Научная статья на тему 'Туризм кластерларининг институционал муҳити'

Туризм кластерларининг институционал муҳити Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
307
127
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кластерлар / институционал муҳит / расмий ва норасмий институтлар / давлатнинг туризмни ривожлантириш сиёсати / инновация салоҳияти. / cluster / institutional environment / formal and informal institutions / state policy of tourism development / innovation potential.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Ғуломова Гулнора Патахкамаловна

Мақолада туризмни ривожлантириш ва ҳудудий ташкил этиш шаклларидан бири бўлган клас­ терларни ривожлантириш масалалари таҳлил этилган. Туристик кластерларнинг моҳияти очиб берилган, уларни ташкил этиш ва ривожлантиришда қулай институционал муҳитнинг аҳамияти баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INSTITUTIONAL ENVIRONMENT OF THE TOURISM CLUSTERS

The article analyses the issues of tourism cluster development as one of the forms of development and regional organization of tourism. It reveals the essence of tourism clusters, defines the role and importance of a favorable institutional environment in the organization and development of clusters.

Текст научной работы на тему «Туризм кластерларининг институционал муҳити»

fуломова Гулнора Патахкамаловна,

Узбекистон халкаро ислом академияси, иктисод фанлари номзоди

ТУРИЗМ КЛАСТЕРЛАРИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ МУЩИ

УДК: 338.482.2

ГУЛЯМОВА Г.П. ТУРИЗМ КЛАСТЕРЛАРИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ МУЦИТИ

Маколада туризмни ривожлантириш ва худудий ташкил этиш шаклларидан бири булган клас-терларни ривожлантириш масалалари тах,лил этилган. Туристик кластерларнинг мохияти очиб берилган, уларни ташкил этиш ва ривожлантиришда кулай институционал мухитнинг ахамияти баён килинган.

Таянч иборалар: кластерлар, институционал мухит, расмий ва норасмий институтлар, давлатнинг туризмни ривожлантириш сиёсати, инновация салохияти.

ГУЛЯМОВА Г.П. ИНСТИТУЦИОНАЛЬНАЯ СРЕДА ТУРИСТИЧЕСКИХ КЛАСТЕРОВ

В статье анализируются вопросы развития туристического кластера, как одной из форм развития и территориальной организации туризма. Раскрыта сущность туристских кластеров, обоснованы роль и значение благоприятной институциональной среды в организации и развитии кластеров.

Ключевые слова: кластер, институциональная среда, формальные и неформальные институты, государственная политика развития туризма, инновационный потенциал.

GULYAMOVA G. THE INSTITUTIONAL ENVIRONMENT OF THE TOURISM CLUSTERS

The article analyses the issues of tourism cluster development as one of the forms of development and regional organization of tourism. It reveals the essence of tourism clusters, defines the role and importance of a favorable institutional environment in the organization and development of clusters.

Keywords: cluster, institutional environment, formal and informal institutions, state policy of tourism development, innovation potential.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 11(131)

Кириш.

Хозирги даврда туризм жахон хужалиги ривожланиши, халкаро тартиб, дунёнинг купчилик минтак,алари хамда мамлакатлари сиёсатига таъ-сир этувчи ижтимоий-иктисодий ходиса булиб, унинг ривожланиши натижасида ахоли банд-лиги, транспорт тизими, мехмонхона бизнеси интеграцияси юз бермокда. Узбекистон Респуб-ликасида хам «туризмни миллий иктисодиётни диверсификация килиш, х,удудларни жадал ривожлантириш, янги иш уринларини яратиш, ахолининг даромадлари ва турмуш даражасини ошириш, мамлакатнинг инвестициявий жозиба-дорлигини оширишни таъминловчи стратегик тармоклардан бири сифатида ривожлантириш буйича комплекс чора-тадбирлар боскичма-боскич амалга оширилмокда»1. Мамлакатимиз туризмни ривожлантириш учун катта салохиятга эга, шу билан бирга уни худудий ташкил этишнинг янги шаклларини ривожлантириш йули билан ракобатбардошлигини ошириш мухим вазифа хисобланади.

Тадк,ик,от мавзусининг долзарблиги.

