Научная статья на тему 'ГАВҲАРШОД БЕГИМНИНГ СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИ ТЎҒРИСИДА'

ГАВҲАРШОД БЕГИМНИНГ СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИ ТЎҒРИСИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
72
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Темурийлар / Гавҳаршод бегим / Ғиёсиддин Тархон / Маҳди Улё / Шоҳрух Мирзо / Султон Абу Саид Мирзо / Ёдгор Муҳаммад Мирзо / Байтулмағфира / Темурийлар салтанати. / Temurids / Gawhar Sād Begīm / Ghiyāth al-Dīn Tarkhān / Mahdi Ulyā / Shāh Rukh Mīrzā / Sultān Abū Sa'īd Mīrzā / Baytulmag'fira / the Temurid empire.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Авазов, Фарруҳ Азамат Ўғли

Мақола Темурийлар салтанати тарихида муҳим ўрин эгаллаган малика, Шоҳрух Мирзонинг рафиқаси Гавҳаршод бегимнинг ҳам сиёсат ҳам давлат арбоби сифатидаги фаолиятини очиб беришга қаратилган. Мақолада XV аср биринчи ярми ва Шоҳрух Мирзо вафотидан сўнг Темурийлар салтанатидаги сиёсий вазият ҳамда унда Гавҳаршод бегимнинг ўрни масаласи таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE POLITICAL ACTIVITY OF GAVHARSHOD BEGIM

The article reveals the activities of Gawhar Sād Begīm, the wife and Princess of Shāh Rukh Mīrzā, who played an important role in the history of the Timurids Empire, as a politician and statesman. The article analyzes the political situation in the Timurid state in the first half of the 15th century and after the death of Shahrukh Mirza, as well as the question of the place of Gawhar Sād Begīm in it.

Текст научной работы на тему «ГАВҲАРШОД БЕГИМНИНГ СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИ ТЎҒРИСИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ГАВХДРШОД БЕГИМНИНГ СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИ ТУГРИСИДА

Мацола Темурийлар салтанати тарихида мууим урин эгаллаган малика, Шоурух Мирзонинг рафицаси Гавуаршод бегимнинг уам сиёсат уам давлат арбоби сифатидаги фаолиятини очиб беришга царатилган. Мацолада XV аср биринчи ярми ва Шоурух Мирзо вафотидан сунг Темурийлар салтанатидаги сиёсий вазият уамда унда Гавуаршод бегимнинг урни масаласи таулил цилинган.

Калит сузлар: Темурийлар, Гавуаршод бегим, Гиёсиддин Тархон, Мауди Улё, Шоурух Мирзо, Султон Абу Саид Мирзо, Ёдгор Мууаммад Мирзо, Байтулмазфира, Темурийлар салтанати.

В статье раскрывается деятельность Гавхаршад бегима, супруги и царевны Шахрукх Мирзы, сыгравшей важную роль в истории Империи Темуридов, как политического и государственного деятеля. В статье анализируется политическая ситуация в государстве Тимуридов в первой половине XV века и после смерти Шахрух Мирзы, а также вопрос о месте в ней Гавхаршадбегима.

Ключевые слова: Темуриды, Гаухаршад бегим, Гияс ад-Дин Тархан, Махди Улья, Шахрух Мирза, Султан Абу Саид Мирза, Байтулмагфира, империя Темуридов.

The article reveals the activities of Gawhar Sad Begim, the wife and Princess of Shah Rukh Mirza, who played an important role in the history of the Timurids Empire, as a politician and statesman. The article analyzes the political situation in the Timurid state in the first half of the 15th century and after the death of Shahrukh Mirza, as well as the question of the place of Gawhar Sad Begim in it.

Keywords: Temurids, Gawhar Sad Begim, Ghiyath al-Din Tarkhan, Mahdi Ulya, Shah Rukh Mirza, Sultan Abu Said Mirza, Baytulmagfira, the Temurid empire.

