Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИГА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ТОЛ (SALIX L.) ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИ СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА КЎПАЙТИРИШ'

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИГА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ТОЛ (SALIX L.) ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИ СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА КЎПАЙТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
22
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Salicaceae / вегетатив / мослашиш / мелиорация / кўкаламзорлаштириш.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Муҳаммадризо Бахши Абдул-Азизович, Рахимова Наргиза К, Темиров Элдор, Суюнова Комила Санжар Қизи

Мақолада Тошкент Ботаника боғига интродукция қилинган тол туркуми турларини Сирдарё вилояти шароитида вегетатив кўпайтиришдан олинган натижалар ҳамда тавсия этилган турлар келтирилган. Тажрибаларда Salix alba, S. pentandra, S. purpurea, S. aegyptiaca, S. longifolia, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica, S. babilonika, S. wilhelmsiana, S. songarica турлари вегетатив усулда 100% ли натижага эришилган бўлса, энг паст кўрсаткич S. linerifolia (50%), ўрта кўрсаткич S. fragilis (70%) ва S. turanica да (80%), шунингдек, юқори кўрсаткич (90%) Salix alba var. vitelina pendula ҳамда Salix mutsudana турларида қайд этилган бўлса, энг тез каллус ҳосил қилган турлар (3-5 кунда) S. wilhelmsiana, S. siuzewii, Salix alba var. vitelina pendula, S. babylonica эканлиги қайд этилган. Salix туркуми турларини кўпайтиришда вегетатив усулнинг самарали эканлиги аниқланган бўлса, вегетатив кўпайтиришнинг энг мақбул муддати – эрта баҳорда дарахтларда шира ҳаракати бошланмасидан олдинги вақт эканлиги аниқланди ва шу пайтда кўпайтириш мумкинлиги тавсия этилади. Шунингдек, тез ўсувчи турларни вегетатив усулда кўпайтирилганда иккинчи йилдан бошлаб ўрмон мелиорацияси ҳамда кўкаламзорлаштиришда фойдаланиш мумкинлиги аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Муҳаммадризо Бахши Абдул-Азизович, Рахимова Наргиза К, Темиров Элдор, Суюнова Комила Санжар Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИГА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ТОЛ (SALIX L.) ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИ СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА КЎПАЙТИРИШ»

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОГИГА ИНТРОДУКЦИЯ ЦИЛИНГАН ТОЛ (SALIX L.) ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИ СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА КУПАЙТИРИШ 1Мух,аммадризо Бахши Абдул-Азизович 2Рахимова Наргиза К 3Темиров Элдор

4Суюнова Комила Санжар кизи

1 УзР ФА Ботаника институти %узуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богининг кичик илмий ходими 2 УзР ФА Ботаника институти %узуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богининг катта илмий ходими 3PhD, УзР ФА Ботаника институти %узуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника боги илмий ходими 4Тошкент давлат аграр университети, талаба.

1uz.breeder@mail.ru 2nargizarah1980@mail.ru 3eldor.temirov.87@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.10092326 Аннотация. Мацолада Тошкент Ботаника богига интродукция цилинган тол туркуми турларини Сирдарё вилояти шароитида вегетатив купайтиришдан олинган натижалар %амда тавсия этилган турлар келтирилган. Тажрибаларда Salix alba, S. pentandra, S. purpurea, S. aegyptiaca, S. longifolia, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica, S. babilonika, S. wilhelmsiana, S. songarica турлари вегетатив усулда 100% ли натижага эришилган булса, энг паст курсаткич S. linerifolia (50%), урта курсаткич S. fragilis (70%) ва S. turanica да (80%), шунингдек, юцори курсаткич (90%) Salix alba var. vitelina pendula %амда Salix mutsudana турларида цайд этилган булса, энг тез каллус %осил цилган турлар (3-5 кунда) S. wilhelmsiana, S. siuzewii, Salix alba var. vitelina pendula, S. babylonica эканлиги цайд этилган. Salix туркуми турларини купайтиришда вегетатив усулнинг самарали эканлиги аницланган булса, вегетатив купайтиришнинг энг мацбул муддати - эрта ба%орда дарахтларда шира %аракати бошланмасидан олдинги вацт эканлиги аницланди ва шу пайтда купайтириш мумкинлиги тавсия этилади. Шунингдек, тез усувчи турларни вегетатив усулда купайтирилганда иккинчи йилдан бошлаб урмон мелиорацияси %амда кукаламзорлаштиришда фойдаланиш мумкинлиги аницланган.