Узбекистон Республикасида амалга ошири-лаётган 2019-2025 йилларда туризм сохасини ривожлантириш Концепциясида жозибадор ва ракобатбардош туристик махсулотлар, шу жумла-дан, мамлакат худудларида тематик туристик зона-лар ва кластерларни яратиш вазифаси куйилган. Кластерлар, жумладан, туристик кластерлар узига хос инновацион тизим булиб, бутун минтака иктисодиётининг самарали ривожланиши, унинг ракобатбардошлигини ошириш, фан, кадрлар тайёрлаш тизими ва бизнес уртасида хамкорликни кучайтириш учун асос булиши мумкин. Шу сабаб-дан туристик кластерларни шакллантиришнинг илмий ва амалий жихатларини урганиш, бу масала буйича жахон тажрибасини тахлил этиш асосида мамлакатимизда туризм кластерларини ривожлантириш буйича таклифлар ишлаб чикиш дол-зарбдир.

Муаммонинг цуйилиши.

Туризм сохаси иктисодиётида салмокли уринни эгаллаган хамда туристик кластерларни ривожлантириш буйича тажрибага эга мамла-катлар амалиётини тахлил этиш бундай тузил-малар катнашчилари уртасидаги муносабатлар-

1 Узбекистон Р^еспубликаси Президентининг 2019 йил 5 январдаги «Узбекистон Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида» ПФ-5б11-сон фармони. http://lex.uz/ docs/4143188

нинг шаклланишида давлатнинг ахамияти катта эканлигини курсатади. Давлат кластерларни тад-биркорлик субъектлари, инвесторлар, таълим ва фан вакилларини жалб этган холда шакллантиришнинг ташаббускори булади. Кластерларни шакллантириш буйича давлат сиёсати хукукий меъёрий мухитни шакллантириш, тадбиркор-ликни куллаб-кувватлаш ва кластер доирасида имтиёзларни жорий этиш каби чора-тадбирларни камраб олиши керак. Бу мамлакатда туризмнинг инновацион ривожланиши ва тармок,нинг халк,аро даражада ракобатбардош тармокка айланиши учун кулай институционал мухитни шакллантириш муаммосини хал этишни талаб килади.

Тадцицотнинг мацсади.

Ушбу тадкикотнинг максади миллий туризм ракобатбардошлигини таъминлаш омилларидан бири булган туризм кластерини ривожлантириш учун расмий ва норасмий институционал мухитни шакллантириш буйича илмий асосланган тавсия-ларни ишлаб чикишдан иборат.

Тадцицотнинг илмий мо^ияти.

Мамлакат минтакаларини ривожлантириш, иктисодиётининг ракобатбардошлигини ошириш учун кластерларни шакллантириш ва ривожлан-тиришнинг турли жихатлари куплаб иктисодчи олимларнинг ишларида тахлил этилган. Жумладан, М.Портернинг илмий ишлари мамлакат ёки минтаканинг ракобат устунлигига эриша олиши буйича олиб борилган тадк,ик,отларга жуда катта хисса булиб кушилган. М.Портер буйича кластер -«муайян бир сохада фаолият курсатувчи ва фаоли-ятининг умумийлиги билан тавсифланувчи хамда бир-бирини тулдирувчи географик кушни булган узаро хамкор компаниялар ва улар билан боFлик1 булган ташкилотлар гурухи»2. М.Портернинг саноат кластерлари туFрисидаги фикрларини ривожлантириб, М.Энрайт «минтак,авий кластер» назариясини яратди. Унга кура «Минтак,авий кластер - шундай саноат кластерики, бунда унга аъзо фирмалар географик жихатдан бир-бирига як,ин жойлашган булади» ёки «минтакавий кластер -хужаликнинг битта ёки бир нечта узаро боFлик тармокларида фаолият юритувчи фирмалар агломерацияси»дир3.

Узбекистонлик иктисодчи олимларнинг фик-рига кура, «ракобат курашида кластерларга

2 Porter M.E. Clusters and the New Economics of Competition // Harvard Business Review. November-December. 1988. P. 78.

3 Enright M.J. Why Clusters are the Way to Win the Game. // World Link. N 5. July / N.4, August, 1990. P. 24-25.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 11(131)

aлox1идa ypин aжpaтилaди, caбaби yлap бoзop иктиcoдиëтининг бoшкa инcтитyтлapи, xycy-caн, x1yкyмaт, yнивepcитeтлap, кoмпaниялap вa бoшкaлapнинг caмapacини oшиpишгa имкoн бepaди»1.

