Научная статья на тему 'ЎТЛОҚИ-АЛЛЮВИАЛ ТУПРОҚЛАРДА ЦЕЛЛЮЛОЗАНИ ПАРЧАЛОВЧИ БАКТЕРИЯЛАРНИНГ ШЎРЛАНИШ ДАРАЖАСИ БЎЙИЧА ТАРҚАЛИШИ'

ЎТЛОҚИ-АЛЛЮВИАЛ ТУПРОҚЛАРДА ЦЕЛЛЮЛОЗАНИ ПАРЧАЛОВЧИ БАКТЕРИЯЛАРНИНГ ШЎРЛАНИШ ДАРАЖАСИ БЎЙИЧА ТАРҚАЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
94
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ / микроорганизм / унумдорлик / целлюлоза парчаловчи бактерия / шўрланиш / гумус / озиқ моддалар / soil / microorganisms / fertility / cellulose-destroying bacteria / salinity / humus / nutrients.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Махкамова, Дилафруз Юлдашевна, Исхокова, Шоира Мирсадиковна, Абдуллаева, Хумора Бойбўри Қизи

Ушбу мақолада Бухоро тумани ўтлоқи-аллювиал тупроқларининг целлюлозани аэроб шароитда парчаловчи бактерияларнинг сон миқдорини аниқлаш бўйича амалга оширилган ишлар натижалари келтирилган. Ўрганилган худуд тупроқларда целлюлозани парчалашда иштирок этувчи микроорганизмлар тупроқларнинг типлари, гидротермик шароитлар, органик моддаларнинг таркиби, шўрланиш даражасига боғлиқ равишда ва бошқа бир қатор омилларга таьсирида ўзгаришлари аниқланган. Шу билан бирга целлюлозани парчаловчи бактериялар сон қиймати йил мавсумлари бўйича ўзгаришлар бўйича маьлумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Махкамова, Дилафруз Юлдашевна, Исхокова, Шоира Мирсадиковна, Абдуллаева, Хумора Бойбўри Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DISTRIBUTION OF CELLULOSE BREAKING BACTERIA IN GRAZING-ALLUVIAL SOILS BY SALTINITY

This article presents the results of work on determining the number of bacteria that break down cellulose under aerobic conditions in the grass-alluvial soils of Bukhara district. In the studied area, detected that decomposition of cellulose were found under the influence of soil types, hydrothermal conditions, organic matter content, salinity and a number of other factors. By the way the article provides information on the seasonal value of cellulose-degrading bacteria in Bukhara region.

Текст научной работы на тему «ЎТЛОҚИ-АЛЛЮВИАЛ ТУПРОҚЛАРДА ЦЕЛЛЮЛОЗАНИ ПАРЧАЛОВЧИ БАКТЕРИЯЛАРНИНГ ШЎРЛАНИШ ДАРАЖАСИ БЎЙИЧА ТАРҚАЛИШИ»

УТЛОКИ-АЛЛЮВИАЛ ТУПРОКЛАРДА ЦЕЛЛЮЛОЗАНИ ПАРЧАЛОВЧИ БАКТЕРИЯЛАРНИНГ ШУРЛАНИШ ДАРАЖАСИ

БУЙИЧА ТАРКАЛИШИ

Махкамова Дилафруз Юлдашевна Исхокова Шоира Мирсадиковна Абдуллаева Хумора Бойбури кцзи

d.mahkamova@nuu.uz, soil-konf2015@mail.ru Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Бухоро тумани утлоци-аллювиал тупроцларининг целлюлозани аэроб шароитда парчаловчи бактерияларнинг сон мицдорини аницлаш буйича амалга оширилган ишлар натижалари келтирилган. Урганилган худуд тупроцларда целлюлозани парчалашда иштирок этувчи микроорганизмлар тупроцларнинг типлари, гидротермик шароитлар, органик моддаларнинг таркиби, шурланиш даражасига боглиц равишда ва бошца бир цатор омилларга таьсирида узгаришлари аницланган. Шу билан бирга целлюлозани парчаловчи бактериялар сон циймати йил мавсумлари буйича узгаришлар буйича маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: тупроц, микроорганизм, унумдорлик, целлюлоза парчаловчи бактерия, шурланиш, гумус, озиц моддалар.

АННОТАЦИЯ

В статье представлены результаты работ по определению количества бактерий, расщепляющих целлюлозу в аэробных условиях на лугово-аллювиалъных почвах Бухарского района. На исследуемой территории обнаружено, что разложение целлюлозы происходило под влиянием типов почв, гидротермальных условий, содержания органических веществ, засоленности и ряда других факторов. В то же время данные о количестве бактерий, расщепляющих целлюлозу, меняются в зависимости от сезона.

