Научная статья на тему 'ҒОВАКЛИ ТЕМИР АСОСЛИ АНТИФРИКЦИОН ҚОТИШМАЛАРГА ЮКЛАМАНИНГ ТАЪСИРИ'

ҒОВАКЛИ ТЕМИР АСОСЛИ АНТИФРИКЦИОН ҚОТИШМАЛАРГА ЮКЛАМАНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
38
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ишқаланиш коэффициенти / ишчи ҳарорат / ейилишга чидамлилик / берилган режимда подшипникнинг ишга лаёқатлилиги / калодка / шарик / букса / coefficient of friction / operating temperature / wear resistance / bearing performance in a given mode / block / ball / axle box

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, Дилшодбек Мамасидиқович Эргашев, Мавлюдахон Махамаджоновна Ходжимухамедова

Ушбу мақолада ғовакли темир асосли антифрикцион қотишмаларга юкламанинг таъсирини ўрганиш жараёни юкланиш юқори каретка валидан тегиб турадиган детални очиқ бўлмаган ҳолда тешигида жойлашган шарик орқали колодкага узатиш орқали компонентлар бўйича шихта таркиби, пресслаш, қиздириб пишириш ва назорат қилиш технологик жараёни механик хоссага синаш учун тайёрланган намуналарнинг сирпаниш тезлиги ва юкламанинг таъсири ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, Дилшодбек Мамасидиқович Эргашев, Мавлюдахон Махамаджоновна Ходжимухамедова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF LOADING ON POROUS ANTIFRICTION ALLOYS BASED ON IRON

This article discusses the process of studying the effect of load on antifriction alloys based on porous iron, the sliding speed of samples prepared for testing for mechanical properties, and the effect of load on the charge composition by components by transferring the load from the upper cardan shaft through the ball located in the hole to a well in which the part is in contact with a hole in the hole.

Текст научной работы на тему «ҒОВАКЛИ ТЕМИР АСОСЛИ АНТИФРИКЦИОН ҚОТИШМАЛАРГА ЮКЛАМАНИНГ ТАЪСИРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ГОВАКЛИ ТЕМИР АСОСЛИ АНТИФРИКЦИОН ЦОТИШМАЛАРГА

ЮКЛАМАНИНГ ТАЪСИРИ

Орибжон Дилшодбек Мавлюдахон

Рахимбердиевич Мамасидикович Махамаджоновна

Худайбердиев Эргашев Ходжимухамедова

Андижон машинасозлик институти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада говакли темир асосли антифрикцион котишмаларга юкламанинг таъсирини урганиш жараёни юкланиш юкори каретка валидан тегиб турадиган детални очик булмаган холда тешигида жойлашган шарик оркали колодкага узатиш оркали компонентлар буйича шихта таркиби, пресслаш, киздириб пишириш ва назорат килиш технологик жараёни механик хоссага синаш учун тайёрланган намуналарнинг сирпаниш тезлиги ва юкламанинг таъсири урганилган.

Калит сузлар: ишкаланиш коэффициенти, ишчи харорат, ейилишга чидамлилик, берилган режимда подшипникнинг ишга лаёкатлилиги, калодка, шарик, букса

INFLUENCE OF LOADING ON POROUS ANTIFRICTION ALLOYS BASED

ON IRON

ABSTRACT

This article discusses the process of studying the effect of load on antifriction alloys based on porous iron, the sliding speed of samples prepared for testing for mechanical properties, and the effect of load on the charge composition by components by transferring the load from the upper cardan shaft through the ball located in the hole to a well in which the part is in contact with a hole in the hole.

Keywords: coefficient of friction, operating temperature, wear resistance, bearing performance in a given mode, block, ball, axle box

КИРИШ

Хрзирги кунда дунёда композицион антифрикцион материалларни ишлаб чикариш аслида алохида саноат тармоги булиб, уларни ишлаб чикариш минимал харажатларда максимал даражада самарадорлигини оширишни таъминлайдиган холатда доимий равишда материалларга булган талабларнинг ошиб бориши

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

хисобига шаклланган. Машинасозликда машина ва механизмларнинг харакатланадиган ишкаланиш узелларининг ишкаланиш коэффициентини камайтирадиган ва сезиларли даражада ишчи ресурсларини ошириш имконини берадиган антифрикцион кукунли говак материалларнинг кулланилиши алохида ахамият касб этмокда.

Жахон микёсида аник эксплуатация шароити учун берилган хоссаларни олиш максадида кукун композициясига маълум бир кушимчани кушган холда янги кукунли антифрикцион материалларни яратиш буйича куп микдорда илмий-тадкикот ишлари олиб борилмокда. Хрзирги давр ушбу йуналишда турли конструкциялар ва шароитларда ишлашга лаёкатли универсал антифрикцион материалларни яратишни такозо этади.

