Научная статья на тему 'The retrospective analysis of the primary disability of the population of the Fergana region and the place of nursing staff in the rehabilitation process'

The retrospective analysis of the primary disability of the population of the Fergana region and the place of nursing staff in the rehabilitation process Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
53
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕТРОСПЕКТИВА / АСПЕКТ / АНАЛИЗ / ДИНАМИКА / РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ / СТРУКТУРА / ИНВАЛИДНОСТЬ / A RETROSPECTIVE SHOW / ASPECT / THE ANALYSIS / DYNAMICS / PREVALENCE / STRUCTURE / PHYSICAL INABILITY / ТАРКАЛИШ / НОГИРОНЛИК

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Шокиров Авазбек Сотволдиевич, Пулатхонова Оязимхон Икромжон Кизи

Маколада ретроспектив аспектда, Фаргона вилояти ахолиси орасида бирламчи ногиронликнинг таркалиш, унинг струтурасининг динамикасининг тахлили келтирилган. Бирламчи ногиронликка олиб келаетган касаллилар гурухи, ва бошка гурухлар буйича таркалиши тахлил килинган.В данной статье, в ретроспективном аспекте авторами проводится анализ динамики распространенности и структуры первичной инвалидности населения Ферганской области. Освещаются основные причины приводящие к инвалидности по классам болезней и их распределения по группам освидетельствования.In given article retrospective aspect authors carry out the analysis of dynamics of prevalence and structure of primary physical inability of the population of the Ferghana area. Principal causes leading physical inabilities on classes of illnesses and their distributions on survey groups are described.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «The retrospective analysis of the primary disability of the population of the Fergana region and the place of nursing staff in the rehabilitation process»

УДК: 614.2:616-036.86: 312.2-058

11

ФАРГОНА ВИЛОЯТИ А^ОЛИСИ ОРАСИДАГИ БИРЛАМЧИ НОГИРОНЛИКНИ РЕТРОСПЕКТИВ ТА^ЛИЛИ ВА РЕАБИЛИТАЦИЯ ЖАРАЁНИДА УРТА ТИББИЁТ ХОДИМИНИНГ ТУТГАН УРНИ

ШОКИРОВ АВАЗБЕК СОТВОЛДИЕВИЧ - Маргилон 2- тиббий колледжнинг укитувчиси. Маргилон шахри. Узбекистон Республикаси

ПУЛАТХОНОВА ОЯЗИМХОН ИКРОМЖОН КИЗИ - Маргилон 2-тиббий колледжнинг укитувчиси. Маргилон шахри. Узбекистон

Республикаси

АННОТАЦИЯ

Маколада ретроспектив аспектда, Фаргона вилояти ахолиси орасида бирламчи ногиронликнинг таркалиш, унинг струтурасининг динамикасининг тахлили келтирилган. Бирламчи ногиронликка олиб келаетган касаллилар гурухи, ва бошка гурухлар буйича таркалиши тахлил килинган.

Калит сузлар: ретроспектива, аспект, анализ, динамика, таркалиш, структура, ногиронлик.

РЕТРОСПЕКТИВНЫЙ АНАЛИЗ ПЕРВИЧНОЙ ИНВАЛИДНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ ФЕРГАНСКОЙ ОБЛАСТИ И МЕСТО СРЕДНЕГО МЕДИЦИНСКОГО ПЕРСОНАЛА В ПРОЦЕССЕ РЕАБИЛИТАЦИИ

ПУЛАТХОНОВА ОЯЗИМХОН ИКРОМЖОН КИЗИ - преподаватель Маргиланского 2-медицинского колледжа. Город Маргилан Республика

Узбекистан

12

ШОКИРОВ АВАЗБЕК СОТВОЛДИЕВИЧ - преподаватель Маргиланского 2-медицинского колледжа. Город Маргилан Республика

Узбекистан

АННОТАЦИЯ

В данной статье, в ретроспективном аспекте авторами проводится анализ динамики распространенности и структуры первичной инвалидности населения Ферганской области. Освещаются основные причины приводящие к инвалидности по классам болезней и их распределения по группам освидетельствования.

