Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ШАРОИТИДА ЛАВР (ДАФНА) БАРГЛИ КАЛИНА (Viburnum tinus of“Lucidum”) НИ ВЕГЕТАТИВ УСУЛДА КЎПАЙТИРИШ'

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ШАРОИТИДА ЛАВР (ДАФНА) БАРГЛИ КАЛИНА (Viburnum tinus of“Lucidum”) НИ ВЕГЕТАТИВ УСУЛДА КЎПАЙТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
71
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
калина / вегетатив кўпайтириш / қаламчалаш / стимулятор / илдиз олиш / илдиз / доривор / ландшафт / алкалоид / ассортимент / маданий / чидамли / нав / kalina / vegetative reproduction / cuttings / stimulators / rooting / root / medicinal / landscape / alkaloid / assortment / cultural / resistant / sort.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Бердиев Эркин Туриевич, Шоодилов Шомуродбек

Мақолада манзарали Лавр (дафна) баргли калина (Viburnum tinus f “Lucidum”) бутасини вегетатив усулда кўпайтириш бўйича олиб борилган тажриба ва тадқиқот натижалари келтирилган. Тажриба натижасига кўра, қаламчаларнинг илдиз олиш фоизи 68-70% га етганлиги ҳамда вегетация сўнггида барча қаламчаларнинг нафақат сақланиб қолиши, балки ялпи равишда ўртача 4-12 см гача ўсганлиги қайд этилган. Шунингдек, каллус ҳосил қилиб, илдизи шаклланмаган қаламчалар 18-19% ни, умуман каллус ҳосил қилмаган ва илдиз чиқармаган қаламчалар эса 10-11% ни ташкил этган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VEGETATIVE PROPAGATION OF LAUREL (LAUREL)-LEAFED VINELAS (Viburnum tinus of “Lucidum”) IN THE TOSHKENT BOTANICAL GARDEN

The article presents data on the results of studies on the vegetative reproduction of a decorative species of Viburnum tinus f “Lucidum”. According to the results of the experiment, it was noted that the percentage of rooting of cuttings reached 68-70%, and at the end of the growing season, not only the preservation of all cuttings was observed, but also their mass increase reached an average of 4-12 cm. Also, cuttings without a root with the formation of a callus made up 18-19%, and cuttings that did not form either a root or a callus made up 10-11%.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИ ШАРОИТИДА ЛАВР (ДАФНА) БАРГЛИ КАЛИНА (Viburnum tinus of“Lucidum”) НИ ВЕГЕТАТИВ УСУЛДА КЎПАЙТИРИШ»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОГИ ШАРОИТИДА ЛАВР (ДАФНА) БАРГЛИ КАЛИНА

(Viburnum tinus of"Lucidum") НИ ВЕГЕТАТИВ УСУЛДА КУПАЙТИРИШ Бердиев Эркин Туриевич

Тошкент Давлат аграр университети профессори Шоодилов Шомуродбек

shomurodbekshoodilov @gmail.com +998942075707 Тошкент Давлат аграр университети магистри https://doi.org/10.5281/zenodo.7191284

Аннотация. Мацолада манзарали Лавр (дафна) баргли калина (Viburnum tinus f "Lucidum") бутасини вегетатив усулда купайтириш буйича олиб борилган тажриба ва тадцицот натижалари келтирилган. Тажриба натижасига кура, цаламчаларнинг илдиз олиш фоизи 68-70% га етганлиги уамда вегетация сунггида барча цаламчаларнинг нафацат сацланиб цолиши, балки ялпи равишда уртача 4-12 см гача усганлиги цайд этилган. Шунингдек, каллус уосил цилиб, илдизи шаклланмаган цаламчалар 18-19% ни, умуман каллус уосил цилмаган ва илдиз чицармаган цаламчалар эса 10-11% ни ташкил этган.

Калит сузлар: калина, вегетатив купайтириш, цаламчалаш, стимулятор, илдиз олиш, илдиз, доривор, ландшафт, алкалоид, ассортимент, маданий, чидамли, нав. ВЕГЕТАТИВНОЕ РАЗМНОЖЕНИЕ ЛАВРОВОЙ (ЛАВРОВОЙ) ВИНЕЛЫ (Viburnum tinus «Lucidum») В ТАШКЕНТСКОМ БОТАНИЧЕСКОМ САДУ

Аннотация. В статье приводятся данные о результатах исследований по вегетативному размножению декоративного вида Калина лавролистная (Viburnum tinus f "Lucidum"). По результатам опыта было отмечено, что процент укоренения черенков достиг 68-70%, а в конце вегетационного периода наблюдалось не только сохранность всех черенков, но и массовый прирост их в среднем достиг 4-12 см. Также черенки без корня с образованием каллуса составили 18-19%, а черенки, не образовавшиеся ни корня, ни каллуса, составили 10-11%.

