Научная статья на тему 'ТОБЛАШ ЖАРАЁНИГА ТУРЛИ ХИЛ СОВИТИШ МУҲИТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ ТАХЛИЛИ'

ТОБЛАШ ЖАРАЁНИГА ТУРЛИ ХИЛ СОВИТИШ МУҲИТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ ТАХЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
66
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
термик ишлов бериш / тоблаш / сувда эрийдиган полимерлар / совутиш тезлиги / heat treatment / hardening / water-soluble polymers / cooling rate

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, Дилшодбек Мамасидиқович Эргашев

Ушбу ишда термик ишлов беришда қўлланиладиган турли совитиш муҳитларининг тахлили, уларнинг структура хосил бўлиш жараёнига таъсири, совутиш мухити сифатида сувда ерийдиган полимерлардан фойдаланиш муаммолари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, Дилшодбек Мамасидиқович Эргашев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE EFFECT OF DIFFERENT COOLING MEDIUMS ON THE HARDENING PROCESS

This paper presents an analysis of various cooling media used in heat treatment, their influence on the process of structure formation and the problems of using water-soluble polymers as a cooling medium.

Текст научной работы на тему «ТОБЛАШ ЖАРАЁНИГА ТУРЛИ ХИЛ СОВИТИШ МУҲИТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ ТАХЛИЛИ»

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ТОБЛАШ ЖАРАЁНИГА ТУРЛИ ХИЛ СОВИТИШ МУ^ИТЛАРИНИНГ

ТАЪСИРИ ТАХЛИЛИ

Ушбу ишда термик ишлов беришда кулланиладиган турли совитиш мухитларининг тахлили, уларнинг структура хосил булиш жараёнига таъсири, совутиш мухити сифатида сувда ерийдиган полимерлардан фойдаланиш муаммолари келтирилган.

Калит сузлар: термик ишлов бериш, тоблаш, сувда эрийдиган полимерлар, совутиш тезлиги

ANALYSIS OF THE EFFECT OF DIFFERENT COOLING MEDIUMS ON THE

HARDENING PROCESS

This paper presents an analysis of various cooling media used in heat treatment, their influence on the process of structure formation and the problems of using water-soluble polymers as a cooling medium.

Keywords: heat treatment, hardening, water-soluble polymers, cooling rate

Хозирги кунда оддий совитиш суюкликлари хисобланган сув ва мой ишлаб чикаришда кенг куламда кулланилади. Буларнинг ичида сув энг арзон ва тоблаш мухити учун кулай мухит хисобланади. Бирок шуни таъкидлаш жоизки, деталларниг нуксонлилиги, асосан, сувда тоблашдан кейин дарз ва кийшайишлар натижасида хосил булади. Дарзлар хосил булишини камайтириш максадида иситилган сувлардан фойдаланилади. Иситилган сув асосан унчали масулияти йук булган деталлар учун кулланилади, бу сувда совитилганда юкори структурали кучланишлар юзага келади. Мой сувдан фаркли уларок мартенситли узгаришлар интервалида нисбатан кичик совитиш кобилиятига эга, бу эса уз навбатида тоблашда нуксонларнинг фоизини камайтиради. Мойда совитишнинг камчилигига перлитли узгаришлар интервалида паст совитиш тезлигига эга

Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев

Андижон машинасозлик институти oribjonxudayberdiyev@gmail.com

Дилшодбек Мамасидикович Эргашев

Андижон машинасозлик институти dil sho dbek.ergashev@mail. ru

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

120

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

эканлиги булиб, бу холатда талаб этилган механик хоссани олиш имконияти булмайди. Лекин хозирги вактгача мой легирланган пулатларни тоблашда урин алмашмайдиган совитгич хисобланади.

