Научная статья на тему 'ТОБЛАНГАН ПЎЛАТЛАРНИ ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ФРЕЗАЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН АСБОБСОЗЛИК МАТЕРИАЛЛАРИ'

ТОБЛАНГАН ПЎЛАТЛАРНИ ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ФРЕЗАЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН АСБОБСОЗЛИК МАТЕРИАЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
48
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пўлат / фреза / сирт / сифат / конструкция / кесиш тезлиги / ҳарорат / заготовка / steel / milling cutter / surface / quality / construction / cutting speed / temperature / workpiece

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Шухрат Нуманович Файзиматов, Юнусали Юлдашалиевич Хусанов, Баҳодиржон Икромжонович Абдуллаев

Юқори тезликда фрезалашнинг энг асосий афзалликларидан бири кесиш билан ишлов беришда пайдо бўладиган иссиқлик ажралишини бошқаришдир. Бу, биринчидан – кесувчи асбобни ейилишига олиб келади, иккинчидан – детал сирт қатлами сифатига салбий таъсир кўрсатади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Шухрат Нуманович Файзиматов, Юнусали Юлдашалиевич Хусанов, Баҳодиржон Икромжонович Абдуллаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TOOL MATERIALS USED IN HIGH-SPEED MILLING OF HARDENED STEELS

One of the main advantages of high-speed milling is the control of heat dissipation that occurs during cutting. This, firstly, leads to the fact that the cutting tool gets inside, and secondly, negatively affects the quality of the surface layer of the part.

Текст научной работы на тему «ТОБЛАНГАН ПЎЛАТЛАРНИ ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ФРЕЗАЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН АСБОБСОЗЛИК МАТЕРИАЛЛАРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

TOB^AHrAH ny^AT^APHH M^OPH TE3^HK^A OPE3A^Am^A Ky^AHMA^HrAH ACBOBCO3^HK MATEPHA.MAPH

Юкори тезликда фрезалашнинг энг асосий афзалликларидан бири кесиш билан ишлов беришда пайдо буладиган иссиклик ажралишини бошкаришдир. Бу, биринчидан - кесувчи асбобни ейилишига олиб келади, иккинчидан - детал сирт катлами сифатига салбий таъсир курсатади.

Калит сузлар: пулат, фреза, сирт, сифат, конструкция, кесиш тезлиги, харорат, заготовка

TOOL MATERIALS USED IN HIGH-SPEED MILLING OF HARDENED

STEELS

One of the main advantages of high-speed milling is the control of heat dissipation that occurs during cutting. This, firstly, leads to the fact that the cutting tool gets inside, and secondly, negatively affects the quality of the surface layer of the part.

Keywords: steel, milling cutter, surface, quality, construction, cutting speed, temperature, workpiece

Замонавий ишлаб чикаришда штамплар ва прессформаларни кулланиши кун сайин усиб бормокда. Улар саноат ва маиший махсулотларини ишлаб чикаришда кенг микёсда кулланилмокда. Мухим омиллардан бири махсулотни тайёрлашга куйишнинг тезкорлигидир. Бундан штамплар ва прессформаларни тайёрлашда иккита омиллар келиб чикади, буларга: штамплар ишчи сиртларининг сифатлари юкори булиши ва тайёрлаш жараёнини максимумдан минимумгача кискартиришдир. Муаммонинг технологик томонини юкори тезликда тигли ишлов беришни куллаш билан бартараф этиш мумкин.

Шухрат Нуманович Юнусали

Файзиматов Юлдашалиевич

Фаргона политехника Хусанов

институти Фаргона политехника

институти

Ба^одиржон Икромжонович Абдуллаев

Андижон машинасозлик институти

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

АСОСИ ЦИСМ

Юкори тезликда фрезалашнинг энг асосий афзалликларидан бири кесиш билан ишлов беришда пайдо буладиган иссиклик ажралишини бошкаришдир. Бу, биринчидан - кесувчи асбобни ейилишига олиб келади, иккинчидан - детал сирт катлами сифатига салбий таъсир курсатади. Асосий принципи буйича ушбу технология оддий фрезалашдан умуман фарк килмайди. Унда хам бир нечта тигларга эга булган айланувчи кесувчи асбоб (фреза) билан заготовкадан материал катлами кесиб олинади. Аммо, юкори тезликда фрезалашда кесиш тезлиги ва суриш кийматлари оддий фрезалашга нисбатан 5 - 10 маротаба юкоридир. Тобланган пулат каби бундай материалга улар одатда 120 до 360 м/мин. ни ташкил этади. Агар унумдорлиги бир мунча юкори булган кесувчи асбобни сотиб олинса ва унинг ёрдамида ишлов бериш тезлигини 20% га оширилса битта деталнинг нархи 15% га камаяди деб хисобланади [1].

