Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДА ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ПАХТАДАН ЮҚОРИ ҲОСИЛ ОЛИШ АГРОТЕХНИКАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШДА М.С.ИСТОМИННИНГ ФАОЛИЯТИ'

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДА ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ПАХТАДАН ЮҚОРИ ҲОСИЛ ОЛИШ АГРОТЕХНИКАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШДА М.С.ИСТОМИННИНГ ФАОЛИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

319
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Совет / яккаҳокимлиги / пахта / ингичка тола / синов / тадқиқот / “қиш” / афғонка / гармсел / канал / суғориладиган / тўқимачилик / уруғлик / центнер / селекцияси / Soviet / monopoly / cotton / fine fiber / testing / research / “winter” / afghan / garmsel / canal / irrigated / textile / seed / centner / selection

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Диларам Тажиевна Ёқубова

Ўзбекистонда пахтачиликнинг ривожлантиришда совет ҳукуматининг манфаатлари туфайли саноат учун, энг муҳими ҳарбий мудофаани мустаҳкамлашга жуда зарур бўлган ингичка толали пахта навни етиштириш ва унинг минтақага мос ҳосилдор навларини яратишда М.С.Истомининг тадқиқотлари ҳақидаги манбалари мақолада ўз ифодасини топган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ACTIVITY OF M.S.ISTOMIN IN THE DEVELOPMENT OF AGROTECHNICS OF HIGH YIELD OF FINE FIELD COTTON IN SURKHANDARYA REGION

Due to the interests of the Soviet government in the development of cotton in Uzbekistan, the sources of MS Istomi's research on the cultivation of fine-fiber cotton, which is essential for industry, and most importantly for the strengthening of military defense, and its creation of regional varieties

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДА ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ПАХТАДАН ЮҚОРИ ҲОСИЛ ОЛИШ АГРОТЕХНИКАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШДА М.С.ИСТОМИННИНГ ФАОЛИЯТИ»

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДА ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ПАХТАДАН ЮЦОРИ

Х^ОСИЛ ОЛИШ АГРОТЕХНИКАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШДА М.С.ИСТОМИННИНГ ФАОЛИЯТИ

Диларам Тажиевна Ёкубова

Денов тадбиркорлик ва педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Узбекистонда пахтачиликнинг ривожлантиришда совет хукуматининг манфаатлари туфайли саноат учун, энг мухими харбий мудофаани мустахкамлашга жуда зарур булган ингичка толали пахта навни етиштириш ва унинг минтакага мос хосилдор навларини яратишда М.С.Истомининг тадкикотлари хакидаги манбалари маколада уз ифодасини топган.

Калит сузлар: Совет, яккахокимлиги, пахта, ингичка тола, синов, тадкикот, "киш", афгонка,гармсел, канал, сугориладиган, тукимачилик, уруглик, центнер, селекцияси.

ACTIVITY OF M.S.ISTOMIN IN THE DEVELOPMENT OF

AGROTECHNICS OF HIGH YIELD OF FINE FIELD COTTON IN

SURKHANDARYA REGION

ABSTRACT

Due to the interests of the Soviet government in the development of cotton in Uzbekistan, the sources of MS Istomi's research on the cultivation of fine-fiber cotton, which is essential for industry, and most importantly for the strengthening of military defense, and its creation of regional varieties.

Keywords: Soviet, monopoly, cotton, fine fiber, testing, research, "winter", afghan, garmsel, canal, irrigated, textile, seed, centner, selection.

КИРИШ

Совет хокимияти пахта яккахокимлигини ривожлантириш максадида пахта навларни минтакага мос навларини экиш борасида хам мухим амалий ишларни бажардилар. Айникса, саноат учун мухим хисобланган ингичка толали пахта навларни яратиш ишларига алохида эътибор бериб. Бу ишлар учун зарурий маблагларни ажратиш ва иссикга чидамли навларни купайтириш ишлари учун илмий тадкикот институларни ташкил этди. Ушбу илмий