Ключевые слова: ретроспектива, аспект, анализ, динамика, распространенность, структура, инвалидность.

THE RETROSPECTIVE ANALYSIS OF THE PRIMARY DISABILITY OF THE POPULATION OF THE FERGANA REGION AND THE PLACE OF NURSING STAFF IN THE REHABILITATION PROCESS

PULATKHONOVA OYAZIMKHON IKROMZHON KIZI is a teacher

Margilan 2-medical college. City of Margilan of Republic of

Uzbekistan

SHOKIROV AVAZBEK SOTVOLDIYEVICH is a teacher Margilan 2-medical college. City of Margilan of Republic of Uzbek

ABSTRACT

In given article retrospective aspect authors carry out the analysis of dynamics of prevalence and structure of primary physical inability of the

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» 2017 №8 (август-сентябрь)

1 3

population of the Ferghana area. Principal causes leading physical inabilities on classes of illnesses and their distributions on survey groups are described.

Key words. A retrospective show, aspect, the analysis, dynamics, prevalence, structure, physical inability.

Ногиронлик муаммосининг долзарблиги жамиятнинг ижтимоий структурасида ушбу категориядаги шахсларнинг куплиги билан белгиланади - [1, 3, 4, 7, 8]. БМТ экспертларинг берган маълумотига кура ногиронлар бутун Ер юзи умумий ах,олисининг 10% ни ташкил этади.

С.Н. Пузин (2006, 2008) ногиронлик курсаткичи ах,олининг ижтимоий нохушлигини, ижтимоий етуклигини акс эттириб, жамиятнинг и^тисодий салох,ияти, жамиятнинг рух,ий-ижтимоий жих,атдан тула^онлигини ифодалайди - [5, 6].

Тадкикот максади. Фарюна вилояти ах,оли орасидаги бирламчи ногиронликни х,удудлар ва унинг келтириб чи^арган сабаблари буйича ретроспектив урганиш.

Материал ва методлар. ФарfOна вилояти ах,олиси уртасида бирламчи ногиронликни урганишда генерал мажмуа маълумотларидан ёппасига ретроспектив тад^и^от ишлари олиб борилди. Бунда Фарюна вилояти ВМЭК нинг куп йиллик х,исобот х,ужжатларидан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари ва унинг мудокамаси. Фаргона вилояти шах,ар ва ^ишло^ жойларида 2015 йилдаги ногиронликка олиб келувчи сабаблар туfрисида маълумотлар ^уйидаги 1- жадвалда келтирилган.

14

1- жадвал

Бирламчи ногиронлик деб топилганларни уни келтириб чикарган сабаблари буйича таксимланиши (%)

Ногиронлик сабаблари Жами Ша*ар Кишлок

Мех,нат туфайли майиб булган ногиронлар 0,4 0,3 0,5

Умумий касалликлар 74,4 77,3 71,7

Х,арбий хизматчилар орасидаги ногиронлар 0,9 0,9 0,9

Болаликдан ногиронлик 24,3 21,5 26,9

Жадвал маълумотларидан маълумки, умумий касалликлар (74,4%) ногиронликка олиб келувчи асосий сабаблардан бири эканлигидан далолат бериб турибди, кейинги уринда болаликдан ногиронлик (24,3%), сунгра х,арбий хизматчилар каалликлари ва жарах,атлари (9,0%), кейинги уринни эса мех,натда майиб булиш ва касб касалликлари (0,4%) эгалламовда.

Шах,ар жойларда ^ишло^ жойлардаги ах,олига нисбатан ногиронлик сабаблари буйича умумий касалланишнинг улуши 7,6% ю^ори булиб, болаликдан ногиронлик ва мех,натдан майиб булиш сабаблари буйича эса ^ишло^ жойларга нисбатан улуши паст ва мос равишда 5,4% ва 0,2% ни ташкил этмовда.

