Научная статья на тему 'The place and role of one of multifunctional postposition in the literary productions referring to the X-th - the XIII-th centuries'

The place and role of one of multifunctional postposition in the literary productions referring to the X-th - the XIII-th centuries Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
305
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЗЫК / МОРФОЛОГИЯ / ПРЕДЛОГ / ВИДЫ ПРЕДЛОГОВ / ПОСЛЕЛОГ / ПОСЛЕЛОГ « -РО» / ИЗАФЕТНАЯ СВЯЗКА / LANGUAGE / MORPHOLOGY / PREPOSITION / TYPES OF PREPOSITIONS / POSTPOSITION / POSTPOSITION «-RO» / IZAFET LINK

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Кургонов Зохид Дехконович

Статья посвящена анализу места и роли одного из многофункциональных послелогов в таджикско-персидских произведениях X-XIII вв.Этот вопрос,являющийся одним из важных в лингвистике, до сих пор не становился объектом всестороннего исследования.Отмечается, что послелоги рассматриваемого периода выполняли не только свою функцию, но также употреблялись во многих других значениях, что можно отчетливо проследить на примере употребления послелога «-ро» в функции предлога.Автор статьи на основе всестороннего анализа таджикско-персидских произведений X-XIII веков выявляет,что этот вспомогательный элемент выполнял функцию четырех видов предлога (простого непроизводного предлога, простого именного предлога с изафетом, составного именного предлога с изафетом, составного именного предлога без изафета),и подкрепляет свои выводы многочисленными фактологическими примерами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Место и роль одного многофункционального послелога в произведениях X-XIII вв

The article dwells on the analysis of the place and role of one of multifunctional postpositions in the Tajik-Persian literary productions referring to the X-th the XIII-th centuries. The current issue relating to the important ones in the field of linguistics hasn't been subjected to any comprehensive research up to now yet. It is stressed that the postposition of the explored period fulfilled not only its own functions, but were used in many other meaning too; the fact being of preposition seen distinctly on the example of the postposition «-ro» used in the function.Proceeding from comprehensive analysis dealing with the Tajik-Persian literary productions of the X-th the XIII-th centuries the author of the article reveals that this auxiliary element fulfilled the function of four types of propositions, including: simple non-productive proposition, simple nominative proposition with izafet, compound nominative proposition with izafet, compound nominative proposition without izafet; the author fortifies his own conclusion adducing numerous factological examples.

Текст научной работы на тему «The place and role of one of multifunctional postposition in the literary productions referring to the X-th - the XIII-th centuries»

УДК 4Т З.Д.ЦУРГОНОВ

ББК 81. 2 Точ

МАВ^ЕИ ЯК ПАСОЯНДИ СЕРВАЗИФА ДАР ОСОРИ САДАХ,ОИ Х-ХШ

Дучори тахаввулоти маъноиву шаклй гаштани калимахои таркиби лугавии забон яке аз омилхои табии забон ба шумор меравад. Ин дигаргунй, пеш аз хама, ба ходисахои айниву зехнии забон пайванд мегирад, ки дар тадкикоти алохида ба он таваччух карда шудааст (6; 16). Яке аз унсурхое, ки хамин равандро паси сар кардааст, пасоянди аслии-ро мебошад.Дар баъзе аз сарчашмахо ба се вазифаи пасоянди мавриди тахлил ишора шуда (6),ба вазифаи пешояндхо омадани ин унсур аз дидгохи забоншиносон берун мондааст. Х,олон ки осори садахои X-XIII собит менамоянд, ки ин пасоянди - ро ба вазифаи пешояндхо низ истифода мешудааст.

