Научная статья на тему 'ТУРИЗМ СОҲАСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТУРИЗМ СОҲАСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
284
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Builders of the future
Ключевые слова
туризм / ялпи ички маҳсулот / хизмат кўрсатиш / туристик маршрут / сервис / траспорт / тарихий ёдгорлик / маънавий-этник мерос / туризм инфратузилмаси. / туризм / валовой внутренний продукт / обслуживание / туристический маршрут / сервис / транспорт / исторический памятник / духовное и этническое наследие / туристическая инфраструктура.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — А.С. Абдухамидов, М.К. Дустова

Ушбу мақола туризмни ривожлантиришнинг ижтимоий ва иқтисодий хусусиятларига бағишланган бўлиб, унда шунингдек мамлакатимизда туризм соҳасини барқарор ривожлантириш, уни янги босқичларга олиб чиқиш, ЯИМдаги улушини ва хизматлар сифатини ошириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА

Данная статья посвещена социальным и экономическим особенностем развитие туризма, а также разработаны рекомендации по стабильному развитию сферы туризма, поднятия его на новые уровни, повышение качества услуг и доли туруслуг в ВВП строны.

Текст научной работы на тему «ТУРИЗМ СОҲАСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Builders of The Future SJIF-2022-5.752

BUILDERS OF THE FUTURE

journal homepage:

https://kelajakbunyodkori.uz/

SOCIO-ECONOMIC FEATURES OF TOURISM DEVELOPMENT

A.S. Abdukhamidov

Associate Professor

Samarkand Institute of Economics and Service Samarkand, Uzbekistan

M.K. Dustova

Master's student

Samarkand Institute of Economics and Service Samarkand, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: tourism, gross domestic product, service, tourist route, service, transport, historical monument, spiritual and ethnic heritage, tourist infrastructure.

Received: 02.06.22 Accepted: 04.06.22 Published: 06.06.22

Abstract: This article focuses on the social and economic features of the development of tourism, and also developed recommendations for the sustainable development of the tourism sector, raising it to new levels, improving the quality of services and the share of travel services in GDP.

ТУРИЗМ СОХДСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ЩТИСОДИЙ

ХУСУСИЯТЛАРИ

А.С. Абдухамидов

Доцент

Самарканд щтисодиёт ва сервис институти Самарканд, Узбекистон

М.К. Дустова

Магистратура талабаси

Самарканд щтисодиёт ва сервис институти

Самарканд, Узбекистон

_МА^ОЛА ^А^ИДА_

Калит сузлар: туризм, ялпи ички Аннотация: Ушбу макола туризмни мах,сулот, хизмат курсатиш, туристик ривожлантиришнинг ижтимоий ва иктисодий маршрут, сервис, траспорт, тарихий хусусиятларига багишланган булиб, унда ёдгорлик, маънавий-этник мерос, туризм шунингдек мамлакатимизда туризм сохдсини инфратузилмаси. баркарор ривожлантириш, уни янги _боскичларга олиб чикиш, ЯИМдаги улушини

ва хизматлар сифатини ошириш буйича тавсиялар ишлаб чикилган._

СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА

А.С. Абдухамидов

Доцент

Самаркандский институт экономики и сервиса Самарканд, Узбекистан

М.К. Дустова

студент магистратуры

Самаркандский институт экономики и сервиса Самарканд, Узбекистан

О СТАТЬЕ

Ключевые слова: туризм, валовой Аннотация: Данная статья посвещена внутренний продукт, обслуживание, социальным и экономическим особенностем туристический маршрут, сервис, развитие туризма, а также разработаны транспорт, исторический памятник, рекомендации по стабильному развитию духовное и этническое наследие, сферы туризма, поднятия его на новые уровни, туристическая инфраструктура. повышение качества услуг и доли туруслуг в _ВВП строны._

КИРИШ

Мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишида ахолига хизмат курсатувчи сохаларнинг урни ва роли гоят сезиларли булиб, бунда туризмнинг ахамияти бошка хизмат курсатиш сохаларига Караганда юкори суръатлар билан ривожланиш даражаси билан белгиланади. Шунинг учун хам кейинги йилларда Узбекистонда туризмни ривожланиши билан богли; булган масалаларга жуда хам катта эътибор берилиб, унинг туристик салохиятидан самарали фойдаланиш йуллари шаклланмокда ва карор топмокда.