Калит сузлар: Salicaceae, вегетатив, мослашиш, мелиорация, кукаламзорлаштириш.

Аннотация. В статье представлены результаты вегетативного размножения видов семейства ивовых, интродуцированных в Ташкентский ботанический сад, в условиях Сырдарьинской области, а также рекомендуемые виды. В экспериментах вегетативно выращивали виды Salix alba, S. pentandra, S. purpurea, S. aegyptiaca, S. longifolia, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica, S. babilonika, S. wilhelmsiana, S. songarica с использованием были достигнуты 100% результатов, самый низкий показатель был у S. linerifolia (50%), средний показатель - у S. fragilis (70%) и S.turanica (80%), а самый высокий показатель (90%) - у Salix alba вар. vitelina pendula и Salix mutsudana, а наиболее быстро каллусобразующими видами (3-5 дней) были S. wilhelmsiana, S. siuzewii, Salix alba var. vitelina pendula, зарегистрированный как S. babylonica. Вегетативный метод оказался эффективным при размножении видов Salix, а оптимальным периодом для вегетативного размножения является ранняя весна, до того, как начнется сокодвижения у деревьев, и рекомендуется проводить размножение в это время. Установлено также, что быстрорастущие виды можно использовать в лесомелиоративных и озеленительных работах уже со второго года при их вегетативном размножении.

Ключевые слова: Salicaceae, вегетатив, адаптация, мелиорация, озеленение.

Abstract. The article presents the results of vegetative propagation of species of the willow family introduced into the Tashkent Botanical Garden in the conditions of the Syrdarya region, as well as recommended species. In the experiments, the species Salix alba, S. pentandra, S. purpurea, S. aegyptiaca, S. longifolia, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica, S. babilonika, S. wilhelmsiana, S. songarica were vegetatively grown using 100% of results were achieved, the lowest rate was for S. linerifolia (50%), the average rate was for S. fragilis (70%) and S. turanica (80%), and the highest rate (90%) was for Salix alba var. vitelina pendula and Salix mutsudana, and the fastest callus-forming species (3-5 days) were S. wilhelmsiana, S. siuzewii, Salix alba var. vitelina pendula, registered as S. babylonica. The vegetative method has proven effective in propagating Salix species, and the optimal period for vegetative propagation is early spring, before sap flow begins in the trees, and propagation is recommended at this time. It has also been established that fast-growing species can be used in forest reclamation and landscaping work already from the second year during their vegetative propagation.

Keywords: Salicaceae, vegetative, adaptation, reclamation, landscaping.

Кириш. Бугунги кунда Salicaceae оиласининг ер юзида 57 туркумга мансуб 700 га якин турлари учрайди [8]. Ушбу оиланинг туркум турларидан кенг таркалганларидан бири Salix L. туркуми булиб, дунё буйича 370 та турни уз ичига олади [2]. Дунё буйича бугунги кунда тол туркуми турларидан кенг фойдаланган холда сув хавзалари, йирик каналлар хамда дарё киргокларига экиш оркали ихотазорлар барпо килиб келинмокда. Узбекистонда хам ушбу туркумнинг купгина табиий холда усувчи турлари мавжуддир. Шу билан бирга чет эл флораларидан интродукция килинган ёввойи ва манзарали турларидан хам кукаламзорлаштириш, урмон хужалиги хамда бошка сохаларда хам кенг фойдаланиб келинмокда. Жумладан, тол туркуми турларидан яратилган сув буйи ихотазорларида микроиклим хосил булиши, сувнинг кам бугланиши хдмда ер ости сувлари сатхи ошишининг олдини олади. ^адимда Марказий Осиё халклари тол турларни асосан тез усувчи ёгочбоп дарахт сифатида фойдаланиб, ундан бешик, сандиклар, иш куролларининг дасталари, хамда енгил уй жойларни куришда ишлатганлар. Х,озирги кунга келиб юкоридагилардан ташкари толларнинг ёгочидан мебел махсулотлари, фанера, гугурт чуплари, новдаларидан саватлар, ёгочидан манзарали стол-стуллар ва бошка мебель махсулотларини хам ишлаб чикаришда фойдаланиш мумкин. Толлар кимё ва фармацевтика саноатларида хам катта ахамиятга эгадир. Тол новдаларидан олинган салицин моддасидан чармга ишлов беришда фойдаланилади. Шунингдек, ушбу моддадан фармацевтика сохасида хам кенг кулланилади.

