Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ГЕНОФОНДИДАГИ ИСТИҚБОЛЛИ МАНЗАРАЛИ АССОРТИМЕНТЛАРНИ ТУРЛИ СОҲАЛАРДА ФОЙДАЛАНИШ УЧУН ТАВСИЯ ЭТИШ'

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ГЕНОФОНДИДАГИ ИСТИҚБОЛЛИ МАНЗАРАЛИ АССОРТИМЕНТЛАРНИ ТУРЛИ СОҲАЛАРДА ФОЙДАЛАНИШ УЧУН ТАВСИЯ ЭТИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
13
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
ассортимент / мелиорация / фармацевтика / тур / доривор / ўрмон хўжалиги / интродуцент / кўкаламзорлаштириш / кимё саноати.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Наргиза Рахимова, Элдор Темиров

Мақолада Тошкент Ботаника боғининг умумий генофонидидан ташқи муҳит омилларига чидамли ҳисобланган 43 та оила, 78 та туркумга мансуб 138 та тур ҳамда 8 та форма, шунингдек, боғнинг айнан Марказий Осиё экспозициясидан 19 та оила, 39 туркумга мансуб 147 та тур дарахт ва буталар 6 та соҳада фойдаланиш учун тавсия этилган. 14 та маҳаллий терак турлари эса ёғочсозликда фойдаланиш учун тавсия этилган. Шу билан бирга Республикамизнинг барча вилоятлари иқлим шароитларида ўса оладиган 2 тур дарахт ва 4 турдаги буталар ҳақида маълумотлар келтирилган бўлиб, ушбу турлар келгусида Республикамиз турли тармоқларида фойдаланилаётган ассортиментлар хилма-хиллигини ошириш имконини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Наргиза Рахимова, Элдор Темиров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ГЕНОФОНДИДАГИ ИСТИҚБОЛЛИ МАНЗАРАЛИ АССОРТИМЕНТЛАРНИ ТУРЛИ СОҲАЛАРДА ФОЙДАЛАНИШ УЧУН ТАВСИЯ ЭТИШ»

УУТ 581.165:675.3

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОГИ ГЕНОФОНДИДАГИ ИСТЩБОЛЛИ МАНЗАРАЛИ АССОРТИМЕНТЛАРНИ ТУРЛИ СО^АЛАРДА ФОЙДАЛАНИШ УЧУН ТАВСИЯ

ЭТИШ

*Наргиза Рахимова 2Элдор Темиров

1УзР ФА Ботаника институти хузуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богининг катта илмий ходими2PhD, УзР ФА Ботаника институти хузуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника боги илмий ходими 1nargizarah1980@mail.ru 2eldor.temirov.87@mail.ru тел.: 93 511 92 62 https://doi.org/10.5281/zenodo.10085257 Аннотация. Мацолада Тошкент Ботаника богининг умумий генофонидидан ташци му%ит омилларига чидамли %исобланган 43 та оила, 78 та туркумга мансуб 138 та тур %амда 8 та форма, шунингдек, богнинг айнан Марказий Осиё экспозициясидан 19 та оила, 39 туркумга мансуб 147 та тур дарахт ва буталар 6 та со%ада фойдаланиш учун тавсия этилган. 14 та ма%аллий терак турлари эса ёгочсозликда фойдаланиш учун тавсия этилган. Шу билан бирга Республикамизнинг барча вилоятлари ицлим шароитларида уса оладиган 2 тур дарахт ва 4 турдаги буталар %ацида маълумотлар келтирилган булиб, ушбу турлар келгусида Республикамиз турли тармоцларида фойдаланилаётган ассортиментлар хилма-хиллигини ошириш имконини беради.

Калит сузлар: ассортимент, мелиорация, фармацевтика, тур, доривор, урмон хужалиги, интродуцент, кукаламзорлаштириш, кимё саноати.