Юкори тезликда ишлов беришни мавжуд кесувчи асбобларнинг тургунлигини етарли эмаслиги ва технологияни мавжуд эмаслиги оммавий тарзда жорий этишга тускинлик килмокда. Аммо, хозирги пайтларда юкори тургунликка эга булган купчилик материаллар пайдо булган. Тобланган пулатларга юкори тезликда ишлов бериш учун «Sandvik Coromant» компанияси томонидан CoroMill 300 русумли фрезалар серияли тарзда ишлаб чикарилмокда (1 - расм). Улар радиал ва ук буйлама йуналишда кесиш чукурлигини 1 мм. гача таъминлаган холда ярим тоза операцияларни юкори тезликда ишлов бериш, бажаришга имкон беради. Sandvik Coromant вакилларининг фикрига кура бу кичик кесиш тезлиги ва кесувчи асбобнинг конструкцияси таъминлайдиган кичик микдордаги иссикдик ажралиши хисобига эришилади [2].

1 - расм. Тобланган пулатларга юкори тезликда ишлов бериш учун кесувчи асбоб:

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Тобланган штамп пулатларини юкори тезликда торецли фрезалаш учун анъанавий фрезалашда кулланиладиган бир мунча фаркланадиган асбобсозлик материаллари кулланилади. Масалан, HSS маркали тез кесар пулат кулланилмайди [8].

^аттик котишмаларни куллаш буйича учта фикр мавжуд. Баъзи бирлар каттик котишмалар етарли микдорда ейилишга чидамлиликка эга эмас, нархининг арзонлиги сабабли куллаш мумкин деб хисоблайдилар. Бошкалар эса юкори тезликда фрезалаш учун уларни энг макбул материал деб хисоблайдилар. ^аттик котишмалар узининг таркиби ва хоссалари буйича 3 та асосий (Р,М,К) ва учта кушимча (N,S,H) гурухларга булинган. ^аттик котишмаларнинг маркаларида ейилиш ва эгилишга каршилиги тугрисида ракам хам иштирок этган. 50...65 HRC каттикликка эга тобланган пулатларга ишлов бериш учун Н гурухидаги каттик котишма тугри келади [9].

Mitsubishi фирмаси томонидан торецли фрезалаш учун куп профилли чархланмайдиган пластинкалар билан жихозланган фрезалар ишлаб чикарилади. 36-45 HRC каттикликка эга булган тобланган пулатларга ишлов беришда кулланилган F730 маркали каттик котишмадан тайёрланган пластинка учун кесиш суришнинг 0,2 мм/тиш кийматида тезлиги 160 м/мин.гача буилиш мумкин [15].

DUET фирмасининг юкори тезликда ишлов бериш учун JC5003 маркали каттик котишмаси 300 м/мин. Тезликда ишни бажариш имконини беради. Унинг хоссалари TiAlN копламаси асосида таъминланади (2 - расм).

2 - расм. Тобланган пулатларга ишлов беришда кулланиладиган котишма

структураси

Керметлар асосан олдиндан жилвирланган сиртларга ишлов беришда кулланилади. Уларнинг афзалликлари - юкори тезликда ишлаш имконияти, кесувчи кирраларнинг уткирлиги ва каттик котишмаларга нисбатан тургунлигининг юкорилиги, камчиликлари эса ута муртлигидир [3].

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Тобланган пулатларни фрезалашда керамикани якин пайтларгача кулланилмаган. Аммо, жанубий кореянинг бир фирмаси керамикадан ички ёнув двигателни яратиш жараёнида тобланган пулатларга юкори тезликда ишлов бериш учун керамик кесувчи пластиналарни куллаш усулини топишди. Бундай пластиналар етарлича муртликка эга. Уларни емирилишини бартарф этиш учун химоя фаскаси мавжуд булиб, ишлов берилган детал сиртида коникарли кисувчи колдик кучланишларни таъминлайди. Керамикадан тайёрланган вольфрамкобальтли (ВОК)-бО ва (В-3) вольфрамли маркали квадрат пластиналарнинг тургунлиги Т8К7 маркали каттик котишмадан тайёрланган фрезанинг тургунлигидан 10 - 14 маротаба юкоридир [4].