Мутахассислар олдида Узбекистоннинг кучли шурланган кумок ерларида кимматли хужалик белгиларига эга булган тол турларини хам экиб фойдаланиш буйича тажрибалар олиб бориш зарурияти тугилмокда. Х,озирги кунда академик Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богида Salix L. туркумининг 20 турдан ортик намуналаридан иборат коллекцияси сакланиб келинмокда. Турлар Марказий Осиё, Европа, Узок Шарк, Шимолий Америка хамда Шаркий Осиёдан интродукция килинган ва тегишли флораларга мансуб Тошкент Ботаника Богининг экспозицияларида тирик холда сакланмокда.

Урмончилик институти ходимлари томонидан Самарканд вилоятининг Дамба Хужа сув омбори шароитида кора толлардан иборат ихотазорларида утказилган тажрибалардан ижобий натижалар олинган.

Маълумки, 2019 йил май ойида Сирдарё вилоятида жойлашган Сардоба сув омборидаги техноген холат юз бериши натижасида махаллий ахоли, кишлок хужалиги майдонларига хамда ишлаб чикариш инфратузилмаларига катта микдорда зарар етди. Келгусида шундай холатларни олдин олиш максадида сув хавзалари якинларига намликка чидамли хисобланган дарахт турларидан фойдаланган холда ихотазорлар ташкил этиш зарур.

Масалаларнинг урганилганлик даражаси. Тол туркуми турлари буйича Россия шароитида етакчи мутахассисларнинг ишлаб чикаришдаги тажрибаси бой эканлиги маълум [1].

Шунингдек, республкамизда туркум турлари буйича академик Ф.Н. Русанов [2] бошчилигида А.К. Скворцов (1966), Р.М. Мурзова, Т.И. Славкина, А.А. Мавжудовлар Тошкент ботаника богида турларни купайтириш буйича тажрибалар олиб боришган хамда 100% гача ижобий натижадорликка эришишган.

Энг тез усувчи тол турларидан: Узок шаркдаги Salix dolichostyla, Salix babylonica Хитойдан олиб келинган, Salix longifolia Шимолий Америкадан интродукция килинган тез усувчи толлардан хисобланади.

Ишнинг максади. Сув хавзаларига якин худудларда усимликларнинг йиллик новдаларининг усишини урганиш ва интродукцион бахолаш.

Илмий янгилиги. Сув хавзаларига якин худудларда усимликлар ассортиментидан самарали фойдаланиш ва уларни купайтириш чора тадбирларини олиб бориш максадида Salix longifolia ва б. тол турлари илк бор Сирдарё вилоятида бир хил шурланган ерлар шароитида экологик синовдан утказилди.

2021 йил бахор пайтидаги адвектив совукларга чидамли булган толлар турлари урта чидамлилиги буйича 3 та категорияга киритилган. Бир катор турлар Salix alba, S. aegyptiaca, S. songarica, S. babylonica, S. vilimsiana, S. linerifolia, S. pentandra, S. purpurea, S. fragilis, ёгочбоп кенг микдорда етиштириладиган Populus densa туридан тажрибаларимизда назорат сифатида фойдаланилди.

Salix purpurea, S. longifolia, S. caspica, S. turanica, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica - 16 та коллекцион намуналар полларга 15 мартдан 18 мартгача экилди.

Salix linerifolia куп баргли тол, бевосита Марказий Осиё экспозицияси учун Гарбий Тиён-Шон тогли районидан интродукция килинган. Экишнинг дастлабки йилида булганлиги учун хам ушбу йилда усиш курсаткичлари паст булганлиги кузатилди.

Тажрибанинг услублари. Тажрибаларни олиб боришда фенологик кузатувлар Г.Н. Зайцев (1972); математик тахлил О. Тоиров, М. Мирзарасулов (2021), купайтиришда А.И. Лусс, А.М. Негруль (1934) услубларидан фойдаланди.

Турларнинг фенофазасига караб каламчаларнинг тайерлаш муддатини белглаш керак. Масалан, S. turanica - Турон толи гуллаш даврига кирганда каламчаларни тайерлаш жараёнини тухтатиш зарур, сабаби - бу пайтда тол танасидаги намлик гулларга сарфланган булади ва тайёрланган каламчаларнинг ривожаниши пасайиб боради хамда сакланиш фоизи камаяди. S. songarica - Жунгор толини эса гуллаш даври бошланганида каламчалари оркали купайтириш зарур.

