Научная статья на тему 'ТУРКИСТОНЛИК АЁЛЛАРНИНГ СИЁСИЙ МАҚОМИ'

ТУРКИСТОНЛИК АЁЛЛАРНИНГ СИЁСИЙ МАҚОМИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарих / сиёсат / Туркистон / “Бухоро тарихи” / Ибн Арабшоҳ / Низомиддин Шомий / Шамсиддин Камолиддин / Амир Темур / Бибихоним / Гавҳаршодбегим / Хонзодабегим / Гулбаданбегим / Нуржаҳонбегим / Аржумандбону / Жаҳоноробегим / Моҳчучукбегим / Қутлуғ Туркон Оғобегим / Султон Бахтбегим / Робия Султонбегим / Зебунисобегим / Нодирабегим / Қурбонжон додхоҳ. / history / politics / Turkestan / “History of Bukhara” / Ibn Arabshah / Nizamiddin Shami / Shamsiddin Kamoliddin / Amir Temur / Bibikhanum / Gavharshadbegim / Khanzadabegim / Gulbadanbegim / Nurjahanbegim / Arjumanbanu / Mokhchuchukbegim / Turkan Ogabegim / Sultan Bakhtbegim / Rabia Sultanbegim / Nadirabegim / Kurbanjon dodhoh

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Инагамова, М. М., Жўрабоев, Н. Ю.

Мазкур мақолада Шарқ аёлларнинг сиёсат саҳнасидаги ўзига хос ўрни, давлат бошқарувидаги иштироки, айрим сиёсий масалаларни ҳал этишдаги зукколиги, подшоҳларга яқин маслаҳатчи, шу билан бирга, садоқатли ёр, оқила, олима ва ижодкор бўлганликлари мавжуд тарихий манбалар асосида ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POLITICAL STATUS OF TURKISH WOMEN

This article emphasizes the place of Eastern women in the political life of the country, their participation in public administration, the ability to find the right solutions to political issues, which allowed them to be advisers to rulers and at the same time to be loyal, intelligent, and learned, which is confirmed by numerous historical sources.

Текст научной работы на тему «ТУРКИСТОНЛИК АЁЛЛАРНИНГ СИЁСИЙ МАҚОМИ»

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ТУРКИСТОНЛИК АЁЛЛАРНИНГ СИЁСИЙ МАЦОМИ

М. М. Инагамова,

юридик фанлар номзоди, доцент (ТДТрУ) Н. Ю. Журабоев,

тарих фанлари номзоди, доцент (ТДТрУ)

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Шарц аёлларнинг сиёсат саунасидаги узига хос урни, давлат бошцарувидаги иштироки, айрим сиёсий масалаларни уал этишдаги зукколиги, подшоуларга яцин маслауатчи, шу билан бирга, садоцатли ёр, оцила, олима ва ижодкор булганликлари мавжуд тарихий манбалар асосида ёритиб берилган.

Калит сузлар: тарих, сиёсат, Туркистон, "Бухоро тарихи ", Ибн Арабшоу, Низомиддин Шомий, Шамсиддин Камолиддин, Амир Темур, Бибихоним, Гавуаршодбегим, Хонзодабегим, Гулбаданбегим, Нуржауонбегим, Аржумандбону, Жауоноробегим, Моучучукбегим, Кутлуз Туркон Озобегим, Султон Бахтбегим, Робия Султонбегим, Зебунисобегим, Нодирабегим, Курбонжон додхоу.

В данной статье подчеркивается место восточных женщин в политической жизни страны, их участие в государственном управлении, умение находить правильные решения политических вопросов, что позволяло быть им советниками правителей и в то же время быть лояльными, интеллигентными, ученными что потверждают многочисленные исторический источники.

Ключевые слова: история, политика, Туркестан, «История Бухара», Ибн Арабшах, Низамиддин Шами, Шамсиддин Камолиддин, Амир Темур, Бибиханум, Гавхаршадбегим, Ханзадабегим, Гулбаданбегим, Нурджаханбегим, Арджуманбану, Мохчучукбегим, Туркан Огабегим, Султан Бахтбегим, Рабия Султанбегим, Зебунисабегим, Надирабегим, Курбанджон додхох.

Кухна мозийдан хабар берувчи тарих сахифаларини вараклар эканмиз, ижтимоий хаётнинг барча сохаларида эркаклар билан бир каторда буюк жасорат сохдбаларининг номлари хам тараннум этиб келинганини гувохи буламиз. Маълумки, аёллар орасидан шавкатли хукмдорлар, окила маслахдтгуйлар, етук донишмандлар, забардаст олималар, зукко ижодкорлар

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

етишиб чиккан. Хусусан, массагетлар хукмдори Тумарис, кадимий Пальмиранинг хукмрони Зиновия, испан кироличаси Изабелла, арман маликаси Тамаралар уз даврининг етук сиёсатдон хукмдорлари булганлар. Гарчи бундай хукмдор, олима, шоира ва донишманд аёллар Гарбда бармок билан саналса-да, Шарк мамлакатларида уларни куплаб учратиш мумкин.

Урта асрлар Марказий Осиё давлатчилик сахифаларида аёлларнинг сиёсатдаги урнига доир дастлабки маълумотлар тарихчи Абу Бакр Мухаммад Жаъфар ан-Наршахийнинг "Бухоро тарихи" номли асарида учрайди. Хусусан, асарнинг 3-кисмида Бухорога подишох булган хотун хакида гап боради. Муаллифнинг ёзишича, бу хотун Бидун Бухорхудод улдирилганидан кейин (680 й.) Бухоро тахтига утириб, 680-695 йилларда хукмронлик килган. Ана шу подишох аёлнинг юргизган сиёсий хаёт тарзини таърифлар экан, Наршахий куйидагиларни кайд этади:"Унинг даврида араблар Бухорога кела бошладилар; хар гал келганларида хотин улар билан сулх тузар ва мол берар эди. Айтишларича, унинг даврида ундан кура донорок биронта хам киши булмаган; у донолик билан хукмронлик килар ва халк унга итоатда эди. Унинг одати шундай эдики, у хар куни отга миниб, Бухоро хисори дарвозасидан ташкари чикар ва «Алаффурушлар дарвозаси» деб аталган Регистон дарвозасига келиб тахтга утирар, унинг олдида эса гуломлар, хожасаролар, яъни бичилган куллар ва улуг кишилар турар эдилар.У кишлок ахолиси учун шундай коида урнатган эдики, хар куни дехконлар ва маликзодалардан икки юз нафар йигит заррин камар боглаб, киличларини осиб хизматга хозир булиб, узокрокда туришар, хотин ташкарига чиккач, хаммалари уни олкишлашар ва икки сафга тизилишар эди; хотин эса подшохлик ишлари билан машгул булар, яхшиликка даъват килиб, ёмонликдан кайтарар, истаган кишисига сарпо кийгизиб, истаган кишисига жазо берар эди". [1]

