Научная статья на тему 'Ўзбекистонда сайёҳлик бизнесининг ривожланиш истиқболлари'

Ўзбекистонда сайёҳлик бизнесининг ривожланиш истиқболлари Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
446
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризм / туристик ресурс / рекреация / рекреацион хизматлар / туристик инфратузилма / сиҳатгоҳ / табиий ва тарихий ёдгорликлар / туризмнинг миллий модели / туристик хизматлар / туристик объект / кемпинг / сервис хизмати. / tourism / touristic resource / recreation / recreation services / touristic infrastructure / sanatoriums / natural and historical monuments / national model of tourism services / touristic object / camping / provision of services.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Халмирзаев Аҳмаджан Ахунович, Эгамбердиева Умринисо Турсунқуловна

Мақолада иқтисодиётда туристик хизматларнинг ўрни ва роли, тарихий ривожланиш хусусиятлари, Ўзбекистонда туристик бизнесни ривожлантириш омиллари, мамлакатнинг туристик салоҳияти ва уни такомиллаштириш йўналишлари илмий жиҳатдан асослаб берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим социальным наукам , автор научной работы — Халмирзаев Аҳмаджан Ахунович, Эгамбердиева Умринисо Турсунқуловна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROSPECTS OF DEVELOPING TOURISTIC BUSINESSES IN UZBEKISTAN

The article deals with the place and role of touristic services in economy, particularly in history and the factors of developing tourism in Uzbekistan, touristic potential of the country and the main trends of its perfection are scientifically substantiated.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистонда сайёҳлик бизнесининг ривожланиш истиқболлари»

Халмирзаев А.А.,

Мирзо ynyf6eK номидаги Узбекистан Миллий университети Ик,тисодиёт факультети "Минтакавий иктисодиёт ва менежмент" кафедраси мудири, география фанлари номзоди, доцент; Эгамбердиева У.Т., Мирзо УлyFбек номидаги Узбекистон миллий университети География факультети "Ижтимоий география ва демография" кафедраси катта ук,итувчиси

V ••

УЗБЕКИСТОНДА САИЕЩК БИЗНЕСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ИСТИКБОЛЛАРИ

Сайёцлик динамик, узгарувчан ва мослашув-чан тавсифга эга соца булиб, узоц тарихий босцичларни уз бошидан кечирган. Сайёцлик мам-лакат хужалигининг таркибий цисми булиб, жацон хужалигида кечаётган ижтимоий-ицтисодий узга-ришлар билан бирга узгарди, ривожланди, шакллан-ди ва такомиллашди.

"Туризм кадим замонлардан бошлаб сайёрамиз халклари уртасида дустлик ришталарини мустах,камлашга хизмат килган. Одамлар янги улкаларни кашф этиш, дунёни куриш ва билиш, савдо-сотикни ривожлантириш, маданий ва дипломатик алокаларни урнатиш максадида саёх,атга чикканлар. Савдо карвонлари йуллари кесишган, мада-ниятлар ва цивилизациялар туташган чоррах,ада жойлашгани учун Мар-

казий Осиё минтакаси бу жараёнда

w //1

мух,им урин тутган 1.

Рим империяси даврида туризм-нинг дастлабки иктисодий ресурсла-ри - давлат тасарруфидаги ва хусусий тавсифга эга булган "мех,монхона"лар ташкил этилган.

Буюк географик кашфиётлар даврида денгизчилар ва сайёх,ларнинг асо-сий максади янги х,удудларни кашф килиш ва эгаллаб олиш булганлиги

1 Узбекистон Республикаси Президенти Ислом

Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкило-ти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки. // "Халк сузи", 2014 йил

3 октябрь.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

х,еч кимга сир эмас. Саноат инкилоби даврида янги ва замонавий транспорт турлари пайдо булди. Инсонлар х,аёти байналмилаллашиб, миллат ва элатлар узаро якинлашди. Иктисодий жараёнларнинг глобаллашуви эса туризм сох,асини жадал ривожлантир-ди, сифат жих,атидан янги боскичга кутарди.

