи вa Toшкeнтдa Иcлoм цивилизaцияcи мapкaзи тaшкил этилмoкдa.

Еттинчидaн, тeppopизм, диний экcтpeмизм, тpaнcмиллий жинoятчилик вa нapкoтpaфик тaxдидлapигa кapши caмapaли кypaшиш бyйичa минтaкaвий Xaмкopликни кyчaйтиpиш лoзим.

Maмлaкaтимиз тaшки cиëcaтидa Mapкaзий Ocиë минтaкacигa ycтyвop axaмият Kapaтилмoкдa. Чунки Mapкaзий Ocиëнинг мapкaзидa жoйлaшгaн Узбeкиcтoн ушбу минта^ бapкapopлик, изчил тapaккиëт вa яxши кушничилик xyдyдигa aйлaнишидaн

бевосита манфаатдор. «Тинч-осойишта, иктисодий жихатдан тараккий этган Марказий Осиё - биз интиладиган энг мухим максад ва асосий вазифадир»[14].

Сунгги бир йил давомида узаро мулокот, амалий хамкорлик ва яхши кушничиликни мустахкамлаш буйича окилона муроса асосида амалга оширилган саъй-харакатлар туфайли Марказий Осиё минтакасида сиёсий ишонч даражаси сезиларли даражада ошди. Куплаб масалалар буйича принципиал жихатдан мухим ечимлар топишга эришилди.

«Марказий Осиёда баркарорлик ва изчил тараккиётни таъминлашнинг устувор йуналиши - экстремистик гояларга карши катъий курашишдан иборатдир. Купинча хаётга энди кадам куяётган ёшлар унинг таъсирига тушиб колмокда.

Марказий Осиё - ахолининг ёши буйича энг «ёш» минтакалардан биридир: бу ерда ахолининг карийб 60 фоизини ёшлар ташкил этади ва бу дунё буйича уртача курсаткичдан анча юкоридир»[15].

Шу боис Президентимиз Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 2017 йилда Нью-Йоркда булиб утган сессиясида Ёшлар хукуклари тугрисидаги халкаро конвенцияни ишлаб чикиш хамда «Маърифат ва диний багрикенглик» деб номланган махсус резолюцияни кабул килиш ташаббуси билан чикди. Ушбу ташаббусларни Марказий Осиёнинг барча мамлакатлари куллаб-кувватлагани ёшлар уртасида радикал карашлар таркалишининг олдини олиш, тугри йулдан адашганларни ижтимоий реабилитация килиш ва уларни соглом хаётга кайтаришга тайёрлигимизнинг амалдаги яккол ифодасидир.

Айни пайтда минтаканинг барча мамлакатлари терроризм, диний экстремизм, трансмиллий жиноятчилик ва наркотрафик тахдидларига дуч келмокда. «Ушбу тахдидларга карши самарали курашишни факат биргаликда, минтака мамлакатлари уртасидаги амалий хамкорлик механизмлари доирасида таъминлаш мумкин. Хавфсиз-ликка тахдидларни «узиники ва узгаларники», деб ажратишдан воз кечиш, «яхлит хавфсизлик» тамойилига амалда риоя килиш зарур, деган катъий фикрдамиз»[16].

Саккизинчидан, ички ишлар органларининг фаолиятини боскичма-боскич полиция тизимига утказиш.

«Полиция» сузи (лот. politia) «фукаролик маъмурияти», (грек. polis) «шахар» деган маъноларни англатади. Х,озирги кунда АЦШ, Германия, Япония, Хитой, Россия, Франция ва бошка катор давлатларда ички ишлар органлари полиция тизимида фаолият юритиб келмокда.