Дар сурати дуруст наомухтани таърихи инкишофи забон муайян сохтани манзараи кунунй ва ташаккули минбаъдаи он гайриимкон аст. Аз ин ру, мавриди тахкик ва омузиш карор додани осори назмиву насрии кухан дар ошкор сохтани вижагихои забонии хамон давр басо мухим ва кобили таваччух аст. Х,арчанд оид ба вижагихои забонии осори садахои X-XIII пажухишхои зиёде сурат гирифтааст,аммо, чунон ки дар боло зикр шуд, ба вазифаи якдигар истифода шудани аносири ёвари сервазифа аз назари мухаккикон дур мондааст. Омухтани чунин вижагии забонии осори ин давр барои ошкор сохтани манзараи грамматикии осори суханварони садаи X-XIII мусоидат менамояд. Бояд гуфт, ки инчониб ба вазифаи якдигар истифода шудани унсурхои ёвари сервазифаро дар осори давраи мавриди назар, дар мисоли «Лугатнома»-и Деххудо (8),«Гулистон» - и Саъдй (9), «Х,удуд-ул-олам»-и мачхулмуаллиф (10) ба риштаи тахкик кашидааст.Дар робита ба хамин масъала профессор А.Х,асанов (l6) низ дар заминаи осори А.Ч,омй маколаи арзишмандеро чоп намудааст. Х,ангоми мавриди тахкик карор додани пасояндхои давраи мазкур ин нукта мусаллам мегардад, ки онхо танхо ба вазифаи худ истифода нашуда, дорои маънохои зиёд будаанд. Унсури ёвари сервазифа будани пасояндхои ин давр дар он зохир мешавад, ки онхо баъзан ба чои пешояндхо низ истифода шудаанд.

Истифодаи пасоянди - ро ба вазифаи пешоянди аслии содаи «аз»:

Хон солорро пурсид, ки холи ин мург бозгуй (7, ч.25, 10). Ва хар руз табибро мепурсид, амир ва вай мегуфт оризаи кавй афтод (7, ч.25, 10).

^азоро асбашон дар рох шуд суст,

Дар он манзил, ки он мах муй мешуст (5, 65).

Мардумозореро хикоят кунанд, ки санге бар сари солехе зад (18, 76). Х,акимеро пурсиданд: -Аз саховату шучоат кадом бехтар аст? (18, 140). ^озийи Х,амадонро хикоят кунанд, ки бо наълбандписаре сарх(в)аш буд ва наъли дилаш дар оташ (18, 214). Ва гуфт: Ман бутпарастам ва метарсам онро, ки вайро намешиносам ва ту осй мегардй, дар он, ки уро мешиносй... (1, 177).

Ба вазифаи пешоянди аслии содаи «ба»: Кунун хамонаму хона хамону шахр хамон, Маро нугуй, ки аз чй шуда-ст шодй сук! (12, 128). Чунин гуфт Х,орун маро рузи марг: Мафармой хеч одамиро мачарг (2, 168). Зи дарду гаму ранч дил дур буд, Бадиро тани дев ранчур буд (15, ч.2, 175). Х,ар он чиз, к-он н-аз рахи эзадист, Х,ама рохи ахриман асту бадист, Саросар зи дидори ман дур бод, Бадиро тани дев ранчур бод (15, ч.1, 217). Чу нома бихонй ба рузу ба шаб Макун достонро кушода ду лаб. Агар даста дорй ба дастат, мабуй, Яке тез кун магзу бинмой руй (15, ч.2, 250).

Якеро гуфтам ту кистй? Гуфт: «Ман Нухам». Дигарро гуфтам ту кистй? Гуфт: «Ман Иброхимам, он зар шуморо дихам» (7, ч.25, 10).На боз намуданд, ки чанд ранч расид Арслон чозибро ва Гозй сипохсолорро (7, ч.25, 10).

Бад - он мушкуи мушкогин фуруд ой, Канизонро нигини шох бинмой (5, 58).

Чу ганчаш зери зар пушида дорам, Калиди ганчдо уро супорам (5, 303). Чу Исо рудро дарсе даромуз, Чу Мусо ишкро шамъе барафруз (5, 12).

Бечора дар он долати навмедй маликро дашном додан гирифт ва сакат гуфтан ки гуфтаанд, «дар кй даст аз чон бишуяд, дар чй дар дил дорад, бигуяд» (18,44). Лукмонро гуфтанд:-Адаб аз кй омухтй? (18,115). Чдвонмардеро дар чанги тотор чародате давл расид (18,148). Якеро аз дустон гуфтам...(18,177). Ва чун ин расулон пеши Бодон расиданд ва он нома у ро доданд, Бодон аз он нома сахт иштофта шуд ва...(13,591).Уро бигуй, ки: Худой хост, ки илми у дар эшон рост шавад ва маълуми у бо илм баробар ояд (1,197). Дар родон молро дуздон бибурданд, хабар чун ба шайх расид, муридонро гуфт: Бархезед! (1,229). Адмадро ин сухан хуш омад, гуфт: Инро бинависед! (1, 229). Ва он касдо, ки корзор карданд аз бадри мо, бинамоем эшонро роддои мо (1,581). Накл аст, ки: як бор дустеро номае навишт, ки...(1,280). Худой мегуяд: Маро хидмат кун ва шукр гуй ва модару падарро хидмат куну шукр гуй! Устод маънии ин оят мегуфт (1,131). Ва малик Хирдус боз шадр омад ва биншаст ва бифиристод ва Ядё ибни Закариёро бихонд ва уро бинавохт ва азиз кард ва вазирии хеш уро дод (13,99).