Бугунги кунда сайёх,атга чикиш х,аётий эх,тиёж, талаб ва заруриятга айланди. Хар йили ер куррасида мил-лионлаб инсонлар турли максадларни кузлаб саёх,ат киладилар, узга юрт-лар, анъаналар, халкларнинг урф-одатлари, табиатнинг гузал гушалари, тарихи, маданияти, маърифати ва ма-данияти, инсонларнинг турмуш тарзи билан якиндан танишадилар.

Инсонларнинг сайёх,лик фаолияти билан боFлик эх,тиёжлари, сох,анинг мох,ияти Халкаро туристик ташкилот (UNWTO) ва Расмий туристик ташки-лотлар Халкаро иттифоки (WCOTO) томонидан таклиф этилган концепция-да тулик акс этган.

Концепцияда таъкидланишича, инсонларнинг туристик эх,тиёжларини рекреация, хордик чикариш ва дам олиш; таниш-билишлар ва карин-дошларникига ташриф буюриш; ишбилармонлик ва профессионал максадлар; даволаниш; дин ва мукаддас жойларни зиёрат килиш ва инсонларнинг жуда куплаб жисмо-ний, иктисодий ва маънавий-ахлокий эх,тиёжлари каби турларга ажратиш мумкин.

Узбекистон туристик рекреацион хизматларни ривожлантириш имкони-

ятларини берадиган ноёб шифобахш манбаларга ва меъморчилик обидала-рига эга. Республикамизда сероводо-родли, таркибида йодли ва родонли кам минераллашган, ишкорли термоминерал манбали маъданли сув-лар мавжуд. Табиий-тоF салох,ияти ва маъданли сув манбаларининг куплиги республикада рекреацион мажмуа-лар ва сих,атгох,ларни ривожлантириш х,амда купайтириш имкониятларини оширади. Табиатнинг ноёб обидалари ва гузал гушалари эса экотуризмнинг ривожланиши истикболларини очиб беради.

Республика кадимий цивилизация-лар ва "Буюк ипак йули" чоррах,асида жойлашган. Ноёб тарихий ва маданий ёдгорликлар, Шарк уЙFOниш даври (ренесанси) архитектурасининг ноёб намуналари хорижлик сайёх,ларни узига ром этмокда.

"Нуфузли олимларнинг фикрига кура, Узбекистон давлатчилигининг шаклланиш тарихи милоддан аввалги икки мингинчи йиллардан бошлан-ган ва 3,5 минг йилдан зиёд даврни камраб олади. Кух,на Рим ва Бобил-нинг тенгдоши х,исобланган, урта аср-лар илм-фани, санъати ва мадания-тининг йирик марказлари сифатида дунёга донг таратган ва ЮНЕСКОнинг Бутунжах,он мероси руйхатига ки-ритилган Самарканд, Бухоро, Хива, Шах,рисабз шах,арлари бу заминда кадимги давлатчиликнинг шаклланиш ва ривожланиш марказлари булиб келган.

Кадимий маданиятлар бешиги булган бу шах,арларда илк ва кейин-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

ги Уpтa acpлapдaëк1 илм-фaн, тaълим-тapбия coxaлapи, xyнapмaндчилик вa caвдo-coтик кeнг pивoжлaнгaн, мyxтaшaм capoйлap, мacжид вa мaд-pacaлap бapпo этилгaн. Бyндaй гyзaл шaxapлapни бyнëд этиш учун нaфaкaт мoxиp ycтa вa кypyвчилap, бaлки мa-тeмaтикa, acтpoнoмия, физикa, apxи-тeктypa, гeoмeтpия, гeoдeзия, ceйc-мoлoгия вa кимë кaби фyндaмeнтaл фaнлapни чyкyp билaдигaн oлимлap-нинг билим вa тaжpибacи xaм кepaк бyлгaн.

Жaxoн тapиxидaги энг мухим мa-дaний вa ижтимoий-иктиcoдий axa-миятгa э^ бyлгaн yтa нoëб xoдиca - Буюк ипaк йули aйнaн aнa шу шaxapлap вa мaдaниятлap мapкaзлapи

w //1

opкaли ут^н 1.

