Научная статья на тему 'ТВОРЧЕСКАЯ ЛИЧНОСТЬ АХМАДА ДОНИШ В ТВОРЧЕСТВЕ САДРИДДИН АЙНӢ'

ТВОРЧЕСКАЯ ЛИЧНОСТЬ АХМАДА ДОНИШ В ТВОРЧЕСТВЕ САДРИДДИН АЙНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
126
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИЧНОСТЬ АХМАДА ДОНИШ / ИСТОКИ ФАРМИРАВАНИЯ ТВОРЧЕСКОЙ ЛИЧНОСТЬ / "ВОСПАМАНИЯ" C. АЙНИ / "НАВОДИР-УЛ-ВАКОЕЪ" АХМАДА ДОНИШ / ТВОРЧЕСТВО / ПСИХОЛОГИЯ ЛИЧНОСТЬ / МИРОВАЗРЕНИЯ / ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО / ПРОЗА / РОМАН / ЛИТЕРАТУРА / ЛИТЕРАТУРНАЯ ШКОЛА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бобораджабова Гулноза

В данной статье рассматривается формирования творческая личность Ахмада Дониш в творчестве Садриддин Айнӣ. Автор исследует основание истоки фармиравания творческой личности и мировоззрение Ахмада Дониш в «Воспамания». С. Айни начал изучать произведение ученного и просветителя Ахмада Дониша в период обучении Бухарском мадрасе при изучении «Наводир-ул-вакоеъ» Дониша и некоторых других произведениях. Литературная школа С. Айнӣ последователно переобразовался в научных и художественных труды А. Мирзоева и Р. Ходизоде.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF CREATIVE PERSONALITY OF A. DONISH

This article deals with creative personality of A. Donish formed on two periods: the first period when he with the purpose nof study moved to the city and thus entered the literary circ les of Bukhara. The second period when he began to study the work of the scientist and educator Donish and others. The author explores the foundation of the creative personality and outlook of S. Aini converts in the study of "Navodir -ul-vakoe" Donish and some other works published abroad.

Текст научной работы на тему «ТВОРЧЕСКАЯ ЛИЧНОСТЬ АХМАДА ДОНИШ В ТВОРЧЕСТВЕ САДРИДДИН АЙНӢ»

АДАБИЁТ

1. Давлатов П. Н., Этические взгляды Мир Саида Али Хамадани: диссер. канд. философских наук. Душанбе. 2014. 136 с.

2. Липков А. Проблемы телефильма-спектакля В кн.:Поэтика телевизионного театра. М., 1979. 240 стр.

3. Мирахмедов Ф., Куддус Ч,. Асосхои драматургия ва махорати сенариянависй. Д., 2009. 160с.

4. Медынский С.. Компонуем кинокадр. М., Искусство, 1992. 239 стр.

5. Насихатномаи Мир Сайид Алии Хдмадонй. Кулоб, 1993, 164 с.

6. «Телепостановка» в кн.:. «Театральная энциклопедия», т. 5. М., 1967.

7. Фирдавси Абдулхамид. Развитие культуры Республики Таджикистан в годы независимости (1991-2016 гг.): диссер. канд. исторических наук. Душанбе, 2017. 192 стр.

8. Хуррамова Б. Таджикская историческая драма и её сценическое воплощение. Диссер канд. искусствоведения. Ташкент, 1993. 176 с.

9. Х,одизода Р. «Маснавии маънави»- Чалолуддини Румй. Дар кит.: Энциклопедияи адабиёт ва санъати точик. Душанбе, ^исми 2. 1989, 546с.

10. Шах-Азизова Т. Классика как режиссерская проблема телетеатра В кн.: Поэтика телевизионного театра. М., 1979. 240 стр. стр. 62-77.

