Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ШАРОИТИДА ЎРМОН ДАРАХТЛАРДА УЧРАГАН МИКОБИОТАЛАР'

ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ШАРОИТИДА ЎРМОН ДАРАХТЛАРДА УЧРАГАН МИКОБИОТАЛАР Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
24
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нинабаргли ўсимликлар / Фарғона водийси / Ascomycota бўлими / Deuteromycota бўлими / Basiomycota бўлими / синф / тартиб / оила / туркум / тур.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Сиддиқова Н.К.

Мақолада Фарғона водийси шароитида нинабаргли дарахтларда учраган патагенларнинг тур тартиби тахлил натижаси берилган. Олинган натижаларга асосида 5та бўлим, 6 та синф, 9 та тартиб, 10 та оила, 26 та туркумга мансуб 31 та тур микромицет турлари аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Сиддиқова Н.К.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ШАРОИТИДА ЎРМОН ДАРАХТЛАРДА УЧРАГАН МИКОБИОТАЛАР»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

ФАРГОНА ВОДИЙСИ ШАРОИТИДА УРМОН ДАРАХТЛАРДА УЧРАГАН

МИКОБИОТАЛАР Сиддикова Н.К.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти https://doi.org/10.5281/zenodo.7195622

Аннотация. Мацолада Фаргона водийси шароитида нинабаргли дарахтларда учраган патагенларнинг тур тартиби тахлил натижаси берилган. Олинган натижаларга асосида 5та булим, 6 та синф, 9 та тартиб, 10 та оила, 26 та туркумга мансуб 31 та тур микромицет турлари аницланди.

Калит сузлари: нинабаргли усимликлар, Фаргона водийси, Ascomycota булими, БеШеготу^а булими, Basiomycota булими, синф,тартиб, оила, туркум, тур.

Урмонлар ва дарахтлар баркарор хаёт, тоза хаво, тупрок ва сув ресурсларини химоя килиш, биологик хилма-хилликни саклаш ва иклим узгаришига жавоб бериш оркали одамларга ва сайёрамизга хаётий фойда келтиради. Урмонлар миллиарддан ортик одамни озик-овкат ва ёкилги, тола билан таъминлайди.

Урмонлар курукликдаги биологик хилма-хилликнинг катта кисмидир. Улар турли хил махсулотлар ва хизматлар ишлаб чикаришда фойдаланилади ва шу билан ижтимоий ва иктисодий ривожланишга хисса кушади ва айникса, кишлок жойларидаги юз миллионлаб одамларнинг, жумладан, энг камбагалларнинг турмуш тарзи учун мухим ахамиятга эга.

Дунё урмон ресурсларини мониторинг килиш илмий асосланган карорлар кабул килиш ва баркарор урмон бошкарувини рагбатлантириш учун асосли асос яратиш учун мухим ахамиятга эга.

Урмонлар баркарор ривожланиш йулларини куллаб-кувватлаш учун улкан потенциалга эга.

2030 йилгача 17 та Баркарор ривожланиш максадларига содик давлатлар, кашшоклик ва очликка бархам бериш, иклим узгаришига самарали жавоб бериш каби инсоният олдида турган муаммоларни хал килишга интилишда, жамиятларнинг салбий ташки таъсирларга чидамлилигини таъминлаш, ернинг табиий ресурсларидан инклюзив усиш ва окилона фойдаланишга эришиш максад килганлар (https://www.fao.org/monitoring-world-forests/ru/)/

2019 йил 7 май куни БМТ ЕИК ва ФАО томонидан Нью-Йоркда урмонлар буйича БМТ Форумининг 14-сессияси доирасида такдим этилган "Кавказ ва Марказий Осиёдаги урмонларнинг холати" хисоботида мавжуд урмон ресурслари, урмонларнинг фаолияти тугрисида тулик маълумот беради. Озарбайжон, Арманистон, Грузия, ^озогистон, ^иргизистон, Тожикистон, Туркманистон ва Узбекистонда урмон экотизимларининг баркарор ривожланишига тахдид солувчи асосий хавф-хатарлар икки минтакада мавжуд.

Кавказ ва Марказий Осиёдаги урмонлар мамлакатларга минтакаларнинг огир иклим шароитида тупрок эрозияси ва чулланишга карши курашда ёрдам беради. Масалан, Орол денгизи хавзасидаги сув майдонининг кискариши натижасида шур чул пайдо булишига олиб келган саксовул чакалакзорлари махаллий ахолини шамол таъсирида соглик ва атроф-мухитга зарар этказувчи захарли чанглардан куткаради.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Туркманистонда урмонлар мамлакат худудининг 8,7 фоизини эгаллайди, бу эса бир кишига 0,7 гектарга тугри келади. Туркманистонда ахоли жон бошига урмон махсулотлари истеъмоли жуда паст - 0,1 м3 / киши.

Келгусида Туркманистон ободонлаштириш куламини кенгайтириш ва мамлакатда макбул экологик шароитларни буйича чора-тадбирларни яратиш режалаштирилмокда. (www.unece.org/index.php?id=51705)

Кейинги йилларда Республикамиз жумладан Фаргона водийси шароитида кукаламзорлаштиришга алохида эътибор берилиши боис уларнинг хилма-хиллиги янада ортиб бормокда.

Нинабаргли усимликлар - кенг таркалган ва очик уругли усимликлар вакиллари, лекин улар ксерофит хаёт кечирувчи вакиллар эмас. Барча замоновий нинабарглилар-дарахт ва бута асосан дарахтларда битта тугри скелет танали кетма кет жойлашган ён шохларга эга. Бошка турлари эса секинлик билан нинабаргларини янгилайди яъни бир неча йилларда бир марта эски барглар тукилиб, улар урнига янги ёш нинабарглар пайдо булади.