Сaнoaт тapмoклapи клacтepлapи бyйичa oлиб бopгaн тaдкикoтлapдaн ^йин icnacrep иктиcoдиëтнинг тypли тapмoклapидa, шумн^к, тypизм cox,a^a х^м, xycycaн, Бyтyнжax1oн тypизм тaшкилoти (UNWTО) тoмoнидaн yткaзилaдигaн тaдкикoтлapнинг х^м acocий элeмeнти cифaтидa кapaлa бoшлaди. 2010 йилдa тypизм вa peкpeaция бyйичa 6УЛИ6 ут^н кoнфepeнциядa тypиcтик oac-тep «гeoгpaфик жиx1aтдaн кушни булиб, тypиcт-лap oкимини шaкллaнтиpyвчи вa yлapгa xизмaт кypcaтyвчи, худуднинг peкpeaциoн caлox1иятидaн фoйдaлaнyвчи x1aмдa ижтимoий тaшкилoтлap вa дaвлaт бoшкapyв opгaнлapи билaн yзapo x1aмкopлик килувчи кoмпaниялap» cифaтидa тaлкин килинди2.

Maмлaкaтимиздa тypизм ^х^ини pивoжлaн-тиpиш, унинг aлox1идa минтaкaлap иктиcoдиëти paкoбaтбapдoшлигини oшиpиш, cox,ara xopижий инвecтициялapни жaлб этишдa клacтepли ëндa-шyвдaн фoйдaлaниш мacaлaлapи бyйичa биp кaнчa тaдкикoтлap aмaлгa oшиpилгaн. Жyмлa-дaн, Б.Д.Оллaнaзapoв: «Typиcтик клacтepдa йулга куйил^н yзapo х^мк^лик caбaбли янги мax1cyлoт вa xизмaтлapни яpaтиш учун шapoит, иннoвaциoн вa ишбилapмoнлик paкoбaтчилик мух,ити юзaгa кeлaди. Кyпгинa тypиcтик клacтepлap yзлapигa якин, x^^p caнoaт тapмoклapи кopxoнaлapи вa кУллaб-кyввaтлoвчи клacтepлap билaн, мacaлaн, cпopт вa тypиcтик бyюм-жиx1oзлapи, oзик-oвкaт мax1cyлoтлapи, ичимликлap, ОАВ cox,ad тaбиий вa мaдaний ëдгopликлapни мyx1oфaзa этиб дoимий paвишдa aлoк1aлapни мycтax1кaмлaб бopaдилap»3, дeб x1иcoблaйди.

Шyндaй килиб, тypиcтик icnacrep худудий жих^^н якин жoйлaшгaн, фaoлияти 6eвocитa еки 6илвocитa тypизм 6илaн 6oFлик 6yлгaн тaд6иpкop-лик фaoлияти cyбъeктлapи, дaвлaт мyaccacaлapи,

1 Алимoв Р., Кaмилoвa М., Кypбaнoвa Д. Клacтepнaя кoнцeпция экoнoмичecкoгo paзвития: тeopия и пpaк-тикa. - Т.: Институт экoнoмики АН РУз, 2005. -С. 36.

2 Рyдчeнкo В.Н. Unacrepbi в тypизмe: ocoбeннocти клaccификaции, пpoцecc фopмиpoвaния и мeтoды oцeнки. II «Общecтвo. Сpeдa. Рaзвитиe», 2016, № 4. -С. 12-18.

3 Оллaнaзapoв Б.Д. Unacïep ëндaшyви acocидa ïypMc-тик xизмaтлap cox,aci/^a инвecтициoн фaoлликни oши-pиш мacaлaлapи. II «Иктигадиет вa иннoвaциoн тexнo-^o^.nap» илмий элeктpoн жypнaли, 2019 йил, янвapь-фeвpaль. www.iqtisodiyot.uz.

xaMoaTmurnuK TamKumoT-napuHuiHr MuFMHAucuAaH u6opaT 6ynu6, ynapHUHT y3apo xaMKop^num Ba Tat-cupuHUHr acocuM MaK,cagu xofmamraH xyAyflHUHr мннoвaцмa ca^ox,MflTUflaH ^oMga^aHraH Ba yHU puBox^aHTupraH x,o^ga cu^a^nu, paK,o6aT6ap,gom TypucTUK Max,cynoTHU um.na6 ^UKumgaH u6opaT.