Аннотация. В статье рекомендованы 138 видов и 8 форм, относящихся к 78родам и 43 семействам из общего генофонда Ташкентского Ботанического сада, которые считаются устойчивыми к внешним факторам окружающей среды, также 147 видов деревьев и кустарников из экспозиции Центральной Азии сада, принадлежащих к 39родам и 19 семействам для использования в 6 отраслях. 14 местных видов тополей рекомендованы для использования в деревообрабатывающей промышленности. Также приводятся данные о 2-х видах деревьев и 4 видах кустарников, которые могут произрастать в климатических условиях всех регионов нашей республики, эти виды позволят в будущем увеличить разнообразие ассортимента, используемого в разных отраслях нашей республики.

Ключевые слова: ассортимент, мелиорация, фармацевтика, вид, лекарственный, лесное хозяйство, интродуцент, озеленение, химическая промышленность.

Abstract. The article recommends 138 species and 8 forms belonging to 78 genera and 43 families from the general gene pool of the Tashkent Botanical Garden, which are considered resistant to external environmental factors, as well as 147 species of trees and shrubs from the Central Asian exposition of the garden belonging to 39 genera and 19 families for use in 6 industries. 14 localPopulus species are recommendedfor use in the woodworking industry. There are also data on 2 species of trees and 4 species of shrubs that can grow in the climatic conditions of all regions of our republic, these species will allow in the future to increase the diversity of the assortment used in different industries of our republic.

Keywords: assortment, land reclamation, pharmaceuticals, species, medicinal, forestry, introduced, landscaping, chemical industry.

Кириш

Дунёда биологик хилма-хилликни саклаш, флорани мухофаза килиш ва улардан окилона фойдаланиш глобал муаммолардан биридир. Биологик хилма-хилликни глобал бахолаш буйича UNEP маълумотларига кура, бугунги кунда турли хил омиллар натижасида 30000 дан ортик усимлик ва хайвон турлари йук булиб кетиш хавфи остида турибди. Шу муносабат билан табиий флоранинг манзарали, ноёб ва йуколиб бораётган турларини аниклаш ва саклаш йулларини ишлаб чикиш - хозирги кунда долзарб масалалардан биридир. Бугунги кунда усимликларнинг купгина йуколиб кетиш хавфи остидаги турлари Ботаника богларида сакланиб келинмокда.

Дунё буйича Ботаника богларининг асосий вазифаларидан бири - янги усимлик турларини йигиш (коллекция килиш), интродукция килиш, ноёб, камёб, истикболли турларни саклаш ва купайтиришдан иборатдир. Хрзирги вактда дунёнинг 153 мамлакатида 2200 дан ортик Ботаника боглари мавжуд булиб, уларнинг коллекциялари сони юздан ун минглаб таксонларга кадар узгариб туради. Европада 400 дан ортик Ботаника боглари, А^Ш да эса 200 га якини маълум. Собик СССР да 150 та Ботаника боглари мавжуд эди. Ботаника богларининг асосий тадкикот вазифаси - янги фойдали истикболли усимлик турларини топиш ва уларни маданийлаштиришдир [1]. Ботаника боглари анъанавий систематика ва кишлок хужалиги, урмон хужалиги ва тиббиёт сохалари уртасида биологик хилма-хилликни урганиш ва саклаш юзасидан узаро куприк вазифасини уташ учун узига хос имкониятларга эга [2].

Ботаника боглари табиий флоранинг биологик хилма-хиллигини, шу жумладан, доривор, хушбуй, манзарали ва бошка фойдали усимликларни мухофаза килишнинг мухим бугини булиши керак. Хрзирги вактда ботаника муассасалари олдида биринчи навбатда усимлик дунёси генофондини урганиш ва саклаб колиш вазифаси турибди. Шунингдек, нафакат кимматли, истикболли ва фойдали, балки ноёб, йуколиб кетиш хавфи остида турган усимлик турларини хам кейинчалик табиий ценозларига кайтариш учун уруг ва кучат материалларини етказиб беришдек мухим вазифаларни амалга ошириши зарур. Ботаника богларидаги мавжуд тупланган ва тупланаётган тирик усимликлар коллекциялари кенг куламли илмий тадкикотлар учун асос булиб хизмат килиши керак, бунинг асосида усимликларни маданийлаштиришга тадбик этиш, уларнинг истикболлари тугрисида хулосалар чикариш, шахарларни ободонлаштириш ва кукаламзорлаштириш амалиётига жорий этиш зарур. Турларнинг онтогенези, антэкологияси, уруг махсулдорлиги ва уругларнинг сифатини урганишга катта эътибор каратиш лозим [3].