АСОСИ КИСМ

Тоблашнинг сифатини аниклайдиган асосий омил - бу совитиш режими хисобланади. Бу холатда мезон булиб, икки критик зоналардаги совитиш режими хизмат килади: аустенитнинг энг кам баркарор буладиган сохасидаги (600-5000 С) зона; мартенситли узгаришлар сохаси Мб - Мо. Мартенситли узгариш хароратининг юкориги интервалида тез совитиш тавсия этилади, шунинг учун юкори совитиш тезлиги юкори каттиклик ва тобланиш чукурлигини олишни таъминлайди. Мартенситли узгариш хароратининг пастки интервалида дарзлар хосил булишни камайтириш максадида секин совитиш тавсия этилади. Баъзи тадкикотчилар томонидан мартенситли узгаришлар хароратлари интервалида аксинча совитиш тезлигини ошириш тавсия этилмокда ва бунда дарз кетишлар хосил булишининг камайишига олиб келишини алохида таъкидламокдалар. Пулатда дарзлар асосан мартенситли узгаришлар жараёнида пулатнинг хажми ошириши натижасида юзага келадиган кучланишнинг биринчи тури хисобига юзага келади. Бу асосан у^-а узгаришларда деформация деталнинг хажмида бир хил вактда бошланмаслиги ва деформациялаш даражаси деталнинг алохида участкаларида турлича булиши билан тушунтирилади. у^-а узгаришлардаги деформациялаш даражаси нисбатан узгарган фазалар (колдик аустенит микдори билан) хажми билан аникланади, бу эса уз навбатида мартенситли хароратлар интервалидаги совиш тезлигига боглик. Агар Мб -Мо интервалидаги юзада совитиш тезлиги деталь марказининг совитиш тезлигига тенг булса, яъни совитиш бир текисда булса, у холда юзадаги катламлар ва узакдаги деформациялар даражаси бир хилда булади, бу эса уз навбатида катта структурали кучланишларнинг биринчи турининг юзага келишини бартараф этади. Мб-М интервалда мойда совитиш сувда совитишга нисбатан тобланадиган деталнинг кесими буйича бир текисда совиши аникланган. Шундай килиб, дарзларни юзага келтирадиган асосий омил тезлик эмас, балки пастки хароратлар интервалдаги совитишнинг бир текисда руй бериши хисобланади. Бунда тез совитиш тобланадиган деталнинг хажмида у^а узгаришларнинг бир вактда содир булиши ошганда максадга мувофикдир.

Умуман шундай хулоса килиш мумкинки, пулатни тоблашда хамма хароратлар интервалида бир текисда тез совитиш оптимал хисобланади. Лекин шунга ухшаш хоссаларга эга булган совитиш мухити халигача топилмаган. Сув

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

тезда совитади, лекин бир текисда совитмайди. Мой деталнинг кесими буйича бир текисда совитишни таъминлайди, лекин иссикликни узатиш буйича паст коэффициентга эга булганлиги туфайли углеродли пулатларни тоблаш учун кулланилмаслиги мумкин. Бундан ташкари мой оксидланади ва ёнгинга хавфлидир.

Мойни совитиш кобилиятини такомиллаштириш максадида И-12А, И-20A мойлари яратилди ва бу мойлар махсус ишлов беришга жалб килинади хамда композиционли кушимчалар дитретбутилл, иокола ва кальций алкилсалицилати кабилар кушимча сифатида кушилади. Бунинг натижасида мойнинг оксидланишга каршилик, ювиш ва эксплуатацион хоссалари яхшиланади.

Хрзирги вактда тоблаш мухитлари сохасида олиб борилаётган куп тадкикотлар натижасида турли хил кушимчалар ёрдамида мой ва сувнинг ижобий хоссаларини биргаликда мужассамлаштирадиган тоблаш мухитлари олишга харакат килинмокда.

Сувда эрувчи полимерлар асосида янги тоблаш мухитлари яратилди: "Аквапласт", "Османил" (Германия); "Аквавенч" (Австралия); "Юкон" (АКЩ); "Фенсо" (Англия); УЗСП-1,2,3 (Россия).

УЗСП-1 мухит Россиядаги Волгоград трактор заводи, Самара бургилаш машиналари заводи ва бошкаларда синаб курилди.