Ключевые слова: калина, вегетативное размножение, черенкование, стимуляторы, укоренение, корень, лекарственный, ландшафт, алкалоид, ассортимент, культурный, сорт.

VEGETATIVE PROPAGATION OF LAUREL (LAUREL)-LEAFED VINELAS (Viburnum tinus of "Lucidum") IN THE TOSHKENT BOTANICAL GARDEN

Abstract. The article presents data on the results of studies on the vegetative reproduction of a decorative species of Viburnum tinus f "Lucidum". According to the results of the experiment, it was noted that the percentage of rooting of cuttings reached 68-70%, and at the end of the growing season, not only the preservation of all cuttings was observed, but also their mass increase reached an average of 4-12 cm. Also, cuttings without a root with the formation of a callus made up 18-19%, and cuttings that did not form either a root or a callus made up 10-11%.

Key words: kalina, vegetative reproduction, cuttings, stimulators, rooting, root, medicinal, landscape, alkaloid, assortment, cultural, resistant, sort.

Кириш. Дунёда ахоли яшаш манзилларининг кенгайиши замонавий шахарсозлик анъаналарига мос равишда кукаламзорлаштириш ва ободонлаштириш ишларини кенг йулга

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

куйишни такозо этмокда. Шу уринда, манзарали ва шахар шароитларига биологик чидамли булган дарахт ва бута турлари алохида ахамиятга эга булиб, уларнинг ташки мухит омилларига чидамлилигини аниклаш, манзаралилигини бахолаш, турли хил шароитларда купайтириш усулларини ишлаб чикиш мухим илмий-амалий ахамият касб этади.

Узбекистон Республикаси Президентининг фармонлари ва хукумат карорларида ахоли яшаш худудларини кукаламзорлаштириш ва ободонлаштириш ишларига хам алохида эътибор каратилмокда. Кукаламзорлаштиришнинг энг мухим вазифаларидан бири - инсон хаёти учун соглом ва тулаконли эстетик табиий мухит яратишдир. Вазирлар Махкамасининг 2009 йил 9 мартдаги 59-сон карори билан "Замонавий архитектура-шахарсозлик талабларини хисобга олган холда ахоли пунктларини ободонлаштириш ишларини ташкил этиш коидалари" тасдикланган, 2013 йил 13 августдаги 223 -сон карори билан эса "Узбекистон Республикасида ландшафт дизайнини ривожлантириш Дастури" кабул килинган ва унда белгиланган вазифалар боскичма-боскич амалга оширилиб келинмокда [1, 2].

Маълумки, юртимизда манзарали дарахт ва бута турларини купайтириш ва етиштиришга ихтисослашган кучатхоналарда истикболли усимликларнинг биоэкологик хусусиятларини урганиш, уларнинг усиб-ривожланишига таъсир этувчи омилларни тадкик этиш хамда кукаламзорлаштириш ишлари учун купайтиришнинг турли усулларини такомиллаштириш долзарб масала хисобланади.

Республикамиз кукаламзорлаштириш сохасида айни вактда фойдаланилаётган ассортиментларнинг купгина кисми интродуцент буталар хисобланади. Шундай истикболли интродуцентлардан бири - Лавр баргли калинадир. Мамлакатимизда ушбу долзарб масалага каратилган илмий тадкикот ишлари талайгина [3, 4, 5, 6, 7, 8] булсада, лекин айнан Лавр баргли калина хозиргача тадкикот объекти булмаган.

Тадкикот объекти - Лавр (дафна) баргли калина (Viburnum tinus of "Lucidum") -Шилвидошлар (Caprifoliaceae) оиласи . Viburnum туркумига мансуб доим яшил, секин усувчи манзарали бута хисобланади. Туркум 200 га якин турни уз ичига олади, Россия Федерацияси худудларида 8 га якин ёввойи турлари мавжуд ва 30 га якин турлари интродукция килинган[9]. Адабиётларда кайд этилишича, ушбу усимлик тури фанга 1753 йили Швед ботаник олими Карл Линней томонидан киритилган [10].