ïa^rçurçoT MeTognapw.

Ma3Kyp MaKo^aHU ë3um,ga KuëcuM Ba TapKu6uM Tax-num, TU3UM^U Ba MaHTUKUM ëHgamyB ycyn-napu Kyn-naHumflu.

ACOCMM HaTMwa.nap.

TaAKUKoT gaBoMuga TypucTUK Knacrep.napra 6epumraH Tatpu^nap, ynapHUHr TapKu6uM Ty3u--numu, puBoxnaHum 6ocKUN-napu Ba acocuM Ba3u-^a^apura Huc6aTaH ëHgamyB^apHu Tax-nurn этum acocuga ynapHUHr MUHTaKa uktucoaum puiBoxna-Humugaru axaMuaTura 6ax,o 6epu^gu.

im-amum aga6uëT^apAa TypucruiK KnacrepHUHr moxuatu 6yMurna KyMugaru ^UKp^napHU Kypum MyM-kuh:

- TypucTuK Knacrep TypucTUK KopxoHa^nap, aco-cuM Ba KymuM^a xu3Ma"rnapHU KypcaïyB^u cy6teKT-^apHMHr TypucTuK Max,cynoTHU apaTum KoacugaH um^a6 ^MKapum, TexHo.nomK Ba ax6opoT a^Mamu-HyBu 6yMurna y3apo MyHoca6aTnapga ^ao^nuaT ropu-TyB^u Tu3uMugup4;

- TypucTuK Knacrep Typu3M ^ao-nua™ 6umaH myfy^^aHyB^u KoMnaHua Ba Myaccaca^napHUHr reo-rpa^uK xygyAAa Tyn^aHumuflup. By KoMnaHua Ba Myaccaca^ap TapKu6ura TatMUHoTmumap, xu3MaT KypcaTyB^u^ap, gaB^aT Myaccaca^apu, yHUBepcu-TeT^ap Kupagu5;

- TypucTMK K^acTep 6eBocuTa Typu3M ceKTo-pura Kapam^u Myaccaca^apgaH TamKapu KymuM^a ëpgaM^u Myaccaca^ap, TpaHcnopT MH^paTy3u^Macu, Tat^uM Ba Kac6uM TaMëp^am TM3MM^apu, KoHca^-TUHT Ba 6omKa xu3MaT^apHu KypcaTyB^u Ty3umMa-^apHu y3 u^ura o^yB^u x,ygyAAup6.

^eMaK, TypucTuK K^acTep^apra aHuK xyAyguM ^erapara эгa^uгu, paKo6aT6apgom TypucTuK Max,-cy^oT um^a6 ^uKumra uxTucoc^amraH^uru, Knac-Tep KaTHam^u^apu ypTacuga Typ^u xum y3apo

4 Novelli, M., Schmitz, B., and Spencer, T. (2006). Networks, Clusters and Innovation in Tourism:a UK Experience. Tourism Management, 27, 1141-1152.

5 Capone, F. (2004). Regional Competitiveness in Tourism local Systems. 44th European Congress of the European Regional Science Association, Regions and Fiscal Federalism, Universidad the Porto.

6 TpMMeHÓepr r. MHHoBauMoHHo-KnacTepHbitf nogxoA K pa3Bi/iTi/iro Typu3Ma yKpauHb b yc^oBuax г^o6a^uзaцuu. // XypHa^ eBponeMcKoM bkohomuku, 2014, №4. - T.13. -C. 428-442.

MKïMCOfl BA / ЭКОНОМMКА M OMHAHCW 2019, 11(131)

таъсирнинг мавжудлиги, куллаб-кувватловчи тармокларнинг мавжудлиги каби хусусиятлар хосдир. Шу билан бирга кластерларнинг тузилма сифатида инновационлик хусусиятлари хамда минтаканинг иктисодий ривожланишини таъ-минлашдаги ролига алохида эътиборни каратиш зарур.