Касаллик синфлари буйича ногиронлик сабабларини урганиш ва уни тах,лил ^илиш мух,им ах,аимят касб этади. Шуни таъкидлаш жоизки, ногиронлик сабабларини структураси урганилган йиллар буйича турлича булган. Масалан, 1995 йилда ногиронликлар сабаблари буйича биринчи уринни (13,9%) суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касаллклари (13,9%) эгаллаган булса, иккинчи уринни ^он айланиш тизими ва ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликлари х,ар бири 10,6%

дан, учунчи уринни эса куз ва унинг ^ушимча аппарати касалликлари (9,1%) ташкил этган. Кейин 2005 йилга келиб, биринчи уринни ^он айланиш тизими касалликлари - 21,0%, иккинчи уринни суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касалликлари - 10,7, учинчи уринни эса жарох,атланиш, зах,арланиш ва ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликларига 8,3% дан туfри келган. Сунгра 2015 йилда биринчи уринни фн айланиш тизими касалликлари - 16,7%, иккинчи уринни хавфли усмалар - 15,8%, учинчи уринни эса рух,ий ва хул^-атвор бузилишлари касалликлари (11,6%) ташкил этди (2-жадвал).

2-жадвал

Биринчи маротаба ногиронликлар сабаблари

(1995-2015 йй.)

Ногиронлик сабаблари Ииллар

1995 2005 2015

Мутлок сон Мутлок сон Мутлок сон

Сил касалликлари 435 4,6 371 6,5 86 3,4

Усмалар 598 6,3 454 8,0 395 15,8

^он ва фн яратувчи аъзолар касалликлари ва иммун механизмни жалб этувчи айрим бузилишлар 487 5,2 354 6,2 128 5,1

Эндокрин тизими касалликлари, ов^атланиш тартибсизлиги ва моддалар алмашинуви бузилишлари 519 5,5 103 1,8 30 1,2

Рух,ий бузилишлар ва хул^-атвор бузилишлари 442 4,7 286 5,0 290 11,6

Азаб тизими касалликлари 615 6,5 285 5,0 167 6,7

Куз ва унинг ^ушимча аппарати касалликлари 857 9,1 420 7,4 131 5,2

^уло^ ва сур^чсимон усимта касаллаклари 28 0,3 40 0,7 77 3,1

^он айланиш тизими касалликлари 1001 10,6 1188 21,0 419 16,7

Нафас аъзолари касалликлари 722 7,6 243 4,3 41 1,6

Ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликлари 998 10,6 468 8,3 180 7,2

Суяк-мускул ва бириктирувчи ту^ималар касалликлари 1315 13,9 608 10,7 134 5,3

Сийдик-таносил тизими касалликлари 715 7,6 223 3,9 74 3,0

Жарох,атланиш, зах,арланиш ва айрим бош^а таш^и мух,ит о^ибатлари сабаблари 326 3,5 468 8,3 216 8,6

Туfма аномалиялар, деформациялар ва хромосом бузилишлари 57 0,6 48 0,8 79 3,2

Бош^а касалликлар 324 3,4 110 1,9 58 2,3

Жами 9439 100 5669 100 2505 100

Ногиронлик сабаблари уртача экстенсив курсаткичлари буйича биринчи уринни фн айланиш тизими касалликлари -16,1%, иккинчи уринни х,ар бири 10% дан усма, суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касалликлари, учунчи уринни эса, ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликлари 8,7%, туртинчи уринни рух,ий ва х,ул^-атвор бузилишлари 7,1%, кейинги уринларни 6,3% эса жарох,атланиш, зах,арланиш ва айрим бош^а таш^и мух,ит о^ибатлари сабаблари эгалайди.

Ногиронлик даражаси ва унинг структурасини Фарюна вилояти х,удулари кесимида тах,лил ^илинганда, бирламчи ногиронликни энг ю^ори даражаси Олтиари^ ва Ёзёвон туманларида х,ар бир 10 000 ах,олига нисбатан мос равишда 12,0% ва 12,1%, кейинги уринлар Фарюна, Ку^он, Марлилон шах,арларида кузатилди. Риштон, Сух,, ва Фур^ат туманларида бирламчи ногиронлик даражаси 11,0 ва 11,9 ни ташкил этди (3-жадвал).

