Научная статья на тему 'ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТДА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ БОШ МЕЗОНДИР'

ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТДА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ БОШ МЕЗОНДИР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

198
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / жамият / давлат / ҳуқуқ / суверен давлат / ҳуқуқий давлат / қонун устуворлиги / ҳокимият / ҳокимиятнинг бўлиниши / инсон эркинлиги / фуқаролар ҳуқуқлари / personality / society / state / law / sovereign state / rule of law / government / division of government / individual freedom / civil rights.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Улуғбек Мамадалиев

Мазкур мақолада ҳуқуқий давлат тушунчасининг мазмун-моҳияти ва уни ривожланишида қонун устуворлигини аҳамияти илмий-амалий жиҳатдан асосланган. Шунингдек, қонун устуворлиги ғоясининг мазмун-моҳияти унинг изчил демократиклиги, ҳокимият манбаи сифатида халқ суверенитетининг мустаҳкамланиши, давлатнинг жамиятга бўйсунишидан иборат эканлиги ҳуқуқ фалсафаси контекстида таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, the essence of the concept and the priority of the law in the development of the rule of law are scientifically and practically substantiated. And also, within the framework of the philosophy of law, the idea of the priority of the law, its democracy, as the basis for strengthening people's sovereignty, and that it consists of serving the state to society, is analyzed.

Текст научной работы на тему «ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТДА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ БОШ МЕЗОНДИР»

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-793-797

ХУКУЦИЙ ДАВЛАТДА КОНУН УСТУВОРЛИГИ БОШ МЕЗОНДИР

УлуFбек Мамадалиев

Узбекистон Республикаси Олий аттестация комиссияси Ахборот хизмати рахбари

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада хукукий давлат тушунчасининг мазмун-мохияти ва уни ривожланишида конун устуворлигини ахамияти илмий-амалий жихатдан асосланган. Шунингдек, конун устуворлиги гоясининг мазмун-мохияти унинг изчил демократиклиги, хокимият манбаи сифатида халк суверенитетининг мустахкамланиши, давлатнинг жамиятга буйсунишидан иборат эканлиги хукук фалсафаси контекстида тахлил килинган.

Калит сузлар: шахс, жамият, давлат, хукук, суверен давлат, хукукий давлат, конун устуворлиги, хокимият, хокимиятнинг булиниши, инсон эркинлиги, фукаролар хукуклари.

ABSTRACT

In this article, the essence of the concept and the priority of the law in the development of the rule of law are scientifically and practically substantiated. And also, within the framework of the philosophy of law, the idea of the priority of the law, its democracy, as the basis for strengthening people's sovereignty, and that it consists of serving the state to society, is analyzed.

Keywords: personality, society, state, law, sovereign state, rule of law, government, division of government, individual freedom, civil rights.

Хрзирги глобал дунёда хукукий давлат тушунчаси давлат, жамият ва фукаро уртасидаги муносабатларни шакллантиришнинг умуминсоний идеалидир. Конун устуворлиги гоясининг мазмун-мохияти унинг изчил демократиклиги, хокимият манбаи сифатида халк суверенитетининг мустахкамланиши, давлатнинг жамиятга буйсунишидан иборат. "Конун устуворлиги халк хокимияти ва инсон хукуклари тушунчалари билан бевосита боглик принципдир. Чунки халк хокимияти деганда фукароларнинг карорлар кабул килиш жараёнида бевосита ёки билвосита иштирок этиш хукуки тушунилади. Шу маънода халк иродасининг ифодаси булган, фукароларнинг парламентга сайлаб куйган

April, 2022

793

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-793-797

вакиллари оркали ёки узлари томонидан бевосита референдум оркали кабул килинган конунлар халк хокимиятчилигининг натижаси, мажозий килиб айтганда, меваси хисобланади"

Хукукий давлатнинг барча сиёсий институтларида конун устуворлиги тамойиллари катъий амал килади. Фукароларнинг конуний хукук ва манфаатлари сузсиз таъминланади. Хукукий давлат - конституциявий давлатдир. Конституциявий тузилишнинг асосий тамойиллари, жамият тараккиётининг энг мухим йуналишлари, унинг асосий гоялари конституциявий даражада мустахкамланади. Конституция хукукий тизимнинг марказидир. Шу асосда хукукий давлатнинг конун устуворлиги механизмлари шаклланади.