Туристик кластерларни ташкил этиш ва ривожлантиришдан асосий мак,сад минтаканинг табиий, ижтимоий-иктисодий ресурс ва иннова-цион салохиятидан фойдаланган холда сифатли, ракобатбардош туристик махсулотлар ишлаб чикишдан иборат. Минтакаларнинг туристик-рекреацион кластери унинг таркибига киради-ган хужалик юритувчи субъектлар фаолияти сама-радорлигини ошириш учун кулайлик туFдиради. Натижада улар учун ахборот алмашинуви ва янгиликларни жорий этиш, хамжихатликдаги харакатларни мувофиклаштириш ишларини енгиллаштириш, туристларга хизмат курсатувчи инфратузилма объектларидан биргаликда фой-даланиш имкониятлари кенгаяди1.

Минтаканинг инновация салохиятидан фой-даланиш ва уни кенгайтиришда туризм кластер-ларини ташкил этиш куйидаги имкониятларни беради:

• туризм бизнеси, фан ва давлат бошкарув ташкилотларининг биргаликдаги харакатларининг мувофиклаштирилиши;

• туристик кластер катнашчилари фаолияти-нинг ресурсларга эга булиш имкониятини (ахборот, инновация ва технологик) кенгайтириш хамда инфратузилма объектларидан биргаликда фойда-ланиш йули билан харажатлар, жумладан, трансакция харажатларини камайтириш асосида сама-радорлигини ошириш;

• туризм хизматларининг ишлаб чикарувчи-лари ва истеъмолчилари уртасидаги узаро таъсирни кучайтириш асосида инновацион махсулотларни яратиш ва бозорга олиб чикиш жараёнини жадаллаштириш;

• кластерни шакллантиришда иштирок этувчи инвесторлар учун имтиёзларнинг мавжудлиги сабабли минтакада кулай инвестиция мухитини шакллантириш;

• янги бизнесни яратиш ва ривожлантириш шароитлари яхшиланиши туфайли ракобатнинг раFбатлантирилиши;

1 Сафаров Б.Ш. Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш. / Докторлик диссерта-цияси автореферати. Самарканд, 2016. -14-б.

• туристик махсулотни истеъмолчиларга етка-зиб беришнинг барча зарур буFинлари битта худудда тупланиши натижасида кушилган киймат усишининг ёпик занжири шаклланиши.

Туризмни ривожлантиришда кластер сиёса-тини куллаш, кластерларни шакллантириш ва ривожлантириш жараёнлари кластер субъект-лари уртасидаги узаро муносабатларини тар-тибга солувчи расмий ва норасмий институтлар йитиндисидан иборат булган кулай институционал мухит шароитида юз беради (1-расм).

Европа Иттифоки мамлакатларида ташкил этил-ган туристик кластерларнинг ривожланиш хусу-сиятларини тахлил этиш уларнинг муваффакияти кластер катнашчилари уртасида шартнома муно-сабатлари шаклланиши учун махсус шарт-шароит яратиш мухим эканлигини курсатди. Бу жихатдан етакчи урин давлат ва хукук институтларига тегишли булиши керак, жумладан, давлат клас-терга тадбиркорлик субъектлари, инвесторлар, фан ва таълим вакилларини жалб этиш йули билан улар уртасидаги муносабатлар ривожланишини раFбатлантириши мумкин.

К.Браун ва Р.Геддесларнинг фикрига кура, туристик кластерда давлатнинг иштироки хусусий ва хорижий инвестицияларни жалб этиш буйича дастурларни куллаб-кувватлаш, туризм инфра-тузилмасини ривожлантириш, зарур меъёрий-хукукий хужжатларни ишлаб чикиш, туристлар-нинг хавфсизлигини таъминлаш, атроф-мухит ва тарихий ёдгорликларни химоялашда намоён булади2.