тадкикот ишларига тажрибали илмий ходимларни ва агроном мутахассисларни хам жалб этди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сурхон вохасида ингичка толали пакта навларини яратишда алохида хизмат килган М.С.Истоминнинг илмий тадкикотлар мухим ахамиятга эга булиб, унинг хизматлари туфайли ингичка толали пахта навлари яратилди ва синовдан утказилди. Унинг тинимсиз изланишлари натижасида Сурхондарё областининг ингичка толали пахта етиштиришга мослашган Шеробод даштининг жанубий кисмида узига хос табиий шароитлар аникланиб, бу худудда температураларнинг йигиндиси 6 минг градус (даража)ни ташкил этиб, бу эса пахта учун 3200 градусга якин ижобий таъсир курсатадиган температураларнинг йигиндисини мавжудлиги билан ажралиб турар эди. Олиб борилган тадкикотлар натижасида уртача кунлик температурали кунларнинг йиллик микдори - 10 (градус) дан юкориси 261 кун, 5 (градус) дан юкориси 44 кун булиб, нолдан пасти бир кун хам йук. Булутсиз кунлар ва куёшли соатларнинг микдори Бирлашган Араб Республикасидагига нисбатан бу ерда куп булиб, дастлабки кусакларнинг очила бошлаганидан то кузги совуклар тушгангача яна 120 кун иссик вакт булиб, бу даврда барча кусаклар очилиб улгуради. Май ва сентябрь ойларининг температура шароитлари бир хил; "кдш" деган нарса булмайди, минимал уртача кунлик иссиклик температура бутун киш буйи плюс икки градус (даража)дан паст тушмайди. Ёгингарчиликлар жуда кам булади. Шеробод ва Термизда улар йил мобйхайнида 150 миллиметрдан ошмайди, шу жумладан декабрдан то май ойигача 90 миллиметрни ташкил этади. Хдвонинг нисбий нами жуда хам оз булиб, Урта Осиёнинг пахта етиштириладиган бирорта минтакасида учрамайди; бир йилнинг 200 кунида хавонинг нисбий хаво нами 30 фоиздан кам булади, ёз ойларида эса у 18-20 фоизгача пасаяди, жануби-гарбадн эсадиган гармсел (афгонка) хавонинг нисбий намлиги 13-16 фоиз булади.

М.С.Истомин Шеробод даштининг ёки Сурхон-Шеробод водийси жанубий кисми иклимининг бу алохида шароитлари агротехника усулларида катъий хисобга олиб, бу ерларда асрлар буйи сув камчил булганлиги сабабли Сурхон-Шеробод водийсининг жуда катта ер массивларидан, унинг иклим шароитлари канчалик кулай булишига карамасдан, жуда кам фойдаланилганлигини хисобга олиб янги пахта майдонларини яратиш учун тупрок таркибни урганишга оид тадкикотлар олиб борди. Сурхон дарёси

оркали эса хар йили 2,5 миллиард кубометр сув бекорга бошка ёкларга окизиб юборилар, вахоланки бу сув билан мазкур бой улкани жонлантириб юбориш мумкин эди. Факат 1966 йилигина Шерабод насос станцияси оркали ^изирик Дара даштига биринчи марта сув берилди. Занг канали эндиликда батамом реконструкция килинган ва секундига 86 кубометр ёки курилаётган пайтидаги утказиш кувватидан 5 баравар куп сув утказади. Жанубий Сурхон сув омбори комплексида бажарилган барча ишлар ва объектлар яхши бахс билан кабул этилган. Натижада областнинг жанубида йилнинг исталган даврида сугориш учун етарли микдорда сув бор. Сув кам булган шароитга мослаб асрлар давомида яратилган (расм килинган) агротехника усулларини танкидий назардан кайта куриб чикиш вакти етди. Чунки хозир бу гуллаб-яшнаган водийнинг моддий-техника ва табиий-иклимий шароитларидан янада туларок фойдаланиш пайти келди. Ирригация-мелиорация ишлари тугаллангач, областнинг жанубида сугориладиган ерларнинг микдори 180 минг гектарга ёки областнинг барча районларидаги ерлардан анча куп микдорга етказилди. Аграр сохада амалга оширлган ишлар туфайли сугориладиган ерларнинг 90 фоизидан купроги сунъий сув омборларида тупланадиган сувлар билан сугорила бошланди. Ерлар табий сув манбаларидан сугорилганда, уларга сув билан бирга жуда куп лойкалар хам окиб келади. Бу лойкалар ернинг табий хосилдорлигини саклайдиган ва тиклайдиган факторлардан бири хисобланади.