Тарихчи-шаркшунос олим Шамсиддин Камолиддин томонидан келтирилган ушбу маълумотлар мазкур даврга оид тасаввурларимизни янада кенгайтиради. Унинг ёзишича:"У[-УП асрларда Туркистоннинг Самарканд, Бухоро, Шош, Фаргона, Панжикент, Саганиён ва бошка вилоятларида зарб этилган мис тангаларда подшохнинг сурати билан бирга маликанинг сурати акс эттирилган. Шуниси диккатга сазоворки, бу типдаги, яъни подшохлар ва маликалар сурати туширилган тангалар У1-УИ асрларда факат Туркистон ва Византияда муомалада булган. Бу эса Византия империясида маликаларнинг тутган урни кандай юкори булса, Туркистонда хам худди шундай булганлигидан гувохлик беради". [2]

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Айникса, Темур ва темурийлар даврида яшаб, у ёки бу тарзда сиёсий фаолият юритган аёлар тугрисидаги маълумотлар эса гоят диккатга сазовордир. Амир Темурнинг рафикаси - Сароймулкхоним (1341-1408, Бибихоним), Х,иротда Шохрух Мирзонинг (1377-1447) рафикаси - Гавхаршодбегим (13791457), Умар Шайх Мирзонинг (1456-1404) тунгич кизи - Хонзодабегим (14771544), Захриддин Мухаммад Бобуршохнинг (1483-1530) кизи Гулбаданбегим (1523-1603), Жахонгир Шохнинг (1569-1627) хотини - Нуржахонбегим (15771645), Шох Жахоннинг кизи - Жахон Оробегим (1614-1681) ва бошкалар шулар жумласидандир. Шу уринда мазкур аёллар хакида алохида-алохида тухталиб утсак, бу фойдадан холи булмаса керак.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Амир Темурнинг суюкли хотини Сароймулкхоним номи тилга олинганда куз унгимизда, давлат ва жамият ишларида арбоблик даражасида юксалган, хар кандай эркак сиёсатчи хавас килса арзигудек доно ва тадбиркор аёл намоён булади. Сохибкирон Амир Темурнинг харбий юришларида Сарой Мулкхоним купинча бирга юрган. Тарихий манбаларнинг якдиллик билан берган маълумотларига кура, ута зийрак, тадбиркор Сароймулкхоним салтанатни бошкаришда вужудга келган айрим муаммоларни хал килишда узининг окилона маслахатлари билан фаол катнашган. Амир Темур Сарой- мулкхонимга ошкора буйсунмаса-да, бирок унинг окилона маслахатларига узида кандайдир эхтиёж сезиб турган.

1404 йили Самаркандда булиб утган тадбирлардан бирида Сарой Мулкхонимни кузатиш имкониятига эга булган испаниялик элчи Руи Гонсалес де Клавихо уни шундай таърифлайди:"Сароймулкхонимни тахминан уч юз нафар аёл кузатиб келарди. Сароймулкхоним Амир Темур хузурига кириб келади ва хукмдор ёнидан бир оз пастрокдаги тахтдан жой олади". [3] Демак, Сароймулкхоним Амир Темур хараминиинг бош бекаси, саройдаги катта нуфузга эга шахс булган. У хакида суз кетганда, оммабоп адабиётда унинг меъморчилик, ободончилик сохасидаги фаолиятига ургу бериш одат тусига кирган. Хдкикатдан хам Амир Темур давлатимизни бошкарган давр нафакат бизнинг халкимиз, балки Шарк мамлакатлари тарихида хам куплаб бунёдкорлик, ободончилик ишлари амалга оширилгани билан ажралиб туради.

Мазкур жараёнда Сароймулкхонимнинг хам хиссаси булган. Чунончи, Самаркандда унинг саъй-харакатлари билан олий даражадаги бино - мадраси курилган. [4] Сароймулкхонимнинг мавкеи унинг факатгина Амир Темурнинг хотини, давлатнинг бош малакаси булганлиги билангина белгиланмаган. Эрининг улимидан сунг юзага келган мураккаб вазиятда кандай иш тутиш

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

борасида амир Шайх Нуриддин ва бошка амирлар кенгаш килганлари маълум. Хориж давлатлар вакиллари билан хам бемалол мулокатда була олиш кобилиятини ва хукукини уз мисолида синаб курган испаниялик элчи Клавихо ёзишича, унинг май ичмаслигини эшитган Сароймулкхоним элчини хузурига чакириб, узок вакт ушбу масалада у билан бахс юритган экан. [5] Демак, Амир Темур давлатида бу каби хукук манбаларининг мавжудлиги, уларнинг харакати, бажарилиши ва риоя килиниши устидан каттик назоратнинг булиши, шубхасиз, конунчиликни мустахкамлашга хизмат килган. Шу уринда мазукр аёллар хакида алохида-алохида тухталиб утсак, бу фойдадан холи булмаса керак,

