Научная статья на тему 'Theoretical, practical and legal regulation of part working time'

Theoretical, practical and legal regulation of part working time Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
121
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРАВО НА ТРУД / РАБОЧЕЕ ВРЕМЯ / НЕПОЛНЫЙ РАБОЧИЙ ДЕНЬ / РАБОЧАЯ НЕДЕЛЯ / ПРОДОЛЖИТЕЛЬНОСТЬ / RIGHT FOR LABOUR / WORKING TIME / PART WORKING DAY / WORKING WEEK / DURABILITY / ҳУқУқӣ / МЕҳНАТ / ВАқТИ КОРӣӣ / НОПУРРА / РУЗИ КОРӣ / ҳАФТАИ КОРӣ / ДАВОМНОКӣ

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Шухратпур Мухаммадюсуф

Рассматривается проблема регулирования неполного рабочего времени работников в РТ. Подчёркивается, что из трёх видов рабочего времени, установленных Трудовым кодексом Республики Таджикистан, больше всего сталкивается с трудностями правовое регулирование неполного рабочего времени. Отмечено, что иногда при заключении трудового договора его стороны, а также работники компетентных государственных органов совершают ошибки, связанные с реализацией норм Трудового кодекса Республики Таджикистан, относящихся к неполному рабочему времени. Подчёркивается, что у исследователей, работающих в данной отрасли, нет единого взгляда на этот вопрос, а судебные органы применяют правовые нормы по этому вопросу неединообразно. Исследованы основания и порядок внедрения неполного рабочего времени. Указаны различия между неполным и сокращённым рабочим временем, предложена продолжительность неполного рабочего времени, являющаяся актуальной темой для научной дискуссии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Теоретическое, практическое и правовое регулирование неполного рабочего времени

The article dwells on the problem beset with regulation of part working time in TR. It is underscored that out of three kinds of working time established by Tajikistan Republic Labour Code it is legal regulation of a part time working day that confronts difficulties most of all. It is marked that sometimes when striking a labour agreement its parties, as well as officers of competent state bodies, commit errors related to realization of the norms appertaining to Tajikistan Republic Labour Code and concerned with part working time. The emphasis is laid upon the fact that researchers engaged in this branch don't have any unified view as to this question and, as for forensic bodies, the latters apply legal norms in reference to it being not distinguished with uniform approach. The author of the article has investigated the grounds and orders of engrafting part working time. She points to differences between full and abridged working time and proposes durability of part working time being an actual topic for a scientific discussion.

Текст научной работы на тему «Theoretical, practical and legal regulation of part working time»

12 00 03 ГРАЖДАНСКОЕ ПРАВО; ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОЕ ПРАВО; СЕМЕЙНОЕ ПРАВО; МЕЖДУНАРОДНОЕ ЧАСТНОЕ ПРАВО

12 00 03 CIVIL LAW; ENTREPRENEURSHIP LAW, FAMILY LAW, INTERNATIONAL PRIVATE LAW

УДК 349.2 ББК 67.405.113

МАСЪАЛАХРИНАЗАРИЯВЙ, АМАЛЙ Шухратпур Му^аммадюсуф,

ВА ТАНЗИМИХУЦУЦИИ ВАЦТИ ассистенти кафедраи хуцуци граждани ва КОРИИ НОПУРРА мещатии ДДХБСТ( Тоцикистон, Хуцанд)

ТЕОРЕТИЧЕСКОЕ, ПРАКТИЧЕСКОЕ И ПРАВОВОЕ РЕГУЛИРОВАНИЕ НЕПОЛНОГО РАБОЧЕГО ВРЕМЕНИ

THEORETICAL, PRACTICAL AND LEGAL REGULATION OF PART WORKING TIME

Шухратпур Мухаммадюсуф, ассистент кафедры гражданского и трудового права ТГУПБП (Худжанд, Таджикистан)

Shuhratpur Muhammadyusuf, assistant of the department of civil and laboring law under the TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: mshukhratpur@list.ru

Калидвожа^о: хуцуц, мехнат, вацти кории, нопурра, рузи кори, хафтаи кори, давомнокй

Масъалаи танзими вацти кории нопурраи кормандон дар ЦТ барраси шудааст. Таъкид гардидааст, ки аз се намудхои вацти кории муцарраркардаи Кодекси мехнатии Цумхурии Тоцикистон, танзими хуцуции истифодаи вацти кории нопурра бештар ба мушкилот дучор мегардад. К,айд шудааст, ки дар натица дар амалигардонии меъёрхои дахлдори Кодекси мехнатии Цумхурии Тоцикистон вобаста ба вацти кории нопурра баъзан тарафхои шартномаи мехнати ва мацомоти валолатдори давлати ба иштибох рох медиханд. Таъкид шудааст, ки дар илми соха низ оид ба масоили мазкур андешаи ягона вуцуд надорад ва хатто мацомоти суди низ татбици меъёрхои хуцуциро роцеъ ба ин масъала якранг амали наменамояд. Дар мацола асосхо ва тартиби цори намудани вацти кории нопурра тахциц карда шудааст. Фарци вацти кории нопурра аз вацти кории зохиран ба он монанди кутохкардашуда нишон дода шуда, давомнокии вацти кории нопурра, ки мавзуи мухими бахси илми аст, пешниход карда мешавад.