М.С.Истоминни олиб борган хизматлари туфайли Узбекистонда пахта буйича, айникса ингичка толали пахта буйича амалга оширилган ишлар жуда огир шароитларда руёбга чикарилиб, Совет иттифокининг ривожланиб бораётган тукимачилик саноати юкори сифатли ва пишик газмоллар ишлаш учун пахтанинг юкори тип толаларини талаб килган бир вактда ингичка толали пахта етиштириш иши жуда янги кийинчилик эвазига бажарилди. Дастлабки йилларида синов асосида ингичка толали пахта уругини иклимнинг кандай шароитларида экиш; у сувга, угитга, гуза туплари ораларининг тигизлигига, юкори температураларга, хавонинг намлиги ва хоказоларга кандай муносабатга булиши ва пахтанинг качон пишиб етилиши маълум эмас эди. Шу максадда чет мамлакатлардан келтирилган Миср пахта чигити (бу пахта нави уша вактда шундай деб аталарди) СССРнинг барча пахта экиладиган зоналарида экилиб, бундан мазкур нав пахта учун энг оптимал иклимий шароитларни аниклаш максад килиб олинди. Энг огир мехнат ингичка толлали чигит ерга кул билан кадаларди. Чунки уруглик чигит жуда камлиги сабабли улар баъзан хатто кучат килиб утказиларди. Шу билан бирга у вактларда сеялка хам жуда кам эди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бу нав пахтани урганишнинг дастлабки боскичларида экин майдонлари гектар хисобида куйидагича булган эди.

1928 й. 1929 й. 1930 й. 1931 й. 1932 й. 1933 й.

Узбекистон ССР - 5 205 940 5,490 9,075

Туркманистон ССР 33 108 1,013 5,185 14,779 17,623

Тожикистон ССР - 25 3,532 14,227 21,524 23,041

Озарбайжон ССР 1 2 40 892 8,435 26,005

СССР буйича жами 34 140 4,790 21,244 50,228 76,344

Бундай тадкикот экишлари Узбекистоннинг деярли барча пахта экиладиган районларида, шу жумладан Тошкент, Пискент, Янгийул, Мирзачул районларида, Фаргона водийси, Самарканд, Бухоро, Кашкадарё ва Сурхондарё областларининг барча районларида утказиларди.

Туркманистон ва Тожикистонда хам барча районларда, шу жумладан энг шимолий район хисобланган Хужанд ва Конибодом районларида хам, Нахичеван Автоном ССРда хам экилиб, хар хил навларнинг уруглари (Пима, Сакель, Ашмуни, Рамселлер, Аффифи, Маарад) уша пайтларда чет эллардан келтирилган, аммо уларнинг хаммаси хам кечпишар булиб, усиш даврининг 150-170 кун булишини талаб этган. СССР пахтачилигининг барча иклимий шароитларида бундай тадкикот экишларининг кенг куламда утказилиши ингичка толали пахтани кайси жойларга экиш, улар орасидан энг эффектив навларини аниклаш имконини берди, Миср пахтасининг барча мавжуд навлари толасининг хужалик сифати урганилиши натижасида СССРда 1928 йили 22 минг, 1929 йили 121 минг тонна ингичка толали пахта етиштирилган булса, 1933 йилга келиб Узбекистонда бундан хам куп ингичка толали пахта тайёрлади. Бунда хар гектар ердан олинган пахта хосили уртача 4,8 центнерни ташкил этди.

Сурхондарё областида бу нав Шеробод, Термиз ва Жаркургон районларида синовдан утказилиб, 1933 йили бу ерда 3,5 минг гектар ерга шундай нав пахта экилиб, 2 минг тоннадан зиёд ингичка толлали пахта етиштирилди. 1934 йилнинг бахорида Сурхондарё областининг мазкур районларида барча майдонларга икки нав: Пима ва Маарад навлари экилиб, Маарад нави бу жойларнинг шароитига анча мувофик синовдан утиб, анча юкори хосил ва сифатли тола берди.1934 йилниг кукламида бошлаб бу

районларда факат ингичка толали нав пахта экила бошлади. 1933 йилдан бошлаб Сурхондарё областининг бу районларида энг яхши ва юкори хосилли участкалардан уруглик чигит тайёрлаш буйича катта синов тадкикот ишлар утказилади. 1934 йилнинг бахорида эса Шеробод районидаги Чуюнчи кишлогидаги Киров номли колхозда элит уругчилик хужалиги ташкил этилади. Бу хужалик Сурхондарё ва Бухоро областларидаги хамда Фаргона водийсидаги хужаликларни уруглик чигит билан таъминланади. Бу уринда шуни кайд этиш керакки, ингичка толали кечпишар Пима ва Маарад навлариниг хосили амалда ингичка толали булмаган пахта группаларидан экилган навлариниг хосилидан кам булмади.