АСОСИЙ ЦИСМ

Уз-узини мойлаш шароитида шихтасига пирит кушилган темир асосли котишманинг антифрикцион хоссасини аниклаш ва бу материални амалий жихатдан куллаш буйича тавсияларни ишлаб чикиш тадкик килишнинг методик схемасини шакллантириш имкониятини беради.

Биринчи вазифа лаборатория шароитида ишкаланиш машинасида бажарилади, бу холатда тезлик ва юклама мос равишдаги кийматга эга булиши керак хамда ишкаланиш моменти ва ишчи хароратни кайд килиш (фиксация килиши) керак.

Тадкикот объекти: ишкаланиш коэффициенти, ишчи харорат, ейилишга чидамлилик, берилган режимда подшипникнинг ишга лаёкатлилиги.

Антифрикцион синов утказиш учун ролик, кисман вкладиш схемасида буксали ишкаланишга эга МИ-1М маркали ишкаланиш машинаси танланди (1-расм).

Юкланиш юкори каретка валидан тегиб турадиган детални очик булмаган холда тешигида жойлашган шарик 2 оркали колодка 1 га узатилади. Бундай схема айланиш текислигида буксанинг кийшайишига йул куймайдиган шарик атрофидаги хамма системани буриш оркали роликка буксанинг узининг урнатилишини таъминлаб беради. Буксалар 30 мм диаметрли ва 10 мм баландликдаги втулкадан кесилиб тайёрланади (2-расм).

Намуналар учун втулкалар икки хил таркибда тайёрланган: пирит кушимасини кушмасдан ва 1 % пирит кушимчасини кушиб.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

1 -pacM. Hm^anaHumra cuHam cxeMacu: 1- KonogKa; 2 - mapuK

2 -pacM. EyKcanap cxeMacu

KoMnoHeHTnap Syfiuna muxTa TapKuSu, npeccnam, KrogupuS numupum Ba Ha3opaT Kunum TexHonoruK ^apaëHu MexaHuK xoccara cuHam ynyH TafiëpnaHraH HaMyHanap rosppuga u^oga этнпгaн xonaTgaH $apK KunMafigu. EyKca ynyH HaMyHanap Surra napTuaga TafiëpnaHraH, KrogupuS numupum Sup xun mapouTga aManra omupunraH SynuS, acocu ^eppuT-nepnurau CTpyKTypara эгa xaMga yraepog Syfiuna кнмёвнн TapKuSu xaM Sup xun xucoSnaHagu. HmK&naHum xapoparaHu aHu^nam ynyH SyKcaga Maxcyc TemuKnap TafiëpnaHraH SynuS, yHuHr oxupurana xpoMenb-TOMHunu TepMonapa KaBmapnaHraH Ba y epga yHna KaTTa SynMaraH ërongaH TafiëpnaHraH khuh SunaH MycTaxKaM ymnaS Typunagu (2-pacM). X,apoparauHr

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

курсатиши Щ-252 милливольтметр ёрдамида кайд этилади. Термопарани градуировка килиш 0-2000С гача шкалага эга булган хар 5 градусда улчаш интервалида жуда секин мойда киздирилган шишали термопара оркали бажарилган. Ишкаланиш харорати 1000С гача кутарилганда жараён тухтатилган. Градуировкали эгри чизик 3-расмда курсатилган.

Ишкаланиш моментининг катталигини МИ-1 машинасида улчаш учун бу машинада маятникли куч улчайдиган ва ишкаланиш моментини визуал аникдаш учун мулжалланган шкалани кайд килувчи курилмадан ташкил этган механизм мавжуд. Маятникли куч улчайдиган юкларни алмаштирган холда 4 та шкалада фойдаланиш мумкин: 1) 0-10 кгсм, 2) 0 -50 кгсм, 3) 0-100 кгсм ва 4) 0 -150 кгсм. Биз асосан биринчи шкаладан 0,2 кгсм булимга эга булганидан фойдаландик.

Синашнинг узи куйидаги тартибда амалга оширилди: тулик тайёрланган намуналар - ролик ва букса машинага урнатилган. Бошлангич юклама 20 кг (10 кг/см ) юкориги каретканинг массаси билан берилади. Катта босимлар учун машинанинг юкланиш механизмидан фойдаланилган булиб, тарировка килинган пружина намунага юкланишни 200 кг гача килиб беради. Машина-ни ишга тушириш ва уни урнатилган иш режимида маълум бир