Борнинг куб нитриди (КНБ) тобланган пулатларга ишлов бериш учун жуда мос келади. Бунда олинадиган сирт тозалигини буйича жилвирланган сирт билан солиштириш мумкин. Бундай турдаги асбобсозлик материаллари афзалликлари ва бундай кесувчи асбоблар билан ишлов берилганидан сунг детал сирт катламининг хоссларини тахлил килган жуда куп нашрлар мавжуд [5].

Борнинг куб нитриди ейилишга чидамлилиги юкори булиб, нархи етарлича кимматдир. 01 ва 10 маркали композит поликристаллари билан жихозланган торецли фрезалар тобланган штамп пулатларига тоза ишлов бериш учун жуда самарали булиб, 500 м/мин кесиш тезлигида ишлов берилади. Шу билан бирга купчилик тадкикотчилар юкори тезликда тишга термоцикллиликни негатив таъсири бартараф булади, заготовкага кириш ва чикиш вактида механик зарблар енгиллашади деб хисоблайдилар [6].

Олмослар билан тобланган пулатларга ишлов беришда, ундаги углероднинг темирдаги кимёвий бирикмаси сабабли тез ейилгани учун жуда кам холатларда кулланилади.

Адабиётлар тахлили шуни курсатдики, бугунги кундаги металларга ишлов беришнинг юкори самарали усули, юкори тезликда тигли ишлов бериш булиб, унумдорлиги, иктисодий самарадорлиги ва ишлов берилган детал сирт катламининг сифатини таъминлаш буйича энг макбул услуб хисобланади.

Юкори тезликда тигли ишлов бериш анаънавий ишлов беришга нисбатан кесишнинг куйидаги хусусиятлари билан характерланади:[10].

1) кесишнинг тезлиги VKp нинг баъзи кийматларига эришилганида кесиш харорати пасая боради ва киринди хосил килиш жараёни буткул узгаради;

2) анъанавий механик ишлов беришга нисбатан кесиш кучи бир мунча пастлиги;

3) технологик тизимининг юкори частотали тебранишларининг мавжудлиги;

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

4) пластик деформация мавжудлиги сабабли синик киринди элементар кириндини куринишига утиши;

5) кесиб ишлов беришда пайдо буладиган иссиклик ажралишини камайиши, биринчидан, кесувчи асбоб ейилади, иккинчидан, детал сирт катламининг сифатига салбий таъсир курсатади [11].

Кулланиш сохаси - авиация ва космос саноати учун ута мухим деталларни ишлаб чикариш, машина, прибор, ва автомобилсозликларда штамплар ва прессформаларни ишлаб чикишда ва хк. кулланилади.

Механик ишлов беришни бошкаришда мураккаб макбуллаштириш масаласини ечишга тугри келади. Кесиш жараёнини бошкариш учун ишлов бериш зонасида кечаётган жараённинг мохиятини тушуниб етиш керак.

"Кесиш жараёнини технологик тизимнинг барча ташкил этувчиларининг хоссаларини таркалиши шароитида кесувчи асбоб ва ишлов берилувчи материалнинг узаро таъсирланишини мураккаб физик-кимёвий мехаинзм деб караш мумкин. Кириш параметрларини аникловчи, бошкарилувчи ва пайдо булувчиларга булиш мумкин" [7].

Аникловчи параметрларга - ишлов берилувчи материал, механик ишлов бериш усули, сирт катлами аниклигига ва сифатига куйилган талаблар киради.

Бошкарилувчи параметрларга - ишлов бериш технологиясини ишлаб чикишда ёки иш вактида танлаш мумкин булган параметрлар, яъни дастгох модели, кесувчи асбоб, ишлов бериш режимлари ва х.к.лар киради [12].

Пайдо булувчи параметрлар - ишлов бериш вактида пайдо булади ва кесиш жараёнига таъсир курсатади, буларга куйимнинг нотекислиги, заготовка алохида кисмларининг механик хоссаларининг бир текисда эмаслиги каби параметрлар киради. Кесиш зонасида кечадиган жараёнларни куч, кесиш тезлиги ва харорат каби функционал параметрлар ёрдамида баён этиш мумкин. Уларнинг ёрдамида сирт катламининг хоссалари, унумдорлик, иктисодий курсаткичлар каби чикиш параметрлар кийматларини топиш мумкин булади [13].

В.К. Старков курилган параметрларни узаро таъсир тизими моделини таклиф этган, бунда кесиш жараёни чикиш параметрларини аникловчи, бошкарилувчи ва таъсир этувчи параметрларнинг функционал алокаси оркали прогнозлаш мумкин булади. Бунда кесиш жараёнининг физик механизмини очишда муаллиф уларнинг узаро алокасини шакллантириш деб хисоблайди. Ушбу ишда утказилган тадкикотларга асосан сирт катламининг талаб этилган сифатини ва максимал унумдорликни таъминлайдиган кесиш жараёнини бошкаришнинг навбатдаги модели таклиф этилади (3 - расм) [14].