Фаррух Азамат ртли Авазов Тошкент давлат шаркшунослик университети таянч докторант Тел:+99890 370-53-35 E-mail: farruh_don@mail .ru

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КИРИШ

Амир Темур вафотидан сунг мамлакатни узок муддат бошкариш Шохрух Мирзога насиб этди. Деярли 40 йиллик хокимият сурган Шохрух Мирзонинг ёнида узининг кимматли маслахатлари билан кумак булиб турган Гавхаршод бегимнинг урни бекиёсдир. Асли насаби тархонларга бориб такалувчи ушбу маликанинг Темурийлар салтанати бошкаруви, амалдорлар тайинлаш, темурийзодалар таълими ва тарбияси масалалари, салтанатга меросхур тайинлашда узига хос мавкега эга булган. Шунинг учун давр манбаларида Махди Улё, замон Билкиси ва даврон Кайдофаси,0 деб улугланган. Гавхаршод бегим шахсини урганишга каратилган бир катор илмий тадкикотлар булса-да, мазкур маликанинг XV аср биринчи ярмида Темурийлар давлатининг ижтимоий-сиёсий ва маданий хаётидаги роли тарихшунослик фанида етарлича очиб берилмаган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Мазкур маколада холислик, тарихийлик, изчиллик, киёсий тахлил методларидан фойдаланиб, мавзу очиб берилди ва хулосалар берилди.

Ушбу мавзуга доир адабиётларни тахлил этган холда малика тугрисидаги дастлабки маълумотлар тарихий манбаларда, хусусан, Абдураззок Самаркандийнинг "Матлаи саъдайн ва мажмаи бахрайн" асарида келтирилади. Шунингдек, бундай манбалар каторига, Мирхонднинг "Равзат ус-сафо", Хондамирнинг "Хдбиб ус-сияр", Захириддин Мухаммад Бобурнинг "Бобурнома" хамда Абу Бакр Тихранининг "Китоби Диёрбакрийа" асарларни келтириб утиш мумкин.

Тарихий манбалар асносида бир катор тарихчи олимлар хам Гавхаршод бегим тарихини урганишга оид илмий тадкикотлар олиб борган. Жумладан, хорижлик тадкикотчилар Б.Ф.Манз ва Ж.Э.Вудснинг илмий ишларида ушбу маликага оид куплаб маълумотларни топиш мумкин. Узбек темуршунослигида эса Т.Файзиевнинг"Темурийлар шажараси" монографияси хамда "Темурий маликалар" номли рисоласида аохида тадкик этилган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Гавхаршод бегим - Темурийлар салтанати хукмдори Шохрух мирзонинг (1409-1447) рафикаси булиб, Темурийлар даврида юкори мартабага эга амир Гиёсиддин Тархоннинг кизи булган. Амирнинг аждоди булмиш Кишлик тархон унвонини Чингизхоннинг узидан олганлиги хакида маълумотлар бор[1]. Бошка

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Sup MatnyMoTra Kypa эса nuFarofi 3ogaroHu SynMum FuecugguH TapxoHHuHr a^gogu - KymnuK Sup BaKTnap ^uHrroxoH xu3Maraga SynuS, ®:aHr nafiTuga yHu ynuMgaH caKgaS KonraH экaн[2:300]. TeMypmyHOC onuMa E.MaH3, FuecugguH TapxoH AHa hkkh kh3hhh TeMypufinap xoHagoHura KenuHnuKKa SepraHnuruHu e3agu[3:189].

FuecugguH TapxoH AMup TeMyp gaBpuga (1370-1405) Ky3ra KypuHraH SeKnapgaH SynuS, yHHHr yrunnapu Anu, MyxaMMag Cy^u, X,acaH Cy^u TapxoHnap gaBnaT umnapuga KaTTa Tatcupra эгa эgнпap. ffloxpyx Mup3o (1405-1447) 3aMOHuga xaM gaBpuga MyxuM MaHcaSnapra эpнmraнgнпap.

TaBxapmog SeruM Ba ffloxpyx Mup3oHuHr yn ktou (Map^M CynTOH, CaogaT CynTOH Ba KyT^yK TypKoH Ofo)[4] Ba yn yrnu (YnyröeK Mup3o, EoficyHFyp Ba MyxaMMag ^yKu)[5:632] SynraH.