Ключевые слова: право на труд, рабочее время, неполный рабочий день, рабочая неделя, продолжительность

Рассматривается проблема регулирования неполного рабочего времени работников в РТ. Подчёркивается, что из трёх видов рабочего времени, установленных Трудовым кодексом Республики Таджикистан, больше всего сталкивается с трудностями правовое регулирование неполного рабочего времени. Отмечено, что иногда при

заключении трудового договора его стороны, а также работники компетентных государственных органов совершают ошибки, связанные с реализацией норм Трудового кодекса Республики Таджикистан, относящихся к неполному рабочему времени. Подчёркивается, что у исследователей, работающих в данной отрасли, нет единого взгляда на этот вопрос, а судебные органы применяют правовые нормы по этому вопросу неединообразно. Исследованы основания и порядок внедрения неполного рабочего времени. Указаны различия между неполным и сокращённым рабочим временем, предложена продолжительность неполного рабочего времени, являющаяся актуальной темой для научной дискуссии.

Key words: right for labour, working time, part working day, working week, durability

The article dwells on the problem beset with regulation of part working time in TR. It is underscored that out of three kinds of working time established by Tajikistan Republic Labour Code it is legal regulation of a part time working day that confronts difficulties most of all. It is marked that sometimes when striking a labour agreement its parties, as well as officers of competent state bodies, commit errors related to realization of the norms appertaining to Tajikistan Republic Labour Code and concerned with part working time. The emphasis is laid upon the fact that researchers engaged in this branch don't have any unified view as to this question and, as for forensic bodies, the latters apply legal norms in reference to it being not distinguished with uniform approach. The author of the article has investigated the grounds and orders of engrafting part working time. She points to differences between full and abridged working time and proposes durability of part working time being an actual topic for a scientific discussion.

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точи-кистон мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми навбатии худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон таъкид намуданд, ки: «...Рушди минбаъдаи чомеа такозо менамояд, ки бо максади танзими хамачонибаи муносибатхои чамъиятй конунхои амалкунанда мунтазам такмил дода шаванд...» [1].

Дар асоси моддаи 35 Конститутсияи Чумхурии Точикистон хар кас хукук ба мехнат дорад [2]. Амалишавии хукуки конститутсионии хар кас ба мехнат дар Кодекси мехнатии Чумхурии Точикистон (минбаъд - КМ Ч,Т) ба танзим дароварда шудааст. Яке аз масъалахои мухимме, ки ба хукуки хар кас ба мехнат вобаста аст, вакти корй мебошад. Вакти кории нопурра яке аз намудхои вакти корй ба хисоб рафта, дар танзими хукукии он байни мухаккикони соха фикри ягона мавччуд нест. Амалияи судй низ дар ин хусус гуногун аст.

Бори нахуст вакти кории нопурра дар «Асосхои конунгузории ИЧ,ШС ва чумху-рихои иттифок оид ба мехнат» аз соли 1970 мукаррар карда шуда буд [9, 9].

Баъд аз истиклолияти давлатии Чумхурии Точикистон масоили муайян кардани вакти нопурраи корй дар нахустин КМ Ч,Т аз 15-уми майи соли 1997, №417 танзими хукукии худро ёфта, айни хол низ дар КМ Ч,Т аз 23-юми июли соли 2016, №1329 то як андоза танзим гардидааст.

Вакти кории нопурра - ин кисми вакти кории муътадил ё кутохкардашуда, яъне кисми меъёри пурраи корй ба хисоб меравад [14].

Дар хусуси он, ки корманд дар шароити вакти кории нопурра кор мекунад, дар дафтачаи меднатии у кайд карда намешавад [5, 149].

Е.Н. Редкулсева сабаби зиёд гардидани эдтиёч ба вакти кории нопурраро бо омилдои зерин вобаста менамояд: автоматиконии истедсолот - таъсис додани фабрикадои автоматиконида, дар хочагии дедот ташкил намудани фермадо бо шумораи ками кормандон; насб кардани технологиядои наве, ки дузури доимии кормандро дар чойи кор талаб намекунад; автоматиконии доираи хизматрасонй, ки дар он кордои бо истифодаи когаз ичро шавандаро ба воситаи интикол ва нигаддории иттилооти электронй ичро менамоянд [7].

С.М. Василиади вакти кории муътадил ва кутодкардашударо дамчун ичрои меъёри пурраи корй ва вакти кории нопурраро дамчун ичрои меъёри нопурраи корй баррасй аст [3, 117].

Андешаи ин муаллифро бо талаботи КМ Ч,Т дастгирй намудан мумкин аст, зеро тибки КМ Ч,Т ба корманд дар вакти кории муътадил ва кутодкардашуда музди меднат ба андозаи пурра пардохт мегардад ва дар вакти кории нопурра бошад ба дачми истедсол ё мутаносибан ба вакти корй. Яъне андозаи музди меднати корманд дар вакти кории нопурра кам мегардад.

Вакти кории нопурра тибки конвенсияи Ташкилоти байналмилалии меднат «Дар бораи меднат дар шароити вакти нопурраи корй» аз 24 - уми июни соли 1994, №175 низ ба танзим дароварда шудааст.