КОММУНИКАЦИОННЫЕ ЦЕЛИ КУЛЬТУРНЫХ РАБОТ 90-ЛЕТИЕ ТЕЛЕВИДЕНИЕ В ТАДЖИКИСТАНЕ

Статья посвящена особенностям телевизионного театра, развивающего по принципам и канонам драматического театра, поиску героя-идеала, современные мотивы исторических тем в телепостановках «Алии Сони» (Али следующий) С.Айюбй, «Носири Хисрав» Дж.Куддуса, «То ба гур» («До могилы») М.Холщзод, притчах цикла «Бишнав аз най» экранизованные по «Маснавии маънави» Джалолиддина Балхи, «Сакароти Кррун» (Гибель Коруна), «То цафас бишкаст, булбул пир шуд» (Пока сломалась клетка, соловей постарел) С.Айюби, «%укми Анушервони Одил» (Приговор Анушервана Правосудного) М.Ганиева и другие. Автор рассматривает на ряду с художественными достоинствами, и коммуникативную функцию вышеназванных телепостановок в контексте с событий гражданской войны и проблемами 90-х годов.

Ключевые слова: Телевизионный театр, техника телевидения, телеспектакль, экранизация эпических произведений, театральные элементы, принципы кино, каноны рода драматургии, жанр исторической драмы, историческая тематика, конфликт, персонаж, коммуникационная функция телевидения.

COMMUNICATION OBJECTIVES OF CULTURE WORKS 90TH ANNUAL TELEVISION IN TAJIKISTAN

The article is dedicated to particularity of the television theatre, developing on principle and canon of the dramatic theatre, searching for hero - ideal, modern motives historic themes in television shows (Ali following) S. AYUBI, (Nosir Khisrav) J. QUDDUS, (Befor grave) M. Kholiqzoda, parable of the cycle (Listen, hear that speaks flute) filming on (Spiritualpoem) Jaloliddini Balkhi, (Korun s ruin), (While conked hutch, nightingable has getted old) S. AYUBI (The condemnation Equtable Anushervon) M. Ganiev and others.

The author considers on row with artistic value, and the communicate function above named television shows in context with event of the civil war andproblems in 90 years.

Keywords: The television theatre, technology of the television, television shows, filming of the epic product, theatrical elements, principles cinema, canons of the sort of the dramaturgy, genr of the history drama, historic themes, conflict, personege, The communicate function of the television.

Сведение об авторе:

Джума Кудус (Кудусов Джумабой) - директор ТВ журналистский отдел таджикского государственного института культуры и искусства, названного в честь Мирзо Турсунзоде, редактора литературного журнала «Pamir». Номер телефона: (+992) 93 7706333.

About author:

Juma Kuddus (Kudusov Jumaboy) - head teacher of TV journalistic department of Tajik State institute of culture and art named after Mirzo Tursunzade, editor of literary journal "Pamir". Telephone number: (+992) 93 770-63-33.

ШАХСИЯТИ ЭЧДДИИ АХМАДИ ДОНИШ ДАР ОСОРИ САДРИДДИН АЙНЙ

Боборацабова Г.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дар пешрафти тамаддуни х,ар кдвму миллат афроде мав^еъ доранд, ки бо нерумандй фархангсолорй ва хизматхщ шоиста шахсияти азим ва рисолати начибро сохиб гашта, сабабгори

бакс вa хастии фapx1aнги xaлкy миллати xеш мегapдaнд. Xaмин гyнa pacолaти тaъpиxй вa фapхaнгиpo дap ибтидои caдaи биcтyм бapcи миллaти тоник устод CaAp^^n^ Aйнй бap душ гиpифтa тaвcниcт вa бс неpyмaндй фapx,aнгccлcpй вa xизмaтx1oи шcиcтa rnaxc^™ aзим вa pиccлaти нaчибpo гохиб шyдa, caбaбгopи бакс вa хастии фapx1aнги xaлкy миллaти xеш rap^n,.

Уcтoд С. Лйнй дap бapoбapи xидмaтхoи бyзypги тaъpиxй дap пoягyзopивy пешpaфти aдaбиëт вa фapхaнги нави точик, шинoxти ocop вa шинocoнидaни шaxcияти чехpaхoи нaмoëни aдaбию тaъpиxй чун Лбуабдуллохи Р^дакИ Лбулкршм Фиpдaвcй, Ибни Сино, Камоли Хучандй, Зaйнидин Махмуди Вocифй , Mиpзo Лбдyлкpдиpи Бедил вa Лхмади Дониш дap тapбияи як зyмpa aдибoнy олимон вa зиëиëни точик , as кабили Б.Faфypoв, C.Улyгзoдa, ЧИ^омИ, M.Тypcyнзoдa, Л.Дехотй, A.Mиpзoев, Р.Додизода вa .n^ufra низ caхми кaлoн гyзoштaacт. Дap хакиккат, ycтoд С.Лйнй мoнaнди богбони гyлдacт ба x,ap як нихсле, ки дap 6Устони илму aдaб вa мaдaнияти точик caбз мешуд, бо кaмoли эхтдату гaмxopй мyнocибaт мекapд ва аз ин чocт, ки он нихслхо ба дapaxrх,oи бopcвap тaбдил ëфтaнд.