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

HmnoB ôepHfflHH SomKapam HmoHnnnnnrH SomKapnnyBHH napaMeTpnapra SoraHKgnp. Bom^apamga KecnmHHHr KaHna Kyn napaMeTpnapn TaHnaHca, SomKapam xaM myHna aHHK Ba nmoH^nn Synagn.

AgaSnëTnap Taxgnnn WKopn Te3nHKga $pe3anamga geTan capT KaraaMH CH^aTHHH TatMHHnamHH TaKOMHnnamTHpnm goœapS Macana экaнпнгннн Kypcargn. EyHga WKopn Te3nHKga nmnoB Sepam yHyMgopnnrHHH TatMHHnam 3apypgap.

BomKapH^yBHH napaMeTp.nap:

1.KecHm Te3nHra;

2.Cypam;

3.Kecam HyKypnarH

naöflo 6y^yBHH

napaMeTp^ap:

l.Tmpam;

2.3ar0T0BKa

xocca^apHHHHr

TypnHHanHrH

Kecam KyHH ^apopaT

KecyBHH acöoÖHHHr

TypryHnWrH

3 - pacM. Kecam ^apaëHHHH SomKapnmHHHr cTpyKTypa Mogenn

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ХУЛОСАЛАР

Куйилган максадга эришиш учун куйидаги масалаларни хал килиш талаб этилади:

1. Детал сирт катламида технологик колдик кучланишларни хосил булиш моделини ишлаб чикиш.

2. Тобланган пулатларга юкори тезликда тоза ишлов берилгандан сунг колдик кучланиш, гадир-будирлик, микрокаттиклик, структура-фазали таркиб ва сирт катлами хоссаларининг нотекислигини тажрибавий тадкик килиш услубини ишлаб чикиш; тажрибавий тдкикотлар утказиш; гадир-будирлик ва микрокаттикликнинг эмпирик моделларини олиш.

3. Юкори тезликда фрезалаш жараёнининг кесиш режимига боглик холда детал сиртидаги хароратни хисоблаш имконини берадиган тажрибавий-аналитик иссиклик-физик моделини ишлаб чикиш. Ушбу модель технологик колдик кучланишларни киймати ва чукурлигини аниклаш учун зарурдир. Ишлов беришнинг олинувчи аниклиги кесиш режимларига кийматларини эмперик богликлигини хисоблаш; макбуллаштиришда технологик чекловларни киритиш учун кесувчи асбобнинг тургунлигини урганиш.

4. Юкори тезликда ишлов беришнинг асосланган технологик чекловлар асосида макбул режимларини аниклаш математик моделини ишлаб чикиш. Юкори унумдорликни таъминлайдиган ва детал сирт катлами колдик кучланишлари, гадир-будирлиги, микрокаттиклигининг берилган кийматлари ва структура-фазали таркибни таъминлайдиган юкори тезликда ишлов беришнинг макбул режимларини аниклаш.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Стомберк Ф., Вопрос на 15 миллиардов долларов / Ф. Стомберк // Metalworking World, 2004. №1. с. 10.

2. Новые инструменты от Sandvik Coromant. Дополнение к основным каталогам. СогоРак 2005.1, www,coromant,sandvik.com.ru.

3. Johnson D., Cutting tools and their materials in high speed machining / D.Johnson, http://www.mmsonline.com/articles/hsmgp/case 1 .html.

4. Форстен И.С., Режущие инструменты, оснащенные сверхтвердыми и керамическими материалами, и их применение / И.С.Форстена. М. Машиностроение, 1987. С. 320.

5. Schindler H.-J., Surface Integrity of die Material in High Speed Hard Machining / Hans-Jakob Schindler and Peter Bertschinger // Swiss Federal

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Laboratories for Materials Testing and Research Dubendorf E-mail: hansjakob.schindler @empa.ch.

6. Старков В.К., Управление стабильностью и качеством в автоматизированном производстве / В.К. Старков. М.: 1989, С. 296.