К.Н. Гусов ва В.Н. Толкунова дуруст таъкид манамоянд, ки: «Давомнокии вакти кории нопурра аз вакти кории муътадил ё кутодкардашуда кам мебошад. Давом-нокии дафтаи корй ва рузи корй мисли вакти корй метавонад муътадил, кутодкардашуда ва нопурра бошад»[8, 262].

Дар моддаи 71 КМ Ч,Т намуддои зерини вакти нопурраи корй мукаррар шудааст:

- рузи (басти, сменаи) нопурраи корй - масалан корманд то нисбати у мукаррар шудани вакти нопурраи корй (дар сурати вакти кории муътадил - на зиёда аз 40 соат дар як дафта ва дафтаи 5 рузаи корй) дар руз 8 соат кор мекард, баъд аз гузаштан ба вакти кории нопурра бо созиши тарафдо рузи кории у 5, 6 ё 7 соат мукаррар шуданаш мумкин аст;

- дафтаи нопурраи корй - масалан корманд то нисбати у мукаррар шудани вакти нопурраи корй дар як дафта 5 ё 6 руз кор мекард, баъд аз гузаштан ба вакти кории нопурра бо созиши тарафдо нисбати корманд дар сурати шашруза будани дафтаи корй дар як дафта 5 ё 4 ва дар сурати панчруза будани дафтаи корй 4 ё 3 рузи корй дар як дафта мукаррар шуданаш мумкин аст.

Мувофики акидаи О.В. Матскевич ба корманд мумкин аст дам рузи нопурраи корй ва дам дафтаи нопурраи корй якчоя мукаррар шуда, дар давоми дафтаи корй дам соати кории у ва дам дафтаи кории у кам карда шавад.

Х,агоми бо созиши тарафдо мукаррар кардани вакти нопурраи корй ташаббус метавонад аз чониби корманд ё корфармо зодир гардад [6, 102].

Корфармо уддадор аст оид ба тагйир ёфтани шароити меднат, гузариши кормандон ба низоми нопурраи вакти корй бо сабаби тагйир ёфтани истедсолот дар ташки-лот, аз чумла дар вакти азнавташкилдидй ва (ё) кам шудани дачми кор, на камтар аз як мод пеш аз ба вукуъ омадани чунин долатдо ба макомоти ваколатдори давлатй дар содаи меднат ва шугли адолй маълумот пешнидод намояд (м.130 КМ Ч,Т).

BaKTH Kopuu Honyppa 6a BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga 3oxupaH MoHaHgH gopag, Ba^e ohxo a3 aKgurap komhmh $apK MeKyHaHg.

MyxaKKHKH coxa B.A. Hhko^ckhh Ta3aKKyp MeHaMoag, kh: «EaptaKcu BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga, kh KoHyHry3opuu MexHaTH 6a KaTeropuau MyaHaHH KopMaHgoH 6a TapHKH xaTMH nem6uHH MeKyHag, BaKTH KopHH Honyppa 6a ranp a3 xomtxoh MyKappapKapgau KoHyHry3opH MatMymH 6o co3umu KopMaHg Ba Kop^apMo hh3 MyKappap Kapga MemaBag» [5, 148-149].

Mo MeTaBoHeM $apKH BaKTH Kopuu Honyppapo a3 BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga nyHHH u^oga HaMoeM:

- BaKTH Kopuu Honyppa xaM 6a TapuKH xaTMH gap KM H,T MyKappap rapgugaacT Ba xaM 6o co3umu Tapa^xo nem6uHH mygaHam MyMKHH acT. BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga 6a TapuKH xaTMH TaHxo Huc6aT 6a KaTeropuau KopMaHgoHe, kh KoHyHry3opuu MexHaTH nem6uHH KapgaacT, naxH Merapgag Ba 6o co3umu Tapa^xo MyKappap Kapga HaMemaBag;

- My3gu Me^HaTH KopMaHgu BaKTH Kopuam Honyppa Bo6acTa 6a xa^MH ucTe^co^ e MyTaHocu6aH 6a BaKTH KopH MyKappap Kapga MemaBag, KopMaHge, kh BaKTH Kopuam KyToxKapgamyga acT, 6a My3gu MexHaTH nyppa xyKyK gopag;

- BaKTH Kopuu Honyppa MeTaBoHag xaHroMH 6acraHH mapraoMau MexHaTH Ba xaM 6atg a3 6acraHH oh gap gaBoMH MyHocu6aTxou MexHaTH MyKappap Kapga maBag. BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga 6omag, TaHxo Huc6aT 6a KaTeropuau MyaHaHH KopMaHgoH a3 ^ax,3au oro3H MyHocu6aTxou MexHaTH aMa^ MeKyHag.

- gap KM H,T xaggu KaMTapuHH gaBoMHoKHH BaKTH Kopuu Honyppa MyKappap myga, gaBoMHoKHH BaKTH Kopuu KyToxKapgamyga 6omag xaggu aKcapam MyaHaH mygaacT.