TaBxapmog SeruM y3 gaBpuHuHr o^una, 3yKKo Ba TagSupKop aennapugaH SynuS, ffloxpyx Mup3o xyKMpoHnuK fiu^napuga TeMypufinap canTaHaraHuHr uhku Ba Tam^K cuecarnga MyxuM pon yfiHaraH. Acnuga capofiga MapTaSa HyKTau Ha3apugaH ffloxpyx Mup3oHuHr SomKa Sup pa^u^acu nuHrroufi Xrop yFnoHHuHr Ku3u ManuKaT ofo w^opu Typca-ga, TaBxapmog SeruM ffloxpyx Mup3ora xaMMagaH Kypa akuhpok Ba cuecar Macanacuga yTa $aon эgн. fflyHuHrgeK, moxoHa Tyfi, MapaKanap Ba guHufi SafipaMnapga KypuHum Sepapgu, Sapna fiupuK 3ogaroHnap Ba aMupnap SunaH MyHocaSaraap ypHaTraH эgн[1].

TeMypufinap ManuKanapra xoc paBumga TaBxapmog SeruM xaM y3 gaBpuga fiupuK Kypunumnapra 6om SynraH. YHuHr ^apMoHu SunaH Mamxag maxpuga TaBxapmog ^oMe Mac^ugu (1418 fiun) KypunuS, BaK$ MynKnapu a^paranuS SepunraH. ASgypa33oK CaMapKaHgufi raBxapmog SeruM XuporauHr muMonuga Capu nynu HH^unga KypgupaaTraH onufi Magpaca Ba ynyFBop uMopaT 1432 fiunu TaMoMnaHuö, y myHgafi Sup uMopaTKu, onaMHuHr SyTyH MatMyp epnapuga yHra yxmamu TonunMafigu, geS e3agu[6:24]. Ma3Kyp Magpacara 1432 fiun 4 oKT^Spga ffloxpyx Mup3oHuHr maxcaH y3u xaM Tampu^ SyropraH.

fflyHuHrgeK, 1417 - 1437/38 fiunnap opanuFuga XupoTga Magpaca Ba Mac^uggaH uSopaT Ma^Mya Sapno этнпнS, KefiuHnanuK Sup KaHna TeMypufi3oganap ynyH xunxoHara afinaHraH. YmSy uMopaTnapHuHr SyHegKopu 3aMoHacuHuHr Mamxyp apxuTeKTopu ^aBoMugguH fflepoзнfigнp.

TeMypmyHoc onuM T. Oafi3ueB Buno^Tnapra xokum TafiuHnam, KymuHra capKapga Senrunam, KuMra KaHgafi uHtoM Ba KuMra KaHgafi ^a3o Senrunam KaSu MyxuM Macananap xaM ManuKa uxTuepura TonmupunraHnuruHu Kafig этagн[2:300]. EyHgaH ffloxpyx Mup3o gaBpuga TaBxapmog SeruMHuHr gaBnaT umnapu Ba

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

салтанат бошкарувидаги иштироки нихоятда сезиларли булганлиги маълум булади.

XV аср 40 йилларига келиб, Шохрух Мирзонинг улуг ёшига карамасдан хануз Темурийлар салтанати валиахди масаласи очик турарди. Чунки Шохрух Мирзо бешинчи угли Мухаммад Жуки Мирзога руйхушлик берса-да, Гавхаршод бегим Бойсунгур Мирзонинг фарзанди, суюкли набираси Алоуддавла ни тухтга утиришга муносиб деб хисоблаган. 1444-45 йили Шохрух Мирзо бетобланиб, сарой ахли Хокони Саиднинг унгланмаслигига ва тез орада куз юмишига ишончи комил эди. Бу орада Мухаммад Жуки Мирзога хат юбриб, тезда Х,иротга етиб келиши таъкидланади. Х,иротга етиб келган Мухаммад Жуки онаси Гавхаршод бегимнинг фармонига кура кушин кумондони Ферузшохнинг Алоуддавла ибн Бойсунгурга байъат келтирганидан хабар топади. Балхга кайтиб кетади. Бундан шахзода жуда каттик тасъирланган булиши мумкин (1445 йили Мухаммад Жуки Мирзо вафот этади). Лекин тез орада Шохрух Мирзонинг согайиши валиахд масаласини кун тартибидан олади.

1446 йил Шохрух Мирзо узига карши бош кутарган набираси Султон Мухаммад Мирзога карши юришга отланади. Тарихнавислар фикрича деярли 70 ёшни каршилаган булса-да, шахсан Шохрух Мирзонинг узи бу юришга чикиши хамда жазоланаётган кузголон айбдорлари орасидан бир канча саййидларнинг хукмдор фармони билан катлга хукм килиниши - Гавхаршод бегимнинг катъий талаби билан амалга оширилган[2:299].