Ключевые слова: почва, микроорганизм, плодородие, целлюлозоразрушающие бактерии, засоление, гумус, элементы питания.

ABSTRACT

This article presents the results of work on determining the number of bacteria that break down cellulose under aerobic conditions in the grass-alluvial soils of Bukhara district. In the studied area, detected that decomposition of cellulose were found under the influence of soil types, hydrothermal conditions, organic matter

content, salinity and a number of other factors. By the way the article provides information on the seasonal value of cellulose-degrading bacteria in Bukhara region.

Keywords: soil, microorganisms, fertility, cellulose-destroying bacteria, salinity, humus, nutrients.

Тупрокнинг биологик фаолллиги турли хил омилларга боглик булиб, бу эса тупрокларнинг биологик хусусиятларини ифодалайди. Тупрокнинг биологик хоссаси мураккаб комплекс хисобланиб, тупрокнинг генетик хусусиятига, гидротермик шароитига, тупрокдаги озика моддалар захирасига, усимлик турига, бажариладиган агротехник тадбирларга боглик равишда узгариб боради [2,5,8].

Тупрокнинг унумдорлигини бир томондан микроорганизмлар белгилайди. Биламизки, тупрок унумдорлигини оширишда микроорганизмларнинг биокимёвий фаоллигига, турли бирикмаларнинг трансформация тезлигига, усимлик колдикларининг парчаланишига, озик моддаларнинг тупланишига боглик. Тупрок микробиологияси буйича олиб борилган тадкикотлар шуни курсатадики, агар тупрок тоза, унумдор булса, 1грамм тупрокда 25 млярд дона атрофида микроорганизмлар учрайди. Аммо бугунги кунда тупроклардаги салбий жараёнлар туфайли микроорганизмлар микдори камайиб бормокда бу эса, тупрок унумдорлигига салбий таьсир утказмокда. Маьлум булишича микроорганизмлар микдори шурланиш даражасига боглик равишда хам узгаради. Хар бир микроорганизмнинг узига хос хусусиятлари бор ва тупрокда турли вазифаларни бажаришади [4,6].

Целлюлоза парчаловчи микроорганизмлар - бу, табиатда таркибида углерод тутувчи, нисбатан кенг таркалган органик бирикмалардан бири булиб, шу сабабли унинг тупрок микроорганизмлари иштирокида парчаланишини табиатда углерод айланишида асосий жараёнлардан бири сифатида караб чикиш мумкин. Тупрок катлами таркибига усимлик колдиклари куринишида тушувчи органик моддаларнинг сезиларли кисми целлюлозанинг улушига тугри келади. Усимлик колдикларининг органик моддаларга айланишида тупрок микроорганизмлари катта таъсир курсатади, шунингдек бу жараён амалга ошувчи тупрокдаги аэрация даражаси намлик микдори, тупрокнинг харорати мухим ахамиятга эга хисобланади. Аэрация шароитларига боглик холатда, парчаланиш жараёни аэроб ёки анаэроб тавсифга эга булиши мумкин [1,3,7].

Целлюлоза синтези кенг куламли табиий жараён булиб, крахмал билан бир каторда у ердаги энг куп органик бирикма хисобланади. Целлюлоза

усимлик колдиклари бир каторда тупрокка киради, бу ердаги микдори (40-70%) ташкил этади. Тупрокдаги турли таксономик гурухларга мансуб микроорганизмларнинг фаоллиги бир хил эмас, шу каторда целлюлоза парчаловчи микроорганизмлар хам.

Целлюлоза турли хил кимёвий ва физик омилларнинг таъсирига етарли даражада баркарор хисобланади, бирок тупрок катламида микроорганизмлар иштирокида етарлича даражада тез парчаланади. Клетчатканинг микроорганизмлар иштирокида парчаланиш жадаллиги харорат кийматига, мухит рН кийматига, оксидланиш-кайтарилиш потенциали кийматига ва бошка омилларга боглик булади. Уз навбатида, оксидланиш-кайтарилиш потенциалининг киймати тупрокнинг структурасига ва намлик даражасига богликлиги кайд килинади. Тупрок таркибида усимлик колдикларининг парчаланиш жадаллигига ушбу жараён амалга ошувчи тупрокнинг механик ва кимёвий таркиби хам сезиларли даражада таъсир курсатиши аникланган. Жумладан, тупрокнинг механик таркибининг таъсири - бу, тупрокларнинг лойли ва кумок тупроклар шароитларига эгалиги, говаклиги билан узаро фаркланиши ва бошка айрим хоссаларида уз ифодасини топади. Тупрокнинг кимёвий таркибининг таъсири эса - нисбатан мураккаб тавсифга эга булиб, тупрок катлами таркибида парчаловчи микроорганизмлар учун талаб килинувчи азот, фосфор, калий ва бошка озика элементларининг мавжудлиги ва микдори билан боглик [2,5].