Ноёб ва йуколиб кетиш хавфи остида булган усимликларнинг генофондини саклаб колиш энг йирик МДХ, Ботаника боглари [4, 5, 6, 7, 8, 9, 10], шунингдек, узок хориждаги етакчи халкаро илмий-тадкикот марказлари - International Center for Tropical Botany (А^Ш), Кушлан тропик Илмий Институти (А^Ш), Табиатни мухофаза килиш маркази (Хитой), Жанубий Хитой Ботаника боги (Хитой), Ботаника богларини мухофаза килиш халкаро ташкилотлари [11, 12, 13, 14, 15] томонидан фаол ишлаб чикилаётган глобал муаммодир. Узбекистонда "Усимлик дунёсини мухофаза килиш ва ундан фойдаланиш тугрисида" ги конун (1997 йил 26 декабрдаги 543-1-сон), Вазирлар Махкамасининг "Усимлик дунёси генофондини мухофаза килиш тугрисида"ги (2011 йил 26 августдаги 243-сон; 2014 йил 20 октябрдаги 290-сон; 2015 йил 30 сентябрдаги 278-сон, 2017 йил 21 апрелдаги 5024-сон) ва "Усимлик ва хайвонот олами биологик хилма-хиллигини асраш" (2017 йил 4 сентябрдаги ПК-3256-сон) буйича бир катор карорлар кабул килинган.

Бугунги кунда юртимизда УзР ФА Ботаника институти хузуридаги академик Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богида табиий шароитларда усадиган усимликлар дунёсини хар томонлама урганиш, мухофаза килиш, кайта тиклаш, улардан окилона фойдаланиш, интродукцияси, купайтириш ва етиштириш, урганилган усимликларни манфаатдор сохаларга тавсия этиш ишлари устида илмий-тадкикот ишлари олиб борилади.

Тошкент Ботаника богининг асосий кисми Шимолий Америка, Европа-Крим-Кавказ, Узок Шарк, Шаркий Осиё ва Марказий Осиё дендрофолораларига ажратилган. Ботаника богида узок йиллар давомида олиб борилган илмий изланишлар натижасида атроф-мухит холатини яхшилашга самарали хизмат киладиган юкори манзарали дарахтлар, буталар, ут усимликларнинг кенг ассортименти яратилган.

Ботаника боги уз фаолияти давомида дарахт ва буталарнинг 2000 дан ортик тур ва формалари, 900 дан ортик ут усимликлар, 2100 дан ортик манзарали гулларнинг нав ва формалари, ёпик грунт шароитида 950 дан ортик тропик ва субтропик усимликлар устида интродукцион тадкикотлар олиб бормокда. Бугунги кунда Тошкент Ботаника богининг Дендрология лабораторияси тадкикот объектлари - 188 та оила, 322 туркум, 914 тур ва 39 та формадан иборат ноёб, камёб, истикболли, ёввойи турдаги дарахт ва буталар хисобланади. Коллекциялардаги мавжуд дарахт ва буталар жами 5 та дендрофлора (Шимолий Америка, Марказий Осиё, Европа-Крим-Кавказ, Шаркий Осиё, Узок Шарк) таркибида мужассамлашган.

Тадкикотнинг методологияси ва объекти

Тадкикот ишлари куйидаги келтирилган услублардан фойдаланилган холда олиб борилди: интродуцент дарахтларнинг истикболлиларини аниклаш ва чидамлилигини ошириш буйича - Р.В. Вафин, В.П. Путенихин [16], С.В. Залесов, Е.П. Платонов [17], Т.П. Деденко, Е.П. Хазова [18], С.В. Колмукиди, Е.А. Крюкова [19]; интродуцент дарахт турларининг мониторинги, уларнинг санитар холати, тана ва кронасининг сифати, шунингдек, манзаралилиги буйича С.Л. Рысин, Л.С. Плотникова, Е.М. Немова ва бошк. [20]; С.Л. Рысин, Н.А. Трусов, И.О. Яценко ва бошк. [21].