АСОСИЙ ЦИСМ

Туризм узининг куп киррали таркиби билан жамият хаётининг барча сохдларига фаол таъсир утказиб келмокда. У иктисодиётнинг купгина жабхаларини ривожлантиришга имкон тугдиради. Жумладан, транспорт тармоклари, алока, йул курилиши, мехмонхоналар, умумий овкатланиш корхоналари, каммунал хужалиги, маиший хизмат курсатиш, сервис сохаси, савдо тармоклари ва х.к. Туризмни ривожлантириш бир вактнинг узида узига хос дам олиш, хордик чикариш, кунгил очар масканлар индустриясини ташкил этиб, уз урнида сайёхларга сифатли хизмат курсатиш билан боглик бир катор сохаларни камраб олгандир.

Туризм сохаси хозирги кунда жахондаги энг сердаромад сохалардан бири булиб, унинг иктисодиётдаги улуши тобора ортиб бормокда. Шунинг учун купгина мамлакатлар туризм сохасини ривожлантирмокдалар. Жумладан мамлакатимизда хам бу сохани ривожлантиришга алохида эътибор берилмокда.

Туризм сохаси хозирги кунда жахондаги энг сердаромад сохалардан бири булиб, унинг иктисодиётдаги улуши тобора ортиб бормокда. Шунинг учун купгина мамлакатлар туризм сохасини ривожлантирмокдалар. Жумладан мамлакатимизда хам бу сохани ривожлантиришга алохида эътибор берилмокда.

Узбекистон бой туристик салохиятга ва туризмни ривожлантиришнинг барча имкониятларига эга, шу туфайли мамлакатимизда туризм сохасини ривожлантириш учун турли чора тадбирлар, Президентимиз карор ва фармонлари ишлаб чикилиб амалга оширилмокда. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2018 йил 3 февралдаги "Узбекистон Республикасининг сайёхлик салохиятини ривожлантириш учун кулай шарт-шароитлар яратиш буйича кушимча ташкилий чора-тадбирлар тугрисида" ПФ-5326 сонли Фармони, 2018 йил 6 февралдаги "Узбекистон республикаси туризм салохиятини ривожлантириш учун кулай шароитлар яратиш буйича кушимча ташкилий чора-тадбирлар тугрисида"ги П^-3509 сонли ва "Узбекистон Республикаси Давлат мулки кумитасининг туризмни ривожлантириш буйича фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" П^-3510 сонли ^арорлари, 2018 йил 7 февралдаги "Ички туризмни жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида" П^-3514 сонли ^арори, 2019 йил 5 январдаги "Узбекистон Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5611 сонли Фармони, 2020 йил 28 майдаги ПФ-6002-сон «Коронавирус пандемиясининг салбий таъсирини камайтириш учун туризм сохасини куллаб-кувватлашга доир кечиктириб булмайдиган чора-тадбирлар тугрисида"ги Фармони, 2020 йил 19 июндаги П^-4755-сон "Туризм сохасини санитария-эпидемиологик хавфсизликнинг кучайтирилган режими талабларига катъий риоя килган холда ривожлантиришга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори, 2021 йил 9 февралдаги ПФ-6165-сон "Узбекистон республикасида ички ва зиёрат туризмини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Фармони шулар жумласидандир.

Умумэътироф этилаётган юзлаб тарихий ёдгорликларимиз, тоглар, дашт ва чулларни уз ичига олган гузал ва бетакрор табиати, мамлакатимизда яшаётган халкларнинг маънавий-этник мероси кабилар дунёнинг турли бурчакларида яшаётган халкларни Узбекистонга жалб килмокда. Шу туфайли, мамлакатимизда минтакалар кесимида туризм сохасини ривожлантиришни тадкик килиш, уларнинг муаммо ва камчиликларини урганиш, ривожлантиришнинг устувор йуналишларини белгилаб олиш, минтакавий туризмни ривожлантиришнинг ижтимоий-иктисодий механизмларини такомиллаштириш кабилар энг мухим масалалар сирасига киради.