3-расм. Термопарани градуировкалаш эгри чизиги

берилган юкланиш ва тезликда ишлашга утгандан сунг ишкаланиш элементлари ва ишчи хароратнинг даврий маълумотлари асосида олинади. Х,ар бир суткада машинанинг узлуксиз ишлаши 14 -15 соатни ташкил этган (1-синов). Бу вактнинг узида курсаткич уч марта улчанган. Бир вактнинг узида ишкаланиш моменти автодиаграмма ёрдамида назорат килинади. Шундай килиб, ишнинг синов цикли ёки подшипникнинг ишдан чиккунча булган холатида, яъни бу говакда мойнинг ишчи захирасининг камайиши ва ишчи харорат ва ишкаланиш моментининг

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

секин-аста, лекин етарли даражада тез кутарилиши холатида ёки агар юкоридаги холат юз бермаганда машинанинг ишлаши 300 соатдан кейин тухтатилган. Намуналар синашдан кейин ва ейилишни аниклаш учун тадкик килишга жалб килинган. Бошка режимлар ёки букса материалларда янги синовларни утказиш учун янги намуналар тайёрланган.

Маълум бир юкланиш ва сирпаниш тезлигида намуналарни синашда ишкаланиш моменти ва ишчи харорат катталиги битта синашнинг хамма даври мобайнида жадвалга ёзилган приборларнинг хамма курсаткичлари-нинг уртача арифметик киймати куринишда олинган. Ишкаланиш коэффициенти - ц куйидаги формула ёрдамида хисобланади:

ц -М-ур.ишкал/ т ' р

Муришкал. -битта синаш учун ишкаланиш моментининг уртача арифме-тик киймати, кгкучм;

т — роликнинг радиуси, см;

р - намунага куйилган юклама, кг.

Машинанинг реал ишлаш муддати шароитида уз-узини мойлайдиган подшипникларни куп сонли синашлар натижасида бундай подшипниклар учун сирпаниш тезлиги нормал ва етарли даражада узок муддат эксплуатация мобайнида 1 м/сек. дан ошмаслигини курсатади, деб хулоса килиш мумкин булади. Муаллифлар [1; 168-170 -б, 5; pp.1866-1874.] чегаравий мумкин булган сирпаниш тезликлари хакида аник бир хулоса килмаган булсалар хам узларининг говакли подшипниклардаги синовларини кушимча мойсиз 1 м/сек. дан ошмайдиган тезликда ва узок муддат ишлаши даврида утказдилар. Куриб чикилган баъзи бир уз-узини мойлайдиган подшипниклар учун курилган PV эгри чизиклар 0,8 - 1 м/сек тезликдан юкори тезликларда шиддат билан камаювчи тавсифномага эга булади [3; 63-64-б.]. Бошка манбаларда бу эгри чизикларнинг камайиши хатто 0,4-3,5 гача курсатиши берилган.

Юкоридагиларнинг хаммасини инобатга олган холда говакли темир-графитнинг антифрикционлигини синашда сирпаниш тезликлари куйидагича олинган: 0,34 м/сек, 0,79 м/сек ва 1,17 м/сек.

ХУЛОСА

л

Юкланиш биз томондан минимал босим 10 кг/см биринчидан МИ-1М машинанинг имкониятидан ва иккинчидан, хаттоки, узок муддатли синашда кичик юкланишларда намуналарнинг жуда хам кичик ейилиш кийматига эга

л

булишини хисобга олган холда кабул килинган. Юкланишни 10 кг/см дан

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

кейинги янги погонага ошириш ишкаланиш шароити узгаришида тадкик килинаётган тавсифноманинг сонли кийматининг аник бир фаркини таъминлайдиган холатда кабул килинган.

Хдмма режимларда синашда пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитнинг бош антифрикцион курсаткичи хдсобланган ишкаланиш коэффициенти говакли темир-графитдан 2-3 марта кичиклигини курсатди.

Хдмма холатларда пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитнинг ишкаланишдаги ишчи хдрорати аналогик синаш режимлардаги говакли темир-графитникидан кичиклиги аникланди.

Пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитнинг минимум

л

ишкаланиш коэффициенти темир-графитники (20 кг/см ) га минимумига караганда катта юкланишлар томонига (30 - 40 кг/см2) силжиган. Бу, уз навбатида пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитнинг чегаравий ишкаланиш шарти говакли темир-графитнинг худди шундай юкланишларидан 1,5 - 2 марта ортик булган юкланишларгача сакланишини курсатади.

Пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитдан тайёрланган намуналарнинг ейилиши (мг/соат) говакли темир-графитдан тайёрланган намуналарникига караганда бир хил шароитда синашда 1,5-2 баравар кам эканлиги аникланди.

Пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитдан тайёрланган намуналар учун факат говакдаги мой хдсобига кушимча мойсиз маълум бир узок муддат ишлаш режимларида ишлаш кобилиятини аниклайдиган узок муддат ишловчанлиги (умрбокийлиги) говакли темир-графитдан тайёрланган намуналарникига караганда бир неча марта катталиги аникланди.