Уcтoд Caдpиддин ЛинИ пoягyзop вa кpфилacoлopи aдaбиëти мyocиpи точик, aкaдемик, зaбoнmинoc вa aдaбиëтшинocи мумтоз бyдa, хамчун фapзoнaфapзaнди миллат, шaxcияти бapчacтa вa чехpaи дypaxшoне acт, ки дap хуввият вa xyдmинocии миллии xaлки точик, oфapидaни ocopи безaвoл вa apзишмaнди бaдей тавфикк ëфтaacт вa хaмчyн xo,n;H^ нaмoëни чaмъиятию дaвлaтй, aдиби мaъpyф, эчoдкopи acил вa инcoни чacopaтмaнд мaхбyби xaлкy мaъpyфи дaвpoн rap^^acr. Дap ин poбитa шaxcият вa cимoи нaчибy неpyмaнди ycтoд Caдpиддин ЛйHй тимcoли бapчacтaи apчгyзopии xидмaтхoи бенaзиpaш бapoи хуввият вa xyдшинocии точикон бyдa, дap ocopaш бахрт пoйдopии apзишx,oи axлoкивy ^yнapй вa бакри yмpи xaлк xидмaт намуда, дap зaмoни эхëи тaъpиxивy фapx,aнгй ба диди мymaxxacи зебoишинoxтй вa гояхси ичтимой тapxy тapoвaти тoзa гyзoштaacт.

Уcтoд Caдpиддин Лйнй шмои дypaxmoн вa фapхaнгcoлopи бyзypги xaлки точик буд вa аз aфкopи aдaбивy фaлcaфии чехpaхoи бyзypги фapхaнгй - Лхмaди Дониш ва Шapифчoн Maxдyми Caдpи Зиë бaхpaхo бapдoштa, бо pymaнфикpoн, озодандешон ва чадидон пaйpaвй ва хaмкopй намудаает. Мактаби адабии Лйнй ба нacлхoи имpyзy оянда хамчун такягох ва capчaшмaи зулолу покиза хамеша xидмaтгyзop буда, дap омузиши ocopи гановатманд ва rn^ox-rn тамадуну

фapхaнги бocтoниaмoн накщи мoндaгop дopaд.

Ин нукта баго мухим acт, ки ба таъкиди Лбдyхaмиди Самад " aгap мисти ycтoд xaлкpo наомузем, ба мapдyм мисти гушту нoxyн пайванд ва аз гаму нишот, тapзи зиндагй, opзyвy омолаш огох набошем, аз capчaшмaхoи маънавии хaзopcoлa об нaxypем, acapи мо бепоя, бенамак беш^а ва ro^pc мебapoяд" [1, c.65 ]

Тaбииcт, ки ocopи адабии хap як адиб бaëнгapи вазъ ва pyxияи хaëтy акидахои ичтимоии y буда, зyхyporи фикpy андеша ва чахонбинии y мебошад. Foяи эчoдиëти caнъaткop дap пaйвacтaгй ба зиндагинома, мyнocибaт ба хoдиcaхoи ичтимой ва набзу pyK^ замони тacвиpëбaндa ифода меëбaд. Тaвaccyти шaxcияти адиб ва пайвастагии чахонбинии вай тaxaйюлoтy андешахо, диди амики мyнocибaтхoи ишон ба чамъият, тaнocyби шaxcy чамъият, мacъyлияти фapд дap назди ичтимоъ ба cифaти неpyи coзaндa ва yciybop ифода меëбaд ва дap хакикат '^ap caнъaт ва шеъp шaxcият чизи acocï мебошад" [2, c.36]