Бир катор тадкикотларда турли совитиш мухитлари синаб курилди: УЗСП-1, юзаки-фаол модда (ЮФМ (ПАВ)), кремниий органик бирикмалар синфидаги суюкликлар, полиэфирлар синфидаги сувда эрийдиган полимер материаллар, модифицирланган целлюлоза, полигликол, полиакриламид, сульфидли целок. Тадкикотлар натижаси шуни курсатдики, хамма сувда эрийдиган неорганик моддалар (тузлар, ишкорлар, кислоталар), органик моддалар (глицерин, триэтаноламин), синтанола, алкилсульфат ва бошкалар булиб, улар битта сезиларли даражадаги камчилигига - совитиш хоссасининг хароратга характерли богликлиги, яъни киздирилганда бу эритмаларнинг совитиш кобилиятлари юкориги интервалда тез камайиб кетади ва пастки интервалда эса узгармаслиги киради. Бу камчиликка кам даражада сувда эрийдиган полимерлар хам эга булади.

Бизга маълумки, полимерлар эритмаларида совитиш механизмлари тоблаш мухитларининг киздириш жараёнида полимер эришининг камайиши ёки ошишига асосланган.

Полимерли тоблаш мухитларининг икки гурухи бир-биридан фаркланади. Биринчи гурухга мухит хароратининг ошиши билан полимернинг эрувчанлигини камайтирадиган мухитлар киради ва бу мухитлар киздирилган металл билан узаро

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

контактда булганда полимер эритмадан ажралиб чикиб, деталь атрофида оксидли кашами билан коплайди, бу уз навбатида совитиш жараёнини секинлаштиради. Совитиш жараёнида хосил буладиган чукма, яна тоблаш мухитида эрийди.

Полимерли тоблаш мухитларининг иккинчи гурухига плёнка хосил киладиган полимерли тоблаш мухитлари киради. Совитиладиган металл атрофида хосил буладиган плёнка буг рубашкани тургунлаштиради ва совишнинг охирида деталнинг юзасига чукади ва бу билан пастки интервалда совитиш тезлигини камайтиради. Шундай килиб, сувда эрийдиган полимерлар асосидаги тоблаш мухити микдорининг узгаришига карамасдан турли пулатлардан тайёрланган хар кандай деталлар учун оптимал тобланиш чукурлиги, каттиклик ва бошка мустахкамлик хоссаларини таъминлайдиган совитиш тезлигини танлаб олиш мумкин.

Россиядаги заводларда полиакриламид эритмалари (ПАА) ни урганиш буйича утказилган тадкикотлар бу мухитнинг келажакдаги ишларда истикболли эканлигини исботлади.

УЗСП-1 маркали полиакриламид асосидаги тоблаш мухити плёнка хосил киладиган полимерли тоблаш мухитларига киради. Полиакриламид катта молекуляр массага эга ва унча сезиларли булмаган микдорда (0,5 - 0,7 %) сезиларли даражада сувда совитиш тезлигини камайтиради.

Мустакил давлатлар хамдустлиги давлатларида ишлаб чикариладиган сувда эрийдиган полимерлар асосидаги хамма тоблаш мухитларини куйидагилар асосида таснифлаш мумкин:

- полиакриламидлар (ПАА ва УЗСП-1);

- полиакриловалли кислоталарнинг тулик булмаган темирли тузлари (ПК-2);

- метакрилонитрийлли сополимернинг сув-ишкорли эритмаси (УЗСП -1);

- модифицирланган целлюлозалар (ВП-3);

- карбоксилметилцеллюлозанинг натрийли тузи (Na-КМЦ);

- оксиэтилированли алкилфенол (тосол);

- метилметакрилат ва метакриловалли кислоталарга эга булган хлорпреннинг сополимери ("Наирит").

Бу мухитларнинг купчилиги ишлаб чикаришга татбик этилган. Жумладан, ПАА (УЗСП-1) мухити индукцион киздиришнинг спрейерли тоблашида яхши натижалар бермокда.

Калин деворли буюмларни хажмий тоблашда деярли коникарли натижалар Na-КМЦ асосидаги мухитда тоблашда олинмокда. Полиакриламид (ПАА) нинг сувдаги эритмаларини камчилигига хароратнинг узгаришида совитиш кобилиятининг юкори тургун эмаслиги киради. Тоблашда совитиш хоссасини

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

яхшилаш макксадида ПАА эритмасига детални тушириб минерал тузлар кушимчалари: хлорли натрий, содалар ва хлорли аммонийлар кушилади. Бу холатда ПАА микдори одатда 0,2 -0,5 % булади.