Гавуаршодбегим Амир Темурнинг туртинчи угли Шохрух Мирзонинг суюкли катта хотини булиб, тарихий манбаларнинг гувохлик беришича, Гавхаршодбегим юксак дид-фаросатли, окила, тадбиркор, сухандон, бир сузли - катъиятли, хусн бобида хам беназир аёл булган. Табиатан диндор Шохрух Мирзо куп вактини тоат-ибодат ва китоб мутолаасига сарфларди. Салтанат, девон ишларини уктам ва тадбиркор хотини Гавхаршодбегим бошкарарди. Бу зийрак аёл кайнотаси Амир Темур вафотидан сунг, секин-аста салтанат ишларини уз кулига олди. Зотан, Шохрух Мирзонинг узи хам хотини Гавхаршодбегимнинг донолигига тан берар, салтанатни бошкаришда окилона ва тадбирли маслахатларига эхтиёж сезиб турарди. Шу боис, салтанатга доир купгина ишлар маликанинг назар-эътиборига хавола килинган. Вилоятларга хоким тайинлаш, кушинга саркарда белгилаш, хатто кимга кандай инъом ва кимга кандай жазо бериш масалалари хам маликанинг инон-ихтиёрида булган.

Хусусан, 1440 йил 6 майда машхур Х,ирот тарихчиси (кейинчалик сарой тарихчиси) Фасих Ахмад ибн Жалолиддин Мухаммад Хдвофий (1375-1442) малика Гавхаршодбегимнинг газабига учраб, икки маротаба киска муддатли камокка хукм килинади. [6] Табиатан ватанпарвар, билимдон ва зукко Гавхаршодбегим мамлакат равнаки йулида тинмай гамхурлик килади. Унинг дастурида маданий ва маърифий хаёт биринчи уринда булиб, Х,иротдаги жуда куп курилиш ишларига рахномолик килди. Хусусан, Х,иротда иккита катта мадраса «Дорушшифо» номли касалхона, «Дорулхадис» номли хонакох, кутубхона ва макбара курдирган. Айни вактда, хусусий мулкдор, давлатманд кишиларга хайрия тарикасида курилишлар бунёд этилишига ижозат берилган ва рагбатлантириб турилган.

Хонзодабегим Умар Шайх Мирзонинг (1456 -1494) кизи, Захириддин Мухаммад Бобур Мирзонинг опаси. У 1478 йилда Андижонда тугилган. Унинг онаси - Кутлуг Нигор хоним Тошкент хони Юнусхоннинг кизи эди. Тарихий манбаларнинг шохидлик беришича, Хонзодабегим дид-фаросатли, уткир

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

3exHHH Ba aK^-3aKoBar coxuSacu ôynraH. XoH3oga SeruM BoSyp Mup3o Ba yHuHr yrnn XyMoroHmox capofiuga Mac^axarnu Ba3H^acHHH 6a«:apraH.

Гуn6адан6егим 3axHpnggHH MyxaMMag BoSypmoxHuHr ^ungop SeruM hcmhh xoTHHHgaH TyFunraH yHHHHH kh3h SynuS, y3 3aMOHacHHHHr oKuna, goHumMaHg aënnapugaH SynraH.

Y ^H^HH ^anonugguH AKSap nogmoxHuHr «OupgaBc MaKOH Ba ^aHHaT omëH X,a3paT xaKugaru BoKeanapgaH HHMauKH SuncaHrro, ë3HHrH3»,— geraH umopacura MyBO^HK, «XyMOWHHOMa» homhh a^ofiuô Ba MyxuM Tapuxufi acapuHH ë3umra Kupumagu. «XyMoroHHoMa» BoSyp nogmox öunaH X^momh nogmoxHuHr xaëT Tap3H Ba capry3amTnapuHHHr MyxTacap Tapuxu ôynuô, MaHTH^aH «EoöypHoMa»HHHr gaBoMugup. By acapHHHr MyxuMnuru aHa myHgaKu, «BoSypHoMa» acapugaru afipuM BoKeanapHuHr KenuS nu^um caôaônapu MyKaMMan onuö Sepunagu. [7] rynSagaHÔeruM y3 acapuga capofi axnuHuHr xaëT Tap3u, myHuHrgeK, Tapuxufi acapnapga ynpaMafiguraH Boöyp nogmox xoHagoHuHuHr ho3uk xycycuaTnapu, ounaBufi mapouraapu, Tyfi Ba a3a SunaH Sofotk ygyMnap, yfi-py3Fop acôoônapu, KufiuM-KenaK Typnapu KaSu ^uxo3nap xaKuga My^accan xuKoa Kunagu. Ammo, a^cycKu, acapHuHr oxupru kucmu yma 3aMoHHuHr cypoHnu fiunnapuga fiyKonuS KeTraH.

Нур^а^он6егим X^HgucTOHga xyKMpoHnuK KunraH BoSypufi max3oganapgaH ynuHHucu - ^axoHrupmox (CanuM, 1569 - 1627)HuHr ukkuhhu xoTuHugup. Tapuxufi MaHÔanapHuHr SepraH MatnyMorara Kypa, Hyp^axoH- SeruMHuHr xaKuKufi ucmu MexpuHuco ôynuô, acnu KenuS nuKumu 3poHgaH SynraH. MexpuHuco y3 ^annuru, знfipaкпнrн, ^apocarau Ba TagSupKopnuru Ty^afinu $aKar ^axoHrupmoxHu эмac, Sarau capofi axnuHu xaM y3ura poM Kunagu. 3HgunuKga yHu MexpuHuco эмac, HypMaxan (CapofiHuHr Hypu) geS, KefiuHnanuK эca ^axoHHuHr Hypu, atHu Hyp^axoH geS arafigunap. Hyp^axoH- SeruM ^axoHrupmox carraHaraga goHo Macnaxarnu, Ho3uKTat6 moupa, Sup Hena xun xym TatM, na3u3 TaoMnapy xoHa 6eзaкпapннн aparagu. MaHÔanapga Kafig этнпнmннa, Hyp^axoHÔeruM KefiuHpoK gaBnar umnapuHu ^axoHrupmox HoMugaH SomKapraH. nogmox ^apMoHnapura yHuHr xaM uM3ocu KyfiunraH, TaHranapga xaM Hyp®;axoH homu 3uKp KunuHraH. etum Ku3napHuHr TyfiuHu yTKasuS SepraH. Oracu Mup3o FuëcHuHr Som Ba3up, aKacu Ocu^xoHHuHr capofigaru fiupuK MaHcaSHu эгaппamнгa ëpgaM K^pcarraH. ^axoHrupmox Ba^oTugaH cyHr TaxTHu KyëBu fflaxpuëpra onuô Sepumra xapaKaT KunraH. fflox^axoH TaxTHu эraппaraннgaн cyHr, ^oxypga ^axoHrupmox MaKÔapacuHu Ba Arpaga oTacura aTaS 3tTuMogyg-^aBna MaKÔapanapuHu KypgupraH. [8]