1932-1933 йилларда Пима ва Маарад навлари буйича курсатгич. 8-жадвал

1932 йил (биринчи 1933 йил

экилган йили)

Америка Миср нави Америка Миср нави

нави нави

Шеробод районида 12,0 1,2 7,8 7,7

Термиз районида 6,6 1,8 5,3 4,2

Жаркургон районида 4,5 2,2 5,2 4,7

1938 йилдан бошлаб ингичка толали пахта Шурчи районида хам экила бошлади. 1941 йили областда 40 минг гектар пахта майдонининг 19600 гектарига ингичка толали пахта экилди. Х,ар гектар ердан уртача 12,2 центнердан хосил олинди. Иккинчи урушининг огир йилларида эса ингичка толали Миср ва Америка навлари пахталариниг хосили (гектаридан центнер) пахта Денов районида хам 2,5-3,5 миниг гектар ерга экилди.

1953 Урушдан кейинги йилларда ингичка толали пахта етиштириш 1953 ва 1954 йилларда энг юкори даражага етди. Бу пахта майдони 33 минг гектарни ташкил этиб, деярли 60 минг тонна пахта тайёрланди. Куйида келтирилган 1954 йил маълумотлари ингичка толали пахта экилган ер майдони, хосилдорлиги ва ялпи хосили тугрисида тушунча беради:

Ер майдони (гектар) Х,осил (гектаридан центнер) Терилган хамма хосил (тонна)

Термиз райони 5040 21,2 10,685

Жаркургон райони 8094 22,8 18,455

Шурчи райони 8200 13,0 10,715

Шеробод райони 4300 17,9 7,667

Ангор райони 7300 16,6 12,107

Областъ буйича 32,934 18,1 59,629

Областда пахта экинларига нисбатан ингичка толали пахта экинлариниг салмоги 45 процентни, пахта етиштириш буйича эса 35 процентни ташкил этди.

Ингичка толали пахтадан юкори хосил етиштирганликлари учун колхозчилардан, хужаликлар ва район рахбарларидан 9 киши Социалистик Мехнат Кахрамони унвонини олишга мушарраф булди. Кишлок хужалигиниг купгина мехнаткашлари СССР орден ва медаллари билан такдирланди, юкори фахрий унвонлар олди. 35-1; 5476-И пахта навлари фузариоз вилти билан кучли даражада зарарланганликлари муносабати билан бу навлар экиладиган ер майдонлари кескин кискара бошлади. Бунга унинг сифатини хисобга олмай пахта етиришга интилиш хам кучли даражада ёрдам берди. 1964 йили бу нав хаммаси булиб областъ буйича 12365 гектар майдонда колди, атиги 23.178 тонна пахта етиштирилди. Бу, областда тайёрланадиган умумий пахта микдорининг 9 фоизга якинини ташкил этди.

СССР Министрлар Советининг 1966 йил 30 сентябрда кабул килган "Совет нав ингичка толали пахта етиштиришни купайтириш чоралари хакида"ги карорида бу пахтани етиришда тусиклик килаётган барча асосий, кийин масалалар хал килинди: совхозларда етиштириладиган ингичка толали пахталарнинг тайёрлаш нархи оширилди, бу пахтани етиштириш юзасидан берилган топширикларни бажаришдаги масъулят кучайтирилди. Эндиликда эса бу пахтани етиштирувчи хужаликлар учун минерал угит, сув ва техника нормалари масалалари хам хал этилди. 1968 йилнинг апрель ойида Узбекистон КП Марказий Комитети ва республика Минстрлар Совети ингичка толали пахта етиштиришни купайтириш буйича кечиктириб булмайдиган тадбирлар хакида карор кабул килди. Бу карорда ингичка толали пахта хосилини кутариш ва уни етиштиришни купайтиришнинг барча йуллари аник-равшан курсатиб утилди. Бу хар икки карорда хам вилт касаллигига чидамли, энг юкори 1 ва 2 тип тола берадиган юкори хосилли ингичка толали пахта навларини яратиш, уларни жорий этиш ва купайтириш масалаларига катта эътибор берилди.