Полиция тизими куйидаги жихатлари билан милиция тизимидан фарк килади:

- полициянинг ваколат доираси анча кенг. Жамоат тартибини саклаш ва жамоат хавфсизлигини таъминлаш, жиноятчиликка карши курашиш, хукукбузарликлар профилактикаси ва бошка асосий вазифалар билан бир каторда, коммуникация ва сервис хизматларини курсатиш, фукаролар ишончини козониш ва улар билан якин хамкорлик килиш, жамоат тузилмалари фаолиятига кумаклашиш кабилар хам полициянинг мухим вазифалари хисобланади. Жамоатчилик билан мустахкам алока урнатилганлиги полициянинг жамоатчилик назоратида булишини таъминлайди;

- полиция тизими милиция тизимига караганда замонавий куринишга эга булиб, давлатларда унинг марказлашган (вертикал - Италия, Испания, Озарбайжон, Цозогистон, Россия ва х.к.), номарказлашган (новертикал - АЦШ, Канада, Швейцария, Австралия ва х.к.) ва интеграциявий (аралаш - Австрия, Буюк Британия, Япония) тизими амалда фаолият курсатади;

- коррупция холатларини келтириб чицаришга имкон берадиган купгина вазифалар (автотранспорт воситасига давлат рацамини бериш, ов цуролини сацлашга рухсатнома бериш ва х.к.) полиция тизимида ходимлар томонидан эмас, балки замонавий компьютер технологиялари ва дастурий таъминотлари орцали амалга оширилади;

- полиция тизимида хизматга цабул цилинадиган ходимларга цуйиладиган талаблар анча юцори. Номзодлар махсус текширувлардан утказилади ва уларнинг ички ишлар органларида хизмат уташи буйича цобилиятлари хар хил вазиятларда текшириб курилади. Айрим давлатларда номзодларнинг тасдицланган сценарийлар асосида 500 тагача вазиятлар буйича царорлар цабул цилиш махоратлари (турли вазиятларда узини тутиши, хизмат вазифалари буйича цандай харакатлар бажариш мумкин ёки мумкин эмаслиги буйича амалий куникмалари) синовдан утказилади;

- полиция тизимида ходимларнинг ваколат доираси анча кенг. Масалан, полиция патруллик нарядлари транспорт воситалари хайдовчиларига нисбатан йул харакати цоидаларини бузганлиги учун маъмурий баённомалар расмийлаштириши, гумон цилинувчи шахсларнинг хужжатларини текшириши, шубхали буюмларни мусодара цилиши ва бошца ваколатларни амалга ошириши мумкин;

- полиция тизимида департаментлар, махсус тайёргарликдан утган холда танланган, замонавий махсус техник воситалар ва уцотар цуроллар билан жихозланган патрулларнинг фаолияти самарали йулга цуйилган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бир суз билан айтганда, купчилик мутахассислар полиция тизими деганда замонавий стандартлар жорий этилган ички ишлар органлари тизимини тушунишади.

Х,озирги кунда мамлакатимиз цонунчилиги ва хуцуцни цуллаш амалиётида «милиция» тушунчаси муомаладан чицарилган. Шу боис амалга оширилган ислохотлар натижасида полиция тизимининг деярли барча хусусиятлари жорий этилганлигини, «полиция» халцаро мицёсда умумэътироф этилган тушунча эканлигини инобатга олиб, ички ишлар органларини «полиция» деб номлаш мацсадга мувофиц, деб хисоблаймиз.

Цайд этиш жоизки, «милиция» тушунчаси фуцароларнинг тасаввурида купроц мажбурловчи механизм, эътирозларга сабаб булувчи тизим сифатида салбий фикр пайдо циларди. «Полиция» тушунчаси эса узининг замонавийлиги ва хозирги кун талабларига тулиц жавоб бериши билан ахоли онгида ижобий таассурот уйтотади. Бу эса, уз навбатида, фуцароларнинг ишончи ва мехрини цозонган, халцпарвар ички ишлар тизими яратилишида салмоцли хисса цушади.

«Олдимизга цуйган юксак мацсад ва режаларимизни реал натижага айлантириш учун хаммамиз бор куч ва билимимизни аямасдан, фидокорона ва виждонан мехнат цилишимиз, ташаббус курсатиб ишлашимиз зарур.

Шунинг учун хам келгуси икки йил бизнинг фаолиятимизда фавцулодда сафарбарликни талаб этадиган давр булади ва бу вазифани барчамиз сидцидилдан бажаришни таъминлашимиз, албатта, лозим. Халцимиз биздан шуни кутяпти»[17].

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Инсон манфаатларини таъминлаш учун, аввало, унинг хуцуц ва эркинликлари, осуда ва фаровон хаёти химоя цилинмоти керак / / Халц сузи. - 2017. - 10 фев.