Юкopидa aйтгaнимиздeк, rno-бaллaшyв шapoитидa инcoнлap-нинг тypиcтик эxтиëжлapи тизими-нинг paнг-бapaнглиги вa тypиcтик oбъeктлapнинг куплиги уни мaмлa-от иктиcoдиëтигa жyдa кaттa дapo-мaд кeлтиpaдигaн coxaлapдaн биpи-гa aйлaнтиpди, caйëxлик coxacининг кyлaмини кeнгaйтиpди. Бизнecнинг бу тypи билaн шyFyллaнyвчилapнинг дa-poмaдлapи opтди, тypиcтик caлoxияти юкopи мaмлaкaтлap жaxoнгa тaнилди. Caйëxлик Уpтa дapoмaдли инcoнлap-нинг мoбиллигини жyдa фaoллaшти-pиб юбopди.

Taдкикoтлapгa ^pa, xoзиpги кyндa caйëxликнинг жaxoн ЯИMдaги caлмoFи 9 фoизни, биp йиллик aйлaнмa xaжми

1 Узбвкин^и Рecпyбликacи Пpeзидeнти Иcлoм Ka-pимoвнинг БMT Жaxoн caйëxлик тaшкилoти Иж-poия кeнгaши 99-ceccияcининг oчилиш iviapoc^ w^am нутки. II '^лк cyзи", 2014 йил 3 oic^pb.

1,3 тpиллиoн АК,Ш дoллapини тaшкил этмoкдa. Жaxoндaги бaнд axoлининг 9,2 фoизи шу cox^a мexнaт килaди. UNWTO мaълyмoтлapигa кypa, дyнë бyйичa caйëxлap ^ни йилигa 4-5 фoизгa opтиб, 2013 йилдa 1,1 миллиapд нaфapдaн oшиб кeтди2.

Узбeкиcтoннинг дaвлaт му^кил-лиги^ эpишиши тypизм coxacидa дaвлaт cиëcaтининг cифaт жиxaтдaн янги тaмoйиллapини ишлaб чикиш имкoниятлapини яpaтди. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 1992 йил 27 июлдaги «Узбeктypизм» мил-лий кoмпaнияcини тaшкил килиш тyFpиcидa"ги ПФ-447-coнли фapмo-ни билaн "Узбeктypизм" миллий ^м-пaнияcи тaшкил этилди. Унгa тypизм coxacини pивoжлaнтиpиш вa миллий мoдeлини яpaтиш бopacидaги ^ëca^ ни oлиб бopиш вaзифacи юклaтилди. Mиллий кoмпaния pecпyбликaнинг тypиcтик тaшкилoтлapи фaoлиятини мyвoфиклaштиpиш, тypизмнинг бap-чa тypлapини pивoжлaнтиpиш, xo-pижий инвecтициялapни жaлб этиш, coxaнинг мoддий-тexникa бaзacини, тypизм инфpaтyзилмacини яpaтиш вa тypизм coxacидa кaдpлapни тaйëpлaш фaoлиятлapи билaн шyFyллaнaди.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Вaзиpлap Maxкaмacининг 2004 йил 28 июлдaги «Узбeктypизм» миллий кoмпaнияcи фaoлиятини янaдa тaкoмиллaштиpиш тyFpиcидa»ги 3б0-coнли кapopи би-лaн «Узбeктypизм» миллий кoмпaния-cининг acocий вaзифaлapи бeлгилaб

2 Дaвлaтoв C., Дилмoнoв К. Caйëxлик coxacидa aльтepнaтив йyнa.лишлapни pивoжлaнтиpиш иcтикбoллapи. II "Узбекистан иктиcoдий axбo-poтнoмacи", 2014, №1. -41-б.