Лавр (дафна) баргли калина ватани Шимолий Америка (Колумбия, Вашингтон, Орегон, Калифорния) хисобланиб [11], бундан ташкари Европанинг урта зонасида хам кенг таркалган. Маданий холда Африка ва Шимолий Кавказдан Москвагача булган богларда хамда ^озон ва Санкт-Петербургда хам усади [12]. Туркум вакиллари маданий холда Осиёда хам кенг таркалган. Истирохат боглари ва хиёбонларда хам экилади. Ландшафт композициялари яратишда фойдаланиладиган истикболли турлар каторига киради [13]. Ушбу тур ёввойи ва маданийлаштирилган холда дунё буйича кенг таркалган (1-расм).

1-расм.

Лавр (дафна) баргли калина турининг ёввойи ва маданийлаштирилган х,олда

дунё буйича таркалиши

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Лавр (дафна) баргли калина шарсимон шаклга эга ва баладлиги 3-6 метрга етадиган бута булиб, барглари ток патсимон, битта новдада 5-9 тани ташкил этади, барг четлари силлик, барглари ёзда куюк яшил, киш мавсумида ялтирок тусга киради. Лавр (дафна) баргли калина экилган минтакаларнинг иклим шароитларидан келиб чикиб, турли вактларда гуллайди, масалан, шимолий минтакаларда май ойининг урталарида гуллайди, жанубий минтакаларда эса апрель ойида гуллаши кузатилган. Гуллари туп гулли, ташки кисми кизгиш, ички кисми ок булиб, 8-12 кун давомида гуллайди. Резавор мевалари ялтирок, юмалок, узунлиги 1 см, август ойида пишиб етилади ва узок вакт бутада тукилмасдан сакланади [14].

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, Лавр (дафна) баргли калина манзарали булибгина колмасдан, дориворлик хусусиятга хам эгадир. Усимликнинг кимматлилик сифатларидан бири - алкалоидларнинг мавжудлигидадир [15, 16]. Адабиёт маълумотларига кура, алкалоидлар микдори баргларида 1,31%, поясида 5,2%, илдизпояларида эса 3,55% ни ташкил этади. Усимлик таркибидаги аралашмалардан псориаз кассалигини даволашда самарали эканлиги аникланган [16].

Лавр (дафна) баргли калина сояга чидамли, лекин очик ерларда яхши усади. Зараркунанда ва касалликларга, совукка чидамли, тупрок шароитлари ва унумдорлигига талабчан эмас. Асосан, говаксимон, нам, янги лойсимон тупрокларда яхши усади. ^ургокчил ёзги даврларда сугоришга эхтиёж сезади, шахар мухитидаги газли ва чангли хавога, шох-шаббасига шакл беришга чидамлидир. Гули ва баргларининг чиройлилиги сабабли хам Узбекистонда, асосан, манзарали бута сифатида экилади. Илдизидан осон бачкилайди, урмон мелиорацияси ишларида тог кияликларини ёмгир суви ювиб кетишидан саклаш максадида экиш учун жуда кулай усимлик хисобланади. Лавр (дафна) баргли калина шахарларни кукаламзорлаштиришда кенг микёсда кулланилади [13].

Тадкикот услублари. Тадкикотлар олиб боришда Х.Т. Гартман, Д.Е. Кестер [17], А. Ильясов [18] хамда Н.Ф. Русанов [19] ларнинг манзарали дарахт ва бута турларини каламчадан купайтириш услубларидан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари ва тахлили. Маълумки, ушбу тур уругидан ва вегетатив усулда купайтирилади. 2021-2022 йй. Тошкент Ботаника богида мазкур турни вегетатив купайтириш максадида илмий-такикот ишлари олиб борилди. Тадкикот давомида ушбу турни вегетатив купайтириш учун Тошкент шахрида хозирги кунда

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

кукаламзорлаштиришда мавжуд 5-8 йиллик усимликларнинг 1 йиллик новдаларидан фойдаланилди. Цаламчалар 10-12 см узунликда тайёрланди.

Тайёрланган цаламчаларнинг илдиз олиш курсаткичларини ошириш ва юцори натижа олиш учун 8 соат давомида корневин стимуляторига цуйилди. Тайёрланган цаламчалар иссицхона комплексидаги остки цисмига 2-4 см цалинликда тоза тупроц юзасига 8-10 см цалинликда 3 маротаба оцава сувда ювилган тоза дарё цуми булган майдончага цаламчаларнинг цатор оралари 10 см, новда ораси 6-8 см цилиб цуйилди (01.03.2021 й.).