Х,озирги кунда Туризмни ривожлантириш ва уни бошкаришдаги муаммо уни халкаро стандартларга мослаштиришдан, бошкариш ва ривожлантиришнинг асосий йуналишларидан

бири булган туризмни ривожлантириш дастурларини ишлаб чикишдан, уни самарали режалаштириш, туристик корхоналар фаолиятини ташкил этишда хорижий тажрибаларни урганиш ва улардан мамлакатимиз шароитида фойдаланиш механизмларини ишлаб чикишдан иборат.

Туризмни ривожлантиришнинг иктисодий-ижтимоий вазифаси шуки, у минтакаларда туризм билан хамкорликда ишлаётган фаолият турларини ривожланишига, минтака ахолисининг яшаш даражаси ва сифатини оширишга, минтака ижтимоий-иктисодий инфратузилмаси ривожлантиришга ёрдам беради.

Таъкидлаш жойизки, минтакаларда туризм сохасини баркарор ривожлантириш ЯИМга тугридан-тугри тушум килишидан ташкари, товар ва хизматларга булган иккиламчи талабни кондириш билан бирга узаро бир-бирига якин булган сохаларнинг рентабеллигини ошириб боради.

Туризм бозорларида мехмонхона хужалиги ва овкатланиш корхоналарига, санатория-курорт тармокларига, шунингдек, туризмнинг бошка фаолият сохаларига ишчи кучи талаб килади. Шу туфайли туризм фаолияти ахолини иш билан таъминлашга кумаклашади. Бутунжахон туристик ташкилотининг маълумотларига караганда туризм сохасида яратилган 100 та иш жойи бошка сохаларда 150 та иш жойи яратилишига сабаб булади. Ушбу сохада тадкикотлар олиб бораётган тадкикотчиларнинг фикрларига кура сохдда яратилган 1 та иш урни бошка турдош сохаларда 7 тагача иш уринлари ташкил килиниши мумкин. Жумладан, савдо, жойлаштириш, овкатлантириш, транспорт, банк, сугурта, тиббий хизматлар ва бошкалар.

Туризм бозорларида туристик товарлар ва хизматларни импорт, шу билан бир каторда экспорт килиш жараёнлари амалга оширилади. Туристик товар ва хизматларни импорт килиш жараёнида мазкур мамлакат иктисодиётининг актив иккинчи холатда эса пассив тури тугрисида гап боради. Тармокнинг узига хос хусусиятларидан бири шундан иборатки, туристик товарлар ва хизматлар экспорт килинишида четга чикарилмайди балки, туристларни кабул килувчи мамлакатнинг узида истеъмол килинади.

Туризм минтакаларда фаолият курсатаётган кичик бизнес корхоналарига ижобий таъсир курсатади, махаллий инфратузилманинг ривожланишига шароит яратади ва ахоли даромадларини оширади. Бошка тармок ва сохалар фаолиятлари билан боглик равишда хизмат курсатиш тармогини яратиш, уларнинг ривожланишини тезлаштириш хамда иктисодиётни диверсификациялаш имконини беради.

Туризм шу сохасига ихтисослашган минтака ва мамлакатларга миллий фойдани кайта таксимлаш имкониятини яратади. Туризмни ривожлантириш куплаб олисдаги ахолиси кам ва саноати паст даражада ривожланаётган лекин узининг табиати, тарихий-маданий объектлари

билан узига тортадиган худудларнинг юкори суръатлар билан иктисодий усишини таъминлайди.

Инвестицияларни жалб килиш, туризмнинг динамик равишда ривожланиши хамда сарфланган маблагларнинг тез ва юкори даражадаги фойдалилигини таъминлайди. Айнан ана шу элементлар туризмнинг асосий ресурслар базасини ташкил этиб, туристик хизматлар сифатининг узига хослиги ва жозибадорлигини оширади.

