Научная статья на тему 'САНОАТ КОРХОНАЛАРИ ҲУДУДИДА МАВЖУД ДАРАХТ ВА БУТА ТУРЛАРИ ҲАМДА УЛАРНИНГ ЭКОБИОЛОГИЯСИ (ШЎРТАН НЕФТ ВА ГАЗ ҚАЗИБ ЧИҚАРИШ БОШҚАРМАСИ МИСОЛИДА)'

САНОАТ КОРХОНАЛАРИ ҲУДУДИДА МАВЖУД ДАРАХТ ВА БУТА ТУРЛАРИ ҲАМДА УЛАРНИНГ ЭКОБИОЛОГИЯСИ (ШЎРТАН НЕФТ ВА ГАЗ ҚАЗИБ ЧИҚАРИШ БОШҚАРМАСИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
33
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дарахт / бута / манзарали дарахтлар / ҳарорат / турлари / биологияси / игна баргли / тадқиқот / касаллик / зараркунанда / микробиологик препарат / корхона / тавсиялар.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Аминов Х.Х., Уринова А.А., Мухсимов Н.П., Номозов А. Э., Мавлонова Ш.Р.

Мақолада Шўртан нефт ва газ қазиб чиқариш бошқармаси ҳудудида мавжуд игна баргли ва манзарали дарахт-бута ўсимликларининг турлари ҳамда уларнинг биологияси тўғрисида маълумот берилган. Ҳудудда экилган ўсимликларнинг иссиқ ва совуқ ҳароратдан зарарланиш эҳтимоли юқори бўлган турлари аниқланган. Корхона ҳудудида экилган ўсимликларнинг юқори ҳароратда қуёш нуридан ҳимоялаш,–17-200 С совуқ бўлганда ҳамда зарарли организмлардан сақлаш мақсадида олиб бориладиган тадбирлар тўғрисида тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Аминов Х.Х., Уринова А.А., Мухсимов Н.П., Номозов А. Э., Мавлонова Ш.Р.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «САНОАТ КОРХОНАЛАРИ ҲУДУДИДА МАВЖУД ДАРАХТ ВА БУТА ТУРЛАРИ ҲАМДА УЛАРНИНГ ЭКОБИОЛОГИЯСИ (ШЎРТАН НЕФТ ВА ГАЗ ҚАЗИБ ЧИҚАРИШ БОШҚАРМАСИ МИСОЛИДА)»

САНОАТ КОРХОНАЛАРИ ^УДУДИДА МАВЖУД ДАРАХТ ВА БУТА ТУРЛАРИ ХДМДА УЛАРНИНГ ЭКОБИОЛОГИЯСИ (ШУРТАН НЕФТ ВА ГАЗ ЦАЗИБ

ЧЩАРИШ БОШЦАРМАСИ МИСОЛИДА) 1 Аминов Х.Х., 2Уринова А.А, 3Мухсимов Н.П., 4Номозов А. Э., 5Мавлонова Ш.Р.

1Атроф мухит ва табиатни мухофаза килиш технологиялари илмий-тадкикот институти

директор уринбосари, профессор 2Атроф мухит ва табиатни мухофаза килиш технологиялари илмий - тадкикот институти

лаборатория мудири, б.ф.н.

3Урмон хужалиги илмий - тадкикот институти, катта илмий ходим 4Шуртан нефт ва газ казиб чикариш бошкармаси умумий масалалар буйича директор

уринбосари.

5Тошкент Давлат Аграр университети таянч докторанти https://doi.org/10.5281/zenodo. 8372646

Аннотация. Макрлада Шуртан нефт ва газ цазиб чицариш бошцармаси %удудида мавжуд игна баргли ва манзарали дарахт-бутаусимликларининг турлари %амда уларнинг биологияси тугрисида маълумот берилган. Худудда экилган усимликларнинг иссиц ва совуц %ароратдан зарарланиш э%тимоли юцори булган турлари аницланган. Корхона %удудида экилган усимликларнинг юцори %ароратда цуёш нуридан %имоялаш,-17-200 С совуц булганда %амда зарарли организмлардан сацлаш мацсадида олиб бориладиган тадбирлар тугрисида тавсиялар берилган.

Калит сузлар: дарахт, бута, манзарали дарахтлар, %арорат, турлари, биологияси, игна баргли, тадцицот, касаллик, зараркунанда, микробиологик препарат, корхона, тавсиялар.

