Научная статья на тему 'ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ УРУҒЛИК ЧИГИТ СИФАТИГА ТАЪСИРИ'

ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ УРУҒЛИК ЧИГИТ СИФАТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
159
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза навлари / томчилатиб суғориш технологияси / суғориш давомийлиги / cуғориш меъёрлари / фильтрация / суғориш олди тупроқ намлиги / cotton varieties / drip irrigation technology / duration of irrigation / irrigation amount / filtration / soil moisture prior to irrigation.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Маматқулова Лобар Ўроловна

Ушбу мақолада тoмчилатиб суғориш технологиясининг Бухоро-10 ғўза нави уруғлари унувчанлиги ва уруғлик сифат кўрсаткичларига таъсири бўйича маълумотлар келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The influence of drip irrigation technology on cottonseed germination and seed quality indicators of upland cotton variety Bukhara-10 in Surkhandarya province were shown in the article.

Текст научной работы на тему «ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ УРУҒЛИК ЧИГИТ СИФАТИГА ТАЪСИРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

УУТ: 633.51:631.67

ТОМЧИЛАТИБ СУГОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ УРУГЛИК ЧИГИТ

СИФАТИГА ТАЪСИРИ Маматкулова Лобар Уроловна

таянч докторант Пахта селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий-тадцщот институти https://doi.org/10.5281/zenodo.7354117

Annotatsiya. Ушбу мацолада томчилатиб сугориш технологиясининг Бухоро-10 гуза нави уруглари унувчанлиги ва уруглик сифат курсаткичларига таъсири буйича маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: гуза навлари, томчилатиб сугориш технологияси, сугориш давомийлиги, сугориш меъёрлари, фильтрация, сугориш олди тупроц намлиги.

Аннотация. В статье показано влияние технологии капельного орошения на всхожесть и показатели качества семян хлопчатника сорта Бухара-10 в Сурхандарьинской области.

Ключевые слова: сорта хлопчатника, технология капельного орошения, продолжительность полива, нормы полива, фильтрация, предполивная влажность почвы.

Abstract. The influence of drip irrigation technology on cottonseed germination and seed quality indicators of upland cotton variety Bukhara-10 in Surkhandarya province were shown in the article.

Key words: cotton varieties, drip irrigation technology, duration of irrigation, irrigation amount, filtration, soil moisture prior to irrigation.

Кириш. Давлатимиз рахбари Хоразм вилоятига ташрифи пайтида нафакат мазкур худуд, балки бутун мамлакатимиз учун долзарб булган сув таъминоти масаласига тухталиб, "Сувнинг 1 литри эмас, 1 грамми хам хисобли булиши керак", дея алохида таъкидлади. Бинобарин, сув — она замин бизга тухфа этган неъматлар орасида энг кадрлисидир. Республикамизда олдинги йилларда сув танкислиги хар 6-8 йилда такрорланган булса, сунгги йилларда эса хар 3-4 йилдан, хаттоки 2-3 йилда сув танкислиги вужудга келмокда [3].

Республикамиз эхтиёжлари учун Орол денгизи минтакасидаги Амударё ва Сирдарё хавзаларида хар йили шаклланадиган уртача 116 млрд. м3 сув ресурсларининг 52-53 млрд. м3 кисми ишлатилади [4].

Президентимизнинг 1 мартдаги «^ишлок хужалигида сувни тежайдиган технологияларни жорий этишни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги П^-144-сон карори кабул килиниб, хужжатга кура, 2022 йилда 478 минг гектар майдонда сувни тежайдиган технологияларни жорий килиш оркали сувдан фойдаланиш самарадорлиги оширилиши кузда тутилган. Шунга кура, 2022 йил якунигача республика буйича камида:

230 минг гектар, шу жумладан, 160 минг гектар пахта етиштириладиган майдонларда томчилатиб сугориш;

28 минг гектар, шу жумладан, 25 минг гектар бошокли дон етиштириладиган майдонларда ёмгирлатиб сугориш;

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

2 минг гектар кишлок хужалиги экин майдонларида дискретли сугориш тизимлари жорий килинади;

218 минг гектар экин майдонлари лазерли ускуна ёрдамида текисланади [5].

Узбекистонда 2030 йилгача 50 % гуза майдонларига томчилатиб сугориш технологияси жорий этилишини х,исобга олиб, уругчиликка ихтисослашган фермер хужаликларида уруглик учун етиштириладиган гуза навларининг макбул сугориш тартиблари ва сув истеъмоли курсаткичларини ишлаб чикиш хдмда уругчилик фермер ва кластерларига илмий асосланган агротавсиялар такдим этиш долзарб булиб х,исобланади.

Тадкикот услубиёти. Тадкикотларимиз 2020-2021 йилларда Сурхондарё вилоятининг урта механик таркибли оч тусли буз тупроклари шароитида томчилатиб сугориладиган уруглик гуза майдонларида сифатли уруглик чигит етиштириш агротехнология элементларини ишлаб чикиш максадида олиб борилди. Тажрибалар 12 та вариант 3 та такрорланишда, битта ярусда жойлаштирилди. ^атор ораси 90 см булиб, томизгич шланглар х,ар бир эгатда тушалди. Эгат узунлиги 100 м, х,ар бир вариант 8 катордан иборат булиб, битта делянканинг умумий майдони 720 м2 ни, х,исобий майдони 360 м2 ни ташкил этди. Томчилатиб сугориш учун арик суви х,овузда тиндириб фойдаланилди [1].