1966 йили 53,1 минг тонна ингичка толали пахта етиштирилиб, режа область пахтакорлари пахта топшириш режасини хам муваффакиятли бажардилар. Давлатга 58 минг тонна пахта давлатга топширилиб, областда етиштирилган барча пахтанинг 17,5 фоизини ташкил этди. Х,ар гектар ердан уртача 23,9 центнердан ингичка толали пахта олиниб, область кишлок хужалик

мехнаткашлари 1968 йили янада юкори хосил олдилар. Шу йили 1965 йилдагига нисбатан 18 минг тонна купрок пахта етиштирилиб, хар гектар ердан уртача 26,4 центнердан ингичка толали пахта олиниб, давлатга хаммаси булиб 71,2 минг тонна пахта топширилди. Областда ингичка толали пахтанинг салмоги 20,6 фоизини ташкил килиб, вилоят ахлининг фидокорона мехнат килиш, дехкончлик маданиятини кутариш, дала ишларида мехнатни ташкил килишнинг илгор усулларини жорий этиш натижасида куйидаги колхозлар ингичка толали пахта етиштиришда биринчи уринни эгаллаб юкори натижага эришдилар: Жаркургон районидаги "Москва" колхози хар гектар ердан 34 центнердан; Термиз районидаги "Октябрь 40 йиллиги" колхози 32 центнердан; яна Жаркургон районидаги Ленин номли, "Социализм" ва "Кизил Октябрь" колхозлари хар гектар ердан 30 центнердан хосил кутармокдалар. Термиз районидаги "Октябрь 40 йиллиги" колхозининг Э.Норбоев ва Б.Рахмоновлар бошчилигидаги илгор бригадалар эса хар гектар ердан 40-45 центнердан ингичка толали пахта етиштирдилар.

Областда экиладиган асосий ингичка толали пахта нави 5904-И булиб, 3 тип тола бериб, бу нав пахта фузарноз вилти ва кора илдиз чириш касалликларига чидамли булмагани сабабли унинг урнига С6002 нави экилди. Бу нав 2 тип тола беради, фузариоз касаллигига чидамли булса-да, аммо макроспориоз касаллигига бардош беролмади. Область кишлок хужалик тажриба станцияси томонидан чикарилган Т3, Т7, Т8 навлари 2 илдиз чириш касалликларига чидамли , 5904-И навига нисбатан анча юкори хосилли булиб, бир неча кун эрта етилганлиги билан иктиосдий фойда келтирди Узбекистон ССР пахта уругчилиги ва селекцияси институти томонидан чикарилган С6028, С6029, С6030, С6033, С6034, 8022 навлари хам юкоридаги Т3, Т7, Т8 навларига ухшаб катта иктисодий самара берди. Областда иккита элит-уругчилик хужалиги мавжуд. Уларнинг биттаси Шерободдаги "ХХП партсъезд" колхозида жойлашган булиб, С 6002 нави, иккинчиси Термиздаги "Намуна" колхозида жойлашган булиб, 5904-И нави устида иш олиб борди.

ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни алохида таъкидлаш кераки, совет хокимияти йилларда Сурхондарё области худуди пахтачиликни кенг ривожлантиш мантакасига айлантирилиб, вохада ингичка толали пахта экиш имкониятлари тулик урганиб чикилди. Натижада воха пахта навлари учун синов майдонига айланиб, илмий тадкикотларни амалга оширишувчи худуд сифатида танланди.

Бу каби давлат сиёстини амалга оширишда С.М.Истомин каби тадкикотчиларни мехнатидан кенг фойдаланилди.

REFERENCES

1. Хайдаров, М., Алламуратов, М., & Хайруллаева, Н. (2021). Сравнительная оценка физического состояния подростков 11-16 лет с нарушением интеллекта. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

2. Сафарова, Д. Д., Пулатова, М. Д., & Султанова, Ю. А. (2017). Взаимоотношения показателей гемодинамики с проявлением физической работоспособности у спортсменок-дзюдоисток. Наука и спорт: современные тенденции, 14(1).

3. Пулатова, М. Д. (2020). Применение восстановительных комплексов после травматических повреждений квалифицированных борцов. Интернаука, (8-1), 22-23.