Пуст боз карда бад - он гуфтам то вайро дар боби ман сухан гуфта наёяд (3,182).

Ба вазифаи пешоянди аслии содаи «бо»:

Хатм - ул - расул агар на ба худ дода аз карам, Он нисбате, ки дошта Хорун Калимро (7,ч.25, 10).

То Манучедр ибни ^обус шароити он адд, ки уро баста аст ... нигод дорад ман дусти у бошам (7, ч.25, с.10). ... оданге мекунад дилдои эшон, ки дил онро мухолиф аст ва бештари эшонанд берунояндагон аз фармони Худой (13, 278). ... андар рузи вафоти у Валид ибни Язид ибни Абдулмалик ибни Марвонро байъат карданд (14,128).

Ба вазифаи пешоянди аслии содаи «бар»:

Чу биндод дил кинаву чангро,

Бихонд он гаронмоя Хушангро (15, ч.1, 48).

Он дама моро мукаррар гашт, ки салод нишондани у бувад (3, 305). Мукаррар гашт дамагонро, ки кори вазорат карор гирифт (7, ч.25, 10).

Харом аст адли маъниро чашидан неъмати хоне, Ки набвад синаи гарму дили бирён намакдонаш (7, ч.25, 10). Ба вазифаи пешоянди аслии содаи «дар»: Медтарони чадон дама мурданд, Маргро сар дама фуру карданд (12, 87). Шашум дафтаро Золу Рустам ба дам, Расиданд бе кому дил пур зи гам (15, ч.5, 457). Сари дафтаро кард оданги Рай Хама род бо ромишу руду май (15, ч.5, 407). Сари модро руй бартофтанд, Суи бодаву базм биштофтанд (15, ч.8, 275). Агар шаб расй, рузро боз гард, Бигуяш, ки танг андаромад набард (15, ч.2, 250). Шабро ба бустони яке аз дустон иттифоки мабит уфтод (18, 36). Ба вазифаи пешоянди аслии содаи «барои»:

Пас, дар ду Худои азза ва чалларо курбон карданд (13, 585). Хонадони худро ин фахр захира нидодам (3, 34).

Аммо се шукр вочиб аст, ки Худойро бикунам, яке он, ки аз ман бурданд, на ман аз дигаре... (1, 229).

Аз ин ажгадо пок кун мар маро,

Хама офарин з-офариниш туро (2, 172).

Ёрам хабар овард яке тубон кардааст,

Мар хуфтани шабро зи дабике накуву пок (2, 430).

Миннат Худойро азза ва чалла, ки тоаташ мучиби курбат аст ва ба шукр андараш мазиди неъмат (18, 23).

Гуйй, ки аз модар дарбро зодаанд (14, 209).

Ба вазифаи пешояндхои содаи номии изофии «бахри; назди»:

Хам ту омода бувй в-ороста, Ч,анги уро хештан пероста (12, 336). Зистану мурданат якест маро, Галбакан, дар чи боз ё чи фароз (2, 138).

Андар работ яке чашмаи об аст, чандон ки хурдро ба кор шавад (17, 110).

Он саги малъун бирафт, ин сангро аз хештан,

Тухмро монанд бо шанг эдараш бар чой монд (2, 418).

Медони сарафроз бархостанд,

Пазира шуданро биёростанд (15, ч.3, 257).

Яке кишвар аз чой бархостанд,

Пазира шуданро биёростанд (15, ч.3, 295).

Сиёвуш маро худ чу фарзанд буд,

Ки бо фарру бо бурзу авранд буд (15, ч.5, 459).

Сиёвуш маро буд дамсолу дуст,

Равонам пур аз дарду андуди уст (15, ч.3, 159).

