Научная статья на тему 'ТОМОША САНЪАТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ'

ТОМОША САНЪАТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
7
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Юнон театри / Рим театри / “Но” театри / “Масхара” театри / минатюра

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Олимжон Рахимович Дадамирзаев

Мақолада Овропа ва Осиё мамлакатларида театр санъатининг пайдо бўлиши, ривожланиши ва бир-бири билан уйғунлашуви тўғрисида сўз юритилади. Изланишлар шуни кўрсатадики, театр санъати бир вақтнинг ўзида турли мамлакатларда ўзига ва ўзлигига хос равишда пайдо бўлган ҳамда мустақил ривожланиш поғоналарини босиб ўтган. Мамлакатлар ўртасида савдосотиқ ва маданий алоқаларнинг ривожланиши театр санъатнинг умумлашишига олиб келган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТОМОША САНЪАТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ»

ТОМОША САНЪАТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ

Олимжон Рахимович Дадамирзаев olim741@mail.ru Узбекистан давлат санъат ва маданият институти

Аннотация: Маколада Овропа ва Осиё мамлакатларида театр санъатининг пайдо булиши, ривожланиши ва бир-бири билан уйгунлашуви тугрисида суз юритилади. Изланишлар шуни курсатадики, театр санъати бир вактнинг узида турли мамлакатларда узига ва узлигига хос равишда пайдо булган хдмда мустакил ривожланиш погоналарини босиб утган. Мамлакатлар уртасида савдо-сотик ва маданий алокаларнинг ривожланиши театр санъатнинг умумлашишига олиб келган.

Калит сузлар: Юнон театри, Рим театри,"Но" театри,"Масхара" театри, минатюра

HISTORY OF THE DEVELOPMENT OF SPECTACULAR ARTS

Olim Dadamirzayev Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article focuses on the development and integration of the theatrical art in Europe and Asia. Researches show that in different countries theatrical art appeared at the same time and in a peculiar way and passed the stages of independent development. The development of trade and cultural ties between countries led to the integration of theatrical art.

Keywords: Theatre of Greece, Roman theatre, "Ho" theatre, Theatre of "Масхара", miniature

Юртимиз, кундан кунга узининг бой тарихий манбаларини очиб келмокда. Шу кунгача топилган тарихий манбаларда маданиятимизга хос булган асори-атикалар санъатнинг барча турлари ибтидоий даврданок фаол ривожланганидан дарак беради.

Манбаалардан маълумки театр санъати тарихда томоша деб номланган ва бу томошадан турли маъросимларни, маълум бир ходисаларни ифодалаш максадида унумли фойдаланилган. Театр санъати турли китъаларда, турли миллатларда узига хос миллий анъаналар асосида шаклланиб борди.

Овропа заминидаги энг кадимий театр маданиятини юнонлар ва римликлар яратганлар. Юнон театри эрамиздан аввалги V асрда гуллаб-яшнади. Рим театри

эса, юнон театридан кейин пайдо булди ва унинг ривожланиш даври эрамиздан аввалги III асрнинг иккинчи ярми ва II асрга тугри келди (Хорижий театр тарихи.1997: 25)

Юнон театри. Никоблар э.а. III аср

Бошка кадимий халкларда булгани каби, юнонлар мифологияси хам оламни англаш, тушунишга булган интилиш натижасида пайдо булган. Юнон драмаси ва театрининг келиб чикиши асрлар давомида яшаб келган мимик рухдаги маросим уйинлари, дехкончилик парилари Деметра, унинг кизи Кора ва маъбуд Дионисга багишланган ибодат расм-русмлари билан боглик. Дионис шаънига аталган уйин ва кушиклардан кадимги юнон драмасида: трагедия (фожиа), комедия ва сатирлар драмасидан иборат уч жанр таркиб топди.

Хосил байрамларида "Дионис" маъбудасига атаб турли томошалар курсатилиб байрам килинган. Манашу байрамларда намоиш этилган томошалардан келиб чикиб театр санъатининг дастлабки куринишлари шакллана борди. Театр санъатининг ривожланишига бефарк булмагн файласуф Аристотел узининг "Поэтика" рисоласини яратди. Ханузгача ушбу рисола театршунослик ва актёрлик махорати педагогларига зарурий услубий кулланмалардан бири вазифасини бажармокда. Театр санъатининг узига хос жозибасига булган мухаббат, юртдошимиз Авлонийни Аристотелнинг "Поэтика" рисоласига ёзган шархи билан ифодаланади. Кадимий санъатлардан бири саналган театр санъати инсониятнинг маънавий оламини бойитишга улкан хисса кушиб келаяпти. Санъатнинг бу тури турли китъаларда уз йуналиши буйича ривожланди. Бугунги кунда хам узининг ибтидоий тузилишини узгартирмай, шу билан бирга узининг жозибасини кундан-кунга ошириб бораётган кунчикар юрт

саналмиш Япониянинг "Но" театри тарихига, унинг структурасига бир назар ташлайлик.