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Тарихий манбаларнинг берган хабарига кура, Жахонгиршох суюкли хотини Нуржахонбегим шарафига «Нури Жахонон» деб аталган ун икки граммли олтин танга зарб эттирган.

Аржумандбону тахминан 1594 йилда Машхадда тугилган. У асли эронлик булиб, бобоси ва ота-онаси камбагаллик юзасидан Х,индистонга кучиб келиб, Акбаршох мулозиматига хизматга киради. 1611 йилда Аржумандбонунинг аммаси Нуржахон (Мехринисо) Жахонгиршохга турмушга чиккач, Аржуманд бонунинг бобоси Эътимод-уд Давлат бош вазирлик мансабига, отаси Эътикодхон (Осафхон) эса сарой бошкарувчиси лавозимига кутарилади. 1613 йили 19 ёшли Аржумандбону 21 ёшли шахзода Хуррамга (Шох Жахон) турмушга чикади. Уткир акл- идрок ва дид-фаросат сохибаси булган Аржумандбону тез кунда тадбиркорлиги, нозик табиати, иффати ва тенгсиз хусн-латофати билан сарой аъёнлари уртасида катта эътибор козонади. Хусусан, Жахонгиршох Аржумандбонуни нихоятда эъзозлаган, чунки Жахонгиршох билан шахзода Хуррам ораларида вужудга келган айрим келишмовчиликларни Аржумандбону хал килишга киришар ва бу ишнинг уддасидан чикарди. Табиийки, бундай эзгу хизматлари эвазига хар икки томоннинг илтифотига сазовор булади. Шунинг учун булса керак, куп утмай саройда Аржумандбону - Мумтоз Махал бегим (Саройнинг курки) дея атала бошланди. Аржумандбонуга берилган ушбу ном унга шон-шухрат келтириб жахонга машхур килди ва номи тарих сахифаларига кучди.

1628 йил февралида эри Шох Жахон тахтга утиргач, ёш малика Мумтоз Махалбегим салтанат ишларида унга ёрдамлашиб, режалик маслахатлари билан хукмдорни тугри йулга бошлади. Саройда у маслахатчи ва мухрдорлик лавозимида эди. Мумтоз Махалбегим яхши кунларда хам, огир дамларда хам, харбий сафарларда хам эрига вафодор ёр, содик хамрох ва жафокаш хамдард булди. У киска умри давомида 14 нафар фарзанд курди. Мумтоз Махалбегим улим олдидан уз болалари билан видолашаркан, Шох Жахоннинг ахволидан хабардор булиб, унга гамхурлик килиб туришни узининг катта кизи - Жахон Оробегим зиммасига юклайди. Шох Жахон севикли рафикаси Мумтоз Махалбегимнинг васиятларига тула амал килади Зотан, у кейинги 36 йиллик умри давомида уйланмай утади. Мунис ва вафодор рафикасининг номини абадийлаштириш максадида, унга атаб ялтирок ок мармардан хашаматли макбара курдиради.

Агра шахридаги улкан макбаранинг курилишига йигирма минг мутахассис уста ва ишчилар жалб килиниб, 18 йилда куриб битказилди. Бу улугвор обида — «севги ва вафо» касрининг курилишига 40 миллион рупия

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

MaônaF cap^naHraH. MaKôapa Kypuô ôHTKa3Hnran, MapxyMa MyMT03 Maxan-ôeruMHHHr xokhhh KynHpuô KenTHpuô ga^H этнmrцн. Ymôy ynyFBop xamaMarau MaKôapaHH MyMT03 MaxanôerHM ôomura KHfigHpunraH to®: paM3Hga «To® Maxan» geô aragunap. [9]

MayoH Оро6егим (1614 h.) fflox ^axoHHHHr KaTTa KH3H. fflox ^axoHHHHr TaxTra yTHpum MapocHMHga ^axoH OpoôerHM ynyH OTacu yHra 40 MHHr goHa ëKyT ^aBoxup HHtOM этнô, aHa Hunura 600 MHHr pynua MHKgopuga Ha^aKa ôenrunaraH. ^axoH OpoôerHMHHHr ^hcmh ucMHra MOHaHg ôynuô, xycH-naro^arga, aKg-ugpoKga Ba unMy ogoônu Ba ry3an Fa3arnap ôuTapgu. fflox ^axoH ôy KH3ura aroxuga Mexp una Kapapgu. Y MyMTO3ôeruMgaH KonraH ôapna ôohhhk Ba MynKnapHH my KH3ura Tonmupagu. OKH-^a ^axoH OpoôerHM ounaga aKa-yKanap ypTacugaru KenumMOBHunuK, xaTTO OTacu ôunaH yKacu ABpaHr3eô opanapuga Kennô HHKagnraH MO^aponapHH ycTanuK ôunaH ôapTapa^ KHnumra Moxup эgн. YHHHr capoöga oôpy^tTHôopu opTa ôopuô, acTa-ceKHH OHacu MyMTO3 MaxanôerHMHHHr MaBKeuHH эгaмaн ôomnagu. 3oTaH, ^axoH Opo- ôeruM carraHar umnapuHH ôomKapum, hhkh Ba TamKH cuëcar, gunnoMama Macananapuga OTacara ^ofiganu Macnaxaraapu ôunaH ëpgaMnamap эgн. YHga ôoôoKanoHH Eoôypmoxra yxmam MetMopnunHK Ba oôogoHHHnHK umnapura KH3HKHm Ba xaBac KaTTa эgн. EuHoôapHH, Arpaga KypunraH ^OMet Mac^uguHHHr Tapxu (nonuxa) ^axoH OpoôerHMHHHr KanaMura MaHcyôgup. Y ^ex^u, CypaT, AMÔona, Bexan Ba naHHnaT maxapnapuga KapBOHcapofinap Kypgupgu, .Hoxypga эca opoMÔaxm KaTTa ôof ôyHëg эттнpgн.