7. Акбаров, Х. У., Абдуллаев, Б. И., & Мирзаев, М. А., (2021). Акустик сигналлардан фойдаланган хрлда кесиш жараёнида кесувчи асбоб материаллари таъсирини ва кесиш шароитларини урганиш. Scientific progress, 2(2), 1614 - 1622,

8. Хусанов Ю.Ю., Абдуллаев Б.И., (2022). Обеспечение качества поверхностного слоя деталей при высокоскоростном торцевом фрезеровании закаленных сталей. Scientific progress, 3(3), (156 - 165), www.scientificprogress.uz

9. Fayzimatov Sh.N., Khusanov Y.Y., Abdullaev B.I., (2022). Ensure the quality of the surface layer of parts in highspeed end milling of hardened steels. Web of scientist: International scientific research journal, 3(3), 13-27, https://wos.academiascience.org

10. Файзиматов Ш.Н., Ходжимухамедова М.М., Абдуллаев Б.И., (2022). Високоскоростная лезвийная обработка. Международная научно-практическая конференция Современные научные решения актуальных проблем. Сборник тезисов научно-практической конференции г. Ростов-на-Дану 2022 г. DOI https://doi. org/10.5281/zenodo.5834600

11. Файзиматов Ш.Н., Абдуллаев Б.И., (2022). Анализ методов расчёта технологических остаточных напряжений, возникающих при лезвийной обработке. Международная научно-практическая конференция Современные научные решения актуальных проблем. Сборник тезисов научно-практической конференции г.Ростов-на-Дану 2022г. DOI https://doi.org/10.5281/zenodo.5834600

12. Turakhodjaev N., Kholmirzaev N., Sadikova N., Tashkhodjaeva K., Abdullayev B., (2022). Technology for Cleaning Non-Metallic Inclusions and Gaseous Pores in the Process of Liquefaction of Steels in an Electric Arc Furnace. European multidisciplinary journal of modern science Volume: 4, (77-82). https://emjms.academicjournal.io/index.php/

13. Fayzimatov Sh.N., Abdullaev B.I., Yusupov S.M., (2020). Increasing Durability of Working Elements of Dividing Dies. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 7, Issue 4, April 2020 (13453-13456). www.ijarset.com

14. Kholmirzaev N., Abdullayev B., Sunnatillo A., Abdullaev F., (2021). Increasing the lifetime of tillage machine of plowshares made stell made by foundry technologies. NOVATEUR PUBLICATIONS JournalNX- A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 7, ISSUE 11, Nov. -2021 (55-59).

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

15. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Djalolova, S. T., Ergashev, D. M., & Hudayberdiyev, O. R. (2020). Technological capabilities of application of thermocyclic processing (Tcp) tool steel. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(8),

16. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., & Ergashev, D. M. (2019). FEATURES OF THERMAL PROCESSING OF INSTRUMENTAL ALLOYED STEELS. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15(2), 68-71.

17. Акбаров, Х. У. (2020). МАТЕМАТИЧЕСКАЯ МОДЕЛЬ ПОГРЕШНОСТЕЙ ОБРАБОТКИ НА ПРЕЦИЗИОННЫХ ТОКАРНЫХ СТАНКАХ С ЧПУ. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 49-51.

18. Turakhodjaev, N., Kholmirzaev, N., Saidkhodjaeva, S., & Kasimov, B. (2021). Quality improvement of the steel melting technology in an electric arc furnace. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(7), 48-54.

19. Норхуджаев, Ф. Р., & Эргашев, Д. М. (2020). ТЕРМОЦИКЛИЧЕСКАЯ ОБРАБОТКА (ТЦО) НЕТЕПЛОСТОЙКИХ ИНСТРУМЕНТАЛЬНЫХ СТАЛЕЙ. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 73-77.

20. 4. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Khudayberdiev, O. R., Ergashev, D. M., & Norkhudjayeva, R. F. (2020). Development of Machine-Building Materials and Details of Machines from the Powders received from Waste of Raw Materials in the Industry of Uzbekistan. Test Engineering and Management, 83(5-6), 639-646.

21. Murat o'g'li, K. B. (2021). Experimental Determination of the Depth and Degree of Riveting of the Surface Layer of Batan Teeth. Middle European Scientific Bulletin, 18,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22.Норхуджаев, Ф. Р., Худайбердиев, О. Р., & Абдукаримов, М. Р. У. (2021). РАЗРАБОТКА МАШИНОСТРОИТЕЛЬНЫХ МАТЕРИАЛОВ И ДЕТАЛЕЙ МАШИН ИЗ ПОРОШКОВ ПОЛУЧЕННЫХ ИЗ ОТХОДОВ СЫРЬЯ ПРОМЫШЛЕННОСТИ УЗБЕКИСТАНА. Scientific progress, 2(2), 530-542.

1866-1874.

169-171.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.