Научная статья на тему 'ТОКЗОРЛАРДА УЧРАЙДИГАН АСОСИЙ СЎРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР ТУР ТАРКИБИ'

ТОКЗОРЛАРДА УЧРАЙДИГАН АСОСИЙ СЎРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР ТУР ТАРКИБИ Текст научной статьи по специальности «Химические технологии»

CC BY
95
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
виноградная лоза / вредитель / видовой состав / специализированный вредитель / ущерб / химическая борьба. / vine / pest / species composition / specialized pest / damage / chemical control.

Аннотация научной статьи по химическим технологиям, автор научной работы — Сардор Убайдуллаев, Давлатбек Рўзиқулов

Виноград является традиционной и широко распространенной культурой в условиях Узбекистана. Подобно другим культурам повреждается различными вредителями. Вредители виноградной лозы в зависимости от морфологических особенностей и образа жизни повреждают различные органы кустов: корневую систему, ствол, молодые побеги, почки, цветы и ягоды. Зеленые побеги, листья и плоды винограда повреждают бражники. На надземной части виноградной лозы могут обитать виноградный мучнистый червец и червец Комстоке, заповедная щитовка и акациевая ложно щитовка. Листья виноградников повреждаются клещами, червецами, цикадами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по химическим технологиям , автор научной работы — Сардор Убайдуллаев, Давлатбек Рўзиқулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Grapes are a traditional and widespread crop in the conditions of Uzbekistan. Like other cultures, it is damaged by various pests. Depending on morphological features and lifestyle, pests of the vine damage the various organs of the bushes: the root system, the trunk, young shoots, buds, flowers and berries. Green shoots, leaves and fruits of grapes damage hawk moths. On the above-ground part of the grapevine, there is a grape mealybug, a comma-like shieldworm, and an acacia false guard. Vine leaves are damaged by ticks, cherries, cicadas.

Текст научной работы на тему «ТОКЗОРЛАРДА УЧРАЙДИГАН АСОСИЙ СЎРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР ТУР ТАРКИБИ»

УУТ: 632.7 ТАДЦИЦОТ

ТОКЗОРЛАРДА УЧРАЙДИГАН АСОСИЙ СУРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР ТУР ТАРКИБИ

Сардор УБАЙДУЛЛАЕВ, Давлатбек РУЗИЦУЛОВ,

Тошкент давлат аграруниверситеты ассистентлари.

Аннотация: Виноград является традиционной и широко распространенной культурой в условиях Узбекистана. Подобно другим культурам повреждается различными вредителями. Вредители виноградной лозы в зависимости от морфологических особенностей и образа жизни повреждают различные органы кустов: корневую систему, ствол, молодые побеги, почки, цветы и ягоды. Зеленые побеги, листья и плоды винограда повреждают бражники. На надземной части виноградной лозы могут обитать виноградный мучнистый червец и червец комстоки, запятовидная щитовка и акациевая ложнощитовка. Листья виноградников повреждаются клещами, червецами, цикадами.

Ключевые слова: виноградная лоза, вредитель, видовой состав, специализированный вредитель, ущерб, химическая борьба.

Annotation: Grapes are a traditional and widespread crop in the con^iJons of Uzbekistan. Like other cultures, it is damaged by various pests. Depending on morphological feature and lifestyle, pests of the vine damage the various organs of the bushes: the root system, the trunk, young shoos buds, flwers and berries. Green shoots, leaves and fruits of grapes damage hawk moths. On the above-ground art of grapevine, there is a grape mealybug, a comma-like shieldworm, and an acacia false guard. Vine leaves are damaged by ticks, cherries, cicadas.

Key words: vine, pest, species composition, specialized pest, aa*,."ge, chemical control.

Кириш. Узумчилик бугунги кунда республик' миз кишлокк хужалигининг асосий тармоккларидан бири хисобланади. Республикамизда токзорлар майдони 200 минг гектар атрофида булиб, жумладан, 2019-2020 йил-ларда 31,3 минг га я;ин янги токзорлар барпо этилди. [5]

Ток - кимматбахо субтропик усимлик хисобланади. Унинг меваси узининг пархезлиги ва ози;алиги жихатидан инсон организми учун энг зарур махсулотлардан бири хисобланади. Пишиб етилган узум таркибида, айни;са, кишмиш навларида 28-30% гача организм томонидан тез узлаштириладиган ;андлар - глюкоза, фруктоза ва сахароза бор. Шунингдек, янги узилган узум таркибида инсон саломатлиги учун зарур булган олма, вино, лимон, к;ахрабо, шавел, чумоли ва бош;а бир ;анча органик кис-лоталар, калий (К), кальций (Са), фосфор (Р), натрий (Ыа] каби минерал тузлар, мева пусти таркибида ранг берувчи моддалар (пигментлар) хамда дубил моддалар бор.

