Научная статья на тему 'ТОКНИНГ ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТУП ЮКЛАМАСИНИНГ ТАЪСИРИ ЎРГАНИШ'

ТОКНИНГ ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТУП ЮКЛАМАСИНИНГ ТАЪСИРИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

43
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ток / юклама / назорат / миқдорлари / бўз тупроқ / калий тузи / қумлоқ / масса / нитратлар / дифференцияланган / ўғит / азот / фосфор / калий / ҳаракатланувчи

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ўткир Олланазарович Очилдиев, Фарид Ўткир Ўғли Мустафоев

Ушбу мақолада, кейинги йилларда ўрганиш ток тупи юкламаси ва шакллантириш кўрсаткичлари, узун ва қисқа кесиш поялар оралиқлари, яғоб сув билан суғориш ва менерал ўғитлар миқдори бошқа агротехник тадбирлар учун белгиланган. Тупроқнинг юқори қатламларида фосфорнинг умумий миқдори 0.21-0.26% ва ҳаракатчан шакли 18.3-27.0 мг ни ташкил етиб, юқори қатламлардан ҳаракатчан фосфор қуйи қатламга ўтиб ўзлаштирилади. Юқори қатламдаги калий миқдори 2% ни ташкил қилади. Унинг ҳаракатчан шакллари миқдори 185.1-219.1 мг. Ҳар бир вариантнинг тажрибаси уч қатордан иборат бўлиб, ҳисобдаги ўртача қатор, ҳар бир қатор бўйича 32 туп

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Ўткир Олланазарович Очилдиев, Фарид Ўткир Ўғли Мустафоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТОКНИНГ ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТУП ЮКЛАМАСИНИНГ ТАЪСИРИ ЎРГАНИШ»

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

ТОКНИНГ УСИШИ ВА ХОСИЛДОРЛИГИГА ТУП ЮКЛАМАСИНИНГ

ТАЪСИРИ УРГАНИШ

Уткир Олланазарович Очилдиев

Академик Махмуд Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот институти Узумчилик ва микро-виночилик булим бошлиги

к.х.ф.ф.д.катта илмий ходим

Фарид Уткир ^ли Мустафоев

Тошкент Давлат Аграр Унверситети Узумчилик ва узумни дастлабки кайта ишлаш технологияси йуналиши 1-боскич магистрант

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада, кейинги йилларда урганиш ток тупи юкламаси ва шакллантириш курсаткичлари, узун ва киска кесиш поялар ораликлари, ягоб сув билан сугориш ва менерал угитлар микдори бошка агротехник тадбирлар учун белгиланган. Тупрокнинг юкори катламларида фосфорнинг умумий микдори 0.21-0.26% ва харакатчан шакли 18.3-27.0 мг ни ташкил етиб, юкори катламлардан харакатчан фосфор куйи катламга утиб узлаштирилади. Юкори катламдаги калий микдори 2% ни ташкил килади. Унинг харакатчан шакллари микдори 185.1-219.1 мг. Х,ар бир вариантнинг тажрибаси уч катордан иборат булиб, хисобдаги уртача катор, хар бир катор буйича 32 туп.

Калит сузлар: ток, юклама, назорат, микдорлари, буз тупрок, калий тузи, кумлок, масса, нитратлар, дифференцияланган, угит, азот, фосфор, калий, харакатланувчи

Узбекистон Республикасида сунгги йилларда узум хосилдорлигини оширишда ток тупи юкламасини тугри колдиришга катта ахамият беришга каратилган.Масалан, кучли усадиган навлар кучсиз, нимжон, навларига караганда тупрокдан купрок озик моддаларини узлаштиради.

Кейинги йилларда тадкикотларда токнинг шаклланиш ва юкламаси, хосилдор навдаларинининг узун ва киска кесилганлигига, сугорилишга ва бошка агротехник тадбирларга караб минерал угитларнинг микдорларини белгилашга катта ахамият берилмокда.

Токларни уFитлаш: Муайян экологик шароитда навларнинг биологик хусусиятларини хисобга олиб ток

15-iyun, 2022

Google Scholar Respublika anjumani

244

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RI^)JLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

WK—aMacura öof—h; xo—ga MHHepa— yFHT—apHHHHr MHKgop—apuHH öe—ru—am, y—apHHHr xocH—gop—HrHHH omupum Ba yFHT—apHH caMapa—H Ky——am ynyH KaTTa aMannfi axaMHaTra эгa. ToK3op—ap ynyH y—apHHHr Ba xocH—gop—HrHHH xucoöra o—raH xo—ga Tynpo;—apHHHr Typ—H xH—napura moc paBHmga MHHepa— yruraap Metepu (NPK) TaBcua этн—agн. XycycaH, öy3 TynpoK—apra 1 ra epra 120 Kr $oc$op Ba 30 Kr Ka—HH—H yFHT co—um TaBcua KH—HHagu. EyryHru KyHga Ma3Kyp MHKgop—ap tok Tyn—apHHHHr maK—aHumu Ba WK—aMacura, xocu—HHHr MHKgopura öof—h; öy—MaraH xo—ga Ky——aHagH. TomKeHT BH—oaTH mapoHTHga TynpoK—apHHHHr yHyMgop—HrH Ba xocu—gop—HrH, myHHHrgeK HaB—apHHHr ycum Kynura ;apaö tok Tyn—apHHHHr ypTana WK—aMacu Kyn 3aHr—H e—nHFHHcHMoH maK—aHTupumga 160162 Ta KypTaKHH TamKH— KH—agu. [2,3].