Олиб борилган тадкикот Бухоро тумани утлоки-аллювиал тупрокларининг тахлил натижаларига шуни курсатадики, тупрок намуналари таркибида целлюлозани аэроб шароитда парчаловчи бактерияларнинг сон микдорини аниклаш буйича амалга оширилган ишларда, барча урганилган тупрокларда целлюлозани парчалашда иштирок этувчи микроорганизмлар тупрокларнинг типлари, гидротермик шароитлар, органик моддаларнинг таркиби, шурланиш даражаси ва бошка бир катор омилларга боглик равишда узгариши кузатилди.

Жумладан, целлюлозани парчаловчи бактериялар нисбатан куп микдорда шурланмаган тупроклар катламида кайд килинди ва уларнинг сон микдори ун минглаб кийматлар билан ифодаланди. Бу тупроклар таркибида целлюлозани парчаловчи бактерияларнинг фасллар буйича сон микдори юкори киймати айнан бахор фаслида кузатилди, бу даврда уларнинг сон микдори 17 000 дан 53 000/1 г гачани ташкил килади, ёз фаслида эса 11 000-37 000/1 г гача камайиши, куз фасли ушбу киймат тупрокда хароратнинг ёз фаслидагига

нисбатан солиштирилганда пасайиши хдсобига, намликнинг ортиши хисобига яна кайтадан уларнинг сон микдори 15000 дан 44 000/1 г гача ортиши аникланди.

Кучсиз шурланган тупрокларда эса целлюлозани парчаловчи бактериялар нисбатан сон микдори буйича иккинчи уринни эгаллади. Ушбу тупрокларда юкори катламида 14 000-48 000/1 г ни ташкил килиши, энг кам курсаткичи минимал даражада эса 9 100-27 000/1 г га тенглиги аникланди.

Шунингдек, урганилаётган бактериялар сон микдорининг тупрокнинг пастки чукур катламларига томон узгариб, камайиб бориши кузатилди, жумладан тупрокнинг устки катламларида (0-15 см) таркибида уларнинг сон жихдтдан юкори булиши ва пастки катламларда (15-30, 30-50 см) камайиб бориши кузатилди (диаграмма-1).

Бухоро тумани утлоки аллювиал тупрокларининг шурланиш даражаси буйича целлюлозани парчаловчи аэроб бактерияларнинг таркалиши (1 г тупрокда мнят дона хпсобнда)

Купли шурланган

Styiaia шурланган

Кучей; ш$-рланган

Ш^рланмаган

Диаграмма - 1. Бухоро тумани утлоци аллювиал тупроцларининг шурланиш даражаси буйича целлюлозани парчаловчи аэроб бактерияларнинг тарцалиши

Целлюлозани парчаловчи бактерияларнинг тупрок кесими буйлаб ушбу куринишдаги таксимланиши, биринчи навбатда тупрок катламидаги органик моддалар ва усимлик колдикларининг микдори, шурланиш даражаси билан

О 10000 20000 30000 40000 50000 60000

■ Куз "Ез ■ Бахор

gofhh;. ^nnrono3aHH napnanoBHH MHKpoopraHH3MnapHHHr coh MHKgopu Gyauna yHHHHT ypuHH ypTana mypnaHraH TynpoKgap эгaппaнgн. Ey Tynpo;nap KecuMuga ynapHHHr coh MHKgopu 11 000-39 000/1 r hh TamKun Kungu, ^nnrono3aHH napnanoBHH GaKTepuanapHUHr HucGaTaH Kyn Mu;gopga Gynumu 6y Tynpo;napga Gaxop ^acnuga, aKCHHna KaM MHKgopga Gynumu e3 $acnu oönapu gaBOMuga 6 20021 000/1 r Ky3aTungu.