BaKTH Honyppau KopH Ha TaHxo 6o co3umu Tapa^xo MyKappap Merapgag, 6a^KH 6o puoau mapTxou nem6uHH rapguga, Huc6aT 6a 6at3e a3 KaTeropuau KopMaHgoH th6kh KoHyHry3opuH Me^HaTHH H,T xaTMaH MyKappap Kapga MemaBag:

- gap gaBpau oroxoHH gap 6opau 6eKop KapgaHH mapraoMau MexHaTH 6a KopMaHg xyKyK goga MemaBag, kh 6apou ^ycry^yu Kopu gurap xa^Tae Ha KaMTap a3 aK py3 6o Hurox gomTaHH My3gu Kop 6a Kop Ha6apoag (m.45 KM H,T).

- gap acocu apu3au 3aHH xomhm Ba gurap maxcoHH yxgagopuxou ohmbh gomTa, kh KygaKH to nopgaxco^a e KygaKH Matro6po Huroxy6uH MeKyHaHg, umyHHH 6a KopMaHge, kh Huroxy6uHH at3ou 6eMopu oraapo MyTo6uKH xy^ocau th66h aMa^H MeHaMoag, pe^au py3H Honyppau KopH e xa^Tau Honyppau KopH MyKappap rapguga MeTaBoHag (m.219 KM ^T);

- 6o xoxumu Mogap e nagapu KygaK, nagap e Mogapu TaHxoe, kh KygaKpo Tap6ua MeHaMoag, 6h6H, 6o6o, gurap HaMoaHgau KoHyHHH KygaK, kh KygaKH 6enapacropHH nagapy Mogap MoHgapo Tap6ua MeKyHaHg, 6a KopMaHg, kh KygaKH HaBTaBa.raygmygapo 6a napacTopH ($ap3aHgxoHgH) rupu^TaacT (m.224 KM ^T);

- 6a KopMaHgoHH Matro6 arap BaKTH Honyppau KopH 6o xy^ocau th66h acocHoK Kapga myga 6omag (m.259, 339 KM H,T).

KopMaHgoHe, kh a3 TanepKyHHH Kac6H, a3HaBTaHepKyHH Ba TaKMH^H hxthcoc Mery3apaHg, gap MyBo^HKa 6o Kop^apMo MeTaBoHaHg a3 Kop e u^pou Kop 6o mapTxou BaKTH Honyppau KopH o3og Kapga maBaHg (m.123 KM ^T);

B.A. Hhko^ckhh nyHHH MemyMopag, kh gap cypaTH MyKappap KapgaHH BaKTH Kopuu Honyppa gap mapraoMau MexHaTH HaMygu BaKTH Kopuu Honyppa, coaTH oro3 Ba aH^oMH BaKTH KopH Ba gaBoMHoKHH BaKTH KopH 6oag Mymaxxac HumoHgoga maBag.

Бояд дар назар дошт, ки дангоми кабул ба кор шарт оид ба вакти кории нопурра бо созиши тарафдо дар шартномаи меднатй дарч мегардад, вале чорй кардани вакти кории нопурра ба корманди коркардаистода дар асоси созиши иловагй ба шартномаи меднатй мукаррар карда мешавад [5, 148].

Дангоми чорй намудани низоми вакти нопурраи корй давомнокии вакти корй наметавонад аз нисфи меъёри модонаи вакти корй камтар ва музди меднат аз андозаи дадди акалли мукаррарнамудаи конунгузории Чумдурии Точикистон камтар бошанд (к.3 м.71 КМ Ч,Т).

Бояд тазаккур дод, ки к.3 м.71 КМ Ч,Т дар мукаррар кардани вакти нопурраи корй риоя гардидани ду шарти зеринро датмй мешуморад:

1. Давомнокии вакти кории нопурра наметавонад аз нисфи меъёри модонаи вакти корй камтар бошад. Агар корманд то нисбати у мукаррар шудани вакти нопурраи корй (дар сурати вакти кории муътадил - на зиёда аз 40 соат дар як дафта ва дафтаи 5 - рузаи корй) дар руз 8 соат кор кунад, баъд аз гузаштан ба вакти кории нопурра давомнокии рузи кории у аз 4 соат кам буда наметавонад;

2. Андозаи музди меднати корманди вакти кориаш нопурра наметавонад аз андозаи дадди акалли мукаррарнамудаи конунгузории Ч,умдурии Точикистон камтар бошад -музди меднати корманди вакти кориаш нопурра вобаста ба дачми истедсол ё мутаносибан ба вакти корй мукаррар карда шавад дам, аз дадди акалли музди меднат (дар шароити умруза аз 400 сомонй) кам буда наметавонад.

Мазмуни меъёри к.3 м.71 КМ Ч,Т ниёз ба тавзед дорад аз ин ру зикри якчанд нуктаро рочеъ ба он зарур мешуморем:

1. Дар меъёри номбурда, давомнокии вакти кории нопурра на камтар аз нисфи меъёрй «модонаи» вакти корй пешбинй шудааст, доло он ки дар ягон матни КМ Ч,Т меъёри вакти корй бо «мод» дисоб нашуда, балки бо «дафта» дисоб карда шудааст. Масалан вакти кории муътадил на зиёда аз 40 соат дар як дафта, вакти кории кутодкардашуда бошад на зиёда аз 35 соат дар як дафта;

2. Ба гайр аз ин дар шароити Ч,Т дадди акалли музди меднатро на «санади конунгузорй», балки фармони Президента Ч,Т, ки «санади зерконунй» мебошад, мукаррар менамояд. Зикри ин нукта мудим аст, зеро баръакси кишвари мо, дар асоси м.133 Кодекси меднатии Федератсияи Русия, дадди акалли музди меднат дар ин кишвар бо конуни федеративй мукаррар мегардад. Дар кишвари мо бошад чи тавре, ки зикр гардид бо фармони Президенти Ч,Т - санади зерконунй.