Ток усимлиги ва унинг махсулотлари бош;а куп йил-лик усимликлар ичида алохида урин тутади. Узбекистон узумчиликни ривожлантириш учун жудаям кулай таби-ий иклим шароитига эга. Республикамизнинг табиий иклим шароитлари узумнинг хар хил муддатларда пишишига имкон яратади. Узумчиликни янада юкори погоналарга кутаришда фермерлар фан ютуклари ва илгор тажрибаларни уз вактида ва юкрри агротехник талаблар даражасида амалга ошириш билан бир каторда токзорларни турли хил зарарли организмлар (зарар-

кунандалар, касаллик ва бегона утлар) дан самарали \имоя к;илиш ишларига чукур эътибор беришлари талаб этилади [2,3,4].

Республикамизда токзорларга ток канаси, ток унси-мон курти (унсимон узум курти) ва комсток куртлари (червецлар) х,амда ток ва шингил барг уровчилари, узум цикадаси, бражниклар ва бош;а бир ;анча зараркунанда хашаротлар зарар етказади. [1].

Тадк;ик;от усуллари. Токзорларда зараркунан-даларнинг тур таркиби ани;лашда Г.Я. Бей-Биенко, С.М.Вольков ва бошк;., энтомологик хисоблар ва куза-тувларни Н.В. Бондаренко, А.А.Захваткин, С.А.Муродов; зараркунандаларнинг биоэкологияси К.К.Фасулати услублари асосида бажарилди. Фитофагларнинг зарар-лилик даражаси В.И.Танский услуби буйича ани;ланди. Энтомофагларнинг сифат курсаткичлари Б.П Адашкевич, купайтириш ва куллаш технологиялари Х.Х.Кимсанбоев, А.Хамроев услублари асосида, агротоксикологик тад;и;отлар Ш.Т.Хужаев, В.Ф.Пересыпкин ва бошк;. услублари асосида, лаборатория ва дала тажрибаларида биологик, кимёвий воситаларнинг биологик самара-дорлигини хисоб килишда В.С.Аббот формуласидан фойдаланилди.

Тадк;ик;от натижалари. Ток усимлигига турт оё;ли каналар Eriophyoidea Reibev бош оиласининг, Eriophyidae оиласига мансуб ток канаси (Eriophyes vitis Nal.) хам зарар келтиради. Узбекистоннинг деярли барча

худудларида кенг таркалган. Ток канаси пустлокости хамда куртак атрофларида кишлаб чикади. Бахорда (апрел-май) уйгониб, янги пайдо булган баргларни за-рарлай бошлайди. У хаёти давомида куйидаги фазаларни кечиради: тухум, личинка, 1-нимфа, 2-нимфа ва етук зот. Оталанган тухумдан ургочи ва эркак зот, оталанмагани-дан эса фа;ат эркак зотлар чикади. Мавсумда бир неча бугин беради. Ток канаси асосан махаллий нав узумлар-ни хуш куради, айрим навларни умуман зарарламайди. Зарарланган токлар ривожланишдан оркада колади, хосилининг сифати ёмонлашади ва хосил микдори ка-маяди. (1-расм)

Баъзан айрим ток тупларида куп буладиган ургимчаккана ток баргларини тукиб юборади ва узумни етилтирмай куяди; кана кам булса барглар кизарадию, тукилиб кетмайди, бунда узум, гарчи пишса хам, шираси кам булади. Кана суриши туфайли кувватдан кетган ток хосилини камайтиради. Бу кана катталиги ва шакли жихатидан гуза ургимчакканаси (Теtranychus telarius L.) га ухшайди; Теtranychus sр. канаси ок ёки оч пушти-ок рангли булади.

1-расм. Ток канаси (Eriophyes vitis Nal.) билан зарарланган ток барги

Ток усимлигига ток унсимон курти (унсимон узум курти) - (Pseudococcus citri Risso, Planococcus ficus Sign) ва комсток курти - (Pseudococcus Comstocki Kuw) кабилар зарар келтиради. Х,ар иккала хашаротнинг тузилиши хамда хаёт кечириши бир-бирига якин булганлиги учун бирга таърифланади. Бу хашаротларнинг ташки тузи-лишида жинсий диморфизм, яъни турли шаклланиш кескин кузга ташланади. Ургочиси канотсиз, бесунакай, катталиги 3,5-4 мм келади, танаси ясси шаклда булиб, атрофида етарлича узунликка эга 17 жуфт мумсимон ип

куринишида усикклари бор. Бу усикларнинг охирги жуф-ти кколганларидан узун булиб, «дум» шаклида булади. Х,ар иккала турга мансуб ургочи зотларни айни шу белги ажратиб туради: комсток куртининг мазкур усимталари узун булиб, танасининг ярмича келади, узум унсимон ккуртининг усимталари эса калтарок (танасининг учдан ёки туртдан бирига тенг).