Kynnu mypnaHraH Tynpo;napHHHr TapKuGu ^nnrono3aHH napnanoBHH MHKpoopraHH3Mnap coh Mu;gopu Gyauna KaMÖarannurH Kaög KunuHgu, a^hh 6y TynpoK^apHHHr TapKuGuga ynapHHHr coh Mu;gopu Gyauna Gaxop ^acnuga 7 000 TagaH 18 000/1 r hh, e3 oöuga эсa 3 000 - 9 000/1 r hh, Ky3 ^acnuga ymGy KypcaTKHH 4 000 - 11 000/1 r hh TamKun Kunagu. ^nnrono3aHH napnanoBHH öaKTepuanapHHHr ryMyc xochh Gynumu ^apaeHuga umTupoK этнmн GunaH gofhh; xpnaTga, ynapHHHr ^aonutfra Ba opraHHK MogganapHHHr napnanaHumu ®:apaeHH TynpoKHHHr WKopuru roprooffraapuga HucGaTaH ^agan Tap3ga aManra omagu, my caGaGnu TaGuuH paBumga, aHHaH ymGy Tynpo; KaraaMH TapKuGuga ^nnrono3aHH napnanoBHH MHKpoopraHH3MnapHHHr HucGaTaH Kyn MHKgopga TynnaHumu Ky3aTungu (pacM-1).

Расм 1. Целлюлозани парчаловчи бактерияларнинг лаборатория шароитда олинган натижалари буйича фото лавуа

Маьлумки, целлюлозани парчаловчи бактериялар сон киймати йил мавсумлари буйича динамик узгаришлар кайд килинди. Урганилган тупроклар катламларида бахор фасли давомида целлюлозани парчаловчи бактериялар ёз ва куз фаслига нисбатан солиштирилганда фаол тарзда ривожланиши аникланди, бу холатни ёз фаслида тупрокнинг таркибида намлик даражаси камайиши билан изохлаш мумкин. Шундай килиб, урганилган тупроклар учун микроорганизмлар сон микдори мавсумий динамикасининг энг юкори курсаткичи бахор фаслида кузатилиши, ёз фаслида пасайиши ва куз фаслида маълум даражада ортиши хос хусусият хисобланади. Шу билан бир каторда олиб борилган тахлил натижаларига кура, шурланиш даражаси ортиб бориши билан тупроклардаги целлюлозани парчаловчи бактериялар фаолиятини камайиши кузатилди.

REFERENCES

1. Gafurova L.A., Madrimov R.M., Razakov A.M., Nabiyeva G.M., Makhkamova D.Yu., Matkarimov T. R. Evolution, Transformation And Biological Activity Of Degraded Soils. international Journal of Advanced Science and Technology Vol. 28, No. 14, (2019). -P. 88-99

2. Gafurova L.A., Sharipov O.B., Makhkamova D.Yu., Nabiyeva G.M. Biodiagnostic indicators of irreigated soils of Bukhara. ISSN:0038-111X Solid State Technology Volume:63 Issue:6 Publication year 2020. -P.105-117

3. Гафурова Л.А, Шарипов О.Б., Махкамова Д.Ю., Аблакулов М, Курбанов М.М. Некторий агробиотехнологии повышения плодородия орошаемых луговых аллювиальных почв пустынной зоны. Почвоведение-продовольственной и экологической безопасности страны. VII съезд Общества почвоведов им.В.В.Докучев. Материалы докладов часть 2. Москва-Белгород, 2016. Стр110-112

4. Гафурова Л.А., Абдрахмонов Т.А., Жаббаров З.А., Саидова М.Э. Тупрок деградацияси. Укув кулланма-2012. -Б.84-96

5. Махкамова Д.Ю. Сезонная динамика разложения целлюлозы гипсоносных почв Джизакской степи. Аграрная наука-сельскому хозяйству. XI Международная научно-практическая конференция. Сборник статей, Книга 2, Барнаул, 2016.-С.180-181

6. Махкамова Д.Ю., Эргашева О.Х. Биологическая активность гипсоносных почв сероземного пояса. Почвоведение-продовольственной и экологической безопасности страны. VII съезд Общества почвоведов им.В.В.Докучев. Материалы докладов часть 2. Москва-Белгород, 2016.- С. 123-124

7. Набиева Г.М, Махкамова Д.Ю., Ботирова Н.Т. Микробиологическая активность засоленных аллювиально-луговых почв Каракалпакской Республики (на примере Тахтакупырского тумана.) Universum: химия и биология: научный журнал. - № 5(83), часть 1, М., Изд. «МЦНО», 2021. -С. 4753

8. Шарипов О.Б., Махкамова Д.Ю., Гафурова Л.А. Гидроморфные почвы пустынной зоны и биологические основы повышения их плодородия. "Биоразнообразие глобальные и региональные процессы" IV Всероссийская конференция молодых ученных . Россия,г Улан-Уде 23-28 июня, 2016.- С. 263264

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.