Цаламчаларнинг илдиз олиши ва яхши ривожланиши учун цумдаги намлик бир маромда ушлаб турилди. Цаламчаларда 28 кундан сунг дастлабки каллус туплами хосил булиши цайд этилди. Апрел ойининг охирларида (26.04.2021 й.) цаламчаларда дастлабки бирламчи илдизлар хосил булганлиги цайд этилди. Май ойининг урталарида (16.05.2021 й.) илдизлари яхши шаклланган цаламчаларнинг ер устки цисмида куртаклар уйгона бошланганлиги цайд этилди. Июн-июл ойларида купчилик новдаларда илдизлар шаклланди. Каллус хосил цилиб, илдиз шаклланмаган цаламчалар хам кузатилди. 18-19% цаламчалар каллус хосил цилиб илдиз чицармади, 10-11% цаламчалар эса илдиз чицармади. Сентябр ойида вегетация даври якунланди (28.09.2021 й.), бу вацтда илдизлари яхши ривожланган цаламчаларда устки цисми куртакларида хам ривожланиш цайд этилди. Усимликнинг цумга кумилган асосий танасидан турт тартибли илдизлар шаклланганлиги кузатилди. Вегетация охирида илдизларнинг уртача узунлиги 12,4 см ни ташкил этди. Биринчи тартибли илдизлар узунлиги 6-12 см, иккинчи тартибли илдизлар 4-6 см, учинчи тартибли илдизлар эса 2-4 см ни ташкил этди. Асосий танадан чиццан биринчи тартибли илдизлар сони 5-6 тага етди. Бундан ташцари, айрим илдиз олган цаламчаларнинг цум остидаги куртакларидан хам янги новдалар хосил булиши кузатилди.

Цаламчаларнинг иккинчи йилги вегетация даври март ойининг бошида (06.03.2022 й.) кузатилди. Куртакларнинг очилиши апрел ойининг бошларида (02.04.2022 й.) цайд этилди ва новдаларининг буйига усиши кузатилди. Апрел ойининг урталарида новдалари 2-2,3 см, ой охирида эса 4,5-5 см гача усди. Май, июн ойларида цаламчаларнинг буйига усиши 7-9 см ни ташкил этди. Вегетация охирида усимликларнинг умумий баландлиги 1218 см ни ташкил этди. Иккинчи йилда илдизларнинг узунлиги 11 -19 см ни ташкил этди. Биринчи тартибли илдизлар сони 8-10 та, узунлиги 10-15 см, иккинчи тартибли илдизлар узунлиги 4-6 см, учинчи тартибли илдизлар узунлиги 1,5-2 см, туртинчи тартибли илдизлар узунлиги эса 0,5-0,8 см ни ташкил этди.

Икки йиллик цаламчаларда иккинчи ва учинчи тартибли илдизлар сони куп булиб, попук илдиз хосил цилганлиги ва юцори даражада ривожланганлиги кузатилди.

Тошкент Ботаника богида олиб борилган тажриба натижасига кура, вегетатив усулда купайтирилганда, цаламчаларнинг илдиз олиш фоизи 68-70% га етганлиги хамда вегетация сунггида барча цаламчаларнинг нафацат сацланиб цолиши, балки ялпи равишда уртача 412 см гача усганлиги цайд этилган.

Вегетатив купайтириш ишлари бахорда буталарда шира харакати бошланишидан олдин амалга оширилганда яхшироц самара бериши аницланди. Шунингдек, ушбу турни ёзги яшил новдасидан хамда уругидан хам купайтириш мумкин. Вегетатив купайтирилганда, кучат оналик белгиларини узида тулиц сацлайди ва манзаралилик хусусиятларини йуцотмайди.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Хулоса. Лавр (дафна) баргли калина турини вегетатив усулда купайтирилганда 6870% гача илдиз олиши кузатилди. Вегетатив усулда купайтирилганда стимуляторлардан фойдаланишда уларнинг илдиз олиш курсаткичларининг ошиши кайд этилди. Кукаламзорлаштиришда ушбу турнинг кучатларидан туртинчи йилдан бошлаб фойдаланиш тавсия этилади.