Capнaвишт ва фаъолияти илмию эчодии Лхмaд ибн-ан- Нocиp ac- Сиддикй- ал- Данафй ал-Бyxopoй, мamхyp ба Лхмaд Maxдyми Дониш (1827-1897) навжанда, шoиp, донишманд, мaopифпapвap, тaъpиxнaвиc, мунаккид, xaтroтy китoбopo, накккош ва xoдими нaмoëни чaмъиятйдap яке мapкaзхoи тaъpиxию фapхaнгии Ocиëи Мдана - Бyxopo ва дap дaвpoни нoopoми cиëcию ичтимой ва ик;тиcoдйвa илмию фapхaнгии мapдyми Ocиëи Mapкaзй, хамзамон мухиму хacocи тaкдиpcoзи адабу фapхaнги xaлкхoи ин capзaмин, ки бешубха ба бедopивy xyдmинocй ва инкилоби фикpии мapдyм дap огози caдaи биcтyм заминаи кавй гузошта, хукумати xoнaдoни мангития (1753-1920), мaxcycaн хукумати Mиp Сайид Нacpyллo (1826-1860), М^ Сайид Myзaффap (1860-1885) ва М^ Сайид Лбдyлaхaд (1885-1911) чapaë гиpифтaacт. .

Зиндагию фаъолияти илмию эчодии аллома Лхмади Дониш дap яке аз дaвpaхoи тaкдиpcoз ва хатоеи тaъpиxи aмopaти Бyxopo гузаштааст. Замони зиндагии Лхмади Дониш шмохои нaмoëни адабу фapхaнгии мapдyмoни Одаи Mapкaзй чун Лбдyкoдиpxoчa Савдо (1823-1973), Шамшддин Шохоин (1866-1895), Лбай Кунанбой (1845-1904), Токтогул Сотилган (1864-1933), Чунайдулло Дозик (1800-1843), Зoкиpчoн Фypкaт_ (1858-1908), Чукан Валжон (1835-1865), Лваз Утap (18841919), Мухаммад Лмижоча Мукимй (1856-1903), Чамбул Чабай (1846-1945), Тoшxoчa Лcиpй (1864-1916), Дамза Дакимзода Нжзй (1889-1929), Caдpиддин Лйнй (1878-1954) ва дигapoн зиндагию фаъолият намуда, бо ocopи бадей дap тaъpиxи aфкopи ичтимоию фapхaнгии caдaи XIX ва огози caдaи XX - и Одаи Mapкaзй накши мyaccиp гузоштаанд.

Лхмади Дониш аз cимoxoи нaмoëнтapини илму фapхaнги ^ap™ XIX дap aмopaти Бyxopo мaхcyб меëфт. Мавзуи мехвapии aфкopи Лхмади Дониш ишохоти ичтимоии чомеа буд ва тахкики фаннии он пac аз толхои панчохум ба миëн омада, андешахои ичтимоию cиëcй, тaфpикзaндoзии

динию мазхабй, ки дар осори гаронмояи Axмaди Дониш бaëн шудаанд, то ин давр дар шакли мукоисавию татбикй ва тахлилии бyнëдй омухта нашуда буд. Aввaдин мухаккике, ки мухити таърихию илмй, адабй ва фархангии замони Axмaди Донишро дакик дарк намуд, устод Садриддин Anrä буда, ба мероси гаронмояи аллома Axмaди Дониш аз наздик шинос шуд ва ба омузиши шахсияту осори ин нобига, "дохии модарзод" ва "ситораи фурузон дар осмони тираи Бухоро" бо ихлос ва иродатмандй таваччух зохир намуд.

Axмaди Дониш аз худ осори гаронкадр, аз кабили «Haводир- ул- вакоеъ»», «Гисола дар назми тамаддун ва таъовун»», «^омус-ул^зам» («Mеъëр-yт-тaдоюн»»), «Еисола фи аъмол- ул- кура»», «Зич»», «Еисолаи хат ва хаттотй», «Maнозир -ул-кавокиб», «Таъодули хамсаи мутаххайира», «Еисола ë мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мангития» ва гайра ба мерос гузошт, ки дар таърихи афкори ичтимоию cиëcй, илмй ва адбию эстетикии мо чойгохи хоса доранд. Myxимияти мероси гаронмояи аллома Axмaди Донишро устод Садриддин Anrä чун аввалин пешоханги омузиши шахсияту осори нобига дар асархои таърихию адабии дар «Haмyнaи aдaбиëти точик», «Таърихи амирони мангити Бухоро», «Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро» ва махсусан дар «Ёддоштхо» жарфназарона ба мжн гузошт.