4. Шукурова, С. С., Пулатова, М. Д., & Серебряков, В. В. (2021). Изменения показателей макроэлементов в крови у футболистов после физической нагрузки. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

5. Шукурова, С. С., Сейдалиева, Л. Д., & Шарипова, С. Н. (2021). Анализ гемодинамики игроков во время тренировочного процесса. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

6. Кутлимуратов, И. Х. (2021). Футболчиларнинг турли йуналишлардаги тупни ошириб бериш харакатларини урганиш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

7. Nazirov, B. S. (2020). Master who devoted his life to sports. Theoretical & Applied Science, (6), 78-82.

8. Алиев, И. Б. (2020). Курашчиларнинг мусобака олди тайёргарлик боскичларидаги толикиш белгиларини турли х, ажмдаги таъсирига караб юкламаларни таксимлаш. Фан-спортга,(2), 42-45.

9. GAZIEV, S. (2020). Improving the speed-strength preparedness of sambo wrestlers at the stage of sports improvement. Фан^портга, (1), 56-60.

10. Bakhtiyorovich, O. B. Improvement of methodology of development of technical and tactical methods with rapid power of belbog wrestlers.

11. Madraimov, H. K., & Aliyev, I. B. (2020). Distribution of training loads, taking into account the pre-competition training of freestyle wrestlers. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(9), 348-351.

12. Назаров, Н. Н., & Юсупов, Н. М. (2012). Философские особенности и развитие футбола в республике узбекистан. Педагогические науки, (3), 93-96.

13. НАЗАРОВ, Н. (2020). Мутафаккирлар илмий меросларидан фойдаланган холда спортчи ёшларнинг ахлокий ва эстетик карашларини шакллантириш. Фан^портга, (3), 38-41.

14. Egamberdiyev, I. O. (2021). Unconventional development of balance on land in young kayakers. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Geyger, A. I. (2021). Immunity of swimmers in the conditions of modern training. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Собирова, Ш. У. (2019). Использование рекламных текстов в обучении иностранному языку. Молодой ученый, (18), 48-50.

17. Норбоева, Ф. Р. (2020). Перевод маркетинговых терминов в сфере спорта с английского языка на русский. Интернаука, (26-2), 27-28.

18. Норбоева, Ф. Р. (2020). Процесс преподавания иностранного языка в неязыковом вузе. Интернаука, 20(149 часть 2), 74.

19. Rakhmatullayevna, N. F. (2020). The role of modern pedagogical technologies in the education system. Наука и образование сегодня, (6-2 (53)).

20. Xolisov, B. A. (2017). Yangi iqtisodiy siyosatning turkiston xalq xo'jaligiga ta'siri. УзМУ хабарлари, 129-132.

21. Jurayev, I. B. (2021). Futzal hakamlarining jismoniy tayyorgarlilarini yaxshilash hamda mavsumiy topshiriladigan fifa fitness testiga tayyorlash. Internauka, 4(180), 75-77.

22. Mengliboyev, A. X. (2020). Tarixiy shaxslarning milliy manfaatlar uchun kurashi tarixidan. Утмишга назар, 215-219.

23. Xojiyev, S. S. (2021). Yosh xokkey darvozabonlarining shaybani to'sish harakatlari samaradorligini oshirish. Internauka, 5(181), 99-101.

24. Шукуров, М. Н. (2021). Курашшиларнинг организмига кластерланган махсус тайерлов техник машкларининг таъсири. Наманган Давлат Илмий Ахборотномаси, 366-369.

25. Ёкубова, Д. Т. (2020). Сурхондарё вилоятида ингичка толали пахтадан юкори хосил олиш агротехникасининг ривожланишида м.с. истоминнинг фаолияти. Хоразм маъмун академияси ахборотномаси, 120-123.

26. Taxirovich, T. T., Madaminovna, K. I., Nurmuhammad o'g'li, N. S., Takhirovich, T. T., & Tokhirjonovich, U. N. (2021). Во „lakli bir jinsli Ьо „lmagan g „ovak qatlamlarda suyuqliklar harakati jarayonini matematik modellashtirish muammolari va asosiy masalalari. Scientific progress, 1(3).

27. Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A.,' Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Алгоритм устранения шума кусочно-гладкой моделью изображения. Theoretical & Applied Science, (4), 509-512.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.