Тажрибада Бухоро-10 гуза нави экилиб, ЧДНСга нисбатан 65-70-60 % ва 75-75-65 % сугориш олди тупрок намлиги ва минерал угитлар N-150, P-75, K-100 кг/га, N-200, P-140, K-100 кг/га, N-250, P-175, K-125 кг/га меъёрда кулланилди.

Тадкикотларда тупрок, усимлик намуналари, лаборатория тах,лиллари, фенологик кузатувлар «Дала тажрибаларини утказиш услублари», «Методика полевого опыта», тупрокнинг агрофизик ва агрокимёвий тах,лиллари «Методы агрохимических и агрофизических исследований в поливных хлопковых районах полевых и вегетационных опытов с хлопчатником» хдмда уруглик чигитнинг унувчанлигини аниклашда «Уруглик пахта. Техникавий шартлар», O'zDst 642:2013 «Еузанинг экиш учун уруглари» услубномалари асосида утказилиб, олинган маълумотларнинг аниклиги ва тасдикланганлигини Б.А.Доспеховнинг куп омилли услуби ёрдамида математик тах,лил килинди.

Тадкикот натижалари. М.Хамидов, Б.Сувановларнинг тадкикотларида гуза экилган тажриба даласида томчилатиб сугориш усулида тупрокнинг сугоришдан олдинги намлиги ЧДНСга нисбатан 70-80-60% булганда бир центнер пахта етиштириш учун энг кам микдордаги 62,7-65,9 м3/ц сув сарфланган ва гузадан 38,5-40,3 ц/га х,осил олинган. Бунда назорат вариантига нисбатан 6,1-6,3 ц/га купрок х,осил олишга эришилган [2].

2020-2021 йилларда олиб борилган тадкикотларимизда етиштирилган Бухоро-10 гуза навининг 3-8 х,осил шохларидан териб олинган пахта х,осилининг чигитларидан лаборатория унувчанлиги аникланганда эгатлаб сугориш технологиясида энг юкори унувчанлик ЧДНСга нисбатан 75-75-65 % сугориш олди тупрок намлигида минерал угитлар N-250, P-175, ^125 кг/га кулланилганда 96-98 % ни, томчилатиб сугориш технологиясида эса энг юкори унувчанлик курсаткичи ЧДНСга нисбатан 75-75-65 % сугориш олди тупрок намлигида минерал угитлар N-250, P-175, ^125 кг/га, N-250, P-175, ^125 кг/га кулланилган вариантларда 97-99 % ни ташкил этган.

Турли суFориш технологияси, суFориш тартиблари ва минерал ^ит меъёрларининг уруFлик чигит лаборатория унувчанлигига таъсири, 2020-2021 йй

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Вар. № Сугориш усули Сугориш тартиби ЧДНС га нисбатан, % Маъдан угитлар меъёри, кг/га Урта ярусдаги чигитларнинг лаборатория унувчанлиги, %

N Р К 2020 2021

1 Эгатлаб сугориш 65-70-60 150 105 75 84 86

2 65-70-60 200 140 100 87 89

3 65-70-60 250 175 125 92 93

4 75-75-65 150 105 75 90 91

5 75-75-65 200 140 100 93 96

6 75-75-65 250 175 125 96 98

7 Томчилатиб сугориш 65-70-60 150 105 75 88 89

8 65-70-60 200 140 100 91 93

9 65-70-60 250 175 125 93 94

10 75-75-65 150 105 75 94 95

11 75-75-65 200 140 100 97 99

12 75-75-65 250 175 125 98 99

Хулоса килиб айтиш мумкинки, Сурхондарё вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида томчилатиб сугориладиган гуза майдонларидан юкори ва сифатли пахта хосили хамда уруглик чигит етиштириш учун Бухоро-10 гуза навини ЧДНСга нисбатан 75-75-65 % сугориш олди тупрок намлигида сугориш максадга мувофик. Бунда нафакат сугориш сувларидан самарали фойдаланиш балки юкори ва сифатли уруглик чигит етиштириш мумкинлигини алохида таъкидлаш лозим.

REFERENCES

1. Дала тажрибаларини утказиш услублари. УзПИТИ. -Тошкент 2007. -Б. 1-46.

2. Хамидов М., Суванов Б. Гузани сугоришда томчилатиб сугориш технологиясини куллаш. //Ирригация ва мелиорация журнали. Тошкент, 2018 й. -№ 4. (14). -Б. 9-13.

3. https://kknews.uz/uz/55585.html

4. https://xs.uz/uzkr/post/ozbekiston-bu-jil-suv-taqchilligi-kuzatiladimi

5. https://lex.uz/ru/docs/5884584

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.