ХУЛОСА

Умуман олганда туризм мамлакат иктисодиётига ижобий таъсир курсатиб, уларнинг иктисодий усишини таъминловчи асосий катализатор вазифасини бажаради.

Юкоридагилардан келиб чиккан холда мамлакатимизда туризмни баркарор ривожлантириш, уни янги боскичларга олиб чикиш, ЯИМдаги улушини ошириш ва хизматлар сифатини оширишда куйидаги куйидаги ишларни амалга ошириш максадга мувофик деб хисоблаймиз:

-туристик фаолиятни режалаштириш ва ривожлантиришга махаллий жамоатчилик ва махаллий хокимиятни жалб килиш, махаллий ахоли фаровонлиги ошиши, солик, божхона хизмати билан боглик ва бошка туризмнинг ривожланишига тускинлик киладиган кийинчиликларни енгиб утиш;

-туризм хизматлар бозорида фаолият юритувчи ходимларнинг касбий малакасини ошириш тизимини такомиллаштириш, минтакаларни узларидаги туристик ресурслар билан тахлил килиш, сохани ривожлантириш буйича аник чора-тадбирлар дастурини ишлаб чикишни янада жадаллаштириш ва уларнинг ижроси буйича назоратни кучайтириш;

-туристик махсулотларни миллий ва халкаро туризм бозорига чикариш, миллий ва жозибадор туристик махсулотлар яратиш буйича маркетинг фаолиятини амалга ошириш хамда маркетинг тадкикотларидан фойдаланишни такомиллаштириш;

-соха учун давлат дастурларига мос ва бугунги кун талабларига жавоб берувчи кадарларни тайёрлаш, уларнинг билим ва малакаларини ошириш максадида халкаро тажрибалар алмашишини йулга куйиш ва б..

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Балтабаев М.Р., Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш., Абдухамидов С.А. "Туризм: назария ва амалиёт". Дарслик. Т.: "Фан ва технология" 2018 й.

2. Тухлиев, И. С., & Ибадуллаев, Н. Е. (2011). Туризм операторлик хизматини ташкиллаштиришнинг асослари. Укув кулланма. С.: СамИСИ, 256.

3. Tukhliev, I. S., & Muhamadiyev, A. N. (2019). SMART-TOURISM EXPERIENCE IN GEO INFORMATION SYSTEMS. Theoretical & Applied Science, (4), 501-504.

4. Tukhliev, I. S., & Muhamadiyev, A. N. General architecture of a geopartal system created for tourism. International Journal on Integrated Education, 3(2), 115-117.

5. Amriddinova, R. S., & Abdukhamidov, S. A. (2021). Factors for Determining the Specialization of the Regions of the Republic of Uzbekistan in Tourism and the Assessment of Tourist Attractiveness. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF INNOVATIONS ON TOURISM MANAGEMENT AND FINANCE, 2(10), 51-55.

6. Tukhliev IS., Abdukhamidov S.A. DIRECTIONS OF ACTIVATION OF INNOVATIVE ACTIVITIES OF HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS IN FORMING INNOVATIVE ECONOMY. ВВК: 75.81 Т 88, 235. (2019).

7. Хакбердиев, К. К. (2021). СОТРУДНИЧЕСТВО УЗБЕКИСТАНА И КИТАЙСКОЙ НАРОДНОЙ РЕСПУБЛИКИ В ОБЛАСТИ ДОБЫЧИ МИНЕРАЛЬНЫХ РЕСУРСОВ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 1), 713-718.

8. Karimova, N., Sadibekova, B., & Usmonova, S. (2021). The Roads of Central Asia-to the History of Buddhism. TJE-Tematics journal of Education, 6.

9. Karimova, N. E., Sadibekova, B. D., Hasanova, N. N., Sadullayeva, S., & Abdurashidov, N. (2020). Smart management as an innovative way to manage change in the process of globalization. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(6), 1221-1225.

10. Usmanova, S., & Rikhsiyeva, G. (2017). Intercultural Communication. Tashkent State Institute of Oriental Studies.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.