ИКТИМД BA МОЛИЯ I ЭKОHОМИKA И ФИHAHCЫ 2014, 10

берилди1. Буларга: туризм сох,асида ягона давлат сиёсати утказилишини таъминлаш, туристик хизматлар инфратузилмаларини шаклланти-ришга кумаклашиш; туризмни ри-вожлантириш давлат дастурларини, сайёх,ларнинг мух,офаза килинишини ва хавфсизлигини таъминлаш дастурларини амалга ошириш, туристик фаолиятни тармоклараро ва минтакалараро мувофиклаштириш; туристик хизматларни сертификат-лаштириш; туризм сох,асида реклама-ахборот сиёсатини амалга ошириш; туризмни ривожлантириш сох,асига хорижий кредитлар ва инвестиция-ларни жалб этиш, хорижий мамла-катлар, шунингдек, хорижий компа-ниялар билан х,амкорликнинг узок муддатли дастурларини ривожлантириш; туризм сох,аси учун кадрлар-ни тайёрлаш, кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш чора-тадбирлари мажмуасини амалга ошириш, туризм тармок фанини ривож-лантиришга кумаклашиш ва х,.к.лар киради.

Тадкикотлар Узбекистонда тари-хий, маданий, археологик, кадимий архитектура сох,асидаги ноёб объ-ектларнинг сони етти мингдан ортиклигини курсатмокда. Булар-нинг барчаси Республика Хукумати томонидан сайёх,лик хизматлари сох,асини кенгайтиришга ва ривож-лантиришга эътиборнинг кучлилигини ва сох,а ривожи учун муносиб шарт-

1 Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,кама-сининг 2004 йил 28 июлдаги «Узбектуризм» мил-лий компанияси фаолиятини янада такомиллаш-тириш туFрисида"ги 360-сонли карори. // http:// www.lex.uz/Pages/GetAct.aspx?lact_id = 344658

шароитлар яратиб берилаётганлиги-ни курсатмокда. Олиб борилаётган таъсирчан чора-тадбирлар янги иш уринларининг ташкил этилиши, ах,оли фаровонлигининг усиши, валюта ва солик тушумларининг купайиши учун катта имконият яратмокда.

Мустакиллик йилларида туризм сох,асининг ривожланиши учун мус-тах,кам конуний-х,укукий асос яра-тилди. Сох,ага оид 200 га якин конун, конуности ва идоравий х,ужжатлар кабул килинган. Халкаро х,амкорлик борасида 45 та х,укуматлараро, 44 та минтакавий ва 17 та вакиллик шарт-номалари имзоланган2.

Конун х,ужжатлари орасида Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,камасининг 2014 йил 13 мартда-ги "Туризм фаолиятини амалга ошириш ва лицензиялаш тартибини та-комиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида"ги 60-сонли карори мух,им ах,амиятга эга булди. Карорда туристик фаолиятни олиб бориш билан боFлик лицензия талаблари, шартла-рига ва туроператорларнинг Низом жамFармаси х,ажми билан боFлик та-лабларга узгартиришлар ва енгил-ликлар киритилганлиги эътиборга лойикдир.

2004 йилда Самарканд шах,рида Халкаро туристик ташкилотнинг вако-латхонаси иш бошлади. Унинг асосий вазифаси булиб, "Буюк ипак йули"да жойлашган мамлакатлар ва халкаро ташкилотларнинг саъй-х,аракатларини мувофиклаштириш ва ривожлантириш х,исобланади.

2 Манба: http://uzbektourism.uz/index.php/ru/ press-relizi/323-press-reliz-2

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

Caйëxлик бизнecининг жaдaл pи-вoжлaнишидa минтaкaвий дacтypлap-нинг axaмияти бeкиëc xиcoблaнaди. Рecпyбликaмизнинг Хopaзм, Caмap-кaнд, Toшкeнт вa Кaшкaдapë вилoят-лapидa aмaлгa oшиpилaëтгaн caйëxлик бизнecини pивoжлaнтиpиш дacтypлa-pи бун^ миcoл бyлaди. Mинтaкaвий дacтypлapдa тypиcтик oбъeктлapгa oлиб бopyвчи йyллapни тaъмиpлaш, caйëxлик мapкaзлapининг мyxaн-диcлик инфpaтyзилмacини яxшилaш, мexмoнxoнaлap, pecтopaнлap, иcти-poxaт бoFлapи, бoyлинг-клyблap вa кyнгилoчap oбъeктлap кypиш мaca-лaлapигa кaттa эътибop бepилгaн. Taъкидлaш жoизки, ушбу дacтypлap дoиpacидa peжaлaштиpилгaн бapчa ишлap мyддaтидaн oлдин вa cифaтли тapздa aмaлгa oшиpилмoкдa.