Шохрух Мирзо даврида Хуросон сиёсий-ижтимоий ва маданий жихатдан анча гуркираб усди. Мамлакат пойтахти Х,ирот иктисодий ва маданий юксалишда Шаркнинг энг нуфузли шахарларидан бирига айланди. Табийки, мамлакатнинг бундай юксалишида «амалий хукмдор» малика Гавхаршод бегимнинг хиссаси бекиёс. Бу даврда Х,иротда ва мамлакатнинг бошка вилоятларида курилиш ишлари авж олган эди. Масжид-мадрасалар, хонакох, макбара, дахма, мусофирхона, шифохона, равот, куприк ва сардобалар куриб битказилди [7:39].

1447 йили Шохрух Мирзо вафот этгач, салтанат хаётида Гавхаршод бегимнинг иштироки янада кучаяди. У ва унга якин булган тархон амирлари тахт учун юзага келган курашларда Алоуддавла ва унинг угли Иброхим Мирзо манфаатларини куллаб-кувватлайдилар. Хокони саъид Шохрух Мирзонинг вафотидан кейинги ун йилликда хам мамлакат хаётида Гавхаршод бегимнинг сисиё таъсири нихоятда катта булди. Шунга карамай тахт учун курашларда бир неча номзодларни куллаб кувватлаган маликанинг барча уринишлари

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

самарасиз якунланиб, окибатда узаро ички курашларнинг кучайишига олиб келди.

Шохрух Мирзо вафот этгач Гавхаршод бегим кушин кумондонлигини Абдул Латиф Мирзога топширса-да, зимдан Хиротга - Алоуддавла Мирзога «пойтахтни мустахкамлаш» хакида махфий мактуб ёзиб, уни махсус чопар оркали жунатади. Бундан вокиф булган Абдуллатиф бувисини хибсга олишга буйрук беради. Абдуллатиф Мирзонинг бу килмиши, Алоуддавла Мирзонинг унга карши чикишга унда, 1447 йил 29 апрел куни Абдуллатиф Мирзо Нишопур якинида тусатдан Алоуддавла Мирзо кушинига дуч келиб, маглубиятга учрайди ва узи эса асир олинади. Малика Гавхаршод бегим махбусликдан озод этилади. .

1447-1449 йиллар давомида Алоуддавла Мирзонинг Хуросон тахтига эга чикиши учун малика куп уринган булса-да, амалда бу хеч кандай натижасига олиб келмайди. 1450 йилда эса Х,иротда хокимият Абулкосим Бобур кулига утиб, у 1457 йилга, яъни то улимига кадар хокимиятни уз кулида тутиб турган.

1457 йил 19 июлда Султон Абу Саид Мирзо Х,иротни эгаллайди. Дастлаб, султон махди улё Гавхаршод око билан мулокот килиб, унга нисбатан яхши муносабатда булади. Иззат-икром расм-русумлари ва эхтиром шартларини бажо келтиради. Уз навбатида малика хам Абу Саид Мирзога уз илтифотини курсатганлиги маълум.

Матлаи саъдайнда ёзилишича: Шу аснода бир гурух фасодчи кишилар Султон Абу Саид Мирзога: маликанинг Алоуддавла Мирзонинг фарзанди Мирзо Султон Иброхим билан алокалар урнатганлиги хамда махди улё Гавхаршод бегим хузурига доимо хабарчилар келиб туришлари, лашкар ахволи ва бошка ахборотларни аниклаб, Султон Иброхимга етказадилар, ногох бирор вокеа юз бериб, унинг тадорикини куриш имкони хеч бир яратилган банда кулидан келмай колиши мумкин, яхшиси шуки, у (Махди улё - маъноси "Олий беланчак". Одатда валиахд шахзода онаси булган маликаларга нисбатан ишлатилган)нинг хоинлик ва макру хийласидан хотиржаъм булиб олиш керак ва бу ишни кечиктириш хам галга солиш ярамайди", деб етказдилар. Натижада бир сиким ёвуз кишиларнинг саъй-харакати билан, муборак рамазон ойининг туккизинчисида (яъни 1457 йил, 31 июлда) у замон Билкиси (подшох ва пайгамбар Сулаймоннинг хотини) ва у даврон Кайдофаси катлга етди.