Амалий ахамияти: олинган натижаларни амалиётга жорий этиш оркали Республикамизда урмон фондига кирмайдиган ерлардаги мавжуд барча дарахт ва буталарни инвентаризация килиш, электрон базасини яратиш хамда уларни ракамлаштириш имконини беради.

Интродукция шароитида махаллий хамда чет эл флораларига мансуб дарахт ва буталарнинг биологиясини урганиш оркали кукаламзорлаштириш хамда урмон хужалиги сохаларига истикболли булган турларни интеграция килиш имконини беради.

Янги турдаги ассортиментларни интродукция килиш ва купайтириш - усимликлар биохилма-хиллигини саклаб колиш ва улардан кенг фойдаланишда хизмат килади.

Тадкикот натижалари ва мухокамаси

Тошкент Ботаника богига интродукция килинган 188 та оила, 322 туркум, 914 тур ва 39 та формалардан кукаламзорлаштиришда фойдаланиш учун умумий холда 43 та оила, 78 та туркум, 138 та тур хамда 8 та формадан иборат ассортиментлар тавсия этилди. Тавсия этилаётган ассортиментлардан урмон хужалиги, фармацевтика, кукаламзорлаштириш хамда ободонлаштириш сохаларида фойдаланиш мумкин. Жумладан, Тошкент вилояти учун 138 та тур 8 та форма, Наманган вилояти учун 137 та тур 8 та форма, Фаргона вилояти учун 138 та тур 8 та форма, Навоий вилояти - 82 та тур, 2 та форма, Бухоро вилояти - 82 та тур, 2 та форма, Андижон вилояти учун 138 та тур, 8 та форма, Самарканд вилояти учун

118 та тур, 7 та форма, ^ашкадарё вилояти учун 104 та тур, 5 та форма, Сyрхондарё вилояти учун 103 та тур, 5 та форма, Сирдарё вилояти учун 98 та тур, 2 та форма, Жиззах вилояти учун 117 та тур, 6 та форма, Хоразм вилояти учун 74 та тур, 2 та форма ва ^оракалпогистон Республикаси учун 75 та тур ва 2 та формалар тавсия этилди (1-расм).

160

139 139 139 139 13S

140

■ Кукаламзорлаштириш "Урмончилик, ёгобоб Фармацевтика О;ик <>i:k:ii Киме саиоатн Мелиорация

1 -расм - Ассортиментлардан вилоятлар кесимида фойдаланиш учун тавсия этиш

Шунингдек, Ботаника богининг Марказий Осиё экпозициясига мансуб 19 та оила, 39 туркум, 147 та тур дарахт ва буталар фойдаланиш сохалари буйича тулик тахлил килинди хамда тегишли кулланилиш сохаларига кимматли хужалик белгиларга караб тавсия этилди. Дендрофлоранинг айрим турларини учта-туртта сохада фойдаланиш учун тавсия этиш мумкин.

Урмон хужалиги хамда кишлок хужалигининг богдорчилик, фармацевтика сохаларида куллаш мумкин булган, фойдаланилаётган ва янги истикболли турлардан -Juglans regia L. (Juglandaceae), Ribes saxatile Pall. (Saxifragaceaе), Celtis caucasica Willd. (Ulmaceae), Ficus carica L., Ficus afganica Drob. (Moraceae), Amygdalus communis L., Amygdalus vavilovii L., Armenica vulgaris Lum., Malus sieversii (Led.) M.Roem., Malus niedzwetzkyana Dieck., Malus kirghisorum An.Theod. et al., Malus domestica L., Padellus mahaleb (L.) Bork., Padellus racemosa Lam., Prunus sogdiana Vass., Prunus divaricata Ledeb., Prunus persika L., Prunus spinosa L., Prunus mirabilis Sutn.sp.(f. appendix), Prunus ferganica Liner., Prunus silvestris M. Pop., Prunus darvasica Temberg., Prunus pissardii Corr., Prunus domestica L., Prunus cerasifera EhvH., Pyrus regelii Rehd., Pyrus communis L., Pyrus asiae-mediae Maleev, Pyrus korshinskyi Litw., Cydonia oblonga Mill., Vitis vinifera L., Crataegus songarica C. Koch., Crataegus pontica K. Koch., Crataegus pseudoazarolus M. Pop., Cerasus jacquemontii (Hook.), Rubus sanguineus Friv., Rubus caesius L., Rubus turcomanicus Freyn., Rosa canina L., (Rosaceae). Ziziphusjujube Mill. (Ramnaceae), Pistacia vera L. Pistacia atlantica var (domestica) (Anacardiaceae).