Туристик кластерни шакллантиришда давлат иштироки зарурлигини инкор килмасдан, бундай тузилмаларнинг шаклланиши ва фаолият юрити-шида асосий урин тадбиркорлик субъектларига тегишли эканлигини таъкидлаш зарур. Тадбиркорлик субъектларининг интеграциялашувга, сама-рали ва очик хамкорликка тайёрлиги, кооперация муносабатларининг яхши йулга куйилганлиги хамда норасмий алокаларнинг ривожланганлиги худудда кластерларни шакллантириш ва ривожлантиришда мухим ахамиятга эга.

Таълим институти туристик кластер шаклла-нишида мухим ахамиятга эга ижтимоий институт булиб, унда жойлашган тадбиркорлик субъект-ларини малакали кадрлар билан таъминлайди. Туризм кластерларининг инновационлик хусу-сияти кластерда фаолият курсатувчи илмий

2 Brown K. Resorts, Culture and Music: The Cape Breton Tourism Cluster / K. Brown, R. Geddes // Tourism Economics. - 2007. - Vol. 13. - № 1. - Pp. 129-141.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 11(131)

1-расм. Кластерлар фаолиятининг институционал мух,ити.

тадкикот институтларининг фаолиятига ботликдир. Илмий тадкикот институтлари томонидан яра-тилган янгиликларнинг жорий этилиши туристик махсулотларнинг ракобатбардош булишига олиб келади.

Шуни таъкидлаш лозимки, кейинги йилларда мамлакатимизда туристик кластерларни шакллан-тириш масаласига алохида эътибор берилмокда. Узбекистон Республикасининг «Туризм туFри-сидаги» Конунида туристик кластерларга куйи-дагича таъриф берилган: «Комплекс туристик хизматлар хамда туристнинг ва экскурсантнинг эхтиёжларини каноатлантириш учун зарур булган бошка кушимча хизматлар курсатувчи мустакил ташкилотлар хамда якка тартибдаги тадбиркорлар мажмуи туристик кластердир. Туристик кластерлар комплекс туристик хизматлар курсатиш, туристик фаолиятнинг ракобатбардошлилиги ва сифатини ошириш максадида туристик махсулотни шакллан-тиради, тарFиб этади ва реализация килади»1.

Шунингдек, мамлакатда махсус туристик худудларни, жумладан, кластерларни ташкил этиш масаласига Узбекистон Республикаси Президен-тининг 2019 йил 5 январдаги «Узбекистон Респу-бликасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида»ги ПФ-5611-

1 Узбекистон Республикасининг «Туризм туFрисидаги» Конуни.

сон фармонида тасдикланган «2019-2025 йилларда Узбекистон Республикасида туризм сохасини ривожлантириш Концепцияси»да2 алохида урин берилган, жумладан, мамлакат худудларида тематик туристик зоналар ва кластерларни яратиш орк,али хамда туризмнинг истикболли турларини (зиёрат, маърифий, экологик, этнографик, гастро-номик, спорт, даволовчи-соFломлаштирувчи, к,ишлок,, саноат, ишбилармонлик ва бошкаларни) хисобга олган холда, янги туризм дастурларини ишлаб чик,иш вазифаси куйилган. Туристик кластерларга хос булган хусусиятларни тахлил этиш мамлакатимизнинг куплаб минтакаларида туристик кластерларни шакллантириш учун имконият мавжудлигини курсатди. Табиий-рекреацион, тарихий-маданий ресурс салохияти, туристик махсулотларни ишлаб чикишда кичик корхона-ларнинг фаол катнашуви, туризм ривожланишини тартибга солишнинг худудий ташкилотлари тизи-мининг мавжудлиги туристик кластерни шакллан-тиришда мухим омил булиб хисобланади. Шу билан бирга бу вазифани хал этишда кластерлар ривожланиши учун самарали институционал мухитни шакллантириш керак.

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил

5 январдаги «Узбекистон Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида»ги ПФ-5611-сон фармони. http://lex.uz/ (^/4143188.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 11(131)

Хулоса.

Typиcтик клacтepлapни тaшкил этиш минтaкaнинг иктиcoдий-ижтимoий вa иннo-вaциoн caлox1иятини кeнгaйтиpиш, унинг paкoбaтбapдoшлигини oшиpиш имкoниятини бepaди. Typизм клacтepлapини тaшкил этиш учун кyлaй инcтитyциoнaл мух,итни шaкллaнтиpишдa дaвлaт ßa х,укук,, фyк1apoлик жaмияти, тaдбиpкop-лик, фaн вa тaълим инcтитyтлapининг дaги фaoлияти мух,им ax1aмиятгa эгaдиp.