Зикр намудан лозим аст, ки дар асоси к.3 м.133 Кодекси меднатии Федератсияи Русия (минбаъд - КМ ФР) дар сурати нопурра будани вакти кории корманд музди меднати у аз дадди акалли музди меднат кам буда метавонад. Тибки к.3 м.71 КМ Ч,Т бошад дангоми мукаррар кардани вакти кории нопурра музди меднати корманд аз дадди акалли музди меднат кам буда наметавонад. Дар ин чо фарки КМ Ч,Т аз КМ ФР дида мешавад. Вобаста аз он, ки КМ Ч,Т ба корманд дар чунин маврид низ музди меднати на камтар аз дадди акаллро кафолат медидад, конунгузории мамлакати мо дар сифати таъмини дукуки корманд шароити нисбатан хубро фародам овардааст.

Дар адабиёти дукукй нисбат ба дачми дукук ва имкониятдои корманде, ки дар вакти кории нопурра кор менамояд, андешадои мухталиф вомехуранд. Муаллифони зиёд акидаи Л.Я. Островскро нисбатан одилона мешуморанд. Номбурда издор менамояд, ки: «Дачми дукук ва имкониятдои кормандоне, ки дар вакти кории нопурра

кор мекунанд, бояд аз кормандоне, ки дар дигар намуддои вакти корй кор мекунанд, фарк дошта бошад. Ба кормандоне, ки бо вакти кории нопурра кор мекунанд, коидадои тафрикавй оид ба давомнокии рухсатидои меднатй, андозаи музди меднат, асосдои иловагй оид ба катъ шудани шартномаи меднатй ва г. мукаррар карда шавад» [10, 49-50].

Ба корманди вакти кориаш нопурра, мисли дигар кормандон бе маддудият рухсатидои меднатй дода шуда, вакти кории ондо ба собикаи корй дисоб карда мешавад, чунин кормандон низ дар руздои истиродати дардафтаина ва руздои иди гайрикорй истиродат мекунанд [14].

Новобаста аз фарзияи пажудишгарони сода тибки к.4 м.71 КМ Ч,Т кор дар шароити вакти нопурраи корй барои корманд боиси ягон маддудияти давомнокии рухсатии дарсола, дисоби собикаи корй ва дигар дукукдои меднатй намегардад.

Корфармо наметавонад бе асосдои дар конунгузории меднатй мукарраргардида, кормандро барои вакти кории нопурра мачбур созад ё бе ходиши у вакти кории уро нопурра муайян кунад. Зеро дар сурати вакти кории нопурра андозаи музди меднати корманд кам мешавад. Тачрибаи судй оид ба бадсдои меднатй якчанд конуншика-нидоро аз чониби корфармоён дар давраи будрони иктисодй ошкор кардааст. Ба фикри корфармоён, ки баъзан донишдои зарурии дукукй надоранд, агар дачми истедсолот кам шавад - бекористй эълон менамоянд, агар маблаг барои пардохти музди меднат кифоя набошад - водиди кориро ихтисор мекунанд. Дамаи ин амалдоро корфармоён бо максади сарфа кардани маблагдои пулй ичро мекунанд. Вале дар асоси конунгузории меднатй бекористй, ки бе гуноди корманд аст, музди миёнаи меднати у, дар сурати ихтисор кардани водиди корй бошад, кумакпулии аз корравй на камтар аз музди миёнаи меднати корманд пардохт карда мешвад. Барои дамаи ин харочот маблаги пулй лозим аст, доло он ки корфармо мехост дарчй маблагро сарфа кунад. Бинобар дамин корфармоён бевичдонона кормандро мачбур месозанд, ки тибки ариза бо ходиши худ аз кор озод шавад ё ба рухсатии бемузд барояд.

Дар корхонаи содаи саноати вазнин дафтаи кории 3 - руза чорй гардида, шумораи кормандон ихтисор мегашт. Даъвои яке аз кормандони ин корхонаро суди мардилаи аввал кисман конеъ гардонид.

Матлаби аризаи даъвогй сари вакт напардохти музди меднат ва руёнидани зиёни маънавй конеъ кардашуда, ба андозаи пурра напардохтани музди меднат дар давраи вакти нопурраи корй аз 20.11.2008 то 31.12.2008 рад карда шуд. Дар мардилаи кассатсионй низ санади судй бетагйир монд. Вале коллегияи судй оид ба парвандадои гражданй дамаи санаддои кабул кардаи суддои поёниро бекор карда, парвандаро бо долатдои нав ошкоргардида, бо зикри долатдое, ки дангоми баррасй суддои поёни бояд ба инобат гиранд, барои баррасй ирсол намуд. Аз чумла Суди Олй нишон дод, ки барои чорй кардани вакти кории нопурра дар корхона асосдои мукарраркардаи конунгузорй вучуд надошт. Чунки ихтисор кардани дафтаи корй (чорй кардан дафтаи нопурраи корй) дар ин корхона бо сабаби кам шудани дачми истедсолот чорй карда шуда буд, доло он ки тибки конунгузории меднатй кам шудани истедсолот барои чорй кардани дафтаи нопурраи корй асос шуда наметавонад [11].