Данакмевали ва доривор дарахтлардан 6 та оила, 18 та туркумга мансуб 43 та тур тавсия этилди. Ассортиментлар кам тавсия этилган вилоятлар - Навоий, Бухоро, Хоразм хдмда ^оракалпогистон республикасидир. Кам ассортиментлар тавсия этилиши ушбу вилоятларда тупрокнинг шурлиги хамда об-хавонинг иссик ва кургокчил булиши билан изохланди.

Шу билан бирга махдллий терак турларидан урмон хужалиги, ёгочсозлик хдмда урмон мелиорациясида фойдаланиш учун 14 та куйидаги турлар тавсия этилмокда: Populus pyramidalis Rozier., P. alba L., P. bolleana Lauche., P. talassica Kom., P. pruinoza Shrenk., P. ariana Dode., P. nigra L., P. niwea Wild., P. bachofenii Vierzb., P. densa Ком., P. diversifolia Shrenk., P. afganica (Aitch.) et Hemsl., P. uzbekistanca Kom., P. laurifolia Ldb. Теракнинг кургокчиликка чидамли тури - Populus pruinosa Shrenk. Навоий, Сурхондарё вилоятлари учун кургокчиликка чидамли тур сифатида тавсия этилди.

Тавсия этилаётган ассортиментларнинг тармоклар буйича таксимланиши 2- расмда келтирилган.

мелиорация (52) Коллекцияда ги умумий дарахт к а бутал арнинг 15,1 % тавсия ЭТИЛДIX

кимё кткаламюрлпшгириш С29) ози к;- о в к;ат <Ю)

фя риа цевтика (48)

Урмон ёгочбоп (73)

2-расм - Тавсия этилаётган ассортиментларнинг тармоклар буйича таксимланиши

^ургокчил, иссик, чул худудларида табиатда ёввойи холда усаётган Tamarix ramosissima Ld., Tamarix florida Bge., Tamarix arceuthoides Bge., Paliurus spina -cristii Mill., Acer semenovii Regel.et Herd., Acer turkestanicum (Pax) A.E. Murray, Ulmus androssowii Litv., Tamarix hohenackeri Bge. Pax., Acer turcomanicum Pojark., Caragana acanthophilla Kom., Caragana turkestanica Kom., Cercis griffithii Boiss., Colutea arborescens L. лардан фойдаланиш мумкин. Шунингдек, ер ости сувлари якин булган жойларда экиш учун Андросов кайрагочи (Ulmus androssowii Litv.) тавсия этилади.

кургокчиликка чидамли бута турларидан - Caragana acanthophilla Kom., Caragana turkestanica Kom., Colutea arborescens L., Colutea persica L., Colutea orientalis L., Colutea paulsenii Freyn. et Sint. ларни учинчи ва туртинчи йилларда икки йиллик парваришдан сунг сугормасдан устириш мумкин. Сурхондарё ва Тошкент вилояти шароитларида УзР ^изил китобига киритилган Cercis griffithii Boiss. ни табиий яшаш мухитига якин шароитларда хиёбон ва истирохат богларида хам кукаламзорлаштиришда манзарали дарахт сифатида фойдаланиш тавсия этилади. Шу билан бирга, чидамли булган Paliurus spina-cristii бутасидан химоя ихотазорларини яратиш мумкин хамда унинг гуллаш даври уртача хисобда 30 кундан ортик давом этиши боис ушбу турдан асаларичилик сохасида хам кенг фойдаланиш мумкин.