^axoH OpoôerHM MaMnaKargaru FapHÔ-Fypaôo Ba ^aKHpnapra MogguH ëpgaM ywmTHpHÔ, KaMôaFannap ynyH yö-^ofinap Kypgupgu. fflyHHHrgeK, KamMHpga «napu Maxan» (napunap capoöu) hom^h a^oÔHô ôof ôapno KH^gH, fflaxgxoHoôogga AnuMapnoHxoH apuFHHH Ka3gHpuô, HaKmKop xoBy3 Kypgupgu. ^axoH OpoôerHM «PuconanH coxuôua» (^ycraHK xaKHga pucona) acapuHHHr Myannu^Hgup1. ^axoH OpoôerHM rapnu mox KH3H ôynca-ga, TaôuaraH KaMTap Ba ohhh xuMMaTnunuru Ty^afinu ôohhhk xaMga moH-myxparaapra KH3HKMaraH.

KenTupunraH MatnyMOTnapra acocnaHuô, TeMypuH ManuKanapHHHr gaBnar ôomKapyB umnapuga MacnaxaTHH, cuëcaT, agaôuëT Ba h^thmohh coxanapga эpкнн ^aonuAT wpuTuô, TyFpu Kapopnap Kaôyn KunraH^HKnapu xaKHga xynoca KH^um

MyMKHH.

Ma3Kyp gaBpga Ha^apKaT AMup TeMyp gaBnaTHgaru aënnap, ôanKH, MaMnaKaTHHHr ôomKa aënnapu ôapna coxanapga $aon ôynumraH. ^yMnagaH, Amhp TeMyp cunoxnpHH apoF-acnaxanap, Maom Ba ôomKa 3apyp Hapcana ôunaH

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

TatMuHnara anoxuga эtтн6op Sepgu. ^aHrnunapHuHr xroMaraapuHu Kagpnagu Ba y3uHu KypcarraHnapra «Baxogyp» yHBoHuH Tatcuc этgн. X,arro, xapôufi xu3Marra Sup Hena MuHr aënnapHu xaM Kunuô, ynapra ypym TexHuKacugaH caôoK^ap Sepgu. By xaKga ^ohhu ryBox ôynraH H6h ApaSmox myHgafi ë3agu: «TeMyp namKapnapu opacuga aënnap xaM ôynuô, ynap gymMaH SunaH SynraH TyKHamyBnapga MaToHaT Kypcarap эgнпap. Hafi3a caHHumga, ku^uh yfiHarumga Ba KaMoHgaH Myn^anra onumga Moxup эpкaкпapgaн Kypa ycTapoK эgнпap». KypuHuS TypuSguKu, BaTaHra coguKguK Ba ^aHroBapnuK Foanapu aënnapga xaM WKcaK gapa^aga SynraH.

Мо%цуцук6егим. Y BoSypHuHr yFunnapugaH Supu KoMpoH Mup3oHuHr pa^uKacu SynraH. KoMpoH Mup3o ManuKacu MoxnynyKSeruMHu ceBuS, xypMaT KunuS, Ba^o KypcarnS, FoaT эtзoзпaraн. ManuKa xaM oTaHuHr yfiugaru poxary ^apoFar, TuHH-ToTyB xaëTHu TapK этн6, oTacuHuHr SyfipyFu Ba umuMocnapura SyficyHMafi, Ky3u o^u3 Ba moxnuKgaH TymraH эpнra эpramн6, cyHrru gaMrana yHuHr xaMgaMu SynraH.

MoxnynyKSeruM эpн KoMpoH Mup3ogaH myHHanuK Mexp-cagoKaT, Ba$o-cagoKar, afiHuKca, ceBruHu KypraH экaнкн, эpгa coguKguKHu oTa-oHaHuHr MexpugaH ycTyH KyfiuS, fiyn a3o6u Ba SyHgaH KefiuHru oggufi ^aKupoHa xaëTHu, moxoHa amamgaH a$3an SunraH. YMpuHuHr cyHrurana KoMpoH Mup3oHuHr ëHuga KonraH. X,aMga TypMym ypTOFuHuHr Ba^oragaH cyHr ^upoKura Hugafi onMafi Ba^oT этraн. BynapHuHr Sapnacu KoMpoH Mup3o ceBrucuHuHr ynyFBopnuru xaMga SyHra ^aBoôaH MoxnynyKSeruMHuHr cagoKaru paM3u SynraHnuru my6xacнзgнp. "Tapuxu CuHg" geraH acapga Synap xaKuga aHaga KuMMarau MatnyMornap ynpafigu. [10]

Kymnys TypKOH oso (1331 1383). AMup TeMypHuHr onacu. AMup ^oBygôeK gyFnarnuHr xotuhu. MatnyMKu, coxuSKupoH 1360 fiunapHuHr Somnapuga FaHuMnapu TatKuSu Ty^afinu CaMapKaHgra KenuS, KyrnyF TypKoH Ofo yfiuga 48 KyH TypraH. 1375 fiun CoxuÔKupoH Y3raHga ^unmog oFora yfinaHraH HoFga KyrnyF TypKoH Ofo HyëHnap Ba aMupnap SunaH Tyfira eraS KenraH. Hu3oMugguH ffloMufiHuHr ёзнmннa, 1383 fiun ^unmog ofo Ba^oragaH Sup Hena KyH yTraH, «y3uHuHr xafipnu umnapu, uHtoMy эxcoнн SunaH 3aMoHacu xoraHnapugaH y3raH, y3 xonuc MonnapugaH Magpacanap, xoHaKoxnap KypgupraH, xap HaB эзгyпнкпapн SunaH ^axoH xanKura ^ofiga eTKa3raH ynyF xoTyH — AMup CoxuSKupoHHuHr onacu Kyr^yF TypKoH ofo Ba^oT этraн. ByHgaH coxuÔKupoH SyHgaH KarraK нзтнpo6ra TymraH. Bup Hena Myggar MaMnaKaT Ba gaBnaT umnapu SunaH myFynnaHMafi KyfiraH. [11]

