Научная статья на тему 'ТУРЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИ УЧУН ТУПРОҚ СУБСТРАТИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТУРЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИ УЧУН ТУПРОҚ СУБСТРАТИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
72
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Баcиллус / Артҳробаcтер / Псеудомонас / Ноcардиа / Стрептомйcес / Ноcардиа / Стрептомйcес / Муcор / Пениcиллум / Фусариум / Аспергиллус нигер.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Қодирова Д. А, Аллаяров Х.Н

Тупроқнинг ҳосил бўлиш жараёни ва унинг унумдорлигини ошиши асосан микроорганизмлар билан бевосита боғлиқ. Тупроққа тушадиган органик массанинг асосий қисмини ўсимликларнинг илдизлари ташкил этиб, уларнинг чириши натижасида эса тупроқда чиринди пайдо бўлади. Мана шу жараённинг содир бўлишида микроорганизмларнинг аҳамияти бениҳоя чексиздир. Бактериялар, актиномицетлар ва замбуруғлар таъсирида тупроқдаги мураккаб органик бирикмалар нисбатан оддий бирикмаларга парчаланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Қодирова Д. А, Аллаяров Х.Н

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИ УЧУН ТУПРОҚ СУБСТРАТИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ»

ТУРЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИ УЧУН ТУПРОК

СУБСТРАТИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ

1 2 Кодирова Д. А. , Аллаяров Х.Н

1Тошкент давлат аграр университети Агрокимё ва тупрокшунослик" Кафедра

мудири:б.ф.д., проф.

2"Агрокимё ва тупрокшунослик" "Тупрокшунослик" буйича таянч докторанти

https://doi.org/10.5281/zenodo.8370216

Аннотация. Тупроцнинг %осил булиш жараёни ва унинг унумдорлигини ошиши асосан микроорганизмлар билан бевосита боглиц. Тупроцца тушадиган органик массанинг асосий цисмини усимликларнинг илдизлари ташкил этиб, уларнинг чириши натижасида эса тупроцда чиринди пайдо булади. Мана шу жараённинг содир булишида микроорганизмларнинг а^амияти бенщоя чексиздир. Бактериялар, актиномицетлар ва замбуруглар таъсирида тупроцдаги мураккаб органик бирикмалар нисбатан оддий бирикмаларга парчаланади.

Калит сузлар: Басиллус, Арт^робастер, Псеудомонас, Носардиа, Стрептомйсес, Носардиа, Стрептомйсес, Мусор, Пенисиллум, Фусариум, Аспергиллус нигер.

Аннотация. Процесс почвообразования и повышения его плодородия напрямую связан с микроорганизмами. Основную часть органической массы, попадающей в почву, составляют корни растений, и в результате их перегнивания в почве появляется перегной. Значение микроорганизмов в этом процессе безгранично. Под действием бактерий, актиномицетов и грибов сложные органические соединения в почве расщепляются до относительно простых соединений.

Ключевые слова: Bacillus, Arthrobacter, Pseudomonas, Nocardia, Streptomyces, Nocardia, Streptomyces, Mucor, Penicillum, Fusarium, Aspergillus niger.

Abstract. The process of soil formation and increasing its fertility is directly related to microorganisms. The main part of the organic mass falling into the soil is the roots of plants, and as a result of their rotting, humus appears in the soil. The importance of microorganisms in this process is endless. Under the action of bacteria, actinomycetes and fungi, complex organic compounds in the soil are broken down into relatively simple compounds.

Keywords: Bacillus, Arthrobacter, Pseudomonas, Nocardia, Streptomyces, Nocardia, Streptomyces, Mucor, Penicillum, Fusarium, Aspergillus niger.

Мавзунинг долзарблиги.

Тупрокда турли хил микроорганизмларнинг ривожланиши учун энг кулай субстратлардан биридир. 1 г тупрокдаги микроорганизмлар микдори юз миллионлаб, хатто миллиардлаб хужайралар булиши мумкин.Тупрокда куп содир буладиган жараёнлар тупрок микроорганизмларининг хаётий фаолияти, биринчи навбатда биоген элиментларнинг айланиши билан боглик. Микроорганизмларнинг роли хайвон ва усимлик колдикларининг минерализацияси, шунингдек усимликлар учун мавжуд булган азот шакллари билан тупрокни бойитиш жуда катта. Тупрок унумдорлиги микроорганизмларнинг фаолияти билан боглик

Тупрокдаги микроорганизимлар микдори дойме ривожланб борши одатда тупрокдаги намлик ва харорат мухим даража хсобланади. Бунда тупрок харорати 25-36ос ва тупрок намлиги ДНС га ниспатан 70-80% булшини такоза этади. Масалан, хароратнинг

ошиши (34,5ос) тупрокда нитрификасия жараёнларнинг тезлашига,х,ароратнинг пасайшига эса (2,5-3ос) нитрификасия жараёнларнинг сентизланишига сабаб булади. Узбекистонда А. М Музафаров, М.И.Мавлоний, С.А. Аскарова, А.Ф. Холмуродов, И. Ж. Жуманиёзов, К.Д.Давранов, И. А. Музафарова ва бошкалар микобиология фаннинг ривожланшига ката хисса кушган олимлардир.