Натрий-карбоксилметалцеллюлоза асосидаги (Na-КМЦ) эритмалар "Невский" завод ИИБ, Ижорск заводи, Таганрог комбайн заводи,"Атоммаш" ИИБ, "Ростельмаш" ва бошка Россиядаги заводларда кулланилиб келинмокда. Бу эритмаларнинг 2 % бурага эга булган 2 % ли Na-КМЦ лари ишлатилмокда.

Йирик деталларни 1,5% ли Na-КМЦ мухитда хлорли натрий кушимчасиз совитиш мойга нисбатан секинрок амалга оширилади ва эритма эксплуатация килишда паст бардошлиликка эга. Шунинг учун 15% NaCl кушилади. Хдмма куриб чикилган таркиблардан энг универсали мономерли звеноларнинг(90 -10)-(50-50) нисбати сопломернинг массаси ва микдори 0,1 - 10 % (УЗСП-1) га эга булган акрилонитролли метакриловалли кислоталарга эга булган сополимер асосидаги эритма хисобланади. Бу эритмалар куп йиллар мобайнида 65Г маркали пулатдан тайёрланган пахта териш машинаси шпинделининг урамли элементларини тоблашда кулланил-мокда. Сувдаги эритмага факат 0,7% УЗСП-1 концентратини кушиш тоблашда дарзлар юзага келишини таъминлайдиган совитиш тезлиги кийматини камайтириш учун етарли хисобланади.

"Унифлок" савдо маркаси билан ишлаб чиккариладиган тоблаш мухитининг компоненти хисобланган акриловалли кислотанинг сополимери ва акриламиднинг кулланилиш имкониятлари тугрисидаги маълумотлар хаддан ташкари чекланган. Бундан тоблаш мухити - мойни алмаштир-гич сертификацияси учун стандартлашган комплекс дастурини ишлаб чикиш зарурлиги келиб чикади.

1 . Тоблаш-совитиш мухити сифатида сувда эрийдиган полимерларни куллаш экологик холатнинг шиддат билан яхшиланишига олиб келиши аникланди.

2. Полимерларнинг сувдаги эритмалари тоблаш мойларини тулик алмаштиради ва мартенситли узгаришлар харорати ораликлардаги совитиш тезлиги мойда совитишга нисбатан етарли даражада юкори булади. Эритманинг микдорини ошириш перлитли узгаришлар хароратлари оралигидаги сохаларда совитиш тезлигининг бир вактнинг узида камайишига олиб келиши аникланди.

3. Тоблаш мухити сифатида полимерларнинг сувдаги эритмаларини куллаш совитиш тезлигини сувда тоблашга нисбатан камрок ва мойда тоблашга нисбатан юкорирок булиши аникланди. Бу эса уз навбатида углеродли пулатлардан тайёрланган буюмларнинг термик ишлов беришда нисбатан юкорирок тобланиш чукурлигига эга булиши (мойда тоблашга нисбатан) ва шу билан бир вактнинг

ХУЛОСАЛАР

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

узида тоблаш кучланишларининг камайишига (сувда тоблашга нисбатан) олиб келиши аникданди.

4. Буюмларнинг хамма улчамлари гурухлари ва пулат маркалари учун полимерларнинг сувдаги эритмаларининг таркиби индивидуал равишда танлаб олинади.

5. Юкорида куриб чикилган тоблаш-совитиш суюкликлари сифатида Узбекистон Республикасида ишлаб чикарилган Na-КМц (Намаган кимё заводида ишлаб чикарилган) ва препарат "Унифлок" ("Навой азот" АЖ) куллаш тавсия этилади.

6. Узбекистон Республикасида ишлаб чикарилган тоблаш-совитиш суюкликларини куллаш буйича хеч кандай синаш ишлари бажарилмагани аникланди.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Ergashev D.M., Norkhudjaev F.R., Mukhamedov A.A., Khudayberdiyev O.R., Djalolova S.T. Technological capabilities of application of thermocyclic processing (tcp) tool steel. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 08, 2020, ISSN: 1475-7192, United Kingdom. 2020. - pp. 1866-1874.

2.Норхуджаев, Ф. Р., & Эргашев, Д. М. (2020). ТЕРМОЦИКЛИЧЕСКАЯ ОБРАБОТКА (ТЦО) НЕТЕПЛОСТОЙКИХ ИНСТРУМЕНТАЛЬНЫХ СТАЛЕЙ. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 73-77.