Бугунги кyндa Узбeкиcтoндa б8б тa мexмoнлapни кутиб oлиш вocитaлa-pи мaвжyд булиб, yлapдaги нoмep-лap фoнди 19211 тaни, yлapдaги жaми жoйлapнинг coни б2117 нaфapни тaш-кил этaди. Keйинги йиллapдa кaтop мexмoнxoнa, тypиcтик бaзaлap вa кeмпинглap, yнчa кaттa бyлмaгaн xy-cycий мexмoнxoнaлap ишгa тyшиpил-ди. Узбeкиcтoндa тypиcтик фaoлият билaн шyFyллaниш учун мaxcyc pyx-caтнoмaлapгa э^ бyлгaн, тypли мулк шaкллapигa мaнcyб 550 дaн opтик тaшкилoтлap фaoлият кУpcaтмoкдa, yлapнинг aкcapияти xycycий фиpмaлap Xиcoблaнaди1. Бугунги кyндa тypиcтик oким вa тypиcтик xизмaтлap xaжмидa

1 Typиcтичecкий пoтeнциaл Узбeкиcтaнa paciei.

II "Дeлoвoй пapIнep", 2-8 oкIябpя 2014 г., №40 (10б8). -C. 19.

xycycий бизнecнинг caлмoFи 90 фoиз-ни тaшкил этмoкдa.

Typиcтик oбъeктлap, мexмoнxoнa, тpaнcпopт вa бoшкa инфpaтyзилмa oбъeктлapи pecпyбликa xyдyдлapи бyйлaб нoтeкиc тaкcимлaнгaн. 7б,2 фoиз caйëxлap Caмapкaнд, Бyxopo, Хивa вa Toшкeнтгa тaшpиф бyюpa-дилap, кoлгaн 24,б фoиз caйëxлap ФapFOнa вoдийcи вa pecпyбликa жa-нyбидa жoйлaшгaн yчтa вилoятдa-ги диккaтгa caзoвop жoйлapгa caëxa! килaдилap. Cтaтиcтик интepнeт cУpoв мaълyмoтлapигa кypa, Узбeкиcтoнгa тaшpиф бyюpyвчилapнинг 39 фoизи-ни тapиxий вa мeъмopчилик oбидa-лapи, 24 фoизини эca миллaтимиз мa-дaнияти, aнъaнaлapи вa тypмyш тapзи кизиктиpиши мaълyм булди2.

Хopижий caйëxлapнинг кaттa киcми (90%) MДX мaмлaкaтлapидaн тaшpиф бyюpaдилap. Улap, acocaн, КoзoFиcтoн (47,9), Рoccия (28,3%), ^жики^н (8,б%), КиpFизиcтoн (7,8%) вa Typ^ мaниcтoн (б,2%) кaби мaмлaкaтлap-дaн кeлгaн caйëxлap xиcoблaнaди. Caйëxлap Узбeкиcтoнгa xycycий, ишби-лapмoнлик (87,2%), xopдик чикapиш, дaм oлиш вa peкpeaция мaкcaдлapидa (10,б%) кeлaдилap.

Xoзиpдa бизнинг мaмлaкaтимизгa caйëxлapни жaлб этиш ишлapидa l^a-лия, Иcпaния, Фpaнция, Япoния, Хи-юй, Буюк Бpитaния, Рoccия, Гoллaн-дия, Вeнгpия, Cингaпyp вa бoшкa шу кaби мaмлaкaтлapнинг 214 дaн opтик xopижий тypиcтик кoмпaниялapи фao-лият кУpcaтмoкдaлap3.