Вегетатив усулда купайтирилганда энг тез (3-5кунда) каллус хосил килган турлар -S. vilimsiana, S. Siuzewi, Salix alba var.var.vitelina pendula, S. babilonika, 4-6 кунда каллус хосил килган турлар - Salix alba, S. pentandra L., Salix purpurea, Salix aegyptiaca, Salix longifolia, S. turanica, 8-9 кунда хосил килувчи турлар эса - Salix mutsudana хосил килувчи,

9-10 кунда каллус хосил килувчи турлар - S. rosmarinifolia, S.nigra лардир. Тажрибаларда Salix alba, S. pentandra, S. purpurea, S. aegyptiaca, S. longifolia, S. rosmarinifolia, S. nigra, S. caspica, S. babilonika, S. vilimsiana, S. songorica турлари вегетатив усулда 100% ли натижага эришилган булса, энг паст курсаткич S. linerifolia (50%), урта курсаткич S. fragilis (70 %) ва S. turanica да (80%), шунингдек, юкори курсаткич (90 %) Salix alba var. vitelina pendula хамда Salix mutsudana турларида кайд этилди.

Тажрибалар бир хил буз тупрокли шароитларда олиб борилиб, сугориш ишлари туркумнинг сувга булган талабига караб амалга оширилди. Усимликларнинг табиий биологик потенциалини урганиш максадида минерал угитлар билан озиклантирилмади.

Тажрибалар якунида энг тез усувчи турлар - Salix alba, S. pentandra, S. longifolia, S. caspica, S. purpurea турлари булиб, уртача усиши 75 см га тенг булди. Энг паст курсаткич -S. linerifolia турида кайд этилиб, бу унинг денгиз сатхидан 1800 м баландликда усиши, тупрок ва хавонинг намлиги юкори булиши сабабли хам Сирдарё вилояти иклим шароитида усиш ва ривожланиш курсаткичлари паст эканлиги кайд этилди.

Вегетатив усулда купайтирилганда Сирдарё иклим шароитида экилган тол турларининг барчасидан кенг фойдаланиш мумкинлиги хамда ушбу турларнинг истикболли эканлигини курсатди. Кукаламзорлаштириш ва мелиорация ишларида кенг фойдаланиш учун юкори манзарали хамда чидамли хисобланган Salix caspica, S vilimsiana, S. mutsudana, S. alba var. vitelina pendula, S. linerifolia, S. rosmarinifolia турларидан фойдаланиш тавсия этилади. Шурланган хамда техноген эрозияга учраган ерларда эса Salix longifolia туридан фойдаланиш тавсия этилади.

Salix туркуми турларини купайтиришда вегетатив усулнинг самарали эканлиги аникланган булса, вегетатив купайтиришнинг энг макбул муддати - эрта бахорда дарахтларда шира харакати бошланмасидан олдинги вакт эканлиги аникланди ва шу пайтда купайтириш мумкинлиги тавсия этилади. Шунингдек, тез усувчи турларни вегетатив усулда купайтирилганда иккинчи йилдан бошлаб урмон мелиорацияси хамда кукаламзорлаштиришда фойдаланиш мумкинлиги аникланди.

Хулоса килиб айтганда, Сирдарё вилояти шароитида олиб борилган тажрибалар табиий холда усувчи ва интродуцент хисобланган тол туркуми турларидан республикамизнинг бошка худудларида хам кенг микёсда фойдаланиш мумкинлигини курсатди.

REFERENCES

1. Ванин С.И., Горшкова С.Г., Соколов С.Я. и др. Ивовые /Деревья и кустарники. Том 2. - Москва, 1951. - С. 122-173.

2. Скворцов А.К. Ивы СССР (систематический и географический обзор). - М.: Наука, 1988. 184 с.

3. Абдурахманов А.А., Мавжудов А.А., Штонда Н.И. Родовые комплексы ива /Дендрология Узбекистана. - Ташкент: Фан. - С. 4-53.

4. Никитин С.А. Тугайная растительность Средней Азии. - Ташкент. - С. 4.

5. Зайцев Г.Н. Краткое пособие по математической обработке данных фенологических наблюдений //Фенологические фазы. 1972. - С. 3.

6. Лусс А.И., Негруль А.М. Основы организации и методы селекции /Клонал селекция буйича кулланмаси. - Ленинград, 1934. - С. 61-63.

7. Компьютерная программа О.Тоиров, М. Мирзарасулов, 2021.

8. https://ru.wikipedia.org

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.