Пирит кушимчасига эга булган говакли темир-графитдан тайёрланган намуналарнинг юк кутарувчанлиги бир хил узок муддат ишлаш вактида говакли темир-графитдан тайёрланган намуналарникига караганда 1,5 - 2 марта ортик юк кутарувчанликка эга эканлигини курсатди.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Мышкин Н., Петроковец М. Трение, смазка, износ. Физические основы и технические приложения трибологии, Litres, 2017. - 509 с.

2. Михайлов А.В., Королев И.А., Красный В.А. Теория трения и изнашивания. Учебно-методический комплекс. Издательство Санкт-Петербургского горного университета, 2016. - С.23-60.

3. Пулатов Т.Р. Вопросы изнашивания осевых опор скольжения // Международная научно-практическая конференция «Актуальные проблемы

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

обеспечения интеграции науки, образования и производства», - Ташкент:, ТашГТУ, 2008. - С.64-68.

4. Файзулла Рамазанович Норхуджаев, Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, & Мухаммаджон Рахимжон Угли Абдукаримов (2021). Разработка машиностроительных материалов и деталей машин из порошков полученных из отходов сырья промышленности узбекистана. Scientific progress, 2 (2), 530-542..

5. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Djalolova, S. T., Ergashev, D. M., & Hudayberdiyev, O. R. (2020). Technological capabilities of application of thermocyclic processing (Tcp) tool steel. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(8),

6. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., & Ergashev, D. M. (2019). Features of thermal processing of instrumental alloyed steels. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15(2), 68-71.

7. Норхуджаев, Ф. Р., & Эргашев, Д. М. (2020). Термоциклическая обработка (тцо) нетеплостойких инструментальных сталей. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 73-77.

8. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Khudayberdiev, O. R., Ergashev, D. M., & Norkhudjayeva, R. F. (2020). Development of Machine-Building Materials and Details of Machines from the Powders received from Waste of Raw Materials in the Industry of Uzbekistan. Test Engineering and Management, 83(5-6), 639-646.

9. Акбаров, Х. У., Абдуллаев, Б. И., & Мирзаев, М. А. У. (2021). Акустик сигналлардан фойдаланган холда кесиш жараёнида кесувчи асбоб материаллари таъсирини ва кесиш шароитларини урганиш. Scientific progress, 2(2), 1614-1622.

10. Turakhodjaev, N., Kholmirzaev, N., Saidkhodjaeva, S., & Kasimov, B. (2021). Quality improvement of the steel melting technology in an electric arc furnace. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(7), 48-54.

11. Murat o'g'li, K. B. (2021). Experimental Determination of the Depth and Degree of Riveting of the Surface Layer of Batan Teeth. Middle European Scientific Bulletin, 18,

12. Касимов, Б.М., Муминов М.Р., & Шин, И. Г. (2021). Определение скрытой энергии деформации на основе термодинамических соотношений при отделочно-упрочняющей обработке. In Материалы докладов 54-й Международной научно-технической конференции преподавателей и студентов (pp. 283-285).

13. Шин, И. Г., Шодмонкулов, З. А., Искандарова, Н. К., & Касимов, Б. М. (2021). Повышение эффективности волокноотделительной машины абразивоструйной

1866-1874.

169-171.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

обработкой зубьев дисков пильного цилиндра. Вестник машиностроения, (10), 66-

14. Murat o'g'li, K. B., Rakhimovich, M. M., & Georgievich, S. I. (2021). Combined Strengthening of Batan Teeth of the Stb Loom.

15. Назаров, С.Р., Касимов, Б.М., & Шин, И.Г. (2020). Алгоритмизация расчета интенсивности остаточных напряжений при дробеударном упрочнении деталей технологических машин. in прогрессивные технологии и оборудование: текстиль, одежда, обувь (pp. 81-84).

16. N Kholmirzaev, B Kasimov, B Abdullayev, A Sunnatillo.- media.neliti.com INCREASING THE LIFETIME OF TILLAGE MACHINE OF PLOWSHARES MADE STELL MADE BY FOUNDRY TECHNOLOGIES Page 1 NOVATEUR PUBLICATIONS JournalNX-A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 7, ISSUE 11, Nov.

17. Акбаров, Х. У. (2020). МАТЕМАТИЧЕСКАЯ МОДЕЛЬ ПОГРЕШНОСТЕЙ ОБРАБОТКИ НА ПРЕЦИЗИОННЫХ ТОКАРНЫХ СТАНКАХ С ЧПУ. Universum: технические науки, (11-1 (80)), 49-51.

18. Акбаров, Х. У., & Акбаров, Т. Х. (2019). Математическая модель погрешностей обработки на токарном станке с ЧПУ (Doctoral dissertation, Белорусско-Российский университет).

69.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.