2 www.uzbektourism.uz

3 http:||uzbektourism.uz|index.php|ru|press-relizi|323-press-reliz-2

ИKТИCОД BA МОЛИЯ I Э^ОМИ^ И ФИHAHCЫ 2014, 10

Туризм сох,асининг моддий-техника базаси такомиллашиб бормокда, аммо унинг таксимланишида узига хос жих,атлар куринади. Мамлакат туризм сох,аси моддий-техника ба-засининг 40%и пойтахт ва пойтахт вилоятининг х,иссасига туFри кела-ди; 37%и Самарканд, Бухоро ва Хо-разм вилоятида, 16%и ФарFOна во-дийсида ва Сурхондарё вилоятида жойлашган. Узбекистон х,удудининг 50%идан о ртиFин и ташкил этувчи колган вилоятларнинг х,иссасига туризм иктисодий салох,иятининг атиги 7%и туFри келади1.

Юртимизга ташриф буюраётган хо-рижлик сайёх,ларнинг сони йилдан йилга ортиб бормокда. 2012 йилда Узбекистонга 50 дан ортик мамла-катдан 1895 минг нафар хорижлик турист ташриф буюрган булса, 2013 йилда уларнинг сони 2029 минг на-фардан ортиб кетди. Сайёх,ларнинг аксарият кисми МДХ (КозоFистон, Россия, Тожикистон ва бошка давлат-лар), Fарбий Европа (Франция, Германия, Италия, Бельгия, Испания ва бошка давлатлар), Жануби-шаркий Осиё (Япония, Корея Республикаси, Хиндистон, Покистон, Хитой ва бошка давлатлар) ва Тинч океани минтакаси (Малайзия, Индонезия ва Сингапур) мамлакатларидан ташриф буюради-лар2.

1 www.//bibliofond.ru/view.aspx?id = 14748

2 http://www.uzbektourism.uz/index.php/ru/

novosti-turizma-uzbekistan/952-27-sentyabrya-ves-mir-otmechaet-vsemirnyj-den-turizma

2013 йилда туристик хизматлар (туроператорлар ва мех,монхона х,ужаликлари хизматлари)дан туш-ган фойда 306,7 млрд сумни ташкил этиб, йилига уртача 17%га ортиб бормокда. 2013 йил якунларига кура, туристик экспорт х,ажми 615 млн АКШ долларини ташкил этди. Ички туризм х,ам фаол ривожланмокда. 2013 йилда туроператорлар томонидан 220 мингга якин фукароларга хизмат курсатилди. Шу йилда мех,монхона хужаликлари томонидан 750 мингга якин узбекистонликларга хизматлар курсатилди. 2005 йилда эса ушбу курсаткич 322 минг кишини ташкил этган3.

Узбекистонга хорижий сайёх,ларни жалб этишнинг мух,им тамойиллари-дан бири сайёх,нинг дам олиши, яша-ши, х,ордик чикариши ва кунгил очи-ши учун муносиб шарт-шароитлар яратиб бериш х,исобланади. Бизнинг максадимиз мамлакатимизга мех,мон булиб келган сайёх, узини уйидагидек х,ис килиши, хотиржам, танловининг туFрилигига ишончи комил булиши ва саёх,атидан рух,ий ва жисмоний коникиш олиши х,амда ижобий таъ-сирланишига эришиш х,исобланади.

Республика бу борада ибратли иш-лар амалга оширилмокда. Масалан, сайёх,лик инфратузилмаси жах,он андазаларига мос тарзда ривож-лантирилмокда. Тарихий ва архитектура ёдгорликлари реставрация ва консервация килинмокда. Мех,монхона

3 Уша жойда.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

ва йуллар к,урилмок,да, сайёхлар учун сервис ва транспорт хизматла-ри курсатилмокда. Транспорт марш-рутларининг Fайриоддий ва бетакрор йуналишларини яратишга эътибор кучайтирилмокда. Транспортларда ташувларнинг нархларини шакллан-тиришнинг мослашувчан усулларига эътибор кучайтирилмокда.