шт*

' "* -; -

2-расм. Ток унсимон курти (унсимон узум курти) - Pseudococcus citri Risso (Planococcus ficus Sign) ва унинг усимликка зарар етказиши. (https:// agroflora.ru)

Комсток курти вояга етмаган личинкалик шаклида, унсимон узум курти эса тухум шаклида, асосан, пустлоклг) остида хамда турли пана жойларда кишлаб чикади. Комсток куртининг личинкалари, узум унсимон куртининг эса рояга етган ургочи зотлари бахорда, март ойининг охири-апрел бошларида кишловдан чикади. Бу зараркунандаларнинг личинкалари сан-чиб сурувчи огиз аппарати билан усимликларнинг турли азоларини шикастлаши мумкин. Шикастланган усимликлар усиш ва ривожланишдан оркада колади, хосил сифатсиз булиб 50-70% гача камаяди. Унсимон куртлар мавжудлигини токлардан окиб тушаётган ши-радан ёки урмалаган чумоли ва арилар купайганидан билиш мумкин.

3-расм. Комсток курти - (Pseudococcus Comstocki Kuw) https://www.google.com)

Хулоса:

Токзорларда учрайдиган зараркунандаларга карши асосий кураш чораларидан бири агротехник тадбир-ларни тугри белгилаш. Жумладан, токзорларни бегона утлардан ва уларнинг колдикларидан тозалаш, хомток килишни уз вактида утказиш, катор ораларини юмша-тиш, кузда кесилган новдаларни токзордан чикариб ташлаш ва кишда 2000-2500 м3 микдорда яхоб суви бериш самарали натижа беради.

56

AGRO INFORM MAXSUS SON [1] 2021

Зараркунандаларга к;арши кимёвий курашда - Абалон 1,8% к.э. (0,03%); Киллер 5% к.э. (0,4%); Пилармектин 1,8% э.к. (0,025%); хамда Аваунт 15% сус.к. (0,25 л); Ка-

липсо 48% сус.к. (0,05-0,1 л); Децис 2,5% эм.к. (0,4-0,6 л) каби препаратларни тавсия этилган меъёрларда куллаш орк;али кузланган натижага эришиш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ш.Т.Хужаев "Умумий ва к;ишлок; хужалик энтомологияси хамда уйгунлашган химоя к;илиш тизимининг асослари". (IV нашр). ООО "Yangi Nashr Nashriyoti". Тошкент-2019.

2. Юсупов А.Х., Марупов А. Бог ва токзорларни зараркунанда ва касалликлардан химоя к;илиш чоралари. -Тошкент, 2009. - Б. 38-39.

3. Маликов А., Насимова Д. "Ток канасининг узумларга зарари ва унга ;арши кураш усуллари". // Журнал. Усимликлар химояси ва карантини - 2016. №3. 23-24-6.

4. Махмудов О., Рахматов А.А., Жалилова А.А., Узумзорларни ток канасидан химоя ;илиш. Усимликлар химояси ва карантини. Тошкент-2016. №1(7). -33 6.

5. Узбекистон Республикаси Цишлок; хужалиги вазирлиги ахборот хизмати.

УЗУМНИНГ ХУРАКИ «КАТТАЦУРГОН» НАВИНИНГ

^ОСИЛДОРЛИК КУРСАТКИЧЛАРИ ВА УЗУМ ШАРБАТИ БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИНИНГ КУРТАК ЮКЛАМАСИГА БОГЛИЩЛИГИ

Жамолиддин ФАЙЗИЕВ,

ТошДАУ профессори, Пулатжон ЭГАМБЕРДИЕВ,

ГулДУ уцитувчиси, Дилноза РАИМОВА,

ТошДАУ магистранти.

Аннотация. В научной статье приводится экспериментальный материал, посвященный изучению зависимости плодоносности побегов и биохимического состава ягод винограда сорта "Каттакурган" от нагрузки кустов глазками. В опыте изучались нагрузки кустов глазками: 80-120, 120-160, 160-200, 200-240 и 240-280 штук. Установлено, что при нагрузке кустов из расчета 160-200 глазков в каждом кусте число плодоносных побегов развивается на 2,7 штук больше, чем в контрольном варианте в свободно растущий культуре. При этом в оптимальном варианте опыта содержание сахаров в ягодах составило 22,5%, кислотность сока 3 г/л.

Ключевые слова: виноград, сорт, куст, ваиш, нагрузка, урожай, сок, химический состав, содержание сахара, кислотность.

Annotation. The scientific article provides experimental material devoted to the study of the dependence of the fruitfulness of shoots and the biochemical composition of grapes of the Kattakurgan variety on the load of the bushes with eyes. In the experiment, the load of the bushes with eyes was studied: 80-120,120-160,160-200,200-240 and 240280 pieces. It was found that when the bushes are loaded at the rate of160-200 eyes in each bush, the number of fruitful shoots develops by 2.7 pieces more than in the control variant in a freely growing culture. At the same time, in the optimal variant of the experiment, the sugar content in the berries was 22.5%, the acidity of the juice was 3 g /1.

Keywords: grapes, variety, bush, voish, load, yield, juice, chemical composition, sugar content, acidity.

Кириш. Узбекистон Республикасида сунгги йил-ларда узумнинг хураки навларидан ю;ори ва сифатли хосил етиштиришда ма;бул агротехнологияларни

ишлаб чи;иш буйича кенг камровли тадбирлар амал-га оширилмокда. Шундай булса-да, узумчиликда кулланилаётган агротехник тадбирларни хар бир вилоят

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.