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

KyrayF TypKOH Ofo HHxoaTga g0H0 Ba 3aKOBarau aëH ôynraH. AMHp TeMyp ôapno этгaн Kyn ôuHOHap yHHHr MacHaxaru ôuHaH HmHaHraH. fflapa^yggHH Ahh ^3gHHHHHr ë3Hmuna эca, KyrHyF TypKOH ofo WKcaK эtтнôоp ôuHaH KycaM hôh AôôocHHHr Ma3opura akhh ^ofira ga^H KUHHHraH..

Cynmou Eахт6егим. AMHp TeMypHHHr KH3H. Y coxuôKupoHHHHr cywKHH xothhh Yh^oh TypKOH OFogaH TyFHHraH. Yh^oh TypKOH Ofo ^HFaroö xoHHapugaH AMHp ^a3aFOHHHHr Haôupacu, Eanx aMupu AMHp XycaÖHHHHr cuHrHHucu ôynraH. "3a$ap HyHH" KHToôuga ôy xaKga myHgaö geÖHHagu: "Eup KyHH MeH ynycgarHHapHHHr MacHaxaru ôuHaH AMHp ^a3aFOHHHHr Ma^HHcura ôopgHM, nyHKH OTaM Kapuô, yHyc ôuHaH MyoMana KHHumra o^H3 эgн. YHHHr ypHHra AMHp ^a3aFOH ôuHaH cyxôaT khhahm, cy3HapHM Tatôura moc Tymgu Ba MeH ôuHaH y3OK ranHamgu, cyHr, TycargaH MeHray3 HaôupacuHH HHKoxHaô ôepgu". Tapuxga AMHp TeMyp ^O3OFOH Ba^OT этгaннga (1357-58) yHHHr ®aHO3acura ôopraHH Ba ymaHga TypKOH Ofohh Kypuô, yHra KyHrHH KyHraHH xaKuga MatHyMOTHap xaM ynpafigu.

AMHp TeMyp Ba AMHp XycaÖH MyFyHHapra Kapmu ôupraHamuô KypamraH HHHHapga Yh^oh TypKOH Ofo xaMHma эpн ôuHaH ôupra ôyHaraH Ba MamaKKarau OFup KyHHapHH ôomgaH yTKa3raH. AMHp XycaÖH ^etHHgaru xygôuHHHK, gaBHarra, ôoHHHKKa y^HHK KyTKycu ôanaHg KeHraHHga y3HHHHr KHMMaTôaxo 3eô-3HHHaTHapuHH yHra HHtOM khhhô roôopagu. XyHHac, OHacugaru MapgHHK эpкaкнapгa xoc mu^oar coxhôh ôyHraH CyHTOH EaxrôerHMga ôyfi KypcarraH. Y OTacura xuëHar KHHraH эpн MyxaMMag MupaK Ba^OTHgaH KeÖHH (y ffloxpyx Mup3O TOMOHHgaH 1388 HHHH Kara эттнpннгaн), AMHp ^OBygôeK ^yFHarnHHr yFHH CyHaÖMOHmoxra y3aTHHraH. CyHTOH EaxT ôeruM эpн CyHaÖMOHmox KapamHapura cogHK KOHraH. CyHaÖMOHmox XaHHH CyHTOHra cagoKaT ôuHaH xH3MaT KHHraHH Kaôu, CyHTOH EaxT ôeruM xaM yHHHr HyHugaH ôopuô, MupoHmox Mup3O ëHHga ôyHaraH. Y MaFpyp Ba aÖHH BaKTga KaMTopoHa xaëTHH xym KypraH. XpHôyKH, KHMcaH coxuôKupoHHHHr KH3H y3 xoMHHHapu MupoHmox Ba CyHaÖMOHmoxHap Ba^OTHgaH KeÖHH ffloxpyx xy3ypura ôopuô, moxoHa xaëT Kenupca xaM ôyHapgu. Ammo y caHTaHar HHKapucuga ôyHHmHH xoxHaMafigu. Y 6667 hhh yMp KypraH, 3poHHHHr Humonyp maxpuga amaraH Ba my epga Ba^OT этгaн. Hôh Apaômox ôy xaKga:"Humonypga yHyFBop xoTyH, AMHp Coxhôkhpoh AMHp TeMyp KH3H CyHTOH EaxT ôeKa Ba^OT этgн", geô ë3agu. Xyggu myHgafi MatHyMOT Oacux XaBO^ufi KHToôuHHHr 1429-1430-HHHHap BOKeanapu aKc этгaн KucMHga xaM KeHTupuHraH. [12]

Po6uh Cynmou Eегим, (TaxMHHaH 1435-1485) YHyFôeKHHHr AôyHxafipxoHra TypMymra HHKKaH kh3h. Y AôyHxafipgaH yHTa yFHH KypraH: KynKyH^H Xoh,

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Суюнчхужа Хон ва Ок-Бурун Султон. Робия Султон Бегим халк томонидан хурматга сазовор булган ва сиёсатга таъсир курсатган. Чунончи, у жияни Мухаммад Жукига Самарканд учун курашда Абу Саидга карши ёрдам сураганда унга ёрдам берган. Америкалик олим Оллворс таъкидлаганидек, Робия Султон бегим «Шайбонийлар ва Темурийларни кариндошлик алокалари билан боглади ва икки ракиб гурух уртасида сиёсий иттифок тузди».