Аннотация. В статье представлена информация о видах хвойных и декоративных древесно-кустарниковых растений и их биологии на территории Шуртанского нефтегазодобывающего управления. Из посаженных на участке растений, выявлены виды с высокой вероятностью повреждения от высокой и низкой температуры. Даны рекомендации по мерам защиты растений, высаженных на территории предприятия, от солнечных лучей при высокой температуре летом и от повреждения при низкой температуре до -17-200 С зимой.

Ключевые слова: дерево, кустарник, декоративные деревья, температура, виды, биология, хвойные, исследования, предприятие, рекомендации.

Abstract. This article provides information on the types of coniferous and ornamental tree-shrub plants and their biology in the territory of the Shurtan Oil and Gas Production JSC in Uzbekistan. The types of trees planted in the area with a high probability of being damaged by hot and cold temperatures were identified. Recommendations are given on measures to protect the trees planted in the enterprise from sunlight at high temperatures, and to protect them from damage when it is cold -17-200 C.

Keywords: tree, shrub, ornamental trees, temperature, species, biology, conifers, research, enterprise, recommendations.

КИРИШ. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 2-февралдаги видео селекторида хамда "Республикада кукаламзорлаштириш ишларини жадаллаштириш, дарахтлар мухофазасини янада самарали ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги 2021 йил 30 декабрдаги ПФ-46-сон Фармонининг ижросини таъминлаш юзасидан назорат -режада кузда тутилган топширикларнинг 18-бандида ва Фармоннинг 5-иловаси "Яшил худудларни ривожлантириш, кукаламзорлаштириш ва кучат экиш ишларини тизимли ташкил этиш буйича"

19-6aHguga KenTHpunraH gapaxr Ba 6yranap KacannHK xaMga 3apapKyHaHga.napHra Kapmu Kypamum HmnapHHH th3hmjih TamKHn этнm 6yMHna Ba3H$anap 6enrana6 6epHnraH.

npe3HgeHTHMH3HHHr Ma3Kyp Tama66ycHgaH cyHr, BHnoaTnap MapKa3napu, ma^ap Ba a^onu amam ^oMnapH, h^thmohh co^a oGteKrnapH Ba caHoaT KopxoHanapu arpo^napHHH KyKanaM3opnamrHpHmra ^yga KaTTa эtтн6оp 6epunM0Kga.

ffly ca6a6nH ^aM ^ap 6up xygygra moc KenaguraH MaH3apanu gapaxr-6yTa TypnapHHH Tyrpu TaHnam, MaK6yn Myggarnapga Ba ycynnapga экнm, napBapumnam ^yga KaTTa aManuM a^aMHaT Kac6 этagн.

Pecny6nHKaMH3 hk^hm mapoHTHga ypMOHHHnHK Ba o6ogoHnamrHpHm TH3HMHga MaH3apanH gapaxrnapra 3apap eTKa3agHraH 3apapKyHaHganapHHHr TapKanumH, 3apapu, Typ TapKu6H, 6ноэкоnогнк xycycHaTnapu, hkthcoahh 3apap Me3OHH Ba ynapra KapmH экоnогнк xaB^CH3 Kypam Hopa-Tag6HpnapH eTapnuna ypraHHnMaraH. MaH3apanu gapaxrnap acocaH ma^ap a^onHCH 3hh amaMguraH xygygnapga, 3apapKyHaHganap 6unaH Kynnu 3apapnaHumu 0Ku6aTHga ynapHH xuMoa KHnum Tag6upnapHHH yTKa3Hmga, экоnогнк HyKrau -Ha3apgaH roKopu 3a^apnu HHceKT^HgnapHH Kynnam HMKOHuaTnapu neKnaHraHnuruHH HHo6aTra onaguraH 6yncaK, roKopugara MyaMMonapra HyHanTupunraH HnMHM-ragKHKOT umnapu onu6 6opum MyxuM HnMHM-aManuM a^aMHaTra эra xuco6naHagH. [4,5].

^OH^amyB viaH3ii.in - ^amKagape BHnoaTH, Fy3op TyMaHH, fflypTaH KypFOHH. Ymymhh MaMgoHH -140 reKrapHH y3 HHHra onagu.