Тадкикот объекти ва усуллари

Сурхондарё вилояти Термиз туманида турлича шурланган утлоки аллювиал чул-утлоки, ва чул- кумли тупроклари тарик ва пахта далаларининг буз тупрок намуналарини микробиологик тах,лил килишда тупрок микробиологиясида умумий кабул килинган усуллардан фойдаландик. Тупрокдаги асосий физиологик гурух,лари микдорини урганиш учун 0-30, 0-29, 30-59 см чукурликлардан тупрокнинг генитик катламларидан намуналар олинди. Урганилаётган тупрокларда микроорганизмларнинг микдорини куйидаги озука мух,итларида экиб аникланди. Яни бу озука мух,итида; актиномицетлар - крахмал аммиакли озука мух,итида; Микроскопик замбуруглар - Чапек озука мух,итида аникланди..

Бунинг учун тупрок намунасидан 10 грамм олиб, 90 мл стерилланган сувга аралаштирилди ва 5 дакика давомида чайкатилди, сунгра пипетка ёрдамида 1 мл суспензия олиниб, 9 мл стерилизация килинган пробиркадаги сувга солинди. Ушбу жараён кетма-кет давом эттирилиб, 1:1000000 гача суюлтирилди ва 3 марта такрорий кайтарилди.Суюлтирилгандан кейин олинган микроорганизмларнинг суспензиялари микроорганизмлар сонини аниклаш учун ишлатилади ва турли хил озукавий воситаларга ёки ракамни х,исобга олиш учун тугридан-тугри микроскопия оркали микроорганизмлар, шунингдек микроорганизмларнинг сифат таркиби ва морфологиясини урганиш микроскопик усуллар билан амалга оширилади.

Олинган натижалар

Юкорида курсатилган усуллардан фойдаланган х,олда Сурхондарё вилояти Термиз туманида"Намуна" массевда утлоки аллювиал чул-утлоки, ва чул- кумли тупроклари тупрок намунасини замбруглар микдорини аниклаш учун 5 мартагача суюлтирилди.

CyronrapHnraH TynpoK cycneH3HCCHHH 1MH MHKgopga neipH HgHmnapHra COHHS nyKyp экнm ycynugaH ^OHga^aHungu, HaneRnu o3y^a MyxHTHga 7 KyH gaBOMHga 28 0 C TepMOCTaTga ycTupungu Ba KyHHgara Hara^a ohhh^H

3aM0pyr^ap MHKgopH

12

10 8 6 4 2 0

0-29 29-58 0-30 30-52

qyn- KyM^H qyn- KyM^H ^yn-yxnoKHl ^yn-yxnoKHl

0-35

yxnoKH a^nroBHa^

35-64

yxnoKH a^nroBHa^

Микроорганизмларнинг умумий сонини аниклаш ракамни аниклаш ва х,исобга олиш учун (Кох чашка усули) дан фойдаланилди. Курсатилган натижалар 3 марта кайта текширилиб микроорганизмларни уртача микдори аникланди.

Турли тупрок катламларидан олинган натижалар К^Б/г

Тупрок нами Тупрок намунаси см Замбруглар микдори

чул- кумли 0-29 7х10 2

чул- кумли 29-58 8х10 2

чул-утлоки 0-30 1,6 х 10 3

чул-утлоки 30-52 5х10 3

утлоки аллювиал 0-35 8х10 3

утлоки аллювиал 35-64 10х102

Жадвалдан маълумки 29-58, 210000 та 0-35, 46000 та 35-64см 230000 та хужайралар микдори борлиги аникланди. Бу катламлардаги тупрок намуналарида Замбруглар микдори эса 0-30см 16000, 0-35 см 80000 хужайралар микдори маълум булди. Тадкикотлар давомида 22 та изолятлардан тоза х,олдаги замбруг ажратиб олинди. Басиллус, Арт^робастер, Псеудомонас, Носардиа, Стрептомйсес, Носардиа, Стрептомйсес, Мусор, Пенисиллум, Фусариум, Аспергиллус нигер. Ажратиб олинган штаммлар микроскопия оркали микроорганизмлар, шунингдек микроорганизмларнинг сифат таркиби ва морфологиясини урганиш микроскопик усуллар билан амалга оширилади.

Хулоса

Тупрокдаги органик моддаларнинг микроорганизмлар ёрдамида биологик сингдирилиши туфайли органик моддаларнинг парчаланиши содир булади. Тупрокда жуда куп микдорда хилма-хил микроорганизмлар: бактериялар, актиномитсетлар, замбуруглар, сув утлари, аччиткилар, лишайниклар ва содда, тубан жониворлар яшайди ва тупрок хосил булшда мухим омил хсобланади.

REFERENCES

1. Практикум по микробиологии /А. И. Нетрусов [и др.]. - М.: Академия, 2005. - 604 с.

2. Микробиология и иммунология. Практикум : учебное пособие / Р. Т. Маннапова. - М. : ГЭОТАР-Медиа, 2013. - 544 с. : ил. ISBN 978-5-9704-2750-73. [bse.sci-lib.com/article122547.html Чистые культуры] // Большая советская

энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.

4. Культура микроорганизмов // Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.

5. 3. O'zbekistonda sug'oriladigan Yerlarning melorativ xolati va ularni yahshilash-2018 y 131-132 b.

6. 4. Tuproq unumdorligini saqlash, oshirish va uni muhofaza qilishning dolzarb muammolari 06-2021 yil b 15 16.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.