Робия Султон Бегим 1485 йилда вафот этган. Унинг кабр тошида "яхши ишлар билан танилган ва олийжаноблиги билан ажралиб турарди", деб ёзилган. «Абулхайрхон тарихи» асарида у «шахина, буюк она, бешик ва энг юкори парда, уз даврининг Билкиси» деб аталган (яъни, Сава маликасига нисбат берилган). Унинг шарафига макбара курилган булиб, у 19-аср охиригача сакланиб колган ва 1980 йилда кайта курилган. [13]

Зебунисо Бегим. Абу Зафар Мухийиддин Мухаммад Аврангзеб (тахтбезаги) Оламгирнинг кизи, 1639 йил Дехлида тугилган. Зебуннисо бегим уз замонасининг фозила аёлларидан Хдфиза Марям Бону кулида савод чикарган. Отаси Зебуннисонинг шоирлик истеъдодини пайкаб, унга уз даврининг етук олимларидан Мулло Мухаммад Ашраф Исфахоний ва Мулло Жовонни муаллим килиб тайинлайди. Зебуннисо бегим забардаст шоира, етук олима, уста танбур чертувчи созанда ва мохир хаттот булиб етишади. Араб-форс тилларининг сарфу нахв (морфология ва синтаксис)ини, фикх (конуншунослик), мантик, фалсафа, тарих фанларини пухта узлаштиради. У настаълик, накш ва шикаста хатларини зур махорат ила битган. Куръонни бир неча маротаба хуснихатда кучирган ва ёддан кироат билан укиган. Зебуннисо бегим араб ва форс тиллари сарфу нахвини эгаллаб, шу тилларда хам ижод килди.

Зебуннисо бегим олимларга, шоирларга ва санъат ахлларига хомийлик курсатиб, уларга маош тулаб турган. «Олами Ислом» тазкирасида «Зебуннисо бегим отаси хукмдорлик билан козонолмаган шухратни илм ва одоб билан козонган», деб эътироф этилган. Зебуннисо бегим бир катор шогирдпешаларни илм-маърифат, одоб ва газалиёт бобида тарбиялаб, камолотга етказган. Шаркнинг машхур шоири Мирзо Абдукодир Бедил уз кизини Зебуннисо бегим тарбиясига топширган. Зукко олима, хассос шоира булмиш гузаллар гузали Зебуннисо бегим отаси шох Аврангзеб Оламгирнинг якин маслахатчиси хам эди. [14]

Зебуннисо бегимнинг хаёт йули афсонавий вокеаларга бой. Унинг насли ота тарафидан хам, она тарафидан хам Бобур подшохга бориб туташади. Демак, шох кизи, боз устига акл ва идрокда тенгсиз, юксак шеърий истеъдод сохибаси,

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Ha3M MynKuHuHr ManuKacu, ManuKanap unpa ry3anu... 3eSyHHuco SeruM xycHy naro^ar Ba Manoxarga 6eHa3up, $a3unarga SeKuëc Synca-ga, y3uHuHr 63 fiunnuK yMpu gaBoMuga y3ura MyHocuS, xaMgapg ëp Tona onMagu. Y 1702 fiunga 63 ëmuga ^exnuga Ba^oT этgн. Yhu ^exnugaru «3ap3apufi» KaôpucTOHura ga^H KunumraH.

Hoàupa6e8UM. HogupaSeruM Taxannycu SunaH u^og KunraH MoxnapofiuM 1792 fiunga AHgu^oH xokumu PaxMoHKynuSufi ounacuga TaBannyg Tonagu. YHuHr oHacu OfimaSeruM ounaBufi cuncunacura Kypa 3axupugguH MyxaMMag BoSyp Hacnura MaHcyS Matpu^arnu aën SynraH. MoxnapofiuMHuHr TatnuM TapSuacu afiHaH my MyxuTga KaMonoTra eTgu Ba y xanKuMroHuHr Tapuxu, MagaHuaTu, unM Ba agaôuëTu paBHaKugaH ^yga axmu xaSapgop SynuS Boara era. ffletpuaTra ^yga эpтa xaBac KyfiraH MoxnapofiuM HaBoufi, ^oMufi Ba Begun KaSu annaMonapHuHr acapnapuHu yKuS, ynapgaH Sexag SaxpaMaHg SynraH.

HogupaSeruM y3 BaKTuga cuëcarra apanamuS, HoTaBoH yFun MyxaMMaganuxoHHu uHco^ra, agonarra HaKupagu, gaBnaT Ba patuarau SomKapumga yHra aKuHgaH ëpgaM Sepumra xapaKaT Kunagu. rapnu moupaHuHr xaëra ^o^uëHa aKyH TonraH Synca-ga, metpnapu Kyfira conuHuS, u^po этн6 KenuHMoKga, myHuHrgeK, moupaHuHr agaSufi Mepocu y3uHuHr FoaBufi-Saguufi axaMuara HyKTau Ha3apugaH MyMTo3 metpuarauHr ry3an HaMyHanapugaH caHanagu.

KenrupunraH MatnyMoTnapra acocnaHuS, TeMypufi ManuKanapHuHr gaBnaT SomKapyB umnapuga Macnaxarau, cuëcar, agaSuëT Ba u^TuMoufi coxanapga эpкнн ^aonuaT ropuraS, TyFpu Kapopnap Kaôyn KunraHnuKnapu xaKuga xynoca Kunum MyMKuH. fflyHuHrgeK, Ma3Kyp gaBpga Ha^aKar AMup TeMyp gaBnaragaru aënnap, SanKu MaMnaKaTHuHr SomKa aënnapu xaM KynnaS coxanapga $aon SynumraH. ^yMnagaH, AMup TeMyp cunoxnpHu apoF-acnaxanap, Maom Ba SomKa 3apyp Hapcana SunaH TatMuHnamra anoxuga эtтн6op Sepgu. ^aHrnunapHuHr xнзмaтnapннн Kagpnafigu Ba y3uHu KypcarraHnapra «Baxogyp» yHBoHuH Tatcuc этagн. X,arTo, xapôufi xu3Marra Sup Hena MuHr aënnapHu xaM ®:an6 KunuS, ynapra ypym TexHuKacugaH caSoKnap Sepagu. Bynapra ^mnu ryBox ôynraH H6h ApaSmox myHgafi ë3agu: "TeMyp namKapnapu opacuga aënnap xaM SynuS, ynap gymMaH SunaH SynraH TyKHamyBnapga MaToHaT Kypcarap эgнnap. Hafi3a caHHumga, KunuH yfiHaramga Ba KaMoHgaH Myn«:anra onumga Moxup эpкaкnapgaн Kypa ycrapoK эgнnap". [16]