KamKagape bh^oath - Pecny6nHKaHHHr ^aHy6H-Fap6uga, ^amKagape ^aB3acuga, noMHp OnoM tof TH3MacHHHHr Fap6HM neKKacuga, AMygape Ba 3apa$moH gapenapu, Xucop Ba 3apa$moH tof TH3ManapH opacuga ^oMnamraH. fflHM0nH-Fap6gaH Eyxopo, ^aHy6H-mapKgaH CypxoHgape, ^aHy6H-Fap6 Ba Fap6gaH TypKMaHHcroH, mapKgaH To^hkhctoh Ba CaMapKaHg BHnoaTnapH 6unaH nerapagom. MapKa3H ^apmu ma^pu.

TagKHKOT ycy..apu ^ana Ta^pH6anapH "^mun MaKOH " yMyMMHnnHM noMH^acH goupacuga pecny6nuKa xygygnapuga gapaxr-6yra KynaTnapuHH 3Kum 6yMuHa TaBcuaHOMa. Y36eKHCTOHga ypM0H30pnap 6apno Kunum acocnapu. Y36eKucTOH xygyguHH KyKan0M30pnamTHpHmga ^oMganaHunaguraH acocuM MaH3apanu gapaxrnap Ba 6yranap KynnaHMacu ycny6napu acocuga TagKHKOT umnapu onu6 6opungu. «TagKHKOT HaTH^anapuHHHr

вариацион статистик тахлиллари «Statistika7» дастурида ва Б.А.Доспеховнинг "Методика полевого опыта" услубига асосан бажарилди.

Тадкикот худудида мавжуд асосий дарахт-бута турлари ва биологияси:

Крим карагайи (Pinus Pallasiana Lamb.). Баландлиги 35 м, диаметри 50 см га етадиган дарахт. Танасининг пустлоги тук кулрангда, шохлариники эса кизгиш рангда. Куртаклари конуссимон, учи уткир, смола билан копланган. Ина барглари тук яшил, каттик ялтирок, учи уткир, узунлиги 8-16 см булиб, оддий карагайникига нисбатан икки марта узун. Улар новдада 2 тадан туда булиб жойлашади. ^уббаси жуда йирик. Май ойида чангланади.

Уруглари куббаси чангланиб уруглангандан сунг иккинчи йилда етилади. Етилган кубба сарик-кунгир рангда, узунлиги 5-10 см, оддий карагайникига нисбатан йирик булади. Уруги хам йирик, узунлиги 6 мм, канотчали. Бу карагай хам уругдан купаяди ва очик ерларда яхши усади. (расм-1).

Бошка манзарали ва мевали дарахтларга нисбатан ушбу дарахт микробиологик касалликларга, фитопатогенлар таъсирига нибатан чидамлидир.

Карагай халк хужалигида катта ахамиятш эга. Унинг ёгочидан кемасозликда ва турли бинокорлик ишларида фойдаланилади. Унинг смоласидан скипидар ва канифол олинади. ^арагай ихота дарахтзорлари барпо килиш ва кукаламзорлаштириш

максадларида куплаб экилади.

1-расм. Крим карагайи (Pinus Рallasiana Lamb.)

Виргин арчаси (Juniperus virginiana L.). Сарвидошлар оиласига мансуб, баландлиги 15-30 м га етадиган дарахт. Шох-шаббаси тор тухумсимон ёки ёйик. Бу арча танасининг тубидан шохлайди, кейинрок бу шохлари куриб тушиб кетади. Пустлоги кул ёки кунгир-кизгиш рангда, новдалари ингичка, яшил кулранг, турт киррали. Нинабарглари карама-карши жойлашади. [2,3]. Ён новда ёки шохчаларидаги барглар майда, тангачасимон булиб, узунлиги 1- 2 мм дан ошмайди. (расм-2)

Унинг ёшчидан мебел ва бошка буюмлар хам ясалади. Бу арча тури ^ора денгиз буйларида, Кавказда ва ^римда, Украинада, Белоруссияда, Россия жанубида экилади. Уни ландшафт курилишида яшил тусик сифатида якка ёки гурух холида экиш тавсия этилади.

2-расм. Виргин арчаси (Juniperus virginiana L.)

Шарк биотаси (Biota orientalis Endl.). Сарвидошлар оиласига мансуб дарахт ёки бута, баландлиги 10 метргача етади. Танасининг пустлоги тук кулранг, пуст ташлаб туради, шох-шаббаси пирамида шаклида булиб, вертикал усадиган новдалардан тузилган. Новдалари ясси, пишик, яшил рангда. Барглари нинасимон, тангачасимон булиб, учи уткир, безли, тиник яшил рангда. Шарк биотаси бир уйли усимлик.