Шунингдек, ташки омилларга юкори чидамли булган 6 та махаллий ва интродуцент турлар хам вилоятлар кесимида фойдаланиш учун тавсия этилди (1 - жадвал).

1-жадвал - Абиотик омилларга юкори чидамли дарахт ва бута турларининг вилоятлар кесимида тавсия этилиши

№ Турнинг номи Тошкент вил. Сирдарё вил. Жиззах вил. Самарканд вил. Бухоро вил. Навоий вил. Фаргона вил. ё р д а к шк л. аи « и Сурхондарё вил. о т с и Ьн о с л а. к .с ре ор & и

1 Acer semenovii Regel et Herd. + + + + + + + + + +

2 Brossonetia papiriefera (L.) Vent. + + + + + + + + + +

3 Cotoneaster hissarica A. Pojark. + + + + - - + + + +

4 Rosa multiflora Thunb. + + - + + - + + + +

5 Licium chinensis f. halimifolium + + + + + + + + + +

6 Amorfa fruticosa L. - + - + - + + + + +

Жадвалдан куриниб турибдики, 6 та турдан 2 таси (Acer semenovii, Broussonetia papyrifera) дарахт, 4 таси (Cotoneaster hissarica, Rosa multiflora, Licium chinensis x halimifolium, Amorfa fruticosa) буталар хисобланиб, барча турлар узининг юкори чидамлилиги билан ажаралиб туради. Шу боисдан хам тавсия этилаётган турлардан Республикамиз барча вилоятларининг тупроги шур, иссик ва кургокчил худудларида фойдаланиш имконини беради.

Хулоса килиб айтганда, бугунги кунда Республикамизда кукаламзорлаштиришда фойдаланиланилаётган ассортиментлар тур таркибини бойитиш ишлари амалга оширилиб келинмокда. Тошкент Ботаника богининг умумий генофонидидан ташки мухит омилларига чидамли 43 та оила, 78 та туркумга мансуб 138 та тур хамда 8 та форма, богнинг айнан Марказий Осиё экпозициясидан эса 19 та оила, 39 туркумга мансуб 147 та тур дарахт ва буталар 6 та сохада фойдаланиш учун тавсия этилди. Шундан, данакмевали ва доривор дарахтлардан 6 та оила, 18 та туркумга мансуб 43 та тур, махаллий терак турларидан урмон хужалиги, ёгочсозлик хамда урмон мелиорациясида фойдаланиш учун 14 та тур хамда Республикамизнинг барча вилоятлари иклим шароитларида уса оладиган 2 тур дарахт ва 4 турдаги буталар тавсия этилди. Юкорида келтирилган турлар келгусида Республикамизнинг турли тармокларида фойдаланилаётган ассортиментлар хилма-хиллигини ошириш имконини беради.

REFERENCES

1. Большая Советская энциклопедия, 2001.

2. Стратегия ботанических садов по охране растений /Пер. к. б. н. Смирнова И.А.; Под ред. чл.-корр. РАН Л.Н. Андреева. - М., 1994. XVI, 62 с.

3. Ткаченко К.Г. Создание и поддержание коллекций родовых комплексов в ботанических садах. Основные направления исследований с полезными видами растений //Ботанические сады в XXI веке: сохранение биоразнообразия, стратегия развития и инновационные решения. Сборник научных материалов II всероссийской научно-

практической конференции с международным участием, посвященной 20-летию образования Ботанического сада НИУ «БелГУ». - Белгород, 2019. - С. 30-32.).

4. Мамаева Н.А., Ветчинкина Е.М., Шишкина А.А. Перспективы использования биотехнологических и цитогенетических методов в современном ирисоводстве // Ботанические сады как центры сохранения и биоразнообразия и рационального использования растительных ресурсов. Материалы межд. науч. конф. - Москва, - 2005.

- С. 329- 331.