С. Aйнй дар «Ёддоштхо» ба тасвири образи Axмaди Дониш ахамияти бештар додаст. Maxcycaн, нахустин шиносой дар боби «Одами ачиб» чолиби диккат аст. «Одами ачиб» номида шудани боб ишора ба шахси фавкуллода будани Дониш аст. Дар мухити Бухорои онвакта Дониш хакикатан одами ачиб, фавкуллода ва гайриоддй менамуд. Maкcaди асосии нависанда тасвири шахсиятиначибу симои дурахшони y мебошад, ки дустону душманонашро ба хайрат овардааст.

--Дар тасвири Anrä, кайд менамояд M. Шукуров,- фавкуллодагии Axмaди Дониш ва на танхо дар чуссаи азим ва бадани махками уст, балки y мучассамаи аклу хирад, катъият ва азму ирода аст.

Maнзaрaи аз мжнсарои мадраса, ки дар ду тарафи он муллохои калон менишастанд, гузашта рафтани AXмaди Дониш нафрату адовати уро нисбат ба ахли иртичоъ намоиш медихад. Вай нафрати худро ошкоро зохир менамояд. Haфрaте, ки Дониш аз ахли чахолат дошт, дар хикояи «Оби ганда ба хандак» низ ифода шудааст. [3, c.262-263]

Дар «Ёддоштхо» суханони бисер касони дигар хам дар бораи Axмaди Дониш зикр доштаанд, ки барои равшан кардани образи y ахамият дорад. Зиëиëни равшанфикр, аз чумла иштироккунандагони мачлисхои хавлии Шарифчон-махдум буданд, ки «хар кадоми ахли мачлисхо ин зоти бузургро дар гайбаш хам шумо-шумо гуфта ном мебурданд»»(3, 29). Xyn^ «Шарифчон-махдум ошики асархои Axмaд-мaxдyм буд» [4, c.444], ва онхоро ëфтa, мaxфиëнa китобат мефармуд. Myддо Aмон Донишро «бузургтарини донишмандони замони мо» номидааст [4, c.356].

Бузургии Axмaди Дониш ба воситаи накли мазмуни баъзе бобхои «Haводир-yл-вaкоеъ»» низ таъкид гардидааст. Он порчахои асари Axмaди Дониш, ки дар кисми чоруми «Ёддоштхо» [4, c.443-465] гохо айнан ва гохо мазмунан накл шудаанд, шаходат медиханд, ки Дониш дар хакикат назари хурдабине дошта, чунин чихатхои xaëтро, ки дигар нависандагон ва мутафаккирон надида буданд, дида, мохияти онхоро дуруст муайян карда, дар бораи онхо фикрхои олй бaйëн намудааст.

Шахсият ва симои AxMaди Дониш дар «Ёддоштхо» хеле пургунчоиш ва серпахлу тасвир гардидааст. Haвиcaндa уро бо роххои гуногун, ба воситаи шахсу вокеахои биссре, ба муносибати масаълахои мухталиф, ки ба чандин чихати xaëти онвакта дахл доранд, нишон додаст. Х,амаи инхо дар пеши назари мо симои чунин мутафаккири бузургеро нaмоëн мекунанд, ки ба xaëт назари наве дошта, барои аз рохи пешрафти чамъиятй гирифта партофтани монеахо мардонавор мубориза мебарад.

Macъaлaи мураккабе, ки диккати ахли илму адабро дар ин солхо ба худ чалб намуд, ин омухтани осори адабй, шахсият, акидаву чахонбинй ва дар хамин асос шинохти шахсият ва офаридани симои ArnaOT Дониш буд. Ба ин максад, бо рахнамоии устод Aйнй , нахустин очерки илмию адабии Сотим Улугзода «Axмaди Дониш» ба вучуд омад.