3. Влияние кинетики распада аустенита на формирование структуры экономно -легированной инструментальной стали // Крылова С.Е., Яковлева И.Л., Терещенко H.A., Приймак Е. Ю., Клецова O. A. // Физика металлов и металловедение. - 2013. Том1., №10. - С.926-936.

4. N Kholmirzaev, B Kasimov, B Abdullayev, A Sunnatillo.- media.neliti.com INCREASING THE LIFETIME OF TILLAGE MACHINE OF PLOWSHARES MADE STELL MADE BY FOUNDRY TECHNOLOGIES Page 1 NOVATEUR PUBLICATIONS JournalNX-A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 7, ISSUE 11, Nov.

5. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., & Ergashev, D. M. (2019). FEATURES OF THERMAL PROCESSING OF INSTRUMENTAL ALLOYED STEELS. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15(2), 68-71.

6. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Khudayberdiev, O. R., Ergashev, D. M., & Norkhudjayeva, R. F. (2020). Development of Machine-Building Materials and Details of Machines from the Powders received from Waste of Raw Materials in the Industry of Uzbekistan. Test Engineering and Management, 83(5-6), 639-646..

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

7. Норхуджаев, Ф. Р., Худайбердиев, О. Р., & Абдукаримов, М. Р. У. (2021). РАЗРАБОТКА МАШИНОСТРОИТЕЛЬНЫХ МАТЕРИАЛОВ И ДЕТАЛЕЙ МАШИН ИЗ ПОРОШКОВ ПОЛУЧЕННЫХ ИЗ ОТХОДОВ СЫРЬЯ ПРОМЫШЛЕННОСТИ УЗБЕКИСТАНА. Scientific progress, 2(2), 530-542.

8. Осколкова Т.Н., Шорохова О.В. Использование водополимерной охлаждающей среды при закалке легированных сталей и современные наукоемкие технологии. -2010. № 9. - С.178-179.

9. Акбаров, Х. У. (2020). МАТЕМАТИЧЕСКАЯ МОДЕЛЬ ПОГРЕШНОСТЕЙ ОБРАБОТКИ НА ПРЕЦИЗИОННЫХ ТОКАРНЫХ СТАНКАХ С ЧПУ. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 49-51.

10. Святкин А.В. Внедрение полимерных жидкостей в практику современной термообработки поковок. «Кузнечно-штамповое производство. Обработка металлов давлением». - 2011. № 8- С.32-38.

11. Акбаров, Х. У., Абдуллаев, Б. И., & Мирзаев, М. А. У. (2021). АКУСТИК СИГНАЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНГАН Х,ОЛДА КЕСИШ ЖАРАЁНИДА КЕСУВЧИ АСБОБ МАТЕРИАЛЛАРИ ТАЪСИРИНИ ВА КЕСИШ ШАРОИТЛАРИНИ УРГАНИШ. Scientific progress, 2(2), 1614-1622.

12. Смирнов М.А. Основы термической обработки стали. Учебное пособие / М.А. Смирнов. В.М. Счастливцев. Л.Г. Журавлев. - Екатеринбург: УрОРАН, 1999. -

13. Turakhodjaev, N., Kholmirzaev, N., Saidkhodjaeva, S., & Kasimov, B. (2021). Quality improvement of the steel melting technology in an electric arc furnace. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(7), 48-54.

14. Murat o'g'li, K. B. (2021). Experimental Determination of the Depth and Degree of Riveting of the Surface Layer of Batan Teeth. Middle European Scientific Bulletin, 18,

15. Фирсова Н. В. Разработка оптимального легирующего комплекса и режимов термического упрочнения штамповых сталей. Дисс. на соиск. уч. степ, к.т.н. / Н.В. Фирсова. -Оренбург, 2011. - 17 с.

16. Murat o'g'li, K. B., Rakhimovich, M. M., & Georgievich, S. I. (2021). Combined Strengthening of Batan Teeth of the Stb Loom.

17. Акбаров, Х. У., & Акбаров, Т. Х. (2019). Математическая модель погрешностей обработки на токарном станке с ЧПУ (Doctoral dissertation, Белорусско-Российский университет).

536 с.

169-171.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.