TeMypufinap cynonacura MaHcyS SynMaraH, aMMo TypKucToH cuëcufi xaëTuga y3ura xoc ypuHra MonuK aënnapgaH aHa Supu - Sy Kyp6oHWOH àoàxoyàup. KypôoH^oH Maмaткнзн, Onofi ManuKacu homu SunaH myxpaT Ko3oHraH

[15]

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Курбонжон додхох 1811 йили Уш яккинидаги Моди кишлогида таваллуд топган. Кукон хонлиги вазири Олимбек додхох Хдсанбой угли (1800-1863)нинг рафикаси булган. Олимбек додхох хокимият учун курашларда сарой фитнаси натижасида улдирилгач (1863), Курбонжон додхох эри урнига бир муддат Андижон хокими булган. Сунгра фарзандларини олиб, уз овулига жунаб кетган. Бухоро амири Музаффархон жасур ва довюраклиги боис Курбонжонга "додхох" унвонини берган. Амир ёрдамида Кукон тахтини кайта эгаллаган Худоёрхон Курбонжон додхохни Олай вохасининг хокими килиб тайинлайди (1865). Унинг катта угли Абдуллабек эса Ушда хокимлик килади. Маълумотларга караганда, Курбонжон додхох билан Кашкардаги Еттишахар уйгур давлати хукмдори Ёкуббек уртасида хам яхши муносабатлар урнатилган.

Куконда хон зулми ва чор Россияси мустамлакачилигига карши кутарилган Пулатхон кузголонида Курбонжон додхох ва унинг фарзандлари -Абдуллабек, Махмудбек, Хдсанбек, Ботирбек ва Камчибек хам катнашган. Пулатхон кузголони бостирилгандан кейин Олай вохасидаги ахоли Курбонжон додхох бошчилигида курашни давом эттиради. Кузголон бостирилгач (1876), Туркистон генерал-губернатори Кауфман томонидан Курбонжон додхох авф килинади. Олой вохасидаги ички бошкарувда Курбонжон додхох уз мустакиллигини саклаб колган. Курбонжон додхох хакида Фаргона водийси ахолиси уртасида куплаб кушиклар ва ривоятлар тукилган. Моди кишлогида уй-музейи мавжуд. Фаргона ва Ушда кучалар, мактаблар унинг номига куйилган [17].

Куриниб турибдики, Ватанга содиклик ва жанговарлик гоялари, бадиий ижодда мукаммаллик, ижтимоий хаётда фаоллик, сиёсатда зукколик Шарк аёлларида хам юксак даражада булган ва бу, уйлаймизки, тахсинга хамда янада чукур илмий тахлилга арзигулик мавзудир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES):

1. Абу Бакр Мухаммад Жаъфар ан-Наршахий. Бухоро тарихи. -https://studylib.ru/doc/6272081/abu-bakr-narshaxiy.-buxoro-tarixi--1-).

2. Шамсиддик Камолиддин. Хотун. Кадимий туркий маликалар. - Мозийдан садо", 4(24), 2004, 12-бет.

3. Азамат Зиё. Узбек аёллари тарих сахнасида. - Т., "Фан" нашриёти. 2002., 12-13-бетлар.

4. Азамат Зиё. Узбек аёллари тарих сахнасида. - Т., "Фан" нашриёти. 2002, 29-бет.

5. Мухамаджонов А. Темур ва темурийлар салтанати (Тарихий очерк). - Т., 1994, 34-бет.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

6. Каранг. Ибн Арабшох. Ажойиб ал-макдур фи тарихи Таймур (Темур тарихида такдир ажойиботлари). - Т., 1992, 6-б.; Руи Гонселос де-Кливихо. Дневник путишествия ко двору Темура в Самарканд в 1403-1406 годах. -Подлинный текст с переводом и примечаниями И.И.Срезневского. СПб, 1881. С.238; Якубовский А.Ю. Тимур (опыт краткой характеристики) Вопросы истории. 1946. №8-9. С. 53.

7. Мухамаджонов А. Темур ва темурийлар салтанати (Тарихий очерк).Т., 1994. 45-46-бетлар; Файзиев Т. Захриддин Мухаммад Бобур унинг авлодлари. Т., 1996, 12-бет.

8. (Бобур Энциклопедияси. - Т., "Шарк" нашриёти, 2014, 401-402-бетлар).

9. Файзиев Т. Темурийлар шажараси. - Т., 1995, 291-293-бетлар.

10. Бобур Энциклопедияси. - Т., "Шарк" нашриёти, 2014, 347-бетлар.

11. Низомиддин Шомий. Зафарнома. - Т., "Узбекистон", 2014, 123-бет.

12. ^^: //tavorix.islamonline.uz/site/item/1241

13. https: //tavorix.islamonline. uz/site/item/1236

14. Бобур Энциклопедияси.-Т., "Шарк" нашриёти, 2014, 256-257-бетлар.

15. https://tavorix.islamonline.uz/site/item/569

16. Каранг: ибн Арабшох. Амир Темур тарихи. 1-11 китоблар. - Т., "Фан" нашриёти, 2019 й.

17. Узбекистоннинг янги тарихи. 1-китоб. Туркистон чор Россияси мустамлакачилиги даврида. - Т., 2000, 175-178-бетлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.