Аз се намуди вакти корие, ки КМ Ч,Т мукаррар менамояд, тандо давомнокии дадди нидоии вакти кории нопурра муайян нашудааст. Дар дигар намуддои вакти корй дадди нидоии давомнокии ондо дар давоми дафта (муътадил - на зиёда аз 40 соат, кутодкардашуда на зиёда аз 35 соат дар як дафта) муайян шуда, давомнокии вакти

кории нопурра бошад хадди камтаринаш (на камтар аз нисфи меъёри вакти кории мукарраршуда) мустахкам шудааст.

Бинобар хамин дар тачрибаи судй оид ба муайян кардани мавчудияти вакти кории нопурра ихтилофи зиёд ба назар мерасад.

Оё дар сурате, ки вакти кории корманд кутохкардашуда бошад (на зиёда аз 35 соат дар як хафта) ва бо мувофикаи корфармо ба вакти кории нопурра гузарад ва корфармо барои у дар як хдфта давомнокии вакти кориашро на зиёда аз 34 соат мукаррар намояд, чунин вакти кориро вакти кории нопурра гуфтан мумкин аст?

Рочеъ ба ин масоил метавонем аз тачрибаи судии дигар мамлакат, ки конунгузо-рии мехнатии он дар хусуси вакти кории нопурра ба конунгузории мехнатии кишвари мо якзайл аст, истифода намуда, танзими хукукии онро дар заминаи конунгузории мехнатии Ч,Т нишон дихем.

Даъвогар дар Ч,СК «Архбум» кор мекард. Бинобар хомиладор буданаш барои у вакти кории кутохкардашуда баробар ба 35 соат дар як хафта мукаррар карда шуд. Баъд аз таваллуд ба корманд бо хохиши у рухсатии мехнатй барои нигохубини кудак то расидан ба синни як солу шашмохагй дода мешавад.

Дар асоси к.4 м.244 КМ Ч,Т бо хохиши зан ё шахсоне, ки дар к.1 м.244 КМ Ч,Т зикр шудаанд, хангоми дар рухсатии нигохубини кудак будан, онхо метавонанд рузи нопурраи корй ё дар хона кор карда, аз хисоби маблагхои сугуртаи давлатии ичтимой кумакпулй гиранд. Аз ин маълум мешавад, ки чунин корманд дар як вакт, дар вакти кории нопурра кор карда, боз аз хисоби сугуртаи давлатии ичтимой то ба синни як солу шашмохагй расидани кудак кумакпулй гирифта метавонад.

Вале корфармо рохбари Ч,СК «Архбум» пардохти кумакпулиро аз хисоби сугуртаи давлатии ичтимой рад карда, амали худро чунин асоснок мекунад, ки дар як рузи корй танхо як соат кутох кардани вакти корй мазмуни вакти кории нопурраро надорад. Суд парвандаро баррасй карда ба чунин хулоса омад.

Дар давраи рухсатй барои нигохубини кудак корманд ба кор баромада, соати кории у дар давоми як хафта танхо рузи чумъа як соат ихтисор карда мешавад. Суд ба хулосае омад, ки танхо дар як рузи чумъа як соат кам кардани соати корй мазмуни вакти кории нопурраро надорад. Х,афтаи кории корманд мисли пештара хафтаи панчрузаи корй, давомнокии кори харруза низ ба гайр аз рузи чумъа ба мисли пештара 7 - соат дар як руз будааст. Яъне ки корманд аз рузи душанбе то чорашанбе хар руз 7 - соатй, танхо рузи чумъа 6 соат коркарда, бо хамин дар як хафта 34 соат кор кардааст.

Чунин речаи вакти корй, рузи кории нопурра ё хафтаи кории нопурра махсуб намегардад, барои хамин хам вакти кории нопурра эътироф шуда наметавонад. Аз ин ру асос барои нигох доштани хукуки корманд ба кумакпулй аз хисоби сугуртаи давлатии ичтимой вучуд надорад [12, 53].

Дар ин тачрибаи судй танхо як холати асосй норавшан аст. Вакти кории корманд дар як хафта 34 - соат аст ва инро суд вакти кории нопурра хисоб намекунад. Хдфтаи кории 34 - соатиро мо вакти кории кутохкардашуда ва муътадил хам гуфта наметавонем. Пас саволи зерин ба миён меояд: вакти кории мавриди бахс ба кадом намуди вакти корй мансуб аст? Дар сурате ки конунгузории мехнатй хамагй се намуди вакти корй (муътадил, кутохкардашуда, нопурра) - ро пешбинй менамояд.