Лавр (дафна) баргли калина кукаламзорлаштириш, турли хил ландшафт композицияларини яратишда якка холда (солитер) ва гурухлаб экиб фойдаланиш тавсия этилади.

REFERENCES

1. Замонавий архитектура-шахарсозлик талабларини хисобга олган холда ахоли пунктларини ободонлаштириш ишларини ташкил этиш коидалари (УзР Вазирлар Махкамасининг 2009 йил 9 мартдаги 59-сон карори). - Тошкент, 2009.

2. Узбекистон Республикасида ландшафт дизайнини ривожлантириш Дастурини тасдиклаш тугрисида» (УзР Вазирлар махкамасининг 2013 йил 13 августдаги 223-сон карори ). - Тошкент, 2013.

3. Бердиев, Э., & Эгамбердиев, Ш. (2020). Бенжамин фикуси ва эластик фикус усимликларини вегетатив купайтириш. Журнал Агро Процессинг, 2(4).

4. Egamberdiev, S., & Kholmurotov, M. (2021). Evaluation of rotation of Ficus benjamina types in growing environments. In E3S Web of Conferences (Vol. 284, p. 03008). EDP Sciences.

5. Жураев, Ж. М., Холмуротов, М. З., & Халилова, К. А. (2020). Биоэкологические особенности софоры японской и значение её в пчеловодстве. ББК 72 Н72, 104.

6. Ергешев, Д. А., & Махкамов, Т. Х. (2022). Семёнов зарангининг замонавий фитоценотик холати ва узбекистоннинг тог баргли урмонларининг хилма-хиллиги. Ta'lim fidoyilari, 18(7), 78-87.

7. Меликузиев, A. A., Ергешев, Д. А., & Махкамов, Т. Х. (2022). Инвазив усимлик Amorpha fruticosa L. нинг биоэкологик хусусиятлари ва купайтириш усуллари. Academic research in educational sciences, 3(7), 168-175.

8. Нумонова, Н., & Махкамов, Т. (2020). Эколого-географическая характеристика Berberis oblonga (Regel) Ck Schneid Ферганской долины. In Наука и технологии: актуальные вопросы и достижения (pp. 204-209).

9. Гроздова Н.Б., Некрасов В.И., Глоба-Михайленко Д.А. Деревья кустарники и лианы. - М.: «Лесная промышленность», 1986. - С.126.

10. https://ru.wikipedia.org/wiki/ калина

11. Нестеровича Н.Д. Интродуцированные деревья и кустарники в Белорусской ССР. Вып №2: - Изд. АН БССР. - Минск, 1960. - С.112.

12. Цицин Н.В. Деревья и кустарники - Краткие итоги интродукции - Изд. АН СССР -М:, 1959. - С.27.

13. Бердиев Э.Т., Гуламходжаева Ш.Ф. Манзарали дарахтларни купайтириш //Укув кулланма. - Тошкент, 2019. - Б. 198-200.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

14. Бородина НА., Некрасов В.И., Некрасова Н.С., Петрова И.П., Плотникова Л.С., Смирнова Н.Г. Справочники-определители географа и путешественника //Деревья и кустарники СССР. Изд.: «Мысль». - М:, 1966. - С. 578.

15. Дейнека В.И., Хлебников В.А., Чулков А.Н., Дейнека Л.А., Перистый В.А., Сорокопудов В.Н. Антоцианы и алкалоиды: особенности сорбции природными глинистыми минералами //Химия растительного сырья. - Барнаул: Изд-во Алт. ун-та, 2007.

- № 2. - С. 63- 66.

16. Lee M.K., Kim H.S. Inhibitory effects of protoberberine alkaloids from the roots of Coptis japonica on catecholamine biosynthesis in PC12 cells // Planta Med. - 1996. - V. 62. - P. 31-34.

17. Гартман Х.Т., Кестер Д.Е. Размножение садовых растений. - М:. Сельхозиздат, 1963.

- 471 с.

18. Ильясов А. Опыт вегетативного размножения некоторых декоративных кустарников в тепличных условиях //Интродукция и акклиматизация растений. Вып. 11. - Ташкент: Фан, 1974. - С. 107-110.

19. Русанов Н.Ф. Изучение особенностей ризогенеза у некоторых видов деревьев и кустарников при зеленом черенковании //Интродукция растений: достижения и перспективы: Материалы VI Республиканской научно-практической конференции. -Ташкент, 2013. - С. 125-131.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.