Асосан уругидан купаяди, каламчадан хам купайтириш мумкин. У секин усади, соясевар, иссиксевар, кургокчиликка чидамли, катта ёшида совукка хам чидамли, газларга чидамли. Х,ар хил тупрокда усаверади. Лекин охакли кумлок тупрокларда яхши усади. Илдизи бакувват ривожланган. Шохлари эгилувчан булиб, шамол таъсиридан ва кор босиб колишидан зарарланмайди. (расм-3).

Шарк биотасининг калин, шарсимон шох-шаббали ва эгилиб усувчи шакллари бор. Баъзилари пакана, бошкалари баланд буйли, нинабарглари яшил зангори, ок-саргиш рангда булиб, жуда чиройли. Шарк биотаси Шимолий Хитойнинг тогли худудларида ва Хисор тогининг Тупаланг дарёси киргокларида табиий таркалган.

3-расм.Шарк биотаси, Платикладус (Biota orientalis Endl)

Бу манзарали усимлик Узбекистон шароитларида яхши усади, айникса унинг компакт шох-шаббали шакли ландшафт курилишида кенг кулланилади. Ундан ахоли яшаш жойларини кукаламзорлаштиришда хам кенг микёсда фойдаланилмокда.

Элдор карагайи - Pinus eldarica. Буйи 35 м, тана диаметри 0,5м га етадиган дарахт. ^арагайдошлар оиласига мансуб усимлик. Шох-шаббаси пирамида шаклида, нинабарглари 8-12 см узунликда, 0,9-1мм кенгликда, хар бир тупламида 3 тадан нинабарги

бор. Нинабарглари 2 йил яшайди, сунг тукилиб кетади. Шурланишга чидамли, намликни яхши куради ва кургокчиликка хам чидамли. Ёругсевар усимлик хисоблпанади.

Оддий эман (Quercus robur L.). Баландлиги 35-40 м, диаметри 1-1,5 м га етадиган дарахт. Урмон шароитларида танаси тугри усади, шох-шаббаси калин. Очик ерда усганда шохлари ён томонга усиб, кенг шох-шабба хосил килади. Унинг пирамидасимон, шарсимон шох-шаббали, мажнунтол сингари манзарали шакллари мавжуд. Ёнгок мевалари узун бандли булиб, сентябр ойидан бошлаб, айникса, кузги совукдан кейин тукила бошлайди. Улар хар хил шаклда ва йирик- майда булиши мумкин. [1,5].

Оддий эманнинг илдизи бакувват ук илдиз булиб, ерга 10-12 м га якин кириб боради. Шамолга чидамли, 500-600 йилгача яшайди. Совукка хам чидамли дарахт, ёругсевар ва хар хил тупрокда уса олади, лекин нам тупрок унинг усищи учун энг кулай шароитдир. Шахар шароитларида газга ва курук иссикка чидамли. Эманнинг шох-шаббаси пирамидасимон шакли шахар шароитларида йул чеккаларига, тротуарлар буйлаб хиёбонлар барпо этишда кенг кулланилади. Иклим шароитларини муътадил саклаш, ландшафт курилишида хиёбонларга, истирохат богларига, дам олиш масканларига ва сув хавзалари буйлаб экиш тавсия этилади.

Сурия гибискуси (Hibiscus syriacus L.). Баландлиги 3-4 метрга етадиган манзарали узок гулловчи бута. Бу усимлик кадимда Шимолий Хитойдан Европага интродукция килинган манзарали усимлик хисобланади. Гуллаган даврида жуда хушманзара хисобланади, секин усади, 3-4 ёшидан бошлаб гуллайди, гулларининг ранги ок, пушти, бинафша ранг, кизил булиб, хидсиз. Гибискус уругидан, новда каламчасидан ва пайванд усули оркали купайтирилади. Ландшафт курилишида истикболли усимлик хисобланади.

Тадкикот олиб борилга жойда асосий касаллик ва зараркунандалар.

Шуртон нефт ва газ казиб чикариш бошкармасини худудида мавжуд катта ёшдаги Виргиния арчаларни (Juniperus virginiana L) сурувчи зараркунандалардан Урта Осиё унсимон курти зараркунандаси (Planococcus vovae Nas.) ^рим карагайи (PinusРallasiana Lamb.), Эльдор карагайлари (Pinus eldarica) сурувчи зараркунандалардан карагай барг бити зараркунандаси билан кучли зарарланганлиги аникланди.