3-жадвал

Фаргона вилояти одцулари кесимида 2015 йилдаги ногиронлик

даражаси ва унинг структураси

№ Маъмурий *удудлар Мутлок сон Интенсив курсаткич (10.000 адолига) Экстенсив курсаткич (%)

1 Фарюна ш. 221 11,2 8,8

2 Куфн ш. 194 11,5 7,7

3 Марлилон ш. 184 11,9 7,3

4 Кувасой ш. 54 8,6 2,2

5 Бешари^ тумани 128 8,9 5,1

6 Боfдод тумани 132 9,5 5,3

7 Бувайда тумани 109 7,6 4,4

8 Данfара тумани 120 10,4 4,8

9 Ёзёвон тумани 84 12,1 3,4

10 ^ува тумани 164 9,7 6,5

11 Олтиари^ тумани 170 12,0 6,8

12 ^уштепа тумани 121 9,8 4,8

13 Риштон тумани 158 11,9 6,3

14 Сух тумани 56 11,7 2,2

15 Тошло^ тумани 125 9,5 5,0

16 Узбекистон тумани 142 9,0 5,7

17 Учкуприк тумани 122 8,3 4,9

18 Фарюна тумани 133 9,4 5,3

19 Фур^ат тумани 88 11,1 3,5

Вилоят буйича 2505 10,2 100,0

Ногиронликни гурухлар буйича структураси урганилганда 1993 йилда бирламчи ногиронлар орасидан 1 ва 2 гурух ногиронлари 56,2% ни ташкил этса, 2013 йилга келиб ушбу гурух ногиронлари 86,5% ни ташкил этмовда. Шундай ^илиб, охирги 10 давомида 1 ва 2 гурух ногиронлари улуши 30,3% га ошган (1-расм).

1- Расм. Бирламчи ногиронликни гурухлар буйича таксимланиши (фоизларда)

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

12,6 10,7 13,4

43,6 75 73,1

43,8

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14,3 13,5

'-1

11-группа

2-группа

3-группа

1995

2005

2013

Бундай ^онуният ушбу ходисани динамикада 1991 йидан 2011 йиллардаги тар^алиш даражасини та^симланишига хам хосдир (2-расм).

2-расм. Ногиронлик гурухлари даражаси динамикаси

(10000 ахолига).

80

70 69,7

60

50

40

30

20

10 9,7

0

1991

20,6

69,9

20,3

2001

68,9

2011

11-группа

2-группа

3-группа

Диаграмма маълумотларидан куриниб турибдики, 1 ва 2 гурух бирламчи ногиронлик даражаси 1991 йилда хар бир 10.000 ахолига нисбатан 79,4 ни ташкил этган булса, 2011 йилга келиб ушбу курсаткич 82,8 га тенг булиб, 3,4 га ошган.

Ногиронларни реабилитациялаш жараёнида шах,ар оилавий поликлиникаси ва ^ишло^ оилавий поликлиникаларида фаолият олиб бораётган потранаж тиббиёт х,амшираларининг урни бе^иёсдир. Чунки потранаж х,амшира кун аро х,ар бир оила билан айни^са мах,аллалардаги ногиронлар контингенти орасида доимо узвий ало^ада булади. Потранаж х,амшира на фа^ат врач мутахассис берган реабилитация маслах,атлари бажарилишини назорат ^илибгина флмасдан балки, врач эргатерапевт, жисмоний тарбия врачи, психолог каби мутахассисларга ногиронларни доимо мурожаатини таъминлаш йули билан уларни тиббий, ижтимоий реабилитациясини таъминланишига ёрдам бериб, ногиронларни ах,оли уртасидаги интеграцияланишувига сабаб булади. Хулосалар:

1. Ногиронликка олиб келувчи асосий сабаблардан бири умумий касалликлар, кейинги уринда болаликдан ногиронлик, сунгра х,арбий хизматчилар каалликлари ва жарох,атлари, кейинги уринни эса мех,натда майиб булиш ва касб касалликлари эгалламовда.