Ta^puöa o—hö öopu—raH MafigoHHHHr ;yMo; öy3 Tynpo;, ryMyc Ba a3oT Mogga—apH ^yga KaM экaн—нrн aHHK—aHgu. Y—apHHHr MHKgopu 0.9-1,3% Ba yMyMHH a3oTHHHr MH;gopu 0.07% Ba 0,13% rana, TynpoKHHHr nacTKH KaraaM—apuga эca ryMyc MH;gopu acTa-ceKHH KaMaHuö öopuö 80-100 cm nyKyp—HKga 0,14% hh TamKH— KH—agu. [3].

TynpoKHHHr w;opu KaT—aM—apuga ^oc^opHHHr a—nu MHKgopu 0,21-0,26% hh xapaKaraaHyBHH maK—garucu эca 18,3-27,0 Mr TamKH— этнmн, xapaKaraaHyBHH $oc$op w;opu KaT—aM—apgaH nacTKH KucM—apra ;apaö KecKHH paBHmga KaMaHuö öopagu. Ka—HH MH;gopu TynpoKHHHr w;opu KaT—aMHga 2% ra eTagu. YHHHr xapaKaT—aHyBHH maK—garu MHKgopu 185,1-219,1 Mr hh TamKH— KH—agu. Ta^puöaHHHr xap öupu BapuaHTH yn ;aTop öy—uö, xap öup ;aTopga 32 Ta TynHH TamKH— этgн. [2,3].

KumMHm HaBH 1992 HH—ga экн—raн, Tyn—ap o3H;a—aHHm MaögoHH 3x3 m. Ta^puöa TypT TaKpop—aHHmga o—uö öopu—agu Ba hh——hk eFHHrapHH—HK ypTana xucoöga 472 mmhh TamKH— KH—agu (Kyn hh——hk Mat—yMoT—apra KaparaHga 750 mm), my ^yM—agaH вeгeтaцнoн gaBpga (anpe—-oKTaöp)-258 mm öy—raH.ToK3op—apHH npaBapumu arpo;oHganap acocuga o—uö öopu—agu. Ta^puöa MaögoHHgaH 3 hh— gaBoMHga (2017-2020 hh.) xap hh——hk Ta^puöa BapuaHTH öyHHHa ToKHHHr ycum, puBo^naHHm Ba xocu—gop—HrH, myHHHrgeK 0-20, 40-60 cm HyKyp—HKnapgaru H—gH3 th3hmh acocHH MaccacHHHHHr pHBo^naHHm 3oHacuga o3H;a Mogga—apHHHr TapKuöu Ba xapaKaTH ypraHH—agu. HaM—HK, Hrnparaapu, y3—amTHpH—raH aMMHaK, eHru— эpyвнн P2O5 Ba a—MamyB K20 —ap вereтaцнa gaBpuga yn MapTa aHHK—aHagu: ry——am o—gugaH, y3yM öom—apu Fy^yM—apuHHHr ycum gaBpuga Ba y3yMHHHr TexHHK numum xo—araga. [1].

tag^hkot hath^a^aph. eh3 TagKH;oT—apHMH3ga tok

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

ytadqq

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

туплар юкламаси хар хил булганда минерал угитларни турли микдорлари хосил микдори ва сифатига таъсирини аниклаш буйича ^ибрай "Шароб" эксперментал кархонасининг дала тажриба майдонида куйидаги, янги назорат (угитсиз): соф озика моддалари хисобидан келиб чикиб N160 P120 K40 : N180 P130 K45 : N220 P150 K50 : N160 P220 K55 : N240 P180 K60 :кг/га вариантларда ягона схема буйича тажрибалар олиб бордик. Х,ар йили ер хайдашдан олдин кузда фосфорли (суперфосфорт), калийли (калий тузи), бахорда азотли (аммиакли селитра) угитлар солинган (жадвал).

Маълумотларидан маълум буладики, хар бири тупда юклама 160-162 та куртакдан иборат.МРК микдорлари оширилган назоратга нисбатан хосил элементларининг асосий курсаткичлари ва бир тупдан олинган узум хосили хамда гектарига хисобланганда хам ошиб, .N240 P180 K60 вариантида энг юкори курсаткичга чикиш [2]. (хосилнинг купайиши 28,9% булади). Мазкур микдордан оширилган барча курсаткичлар кам даражада ошди (хосилдорлик коэффициенти, узум боши огирлиги) ёки пасайиши аникланди. Юкламанинг хар бир фонида NPK микдорлари оширилганда назоратга нисбатан узум боши гужумининг кандлилиги камаяди.Тажрибадаги куритилган кишмиш навининг дегустацион бохолари шундай далолат бердики, NPK микдорлари оширилганда куритилган кишмиш махсулотининг сифати назоратга нисбатан бироз тушади, аммо бундай холат сезиларли булмайди. [1]. Олиб борилган тажриба нажижалари тупроклар хосилдорлигини ва алохида олинган навларнинг биологик хусусиятларини хисобга олиб, узум тупининг юкламасига боглик холда угитлар микдори дифференцияланган булиши кераклигини яна бир марта тасдиклади.

REFERENCES

1. "Арутюян А.С. "Удобрение виноградников"-М: Колис,1965 65с

2. Малчанова З.Я. О длине подрезки кустов винограда в Узбекистане// Сад и огород-1952-43 с.

3. Файзиев Ж.Н к.х.ф.д профессор " Ток тупига угитлар таъсири" Тошкент-2018 76-бет.

Google Scholar

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.