Мехмонларга тижорат банклари-нинг куп тармокли тизими турли мо-лиявий хизматларни курсатмокда. Республикамизнинг уяли алока хиз-матлари билан камраб олинганли-ги сайёхлар учун куп кулайликлар яратмокда. Бу тадбирларнинг барчаси нафакат халкаро туризмнинг, балки ички туризмнинг ривожланиши учун хам кулай шароит, имконият ва вази-ятлар яратмокда.

Узбекистоннинг туристик имко-ниятларини дунёга намоён килиш максадида турли даражадаги ярмарка ва кургазмаларда фаол иштирок этиб келинмокда. Лондондаги туристик ярмаркада жахоннинг 200 дан ортик мамлакатидан таникли фир-малар ва компаниялар иштирок этадилар. Ярмарканинг эътиборли жихати шундаки, Узбекистон стенд-лари ва кургазмалари хорижий таш-килотларнинг вакилларида доимо катта кизикиш уЙFOтиб келган. Бу Узбекистонда соханинг жадал ривожланиши имкониятини берувчи таъ-сирчан чора-тадбирларнинг натижаси хисобланади.

Сайёхлик сохасида хусусий сектор фаолиятини янада ривожлантириш, хизматларда уларнинг улушини оши-риш, фаолиятини лицензиялаш тарти-бини соддалаштириш ва такомиллаш-тириш, сохада фаолият курсатаётган кичик бизнес субъектларининг тад-биркорлик фаолияти учун кушимча шарт-шароитларни яратиб бериш, мехмонларни руйхатга олишнинг сод-далаштирилган тартибини жорий этиш соханинг ракобатбардошлигини янада орттиради. Сайёхларни жойлаш-тирувчи оилавий корхоналар хамда Узбекистон Республикаси фукаролари учун мулжалланган операторлар-нинг устав фонди микдори камай-тирилганлиги хам сохадаги ижобий узгаришлардан бири хисобланади.

Сайёхлик сохасини жадал ривожлантириш учун юкори малакали кадрлар тайёрлашга жиддий эътибор каратилмокда. Бугунги кунда Узбекистонда замонавий мутахас-сислар тайёрлайдиган 5 та олий укув юрти, жумладан, Сингапур менеж-ментни ривожлантириш институти-нинг Тошкент филиали ва шунингдек, 11 та касб-хунар коллежи фаолият курсатмокда.

"Узбектуризм" МК кошидаги Республика укув-консалтинг маркази-да гид-экскурсоводлар, туристик ва ресторан-мехмонхона бизнес мене-жерлари, чет эл ошхонаси ошпазла-рини тайёрлаш, туроператорлик ва мехмонхона фаолиятини ташкил этиш буйича доимий равишда фаолият

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

курсатувчи курслар ташкил этилган. 2014 йилнинг узида марказ томони-дан 796 нафар туризм сох,аси мута-хассислари кайта тайёрлаш ва малака ошириш курсларини утадилар, шу-лардан 342 нафари кайта тайёрлов, 344 нафари малака ошириш курслари, 110 нафари эса х,алкаро семинар ва мастер-классларда иштирок этдилар1.

Бугунги кунда сох,ада фаолият курсатувчи персоналнинг тайёргар-лик даражаси, курсатилаётган хизмат-лар сифати жуда юкори, аммо айрим Fарб мамлакатларида кабул килинган юкори стандартлар даражасига етиш учун бироз вакт кераклиги барчага аёндир.

Фикримизча, давлат даражасида хо-рижий сайёх,лар учун сифатли хизмат-ларни таклиф этиш жараёнига илFор технологиялар, билимларни жалб этиш ах,оли бандлигини ошириш иш-ларига х,ам ёрдам беради.

Олиб борилган тадкикотлар Узбе-кистоннинг туризм ва экотуризм бо-расида катта салох,иятга эга эканли-гини курсатади. Бунга ноёб табиий объектлар, бой маданий-тарихий ме-рос, узбек миллий маданиятининг кадимий анъаналари, туризм инфра-тузилмаси, мех,монхоналар ва хизмат курсатиш тизимининг ривожланган-ланганлиги катта имкониятлар яра-тади.