То ин замон осори аллома Axмaд Maxдyми Дониш ба ахли чомеа дастрас ва шинос набуд ва дар шакли баргузида тахия ва нашр нашуда буд. Табиист, ки ташаккул ва тахаввули aдaбиëти точикии нимаи дуюми асри X1X ва ибтидои XX бештар ба фаъолият, неруи эчодй ва рисолати адабию эчодии AXмaди Дониш ва пайравони y вобастагй дошта, ба таври комилу сахех мавриди тахкик ва баррасии дакик карор нагирифт буд ва шинохти шахсияту осори мутафаккир ва маорифпарвари бузурги халки точик AXмaди Дониш нигарони тахлил ва тадкики илмиву бадей буд. Баъдтар бо кушиши пажухишгарони точик нашри илмй-интикодии осори аллома «^сола ë мухтасаре аз таърихи хонадони мангития», «Haводид-yл-вaкоеъ», ва «^омус-ул^зам» («Mеъëр -ул- тадоюн^») манзури чомеа шуданд. Ин осори y асосан дар заминаи нусхахои каламии аз руи нусхахои китобон рунавису тахия шуда анчом ëфтa, матни илмии интикодии онхо дар заминаи дасхати худи Axмaд Maxдyми Дониш хануз руи кор наомада буд. Mинбaъд дар омузиши афкори таърихию фалсафй, ичтимой ва бадеии AxMaди Дониш адибон ва мухаккикони точик С.Улугзода,

А.Мирзоев Х.Мирзозода, А.Ба^оваддинов, З.Рачабов, Р.Додизода, Е.Ашуров М.Диноршоев ва дигарон сахми арзанда гузоштаанд.

"Наводир-ул-вакоеъ" бузургтарин ва арзишмандтарин асари Ахмади Дониш буда, солхои шастум таваччухи як катор мухаккиконро ба худ чадб намуда буд, аммо хануз ба таври амик хамачониба тахдид ва тадкик нашуда буд. А.Мирзоев дар маколаи "Тахрири аввалини "Наводир-ул-вакоеъ" ва таълифи он" (1953) ин мушкидотро то андоза мавриди тадкик карор дода махсусият, соли таъдиф, ва тахдиди мукоисавии еусхахои мавчударо дакик нишон додааст. [5, с. 151-161]

Расуд Додизода адабиётшинос, драматург ва нависандаи таърихнигор буда, аз мактаби устод С.Айнй сабаки эчодй бардошта, бо хидояти эшон баъди солхои панчохум ба омузиши даврахои тадкикнашудаи адабиёту фарханги точик , махсусан адабиёти асри XIX точик, ки давраи хеле пурихтилофу хасос буд, шуруъ намуд ва тамоми умр дар сохахои гуногуни идми адабиётшиносй садокатмандона ба тадкик маштул гардид. С.Айнй шогирди умедбахш ва чавони дакикназарро ба тахкики яке аз даврахои мухими адабу фарханги мардуми точик адабиёти точики садаи Х1Х, ки барои бедориву худшиносй, инкидоби фикрии мардуми точик заминагузор буд хидоят намуд ва ба ин васила омухтани рузгору осори алдомаи замон Ахмади Донишро ихтиёр намуд. Бинобар ин сахифахои нави рузгори Ахмади Донишро аз руи маводи архивхои Россия кашф намуда, маколаву ахбори мухиме ба даст овард. У нахустин олиме буд, ки кори устоди худ Айниро идома дода, порчахои «Наводирулвакоеъ»-ро бо шарху лутот ба чоп расонид. Тадкики рузгору эчодиёти нависанда, маорифпарвар ва мутафаккири барчастаи ин давра Ахмади Дониш беш аз хама ба чустучуйхо ва мехнати пурмашаккати Расул Додизода алокамандй дорад. Пайдо намудани симои аслии Ахмади Дониш аз китобхонаву бойгонихои Петербург ва Москва танхо ба у муяссар гардид.