Мазкур усимликлар айни худуд флорасини бойитибгина колмай, улардаги микобиотани шу жумладан патоген микроорганизмлар флорасини узгаришига, узига хос шаклланишига хам сабаб булган.

Илмий изланишлари давомида 4 синф, 9 тартиб, 19 оила, 82 туркум, ва 352 тур ва формаларни аниклаган. Булардан Ascomycetae 136 тур, Deuteromycetae 122 тур, Basidiomycetae ва Oomycetae 84 турни аниклаган. Урганилган микромицетлардан 2 тур фан учун, 2 туркум ва 27 тур Узбекистон микобиотаси учун илк бор аникланган.

Наманган вилояти юксак усимликлари микромицетлари тугрисидаги илмий тадкикотлар Ю.Ш. Гоффоров томонидан урганилган. булиб, улар 4 булим, 14

синф, 25 оила, 115 туркумга мансуб 480 тур микромицетлар учраши келтирилган.

Илмий изланишларимиз давомида Фаргона водийси вилоятларидан келтирилган гербарий намуналарини микологик тахлил килинди. Олиб борилган тадкикотлар асосида 3 та булим, 5 та синф, 8 та тартиб, 9 та оила, 25 та туркумга мансуб 30 та тур микромицет турлари аникланди.

Аникланган умумий замбуругларнинг энг купчилиги Deuteromycota булимига мансуб булиб, улар 22 та турни ташкил килади. Улар тадкик этилаётган худудда жами аникланган замбуругларнинг 73 % ни ташкил килди, кейинги уринда Ascomycota булими вакиллари булиб, 5 тур умумий микобиотанинг 16,6 % ни, кейин Basiomycota булими вакиллари булиб, 2тур умумий микобиотанинг 6,6 % ни, кейин эса Zygomycota булими вакиллари булиб, 1 тур умумий микобиотанинг 3,3 % ни ташкил килди.

Олинган маълумотлардан куриниб турибдики, Deuteromycota булими вакиллари сони жихатдан етакчилик килди. Илмий изланишларимиз натижасида Deuteromycеtes синфи 2 тартиб, 3 оила 11 туркумга мансуб 14 турдан иборат эканлиги

аникланди. Кейинги уринда эса Coelomycetes синфи 1 тартиб, 1 оила, 7 туркум ва 9 тур, Loculoascom ycetes синфи 3 тартиб, 3 оила, 4 туркум ва 5 тур, Pucciniomycetes синфи 1 тартиб, 1 оила, 2 туркумга кирувчи 2 тур, Oomycetes факат 1 та тартиб, 1 оила, 1 туркум, 1 турларни ташкил килиши аникланди.

Оилаларда турларнинг уртача сони 3,3 дан ортик, тукумлар уртача сони 1,2 га тенг. 3 та оилада турларнинг уртача сонидан юкори. Бу оилалар микромицетларни етакчи

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

оилалари х,исобланиб, 20 та турини уз ичига олади 66,7 %ни ташкил килади, колган 6 та оила узида 10 та турни бириктириб ёки умумий аникланган микромицетларни улар умумий таркиби 33,3% ни ташкил этади.

Жадвал маълумотларидан куриниб хулоса килишимиз, аникланган микромицетларнинг етакчи оилалардан Sphaeropsidaceae - 9 тур, Dematiaceae -6 та тур, Moniliaceae -5 та тур, Pleosporaceae-Зта тур, Pucciniaceae ва Tuberculariaceae - 2 тадан тур, Capnodiacea, Mucoraceae ва Pythiaceaeда биттадан тур учраши кузатилди.

1-жадвал

Микромицетларнинг микдорий таркиби

Микдори

Тартиб Оила Туркум Умумий Турлар Умумий

сони сон нис % сони сон нис %

Hyphomycetales Moniliaceae 5 20,0 5 16,6

Dematiaceae 5 20,0 6 20,0

Sphaeropsidales Sphaeropsidaceae 7 28,0 9 30,0

Pleosporales Pleosporaceae 2 8,0 3 10,0

Leotiales Phacidiaceae 1 3.3 1 3.3

Pucciniales Pucciniaceae 2 8,0 2 6,7

Acervulales Tuberculariaceae 1 4,0 2 6,7

Dothideales Capnodiacea 1 4,0 1 3,3

Mucorales Mucoraceae 1 4,0 1 3,3

Peronosporales Pythiaceae 1 4,0 1 3,3

Жами: 8 9 26 100 31 100

Туркум турлари буйича куп таркалган замбуруглардан Pleospora, Alternaria, Diplodia ва Phoma туркуми вакиллари 2 тадан турни, колган туркумлар эса биттадан турни бириктириши кайд килинди.

REFERENCES

1. Камилов Ш.Г. Микромицеты сосудистых растений Ботанического сада АН Узбекистана им. Ф.Н.Русанова. Дис... канд. биол. наук.-Ташкент, 1991. 13-22 с.

2. Гаффоров Ю.Ш. Наманган вилояти халтачали (Ascomycotina) замбуруглари. // Марказий Осиёда ботаника фанининг ривожланиши ва унинг ишлаб чикаришга интеграцияси. Халкаро илмий конференция материаллари.-Тошкент, 2004. Б. 249-251.

3. Иминова М.М., Мустафаев И.М., Тешабоева III.A. Тошкент Ботаника боги дарахт ва буталарининг фитопатоген замбуруглари // Биохилма - хиллик, усимлик ва хайвонот генофондини саклаш ва улардан самарали фойдаланиш. Республика илмий анжуман материаллари.-Тошкент, 2014.-Б 21-23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.