Туризм ва сервис сох,асидаги эр-кинлаштириш тадбирлари миллий туристик хизматлар бозорининг

1 http://uzbektounsm.uz/index.php/ru/novosti-turizma-uzbekistan/975-reaNzovan-kompleks-mer-po-podgotovke-kvalifitsirovannykh-kadrov-dlya-sferУ-turizma-v-uzbekistane

баркарорлигини оширади, со^а им-кониятларини кучайтиради. Миллий туристик индустрия арзон ва сифатли хизматларга эга булади ва ракобатбардошлиги даражаси ортади.

Юкоридагилардан хулоса килиб ай-тиш мумкинки, Узбекистонда туризм со^асини ривожлантириш куйидаги йуналишлар буйича амалга оширили-ши лозим:

- халкаро иктисодий алокалар ти-зимида миллий туризмнинг ривожла-ниш имкониятларини тах,лил килиш ва ракобат устунлигини таъминловчи турларини жадал ривожлантириш;

- мамлакатнинг туристик сох,аси-нинг ракобатбардошлигини таъмин-лайдиган муаммоларни аниклаш ва унинг илмий асосланган йуналиш-ларини топиш;

- туризм сох,асида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожла-ниши учун янада кенг имкониятларни очиб бериш;

- халкаро андазалар асосида туристик хизматлар сифатини таъминлаш-нинг окилона бошкаруви тизимига эътиборни кучайтириш;

- туризм сох,асига инновацион тех-нологияларни жалб этиш;

- туристик сох,а учун кадрлар тайёрлаш тизимини янада такомиллаш-тириш;

- олий таълим муассасалари ва касб-х,унар коллежларидаги таълим жараёнига туристик ва мех,монхона бизнесини ривожлантириш имкониятларини берувчи ахборот-ком-муникацион ва амалий дастурларни жорий этиш ва х,.к.лар.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

ИКТИСОДИЁТНИНГ РЕАЛ СЕКТОРИ / РЕАЛЬНЫЙ СЕКТОР ЭКОНОМИКИ 23

Адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки. // "Халк сузи", 2014 йил 3 октябрь.

2. Узбекистон Республикасининг 1999 йил 20 августдаги "Туризм туFрисида"ги 830-1-сонли Конуни.

3. Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,камасининг 2004 йил 28 июлдаги «Узбектуризм» миллий компанияси фаолиятини янада тако-миллаштириш туFрисида"ги 360-сонли Карори.

4. Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,камасининг 2014 йил 13 мартдаги "Туризм фаолиятини амалга ошириш ва лицензиялаш тартибини такомиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида"ги 60-сонли карори.

5. Давлатов С., Дилмонов К. Сайёх,лик сох,асида алтернатив йуна-лишларни ривожлантириш истикболлари. // "Узбекистон иктисодий ахборотномаси", 2014, №1. -40-43-б.

6. Тухлиев И., Сафаров Б. Сайёх,лик хизматлари бозорини ривожлан-тиришнинг истикболли йуналишлари. // "Узбекистон иктисодий ахборотномаси", 2014, №1. -44-48-б.

7. Туристический потенциал Узбекистана растет. // "Деловой партнер", 2-8 октября 2014 года, №40 (1068). -С. 19.

8. Козырев В.М. и др. Экономика туризма. - М.: Российская международная академия туризма, 2001. -С. 312.

9. http://uzbektourism.uz/index.php/ru/press-relizi/323-press-reliz-2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. http://www.uzbektourism.uz/index.php/ru/novosti-turizma-uzbekistan/952-27-sentyabrya-ves-mir-otmechaet-vsemirnyj-den-turizma

11. http://uzbektourism.uz/index.php/ru/novosti-turizma-uzbekistan/975-reaПzovan-kompleks-mer-po-podgotovke-kvalifitsirovannykh-kadrov-dlya-sfery-turizma-v-uzbekistane

12. www//bibliofond.ru/view.aspx?id = 14748

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2014, 10

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.