2. Касаллик синфлари буйича 1995 йилда ногиронликлар сабаблари буйича биринчи уринни суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касаллклари эгаллаган булса, иккинчи уриннни ^он айланиш тизими ва ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликлари, учунчи уринни эса куз ва унинг ^ушимча аппарати касалликлари ташкил этганган булса, 2005 йилга келиб, биринчи уринни ^он айланиш тизими касалликлари, иккинчи уринни суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касалликлари, учунчи уринни эса жарох,атланиш, зах,арланиш ва ов^ат х,азм ^илиш аъзолари касалликларига туfри келган. Сунгра 2015 йилда биринчи уринни фн айланиш тизими касалликлари, иккинчи уринни хавфли

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» 2017 №8 (август-сентябрь)

усмалар, учунчи уринни эса рухий ва хул^-атвор бузилишлари касалликлари ташкил этди.

3. Ногиронлик сабаблари уртача экстенсив курсаткичлари буйича биринчи уринни фн айланиш тизими касалликлари, иккинчи уринни усма, суяк-мускул тизими ва бириктирувчи ту^ималар касалликлари, учунчи уринни эса, ов^ат хазм ^илиш аъзолари касалликлари, туртинчи уринни рухий ва хул^-атвор бузилишлари, кейинги уринларни эса жарохатланиш, захарланиш ва айрим бош^а таш^и мухит о^ибатлари сабаблари эгаллади.

4. Фарюна вилоятини худулар кесимида тахлил ^илинганда, бирламчи ногиронликни энг ю^ори даражаси Олтиари^ ва Ёзёвон туманларига, кейинги уринлар ФарfOна, Ку^он, Мар^лон шахарлари, Риштон, Сух, ва Фур^ат туманларида кузатилди.

5. Ногиронликни гурухлар буйича структураси урганилганда 1993 йилда бирламчи ногиронлар орасидан 1 ва 2 гурух ногиронлари 56,2% ни ташкил этса, 2013 йилга келиб ушбу гурух ногиронлари 86,5% ни ташкил этди.

6. Утган 1991 йилда 1 ва 2 гурух бирламчи ногиронлик даражаси хар бир 10 000 ахолига нисбатан 79,4 ни ташкил этган булса, 2011 йилга келиб ушбу курсаткич 82,8 га тенг булди.

7. Ногиронларни реабилитациялаш жараёнида шахар оилавий поликлиникаси ва ^ишло^ оилавий поликлиникаларида фаолият олиб бораётган потранаж тиббиёт хамшираларининг роли бе^иёсдир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Гайкович A.A. Медико-социальные проблемы заболеваемости, инвалидности и пути совершенствования системы охраны здоровья населения Липецкой области // Автореферат дисс. на соискание уч. степени докт. мед. наук.- Москва. - 2005. - 42 с.

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» 2017 №8 (август-сентябрь)

2. Доклад о состоянии здравоохранения в мире 2000 г.: Системы здравоохранения -улучшение деятельности. ВОЗ.- 2000.- С. 178-184.

3. Лунаев В.П. Социально-гигиенические основы инвалидности трудоспособного населения в Российской Федерации и научное обоснование развития комплексной медико-социальной реабилитации. - дисс. док. мед. наук.- Москва.- 2007.- С.- 353.

4. Немсцверидзе Э.Я. Медико-социальное обоснование формирования программы снижения выхода на инвалидность трудоспособного населения на территориальном уровне.- дисс. док. мед. наук.- Москва.-2012.- С.- 285.

5. Пузин С.Н., Лаврова Д.И., Чикинова Л.Н. Профилактика инвалидности и развития реабилитации - приоритетные задачи в сфере охраны здоровья населения России / Материалы II съезда Всероссийского общества специалистов по медико-социальной экспертизе, реабилитации и реабилитационной индустрии - Москва.-2006.- с. 1121.

6. Пузин С.Н., Лаврова Д.И. Медико-социальная экспертиза М.: ООО «МИА».- 2008. - 408 с.

7. Сайед Каммруззаман, Линденбратен А.Л., Воронова Н.Е., Головина С.М. Различные методологические подходы к оценке экономических потерь от ухудшения здоровья (заболеваемости, инвалидности, смертности) / Ж. Экономика здравоохранения. - 2009.- №12. - С. 26-32.

8. Сайед Камруззаман. Научное обоснование формирования программ снижения смертности на территориальном уровне// Автореферат дисс. на соискание уч. степени канд. мед. наук.- Москва. -2011.- 48 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.