Давлатшох Самаркандийдан ташкари бошка темурийлар даври муаррихлари Гавхаршод бегимнинг катл килинишини коралайдилар. 1469 йил 5 февралида оккуйунлилар хукмдори Узун Хдсанбекдан енгилган Султон Абу

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Саид туркманлар кулидаги темурийзода Ёдгор Мухаммад Мирзо топширилади ва Гавхаршод бегимни катл эттирганлгини сабаб килиб, Султон Абу Саид улимга хукм этилади.

Уша давр муаррихларидан Абдураззок Самаркандий Гавхаршод око муборак сояли ва баланд мартабали, шиори покизалик ва иффат пардасига уралган, хатти-харакати одилона ва килмишлари пок, олийхиммат ва улуг орзули, иффат пардасида Робиа сифатлик ва покизалик ёпингичида Зубайда янглиг бир малика эди. Унинг эзгу фазилатлари адолат нигористонига соябону мактовли килмишлари олийжаноблик дебочасига мундарижа эди. У шухратли бонудан тириклик оламида куп хайрли ёдгорликлар колди: доруссалтана Х,иротнинг шимолида Байтулмагфира, Машхади мукаддасда Масжиди Жоме", дея маълумот беради[6:425].

ХУЛОСА

Амир Темурнинг вафотидан то 1457 йилга кадар, яъни узининг вафотигача булган даврдаги деярли барча сиёсий вокеаларда хам зодагон хонадонга мансублиги, хам хукмдорнинг хотини булганлиги туфайли Гавхаршод оганинг таъсирини куриш мумкин. Бундан ташкари, унинг акл-заковати ва шахсий кобилиятлари унга сиёсий вокеаларни бошкариш имконини берди. Давлат бошлиги Шохрух Мирзо вафот этгач, у Х,ирот тахтини эгаллашни истаган темурий мирзоларнинг таянч нуктаси сифатида хокимият тимсолига айланди. Гавхаршад огани йулбошчи сифатида курган тархоний амирлар малика кайси мирзони куллаб-кувватласа, улар хам уша мирзога кумак берардилар. Шунинг учун Гавхаршад бегимнинг шахсияти ва куллаб-кувватлаши хокимиятга эришиш учун буюк куч сифатида намоён булади. Гавхаршад оганинг улимидан сунг тархоний амирлар, унинг тарафдорларидан бир кисми Султон Абу Саидга карши чикдилар хамда душманлари унинг сафидан жой олдилар. Мазкур давр сиёсий хаётида Гавхаршод бегимнинг урни шубхасиздир.

REFERENCES

1. Manz B.F. Gowhar-Sad Àga // Encyclopedia Iranica. [Электрон ресурс]. https://iranicaonline.org/articles/gowhar-sad-aga

2. Файзиев Т. Темурийлар шажараси. - Тошкент: Ёзувчи, 1995. - 348 б.

3. Manz B.F. The Rise and Rule of Tamerlane. - Cambridge: 1989. 189 p. n 31.

4. Mo'ezz al-ansab fi sajarat al-ansâb, Bibliothèque Nationale, ms. 67. fol. 137.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Абдураззок Самаркандий. Матлаи саъдайн ва мажмаъи бахрайн. II Жилд. -1 кисм: 1405-1429 йил вокеалари / Форс тилидан таржима, сузбоши ва изохлар муаллифи А. Уринбоев. - Тошкент: Узбекистан, 2008. - 632 б.

6. Абдураззок Самаркандий. Матлаи саъдайн ва мажмаи бахрайн: II Жилд. 2-3 кисмлар: 1429-1470 йил вокеалари / Форс тилидан таржима, сузбоши ва изохлар муаллифи А.Уринбоев. Географик номлар изохли курсаткичи О.Буриев. Тарихий шахс, вокеа ва атамаларга изохлар муаллифи Г.Каримов ва Э.Миркомилов. - Тошкент: O'zbekiston, 2008. - 831 б.

7. Файзиев Т. Темурий маликалар. - Тошкент: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994. - 39 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.