2. Шавкат Мирзиёев: биз уз олдимизга цуйган, эл-юртимиз кутаётган натижаларга хали тула эриша олганимиз йуц / / Халц сузи. - 2017. - 29 нояб.

3. Инсон мaнфaaтлapини тaъминлaш учун aввaло унинг хуку; вa эpкинликлapи, оcyдa вa фapовон xaëти химоя килинмоFи кepaк / / Xaлк сузи. - 2017. - 10 фeв.

4. УзбeкиcтонРecпyбликacиПpeзидeнтиШaвкaтMиpзиëeвнингOлийMaжлиcгaMy pожaaтномacи / / Xaлк сузи. - 2017. - 23 дeк.

5. Oдaмлap яxши яшaши учун зapyp шapоитлap яpaтиш - бapчa paxбapлapнинг acоcий вaзифacидиp / / Xaлк сузи. - 2017. - 28 фeв.

6. УзбeкиcтонРecпyбликacиПpeзидeнтиШaвкaтMиpзиëeвнингOлийMaжлиcгaMy pожaaтномacи / / Xaлк сузи. - 2017. - 23 дeк.

7. Ушa мaнбa.

В. Oдaмлapнинг бyнëдкоpонa мexнaтини кaдpлaб, yлapгa муносиб тypмyш шapоити яpaтиш - энг мух,им вaзифaмиздиp / / Xaлк сузи. - 2017. - 18 нояб.

9. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг xaлк дeпyтaтлapи Сaмapкaнд вилояти Keнгaшининг нaвбaтдaн тaшкapи ceccияcидaги нут;и / / Xaлк сузи. - 2017. - 10 нояб.

10. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2017 йил 7 фeвpaлдaги "Узбeкиcтон Рecпyбликacини янaдa pивожлaнтиpиш бyйичa Xaparaxnap cтpaтeгияcи тyFpиcидa" ПФ-4947-сонли Фapмони // https://lex.uz/docs/3107036.

11. Ф.Э. Джypaeв. Ички ишлap оpгaнлapи xодимлapининг тeзкоp-кидиpyв фaолиятидa шaxcий кидиpyвнинг мохияти, мaкcaди, вaзифaлapи // ИИВ Акaдeмияcининг axбоpотномacи. 2020 й., 3 (46). - Б. 129-135.

12. Жисмоний вa мaънaвий e1^ ëшлap - эзгу мaкcaдлapимизгa eтишдa тaянчимиз вa cyянчимиздиp. Пpeзидeнт Шaвкaт Mиpзиëeвнинг «Kaмолот» ëшлap ижтимоий xapaкaтининг IV кypyлтойидaги нут;и / / Xaлк сузи. - 2017. - 1 июль.

13. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг Биpлaшгaн Mиллaтлap Taшкилоти Бош Лccaмблeяcининг 72-ceccияcидaги нут;и // Xaлк сузи. -2017. - 20 cem\

14. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг Биpлaшгaн Mиллaтлap Taшкилоти Бош Лccaмблeяcининг 72-ceccияcидaги нут;и // Xaлк сузи. -2017. - 20 cem\

15. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг Сaмapкaнд шaxpидa утган «Mapкaзий Oraë: ягонa тapиx вa умумий кeлaжaк, бapкapоp pивожлaниш вa тapaккиëт йyлидaги xaмкоpлик» мaвзycидaги xaлкapо конфepeнциядa cyзлaгaн нут;и / / Xaлк сузи. - 2017. - 11 нояб.

16. Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг Сaмapкaнд шaxpидa yтгaн «Mapкaзий Ocиë: ягонa тapиx вa умумий кeлaжaк, бapкapоp pивожлaниш вa тapaккиëт йyлидaги xaмкоpлик» мaвзycидaги xaлкapо конфepeнциядa cyзлaгaн нут;и / / Xaлк сузи. - 2017. - 11 нояб.

17. Узбeкиcтон Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг Узбeкиcтон Рecпyбликacи мycтaкиллигининг йигиpмa олти йиллигигa бaFишлaнгaн тaнтaнaли мapоcимдaги нут;и / / Xaлк сузи. - 2017. - 1 cem\

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.