Хукукий давлат тушунчаси XIX асрнинг биринчи чорагида Европада пайдо булди ва кенг таркалди. Бирок унга оид асосий карашлар антик даврда шаклланган эди. Янги даврда хукукий давлат тугрисидаги карашларнинг шаклланиши, табиий хукук таълимотининг карор топиши, хукукий дунёкарашнинг пайдо булиши ва мустахкамланиши, мутлак ва полиция интизомини танкид килиш, инсон эркинликлари ва тенглиги, дахлсиз хукукларини тан олиш, шаклланиши, конун чикарувчи, ижро этувчи ва суд хокимиятлари, конституциявийлик назарияси ва тажриба ривожланиши кузатилди. Ушбу карашларнинг ишлаб чикилишида Гроций, Б.Спиноза, Ж.Локк, Т.Гоббс, Ш.Монтескье, Д.Адамс, Д.Мадисон ва бошкалар салмокли хисса кушдилар.

Томас Гоббснинг сузларига кура, одамларнинг бошка одамлардан куркишлари уларни конунларига буйсунишга рози булган давлат химоясига интилишига сабаб булади. К^онун олдида хамма тенг булса, бу фукаролардаги куркиш хиссини йукотади. Бирок, Жон Локкнинг фикрича, давлатнинг узи хам куркувни келтириб чикариши мумкин. Шундай экан, узбошимчаликларга йул куймаслик учун давлат нафакат хокимиятга эга булиши, балки уни маълум чегараларда ушлаб туриши зарур. Локкка маълум булган бу муаммонинг ечими хукмдорларнинг амалдаги конунлар ёрдамида бошкариши ва уларга узлари хам риоя килишлари талабидан иборат эди. Ушбу далилга кура, конун устувор булмаган жамиятда фукароларнинг хаёти, хукук ва эркинликлари химояланмайди. Локк адолатли конунлар инсоннинг табиий хукук ва эркинлигини чекламаслиги, балки химоя килиши керак деб хисоблайди.

April, 2022

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-793-797

Конунийликни амалга ошириш йуллари хакида фикр юритар экан, Ш.Монтескье узининг "Конунлар рухи хдкида" китобида хокимият булиниши зарур деган хулосага келади. Иммануил Кант эса давлатнинг максади фукароларнинг мулкий хукуклари кафолатланган холда тинч, бахтли хает кечиришини таъминлашдан иборат булиши керак дейди. Унга кура, ахлок хакидаги оммавий гояларга зид булган конунлар чикарилмаслиги ва бу гоялар конституциянинг асосини ташкил килиши керак. Х,ар кандай ахлокий тамойилга кутилган натижадан катъий назар, барча одамларни муайян карорлар кабул килишга мажбур киладиган универсал конун шакли берилиши мумкин. Шундай экан, олиб борилаетган сиесат ахлокий булиши учун давлат тегишли хукукий конунларга буйсуниши, уларни уз сиесатига мослаштирмаслиги керак. Кант ягона баркарор давлат тузуми конун "автократик" булган ва хеч кандай шахсга боглик булмаган тизимдир деб хисоблайди. Агар конун чикарувчи хокимият халкка тегишли булса, ижро этувчи хокимият конун чикарувчи хокимиятга буйсуниб, суд хокимияти эса ижро этувчи хокимият томонидан тайинланса, у холда, нафакат уларнинг булиниши, балки ваколатлар мувозанати таъминланади.

Хукукий давлатда жамият хаети конун билан тартибга солинади. Конун мутлак устувор булса, суд хокимияти мустакил булади. Хукукий давлатда хар бир шахснинг конуний манфаатлари, шаъни ва кадр-киммати, фукаролар бирлашмалари ва уларнинг хукуклари химояси кафолатланиши керак. Хукукий давлатда жамият, гурухлар ва фукаролик бирлашмалари, давлат органлари ва идоралари, мансабдор шахсларнинг катъий тартиб-интизоми урнатилади. Хукукий давлатда хокимиятнинг бир шахс, орган еки ижтимоий гурух кулида тупланишига йул куйилмайди.