Ба хамин тарик, тахкики осори адабй ва шинохти шахсияти Ахмади Дониш чустори мухим буда, собит сохт, ки устод Садриддин Айнй симои дурахшон ва фархангсолори бузурги халки точик буд ва аз афкори адабиву фадсафии мутафаккири бузурги халки точик Ахмади Дониш бахрахо бардошта, бо рушанфикрон, озодандешон ва чадидон пайравй ва хамкорй намуда, аз нахустин мухаккикон дар шинохти осор, шахсиятва симои Ахмади Дониш аст. Мактаби адабии Айнй ба наслхои имрузу оянда хамчун такягох ва сарчашмаи зулолу покиза хамеша хидматгузор буда, дар омузиши осори тановатманд ва шинохти тамадуну фарханги бостониамон накши мондагор доради. Дар чараёни инъикоси бадей тахдид намудани сарнавишти Ахмади Дониш барин намояндагони барчаста боиси инкишофи минбаъдаи худшиносии милллй гашта, ворисияти таърихй, анъанаву суннат ва робитаи замонх,оро идома ва инкишоф медихад. Пас аз устод С. Айнй дар тахкики рузгор , осор, шинохти шахсият ва симои Ахмади Дониш донишмандони шинохтаи точик А.Мирзоев ва Р.Додизода сахми намоён гузоштаанд.

АДАБИЁТ

1. Самадов А. Сангу махак ва тарозуи хунар, Душанбе: "Адиб", 2013, 368 с.

2. Эккерман И.П. Разговоры с Гёте в последние годы его жизны. М. Худ. Лит., 1981, 36 с.

3. Мухаммадчон Шакурй. Хусусиятхои тоявию бадеии «Ёддоштхо»-и С. Айнй. - Душанбе, 1966

4.АйниС. Кулдиёт, чидци 6-7,- Душанбе, Нашрдавточ, 1962.

5.Мирзоев А. Тахрири аввадини "Наводир-уд-вакоеъ" ва таълифи он. Ахбори АФ Точикистон, нашри ХУ11, 1953, С. 151-161

ТВОРЧЕСКАЯ ЛИЧНОСТЬ АХМАДА ДОНИШ В ТВОРЧЕСТВЕ САДРИДДИН АЙНИ

В данной статье рассматривается формирования творческая личность Ахмада Дониш в творчестве Садриддин Айнй. Автор исследует основание истоки фармиравания творческой личности и мировоззрение Ахмада Дониш в «Воспамания». С. Айни начал изучать произведение ученного и просветителя Ахмада Дониша в период обучении Бухарском мадрасе при изучении «Наводир-ул-вакоеъ» Дониша и некоторых других произведениях. Литературная школа С. Айнй последователно переобразовался в научных и художественных труды А. Мирзоева и Р. Ходизоде.

Ключевые слова: личность Ахмада Дониш, истоки фармиравания творческой личность, «Воспамания» C. Айни, «Наводир-ул-вакоеъ» Ахмада Дониш, творчество, психология личность, мировазрения, просветительство, проза, роман, литература, литературная школа,

FORMATION OF CREATIVE PERSONALITY OF A. DONISH

Abstract. This article deals with creative personality of A. Donish formed on two periods: the first period when he with the purpose nof study moved to the city and thus entered the literary circ les of Bukhara. The second period when he began to study the work of the scientist and educator Donish and others. The author explores the foundation of the creative personality and outlook of S. Aini converts in the study of "Navodir -ul-vakoe" Donish and some other works published abroad.

Keywords: "Navodir -ul-vakoe" A. Donish, «Eddoshtho» S. Aini, creativity, personality, enlightenment, Jadidism, prose, novel, literature, poetry.

Сведение об авторе:

Бобораджабова Гулноза-соискатель факултети филологияи тоцик Таджикский государственного педагогического университет имени С. Айни

About the autor:

Boborajabova Gulnoza - researcher of the Department of Tajik Philology of Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Ayni

УДК 002+07 (575.3)

МАТБУОТИ СОХДИ МАОРИФ ДАР ШИНОХТИ МУХДККЩОНИ ТО^ИК

Нурализода Н.