5. Демидов А.С., Потапова С.А. Решение стратегических задач ботанических садов России в области сохранения биоразнообразия растений на современном этапе // Ботанические сады в современном мире: теоретические и прикладные исследования. Материалы Всероссийской научной конференции. - Москва: Товарищество научных изданий КМК, - 2011. - С. 3-5.

6. Агеева С.Е., Круглова Л.Н., Буганова А.В. и др. Сохранение биоразнообразия редких и исчезающих видов растений в Волгоградском региональном ботаническом саду // Вестник Балтийского федерального университета им. И. Канта. - 2012. - Вып. 7. - С. 103-109.

7. Ткаченко К.Г. Живые коллекции ботанических садов - база для изучения и сохранения биологического разнообразия // Ботанические коллекции - национальное достояние России. Всеросс. науч. конф. - Пенза: Пензенский государственный университет, 2015.

- С. 280-282.

8. Кытина М.А. Сохранение генофонда редких и исчезающих видов на участке флоры Дальний Восток в Ботаническом саду Вилар // Молодые ученые и фармация XXI века. Сб. научн. трудов третьей научно-практ. конф. - Москва: ВНИИЛАР, 2015. - С. 85-90.

9. Малаева Е.В., Власов Е.А. Деятельность Волгоградского регионального Ботанического сада по сохранению биоразнообразия // Вестн. Волгогр. гос. ун-та. Сер. 11, Естеств. науки. - 2016. - № 3 (17). - С. 63-70.

10. Sitpayeva G. Study and Preservation of Wild Relatives of Cultivated Plants of the Northern Tien Shan (Within Kazakhstan) // American Journal of Environmental Protection. - 2015. -N 4 (3-1). - P. 130-135.

11. Borokini I. The state of ex situ conservation in Nigeria // International Journal of Conservation Science (IJCS). - Romania, - 2013. - Vol. 4, Issue 2, - Р. 197-212.

12. Richard T. Corlett Plant diversity in I changing world: status, trends and conservation needs // Plant Diversity. - China. - N1. 2016. - P. 11-18.

13. Mligo C. Future habitat loss and the conservation of plant biodiversity // International journal of Biodiversity and Conservation. - 2015. - Vol. 7(3).

- P. 148-172.

14. Бажина Е.В. Европейский конгресс Ботанических садов «Европейские Ботанические сады в рамках десятилетия биоразнообразия: проблемы и обязательства в перспективе на 2020» (6-10 Июля 2015 Г., Париж, Франция) // Ботанический журнал. - 2016. - Т. 101. - № 3. - С. 315-319.

15. Peres S. Saving the gene pool for the future: Seed banks as archives // Studies in History and Philosophy of Biological and Biomedical Sciences. - London, 2016. - N55. - P. 96-104.

16. Вафин Р.В., Путенихин В.П. Боярышники: интродукция и биологические особенности // Монография. - М.: Наука, 2003. - 224 с.

17. Залесов С.В., Платонов Е.П. и др. Изучение перспективности древесных интродуцентов //Методические указания по курсу «Повышение продуктивности лесов» для магистров по направлениям «Лесное хозяйство», «Садово-парковое хозяйство и ландшафтное строительство». - Екатеринбург, 2014.

18. Деденко Т.П., Хазова Е.П. Интродукция декоративных древесных и кустарниковых пород. - Воронеж: ВГЛТА, 2015. - 95 с.

19. Колмукиди С.В., Крюкова Е.А. Методы эколого-патологической оценки древесных растений в условиях интродукции для выявления их адаптивного потенциала, 2016. №7-1.

20. Рысин С.Л., Плотникова Л.С., Немова Е.М. и др. Мониторинг интродуцированных древесных растений на урбанизированных территориях. // Мониторинг природного наследия: Сборник статей. - М.: Товарищество научных изданий КМК, 2009. - С.132-168.

21. Рысин С.Л., Трусов Н.А., Яценко И.О. и др. Опыт организации мониторинга ценных древесных растений на особо охраняемых природных территориях в условиях мегаполиса //Материалы IV Межд. конф. - Минск, 2013. - С. 56-58.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.