Ба андешаи мо, модоме, ки дар КМ Ч,Т ибораи «рузи нопурра», на «рузхои

нопурра» мукаррар шудааст, дар сурати ихтисор шудани соати корй датто дар яке аз руздои дафта ва ихтисор нашудани соати корй дар дигар руздои дафта, рузи кориро нопурра ва бо ин вакти кориро нопурра дисобидан мумкин аст. Аз ин ру, ба акидаи мо, вакти кории корманди Ч,СК «Архбум» гарчанде тандо дар рузи чумъа як соат кам карда шуда бошад дам, вакти кории нопурра ба дисоб меравад.

Бо назардошти гуфтадои боло барои танзими боз дам дакики вакти кории нопурра бояд дар м. 71 КМ Ч,Т меъёр дар ифодаи зерин илова карда шавад: «Вакти кории нопурра метавонад бо роди дар як рузи корй ихтисор кардани соати корй, бе ихтисор кардани соати кории дигар руздои корй ва ихтисор накардани микдори руздо дар дафтаи корй мукаррар карда шавад».

Чи тавре ки зикр гардид мутобики к.3 м.71 КМ Ч,Т «дангоми чорй намудани низоми вакти нопурраи корй давомнокии вакти корй наметавонад аз нисфи меъёри модонаи вакти корй камтар ва музди меднат аз андозаи дадди акалли мукаррарнамудаи конунгузории Чумдурии Точикистон камтар бошанд» пешбинй шудааст.

Дар к.3 м.71 КМ Ч,Т барои дисоб кардани меъёри вакти корй дангоми чорй намудани вакти кории нопурра ибораи «меъёри модонаи вакти корй» мукаррар шудааст, доло он ки дар ягон меъёри КМ Ч,Т меъёри вакти корй бо мод дисоб карда нашудааст. Масалан дар КМ Ч,Т меъёри вакти корй чунин дисоб карда мешавад:

- муътадил - на зиёда аз 40 соат дар як дафта;

- кутодкардашуда - на зиёда аз 35 соат дар як дафта.

Чи тавре ки мебинем дар КМ Ч,Т меъёри вакти корй бо дафта дисоб карда шудааст, на бо мод.

Ба гайр аз ин дар шароити Ч,Т андозаи дадди акалли музди меднат бо фармони Президенти Ч,Т (яъне санади зерконунй) мукаррар карда мешавад, на бо санади конунгузорй, доло он ки дар ин модда ибораи «музди меднат аз андозаи дадди акалли мукаррарнамудаи конунгузории Чумдурии Точикистон» мукаррар шудааст. Таъкид намудани ин нукта мудим аст, зеро баръакси кишвари мо, дар асоси м.133 Кодекси меднати Федератсияи Русия, дадди акалли музди меднат дар ин кишвар бо конуни федеративй мукаррар мегардад. Дар кишвари мо бошад, дадди акалли музди меднат бо фармони Президенти Ч,Т - санади зерконунй мукаррар карда мешавад.

Бинобар дамин зарурати ислод кардани к.3 м.71 КМ Ч,Т - ро мудим мешуморем.

Дамин тарик, ба андешаи мо дар к.3 м.71 КМ Ч,Т меъёри дукук бояд дар тадрири зерин мукаррар карда шавад: «Дангоми чорй намудани низоми вакти нопурраи корй давомнокии вакти корй наметавонад аз нисфи меъёри дафтаинаи вакти корй камтар ва андозаи музди меднат аз андозаи дадди акалли бо фармони Президенти Чумдурии Точикистон мукарраргардида камтар бошад».

Дар рафти баррасии мавзуи тадкик бо такя ба акидаи олимони сода мафдуми вакти кории нопурраро шард дода, муайян намудем, ки вакти кории нопурра ичрои нопурраи меъёри меднат ба дисоб меравад ва аз дамин хотир андозаи музди меднати корманд дар чунин намуди вакти корй кам карда мешавад. Вакти кории нопурра зодиран ба вакти кории кутодкардашуда шабодат дошта бошад дам, аммо дар асл, модиятан аз якдигар фарк доштани ондоро ошкор намудем. Барои дисоби вакти ко-рии нопурра КМ Ч,Т ибораи «меъёри модонаи вакти корй» - ро истифода менамояд, ки ба андешаи мо галат мебошад ва ба чои ин ибора мукаррар кардани ибораи «меъёри дафтаинаи вакти корй» - ро пешнидод намудем. Бинобар сабаби он ки дар кишвари мо дадди акалли музди меднат бо фармони Президенти Чумдурии Точикис-

тон мукаррар карда мешавад зарурати ислохи к.3 м.71 КМ Ч,Т - ро таъкид намудем.

Дар тахкикоти мазкур то як андоза ба масъалахои назариявй, амалй ва танзими хукукии вакти кории нопурра равшанй андохта бошем хам, масоили мазкур ниёз ба тахкики боз хам амиктари илмй дорад. Аз хамин лихоз дар пажухиши минбаъдаи илмй рочеъ ба масоили мазкур хадафхои муайян гузошта шуда, таваччухи мухаккикони сохаро ба масъалахои зерин нигаронидан вочиб аст: муайян кардани доираи хукук ва имкониятхои кормандоне, ки дар вакти кории нопурра кор мекунанд; мушаххас гардонидани фарки вакти кории нопурра аз дигар намудхои вакти корй; мустахкам кардани коидаи аник оид ба зарурати бастани созиши иловагй хангоми мукаррар кардани вакти кории нопурра ва г.