Хукукий давлат тушунчаси узининг илгор куринишида барча хокимият институтларининг вакиллигини, мансабдор шахсларни сайлашни англатади. Хукукий давлатда суд фаолиятининг бош мезони адолат ва инсон хукукларини химоя килишдан иборатдир. Жамият ва давлатнинг муносабатлари ва узаро богликлиги давлат конунларида белгиланган хукук ва мажбуриятлар оркали амалга оширилади. Хозирги вактда хукукий давлат тушунчаси инсон хукуклари билан чамбарчас боглик холда куриб чикилиб, шахс, фукаролик, сиесий ва иктисодий хукук ва эркинликларни химоя килишни англатади.

Узбекистон Республикасида хукукий давлат ижтимоий-сиесий, иктисодий ва хукукий ислохотларни амалга ошириш,

миллий, маънавий-ахлокий асослар ва умуминсоний

April, 2022

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-793-797

кадриятларни юксалтириш, конун устуворлигини таъминлаш каби кенг куламли жараён негизида шаклланиб бормокда. Шунингдек, бу жараён фукаро билан давлат, хукумат, бошкарув, суд органлари уртасидаги хукукий муносабатлар, жамият, хукук ва сиёсатнинг янгиланган узаро муносабатлари генезиясини давом эттирмокда.

Хукукий давлатсиз конун устуворлигини таъминлаш мумкин эмас. Уни барпо этишда барча фукаролар тенг хукукли булиши, бир хил масъулият юкини кутариши ва тенг имкониятлардан самарали фойдаланиши лозим. Давлатнинг юридик жихатдан ташкил этилган ижтимоий субъект сифатидаги фаолияти факат хукукий шаклда ва конунга мувофик амалга оширилиши керак. Конун устуворлиги узини демократик деб хисоблайдиган хар кандай жамиятнинг асосий тамойили булиб, у умуминсоний булиши ва жамиятнинг барча бугинларига кириб бориши шарт. Хукукий давлатнинг энг изчил амалга оширилиши конун устуворлиги назарияси ва амалиётидир. Бунда конституция энг асосий урин тутиб, колган барча хукуклар ижодий фаолиятнинг конституциявий чегараси булиши керак. Конун устуворлиги хакикатга айланиши учун Конституцияда белгиланган талабларга катъий амал килиниши лозим. Бизнингча, конун устуворлиги принципи амалдаги Узбекистон Конституциясида уз аксини топган. Бу тамойил халкаро хукукий хужжатларда хам эътироф этилган.

Конституция барча конун хужжатларининг асоси булиб, жамият хаётининг турли сохаларини хукукий тартибга солишнинг салмокли тузилмасини белгилайди. Хукук манбалари тизимида у конунларнинг энг олий бугини, чуккиси хисобланади.

Узбекистонда давлат курилишига хукукий давлат тушунчасининг боскичма-боскич киритилиши замонавий конституциявийлик таълимотининг шаклланишига катта таъсир курсатди. Зеро, давлатимиз рахбари Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек, "Кабул килинаётган конунларнинг амалга оширилаётган ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва суд-хукук ислохотлари жараёнига таъсирини кучайтиришга йуналтирган холда конун ижодкорлиги фаолияти сифатини тубдан ошириш" ушбу жараёнда мухим ахамиятга эга.

REFERENCES

1. https://constitution.uz/uz/pages/Konstitutsiya ustunligi

April, 2022

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-793-797

2.Правовое государство в современном мире : материалы Международной научно-практической конференции (г. Уфа, 18 мая 2021 г.) / Министерство науки и высшего образования РФ, Башкирский государственный университет ; редакционная коллегия: Н. В. Ямалетдинова (ответственный редактор) [и др.]. -Уфа : БашГУ, 2021. - 397 с.

3. Гоббс Т. Левиафан: Томас Гоббс. - Москва : РИПОЛ классик, cop. 2021. - 622 с.

4. Локк Дж. Два трактата о правлении. М. Социум 2019. - 494 с.

5. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони // Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2017 й., 6-сон, 70-модда.

6. Mukhamedzhanova Lalikhon Ashuraliyevna, Kadirova Dilbar Salihovna, Agzamova Nilyufar, Tulaev Avaz Ilhamovich Shuhratovna, Rajabov Shukhrat Sheraliyevich, Alimov Sardor.Formation of Cyber Space, Protecting Youth From the Danger of Cyber Extremism. (2019) International Journal of Recent Technology and Engineering. (2 S4), 612-616

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.