Япониянинг "Но" театри XIV-XVI асрларда шаклланган. "Но" театри хозирги кунгача уз анъаналарига содик колиб, уларни узгартирмасдан саклаб келмокда. Бу театр шуниси билан бошкалардан фар; килади-ки, бу театрнинг уз актёрлик мактаби хамда узига хос сахна безаклари мавжуд. Бетакрор ижро мактаби булиб, мусика, раксларга бой, тасвирий безаклар билан бойитилган спектакллари томошабинда узгача таъсурот колдиради. Кддимий "Но" театрининг элеминтлари кандай булган булса хозирда хам худди шундайлигича сакланиб колган.

Театр сахналарида ишлатиладиган никоблар Юнон театр сахналарида ишлатиладиган никобларга ухшамаслиги, япон халкининг узига хос ифода воситалари ривожланганини курсатади.

Театрнинг асосий сахнаси Япон кепарист ёгочидан ясалган булиб 6х6 метрни ташкил килади. Асосий вокеалар шу сахнада булиб утади. Сахнанинг унг томонида пастак эшик бор. Бу эшикдансахнага мусикачилар таъзим килиб киришлари учун махсус паст килинган, мусикачилар шу эшикдан эгилиб, таъзим килиб кириб келишади. Орка деворда мукаддас сасна дарахтининг сурати бор.

Сахнанинг чап томонида тахтадан ясалган узун йулак. Бу йулак актёрлар рол ижро этадиган сахна билан баробар.

Кучли окустика бериши учун буш идишларни огзини томошабинга каратиб сахнани остига куйиб куйишган. 1 метр масофага майда тошлар сочилган. Чап йулакнинг охирида ойнали хона бор (гриммхона). Бу хона сахна билан богланган. Сахна хар доим жудаям тоза сакланади. Актёрлар ролларини ок пайпок (тапий) да ижро этадилар. Сахнадаги озгина дог хам сезилади. "Но" театрининг кастюм ва никоблари санъат даражасига кутарилган. Никобни ташлаб кетиш, отиб юбориш ёки никобга нисбатан бефарк булиш гунох хисобланади.

Юнон театри каби узбек театри Шаркнинг кадимий театрларидан булиб, унинг дастлабки келиб чикиши ибтидоий даврга бориб такалади. Бойсун тогидаги Тешиктош гори, Самарканд якинидаги Омонкутон гори, Илонсой ва Оксой, колаверса юртимизнинг бошка гушаларида олиб борилган ва олиб борилаётган археологик казилмалар вактида топилаётган жуда куп сопол идишлар, ёдгорликларнинг хаммаси хозирги Узбекистон заминида юз минг йиллардан буён одамлар яшаб, илк кишилик маданияти шакллана бошлаганини тасдиклайди.

Асосан ов манзаралари ёхуд бирон-бир диний маросимга оид манзаралар чизилган тасвирий санъат наъмуналаридан, одамнинг бошка киёфага киришининг дастлабки формалари, яъни театр санъатининг энг содда элементларининг тугилиши жараёнини куришимиз мумкин. Мовароуннахрда Х асрдар бошлаб янги ижтимоий тузум тугилиши билан "Масхара" театрининг айрим анъаналари жонлана бошлади. Диний маросимлар вактида одамлар хайвон киёфасига кириб, сехрли пантомим раксларга тушишар, жоду ва афсун йули билан хайвонларга сигиниб, уларга таклид килиб уйнашар, одамни хайвонга хайвонни одамга айланиш раксларини ижро этишади. Кадимий ва урта асрларда юртимизда хайвонлар никобида уйналадиган жуда куп уйинлар ва

TOMornanap KeHr TapKagraH. ASgypaxMoH ^omhh, Agumep HaBoufi acapgapuHu 6e3a6 TypraH MHHaTwpanapHHHr afipuMgapuga aHamyHgafi TaMomagap aKC этгaн.

"XagK - Sapna Moggufi SofiguKgapHu apaTyBnu KynruHa эмaс, MatHaBufi öofinuKnapHHHr x,aM aroHa Ba SuTMac - TyraHMac MaHSaugup, KaficuKu Sapna 6ywK gocTOHnapHH, ep W3ugaru Sapna ^o^eagapHu Ba mygapgaH энг Syroru - SyTyH ®;axoH MagaHuaTH TapuxuHH apaTgu" (^ogupoB, 1981: 45).

^apxaKHKar ugoxufi caHtaraap capacu caHagMum Tearp caHtarn x,aM Sapna gaBpgapga Typgu Muggaraap h^thmohh xaeraga SupgeK puBO^naHgu gecaK MySogara SygMafigu. Muggaraapra xoc SygraH aHtaHagapuHu y3uga My^accaM этгaн TeaTp caHtarn SyryHru KyHga y3 capxaggapuHu KeHrafiTupuS, aHru My^M3anapHu HaMoum этмoкga.

negaroruK Kapamgap, Ha3apufi SuguM Ba aMagufi Ta^puSagapagMamum TeaTp caHtara puBo^gaHumuHu aHru SocKunra oguS nuKagu. XagKgap ypTacugaru xaM^uxarauKKa oguS Kegagu.

OofigagaHHgraH agaßneTgap

1. Xopu^Mfi TeaTp Tapuxu. C.TypcyHSoeB Tap^KMacu. Укнтyвнн.Т.-1997

2. ^ogupoB M. Y3SeK xagK ToMoma caHtarn. YKuTyBHu. T.-1981 fi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.