Пайнавишт:

1. Паёми Президентии Чумуурии Тоцикистон ба Мацлиси Олии Чумуурии Тоцикистон аз 26-уми декабри соли 2018 [Маводи электронй] // http:// www.prezident.tj_ (санаи муроциат: 27.12.2018с.).

2. Конститутсияи Чумуурии Тоцикистон аз 6-уми ноябри соли 1994 бо тагйироту иловауои солуои 1999, 2003 ва 2016 [Маводи электронй] // http://mmk.tj (санаи муроциат: 02.11.2018).

3. Кодекси мехнатии Чумуурии Тоцикистон аз 23-юми июли соли 2016, №1329. [Маводи электронй ] // http://mmk.tj ( санаи муроциат: 30.08.2017с.).

4. Трудовой кодекс Российской Федерации от 30 декабря 2001 года, №197-ФЗ. [Электронныйресурс]//http://www.trudkod.ru (дата обращения: 08.06.2017г.).

5. Никольский В.А. Трудовое право Российской Федерации: учебно-методический комплекс. - М.: Изд. центр ЕАОи, 2008. - 404 с.

6. Гейхман В.Л., Дмитриева И.К., Мацкевич О.В. и др. Трудовое право: учебник для прикладного бакалавриата /под ред. В.Л. Гейхмана. - М.: Юрайт, 2015. - 407 с.

7. Редкульцева Е.Н.. Актуальные проблемы правового регулирования рабочего времени. [Электронныйресурс]//https://cyberleninka.ru (дата обращения: 04.12.18г.).

8. Гусов К.Н., Толкунова В.Н. Трудовое право России: Учеб. - М.: ТК Велби, Проспект, 2003. - 496 с.

9. Березюк Л. А. Развитие законодательства и формирование учения о неполном рабочем времени //Вестник Прикамского социального института. 2018. № 1 (79). - С. 8-13.

10. Островский Л. Я. Правовое регулирование индивидуальных трудовых отношений: курс лекций. Минск: ИСЗ, 2003. 96с.

11. Мошкович М., Бодрягина О., Захаров В. Неполное рабочее время // Газета «ЭЖ-Юрист». [Электронный ресурс] // СПС КонсультантПлюс.

12. Булыга Н. Н. Вопросы, возникающие при установлении неполного рабочего времени // Трудовое право. 2011. N 7. С. 51-64.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Василиади С. М. Актуальные проблемы института рабочего времени и его видов. Теория и практика общественного развития (2016, № 6). С.115-118.

14. Трудовое право России: УЧЕБНИК под ред. А.М. Куренного - М.: Юристъ, 2004. [Электронныйресурс]//https://www.lawmix.ru (дата обращения: 04.12.2018г.).

Reference Literature

1. TR President's Message to Tajikistan Republic Majlisi Oli (Supreme Council) from December 26, 2018 [Electronic Version //http://www.prezident.tj(Date of appeal: 27.12.2018).

2. Tajikistan Republic Constitution from November 6, 1994 with Alterations and Addenda (1999, 2003, 2016) [Electronic version // http://mmk.tj (Date of appeal: 02.11.2018).

3. Tajikistan Republic Labour Code from July 23, 2016, # 1329 [Electronic version // http://mmk.tj (Date of appeal: 30.08.2017).

4. Labour Code of Russian Federation from December 30, 2001, #197. [Electronic version // http://www.trudkod.ru (Date of appeal: 08.06.2017).

5. V.A. Nicolsky. Labour Law of Russian Federation. Educational-Methodical Complex. - M., 2008. Publishing Centre of European-Asian Educational Institution. - 404 pp.

6. Gheyhman V.L., Dimitriyeva I.K., Matskevich O.V. et alia. Labour Law: manual for applied bacherlordom // under the editorship of V.L. Gheyhman. M. : Yurayt, 2015. - 407pp.

7. Redkultseva Ye.N. Actual Problems of Legal Regulation of Working Time [Electronic version //https://cyberleninka.ru. (Date of appeal: 04.12.2018).

8. Gusov K.N., Tolkunova V.N. Labour Law of Russia: manual. - M. : Velbi LC. "Prospect" publishing-house, 2003. - 496 pp.

9. Berezyuk L.A. Development of Legislation and Formation of Tenet Concerned with Part Working Time // Bulletin of Prikamsk Social Institute. 2018, #1(79). - pp. 8 - 13.

10.0strovsky L.Ya. Legal Regulation of Individual Labour Relations: the course of lectures. -Minsk: Social Protection Institute, 2003. - 96 pp.

11.Moshkovich M., Bodryaghina O., Zakharov V. Part Working Time // "Ezh-Jurist" newspaper [Electronic version] "Consultant Plus" Social and Service.

12.Bulyga N.N. Questions Coming to the Surface under Establishment of Part Working Time // Trudovoye Pravo (Labour Law), 2011, #7. - pp. 51 - 64.

13.Vasiliadi S.M. Actual Problems of the Institute of Part Working Time and its Types. Theory and Practice of Social Development (2016, #6). - pp. 115 - 118.

14.Labour Law of Russia: manual under the editorship of Kurennoy A.M. - M. : Jurist, 2004 [Electronic version //https://www.lawmix.ru (Date of appeal: 04.12.2018).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.