Mинтaк1aни pивoжлaнтиpишдaги клacтep тaмoй-илининг энг мух,им жих^ти бу жapaëннинг бapчa иштиpoкчилapи - бoшк1apyвгa мacъyл бyлгaн кaттa sa кичик кopxoнaлap, xизмaт ^мтиш sa илмий-тaдк1ик1oт мapкaзлapи, oлий тaълим мyaccacaлapи x1aмдa oммaвий ax6opoï вocитaлapи ypтacидa дoи-мий мyлoк1oт тaшкил этиш x1иcoблaнaди. Бу тypизм клacтepини pивoжлaнтиpишдa инcтитyциoнaл мух,итнинг шaкллaнгaнлиги билaн бeлгилaнaди.

Aдабиётлар руйхати:

1. Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг «Typизм тyFpиcидaги» Koнyни. Toшкeнт ш., 2019 йил 18 июль, УРK-549-coн. ^нун x1yжжaтлapи мaълyмoтлapи миллий бaзacи, 19.07.2019 й., 03|19|549|3446-coн. http:||www.lex.uz|docs|4428097.

2. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2019 йил 5 янвapдaги ПФ-5611-coнли «^^eMorm Рecпy6ликacидa тypизмни жaдaл pивoжлaнтиpишгa oид к1Ушимчa чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa» Фapмoни. http:||lex.uz|docs|4143188.

3. Алимoв Р., Кaмилoвa М., Кypбaнoвa Д. Клacтepнaя кoнцeпция экoнoмичecкoгo paзви-тия: тeopия и пpaктикa. Taшкeнт. 2005 г. Институт экoнoмики АН РУз. С. 36.

4. Оллaнaзapoв Б.Д. ^crep ëндaшyви acocидa тypиcтик xизмaтлap cox,a^a инвecтициoн фaoлликни oшиpиш мacaлaлapи. || «Иктиcoдиëт вa иннoвaциoн тexнoлoгиялap» илмий элeктpoн жypнaли. № 1, янвapь-фeвpaль, 2019 йил. www.iqtisodiyot.uz.

5. Рyдчeнкo В.Н. Клacтepы в тypизмe: ocoбeннocти клaccификaции, пpoцecc фopмиpoвa-ния и мeтoды oцeнки || Общecтвo. Сpeдa. Рaзвитиe. - 2016, № 4. - С. 12-18.

6. Сaфapoв Б.Ш. «Миллий тypиcтик xизмaтлap бoзopини иннoвaциoн pивoжлaнтиpишнинг мeтoдoлoгик-ycлyбий acocлapини тaкoмиллaштиpиш». Дoктopлик диccepтaцияcи aвтope-фepaти. Сaмapкaнд, 2016 йил, 14-бeт.

7. Tpиллeнбepг Г. Иннoвaциoннo-клacтepный пoдxoд к paзвитию тypизмa Укpaины в ycлoвияx глoбaлизaции | Г. Tpиллeнбepг || Жypнaл eвpoпeйcкoй экoнoмики. - 2014. - №4. - Т.13. - С. 428-442.

8. Brown K. Resorts, Culture and Music: The Cape Breton Tourism Cluster | K. Brown, R. Geddes II Tourism Economics. - 2007. - Vol. 13. - № 1. - Pp. 129-141.

9. Capone, F. (2004). Regional Competitiveness in Tourism local Systems. 44th European Congress of the European Regional Science Association, Regions and Fiscal Federalism, Universidad the Porto.

10. Enright M.J. Why Clusters are the Way to Win the Game || World Link. N 5. July | N.4, August, 1990. P. 24-25.

11. Novelli, M., Schmitz, B., and Spencer, T. (2006). Networks, Clusters and innovation in Tourism:a UK Experience. Tourism Management, 27, 1141-1152.

12. Porter M.E. Clusters and the New Economics of Competition || Harvard Business Review. November-December. 1988. P. 78.

ИКТИМД BA MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHAHCЫ 2019, 11(131)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.