Унсимон Planococcus vovae Nas куртларнинг катта кисми яширин тарзда хаёт кечиради. Айрим дарахтларда зараркунанда зарарлагандан кейин шохларининг куриши кузатилиб, кайта тикланмайди. ^уриган шохлардан бошка шохларга кучиши асосан кечаси кузатилади. Личинкалари жуда хура булиб, ёш новдаларни суриб, киска муддатда куритиб куяди. Зараркунанданинг кичик ёшдаги личинкалари арча баргларни култигига кириб суриб озикланади. Зараркунанда билан зарарланган арчаларни ажратиш кийин эмас. Чунки арчанинг пастки шохлари куриши кузатилиб, бу шохлар юкорига караб купайиб боради. ^ишловга кетишдан олдин узидан чикарган окиш парсимон моддалар орасига кириб олади. Ургочиларининг пуштдорлиги 90-220 донагача ташкил этади. Зараркунанда эколгогик мухитга асосан бир йилда 3-4 марта авлод беради. . [6,7].

^арагай (бити) шираси-(Schizolachnus pinetti (F.) Hottes.) тухумсимлн куринишда, устик кисми майда калин туклар билан копланган. Туп туп булиб, яшайди. ^арагай битлари ранги тук жигарранг. Асосан тог олди худудларидаги арчаларда купрок учрайди. Ушбу тур кенг таркалган тур хисобланиб, деярли барча карагай экилган майдонларда учрайди. Ушбу битлар тухумлик

х,олида пастки шохларидаги игнабарглар орасида кишлаб чикади. Кишловдан чикишда унинг тухумларидан личинкалар чикиб, дарахт танаси буйлаб таркалади. Сунгра май ойининг охирида эса личинклардан канотли имаголар вужудга келади. Иккинчи авлолари айрим пайтларда канотли булади. Одатда ёз ойларида унинг ривожланиши давомида канотсиз холда ривожланади.

Худуддаги усимликларни санитар холати яхшилаш учун (коплекс) уЙFунлашган кураш чоралари.

Эрта бахор мавсумида этомалогик ва фитопатологик кузатувлар олиб боришдан максад касаллик ва зараркунандаларини тур , туркумин аниклаш ва уз вактида кураш чоралари олиб борилди.

Шуртан нефт ва газ казиб чикариш бошкармасини олди кисмида мавжуд катта ёшдаги Виргин арчаларда (Juniperus virginiana L) унсимон курти (Planococcus vovae Nas.), усимлик ширалари ва бошка зараркунандалар хамда турли синфга мансуб замбургли касалликларнинг колдиклари борлиги аникланди. Аризон сарвиси (Cypresseus arizonica) кучатлари киш мавсумида аномал совук булиш натижасида совукдан зарарланганни кузатилди. .[8,9].

Худудаги игна баргли ва кенг япрокли манзарали дарахт-буталарнинг фитосанитар холати яхшилаш максадида уз вактида физик - механик хамда агротехник тадбирларини олиб бориш, дарахт-бута кучатларини согломлашгириш ва усишини жадаллаштириш максадида куриган шох-шаббалардан тозалаш, вегетация давомида кучатларни холатига караб кеч салкинда доимий сугориш ва устирувчи минерал угитлар (N,P,K) билан озиклантириш, шунингдек илдиз атрофида юмшатиш, бегона утлардан тозалаш хамда касаллик ва зараркунадаларга карши уз вактида кураш чораларини олиб бориш тавсия этилади.

Биологик кураш чоралари: арча унсимон курти 10 см новдада 10 донагача булганда микробиопрепаратлардан таркибида Bacillus thuringiensis 2,0-3,0 л/га, Beauveria bassiana, 2,0-3,0 кг/га, Пресстиж плюс, эм.к. 4,0-6,0 л/га сарф-меъёрларда (хаво харорати 30 0С гача булганда) куллаш тавсия этилади.

Хулоса ва тавсиялар: Шуртан нефт ва газ казиб чикариш бошкармаси худудида мавжуд игна баргли ва манзарали дарахт-бута усимликларнинг иссик ва совук хароратдан саклаш учун олиб бориладиган тадбирлар.