Донишго^и миллии Тоцикистон

Матбуот дар хама давру замон дар маърифатнокии чомеа ва ташаккули афкори ичтимой накши мухим дорад. Дар замони муосир рисолат ва накши матбуоти даврй боз хам бештар гардидааст. Дар робита ба ин Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон ба маврид таъкид кардааст: «Дар хакикат, матбуот ва дигар воситахои ахбори омма дар ташаккули афкори чомеа таъсири муктадир ва муассир доранд. ВАО хусусан, дар замони тахаввулот ва татйирёбии самтхои рушди чомеа, бадалшавии идеологияхо ва ташаккули диди нави ичтимой ахаммияти хоса пайдо мекунанд. Дама гуна чомеаи демократй, алалхусус чомеаи кишвархое, ки нав ба ин чода кадам гузоштаанд, ба воситахои ахбори омма ва фаъолияти пурсамари онхо ниёзманд мебошанд» [9].

Матбуоти даврй гуногунтип аст, ки яке аз он нашрияхои сохавй мебошад. Пайдоиш ва ташаккули матбуоти сохавй дар Точикистон ба замони Шуравй рост меояд. Аз чумла, нашрияхои сохаи маориф дар солхои 20-уми карни ХХ ба вучуд омада, дар саргахи матбуоти шуравии точик карор доранд.

Нашрияи нахустини сохаи маориф мачаллаи «Дониш ва омузгор» (1926) мебошад, ки чор шумора ба нашр расидааст. Сипас мачаллаи «Дониш-биниш» (1927) ба фаъолият шуруъ намуд, ки тули солхои гуногун бо унвонхои «Рахбари дониш», «Инкилоби маданй» (1933), «Мактаби совета» (1938), «Маърифат» (1992) ва «Маърифати омузгор» (....) татйири ном карда то имруз чоп мешавад.

Соли 1932 нашрияи дигари сохаи маориф «Барои маорифи коммуниста» нашр гардид. Ин рузнома низ дар солхои гуногун бо номхои «Газетаи муаллимон» (1938), «Маориф ва маданият» (1959) ва боз «Газетаи муаллимон» (1983) ба табъ расидааст. Аз соли 1989 то ба имруз бо номи «Омузгор» чоп мешавад.

Дар мавриди таърихи пайдоиш ва ташаккули ин нашрияхо ва накши онхо дар рушди сохаи маориф тахкикоти илмиву оммавй ба анчом расонида шудаанд. Ин тадкикотро аз чихати сатх ва хусусият метавон ба се гурух чудо намуд:

а) асархои хусусияти таълимй, ки дар онхо нашрияхои сохавй дар контексти масъалахои умдаи таърихи матбуоти точик ба тарзи умумй баррасй шудаанд;

б) маколахои илмиву оммавй, ки дар шакли алохида дар мачаллаву рузномахо ба табъ расидаанд;

в) пажухишхои алохида, ки дар шакли монография ва рисолаи илмй ба анчом расонида шудаанд.

Ба гурухи аввал китобхои Усмонов И., Давронов Д. «Таърихи матбуоти точик» (Душанбе, 1997), «Таърихи журналистикаи точик (Душанбе, 2008), Азимов А. «Очеркхо аз таърихи матбуоти точик» (Душанбе,1998)-ро метавон дохил намуд.

Ба гурухи дуюм маколахои С. Манофзода «Дониш-биниш» (1927), П. Гулмуродзода «Донишу биниши точикон (2006), У. Тоиров «Ойинаи маърифат» (2012), М. Муродов «Рисолати «Омузгор»» (2012) ва «Маърифати омузгор» дар низоми матбуоти сохавй» (2017), «Бузургбонуи матбуоти точикй. Ёдномаи Буриннисо Бердиева» (Мачмуи маколахо ва аксхо 2012) -ро метавон шомил кард.

Ба гурухи сеюм рисолахои Н. Нуралиев, А. Муродй, М. Рустам «Оинаи маориф» (2012), А. Азимов «Матбуот ва махви бесаводй» (2013), М. Рустамзода «Нахустматбуоти сохаи маориф» (Душанбе, 2016) ва Х. Андамов «Рахбари дониш» - мачаллаи маорифй ва адабй» (Душанбе, 2017) -ро дохил намудан мумкин аст.

Тавре ишора шуд, таълифоти мухаккикон И. Усмонов ва Д. Давронов чанбаи таълимию таърихй дошта, доир ба нашрияхои сохаи маориф, аз чумла, «Дониш ва омузгор», «Дониш-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.