Худудда экилган усимликлар совукдан зарарланиш эхтимоли юкори булган турлардан Элдор карагайи - (Pinus eldarica), Аризон сарвиси (Cypresseus arizonica), Хинд настарини (Lagerstroemia indica L.) дарахт-буталари -17-20 0С совук булганда усимликлар зарарланади ва айрим усимликлар зарарланиш натижасида нобуд булишга хам олиб келади.

Шуртан нефт ва газ казиб чикариш бошкармаси худудида мавжуд игна баргли ва манзарали дарахтларнинг иссик хаво хароратидан, итшлаб чикраиш корхонаси чикиндиларидан, сугориш сувларидан ва уларнинг таркибидаги патогне микроорганизмлардан, кулмак сувларнинг, саноат окава сувларининг кучли ифлосланишидан зарарланиш эхтимоли юкори булган дарахт ва бута турларига киради.

Эрта бахор мавсумида этомалогик ва фитопатологик кузатувлар олиб боришдан максад касаллик ва зараркунандаларини тур , туркумин аниклаш ва уз вактида кураш чоралари олиб бориш тавсия этилади.

Худудаги игна баргли ва кенг япрокли манзарали дарахт-буталарнинг фитосанитар холати яхшилаш максадида уз вактида физик - механик хамда агротехник тадбирларини олиб бориш, дарахт-бута кучатларини согломлаштириш ва усишини жадаллаштириш максадида куриган шох-шаббалардан тозалаш, вегетация давомида кучатларни холатига караб кеч салкинда доимий сугориш ва устирувчи минерал угитлар (N,P,K) билан озиклантириш, шунингдек илдиз атрофида юмшатиш, бегона утлардан тозалаш тавсия этилади.

Худудда экилган усимликлардан иссикдан, сувсизликдан, совукдан ва касалликлардан зарарланиш эхтимол юкори булган турларга Кора карагай, Аризон сарвиси, Сохта каштан, Ок кайин усимликлари киради. Уларни куёш нури, фитопатогенлар, зараркунанда хашаротлар, носоз иклим ва антропоген омиллар зарарлаши мумкун. Бу усимликларнинг куёш нуридан саклаш максадида уларни химоя матолари ёрдамида химоялаш, уз вактида агротехник хамда сугориш тадбирларини талаб этилган коидалар асосида олиб бориш, касалликлардан химоя килиш учун эса экологик хавфсиз препраатлардан Биослип БВ эм.к., 2,0-3,0 л/га, Биослип БТ н.кук., 2,0-3,0 кг/га, Лепидобактоцид, Ж (Ба-2000 ЕА/г) 2-3 А; Лепидоцид СК-М, СК (БА-2000 ЕА/мг) 3(А) микробиопрепаратларини куллаш тавсия этилади.

REFERENCES

1. Ванин А. И. Определитель деревьев и кустарников. // «Лесная промышленность» Москва 1967. - С.10-155.

2. Хамзаев А.Х. Кожахметов С.К. Бердиев Э.Т. Узбекистонда автомобил йулларини кукаломзорлаштириш учун манзарали дарахт-бута усимликлар ассортименти ва уларни иклим минтакаларида жойлаштириш буйича тавсиялар. Тошкент 2019 йил.

3. Хоназаров А.А. Юсупов Ш.Т. Узбекистон худудини кукаломзорлаштиришда фойдаланиладиган асосий дарахт ва буталар. Тошкент 2008 йил.

4. Хамзаев А.Х. Кожахметов С.К. "Яшил макон" умуммиллий лойихаси доирасида республика ахоли яшаш манзилларида дарахт-бута кучатларини экиш буйича тавсиялар. Тошкент 2022 йил.

5. Хоназаров А.А. Узбекистонда урмонзорлар барпо килиш асослари Тошкент 2002 йил.

6. Нафасов З. Н. ва б. ^арагай ширасиининг биологияси. // Узбекистон кишлок хужалик журнали . - № 11.- 2013. - Б. 31.

7. Нафасов З.Н. Виргин арчаларининг зараркунандалар билан зарарланиши ва унга карши кураш чоралари// Узбекистон агро илим журнали. -№1. 2014. - Б. 39

8. Нафасов З. Н. ^арагай дарахтларининг зарарли хашаротлари ва уларга карши кураш// Узбекистон кишлок хужалик журнали. - № 10. - 2013. - Б.30.

9. Романенко К.Е. Вредители защитных лесонасаждений Киргизии. "Илим". Фрунзе, -1981. с.224.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.