Охир савгандон хурд уро (7, ч.5, 4).

Худойро деч кас нест писари маро бедтар аз Омина (7, ч.5, 4). Як руз наздики ин хоча нишаста будам ва пайгомеро рафта будам (7, ч.5, 4). Расадбандон бар у мушкил гушоданд, Тарабро толеи маймун нидоданд (5, 273). Ба вазифаи пешоянди таркибии номии изофии «дар баробари»: Рост наёяд киёси халк дар ин боб,

Савум пиродани сабр пушидаам, ки меднатро деч чизе чун сабр нест (3, 339). Ба вазифаи пешоянди таркибии гайриизофии «мутааллик ба» ва изофии «аз они»:

Ва андар миёна он чадорсад шутури сурх Абдулмуталлибро буд (7, ч.5, с.4). Ва андар Бам се мазгити чомеъ аст: яке хаворичро ва яке мусулмононро ва яке андар дисор (17, 100). ^аротекин нахуст гуломе буд амирро, ба Хирот никобат ёфт (7, ч.5, 4). Ин дарозу кутахй мар чисмрост, Чй дарозу кутах, он чо ки Худост? (11,355).

Лозим ба ёдоварист, ки истифодаи ин унсури ёвари сервазифа дар давраи мазкур инчунин ба вазифаи бандаки изофй низ серистеъмол буд:

Бусадлро Сафро бичунбиду бонг бардошт (7,ч.25,12).

Зи кажгуй суханро кадр кам гашт,

Касе к - у ростгу шуд, мудташам гашт (5,26).

Басо шад, к-аз фиреби ёфагуён

Хусуматро шавад бевакт чуён (5,136).

Агарчи чурми у куди гарон аст,

Туро дарёи радмат бекарон аст (5,11).

Султонро дил аз ин сухан ба дам баромад ва об дар дида бигардонид ва гуфт... (18, 77). Ва чун Абрада(ро) чашм бар Абдулмуталлиб афтод, долй дурмати уро аз тахт фуру омад ва бар чома бинишаст бо Абдулмутталиб ва...(13,168). Ва чун Парвизро чашм бар он унвони нома афтод, гуфто: .(13, 591). Парвизро аз он нома сахт андуд омад ва хосг,ки...(13, 591).Мардумон гуфтанд: моро гараз ба табаррук аст, он чй ходад, бидидад, дурусте зар бидод ба кародияте тамом (1, 197). Бадромро дар хотир омад, ки. (1, 229). Маро буд навбат, бирафт он чавон, Зи дардаш манам чун тани беравон (15, ч.10, 108). Амирро дил бигирифт (3, 232).

Хамин тарик, аз шарди далелдои дар боло омада маълум мегардад, ки пасоянди - ро дар давраи авввали ташаккули забони адабии точикй тобишдои зиёди маъной дошта, одиста - одиста ин вазифадо маддуд шудаанд. Бояд гуфт, ки ба вазифаи пешоянд истифода шудани ин унсури ёвар дар давраи мавриди тадлил дамгунун дамсон набуда, ба вазифаи пешоянддои аслии сода зиёд, барои ичрои функсияи пешоянддои номии изофй камтар ва истифодаи он ба ивази пешоянддои таркибии номии изофй хеле маддуд будааст.

ПАЙНАВИШТ:

1.Аттор, Ф.Тазкират - ул - авлиё Тахия танзим ва баргардони матн М. О;илова/Ф. Аттор.-Хучанд, 2009.-700 с.

2.Ашъори хамасрони Рудакй. Тахияи матн ва луготу тавзехот аз Худой Шарифов ва Абдушукур Абдусатторов. - Душанбе: Адиб, 2007. - 480 с.

3.Байха;й, А. Таърихи Байхакй /А. Байхакй. Бо тасхехи Алиакбари Фаёз. Техрон: Интишороти Х,урмус, 1387 (2009 - и мелодй). Чопи аввал. - 10 + 990 с.

4.Бозидов, Н. Пайвандакхо дар забони адабии хозираи точик/ Н. Бозидов. - Душанбе: Маориф, 1985.-103 с.

5.Ганчавй, Н. Куллиёт (Хусраву Ширин)/Н. Ганчавй. - Душанбе: Адиб, 2012.-400 с.

6.Грамматикаи забони адабии хозираи точик. ^.1. - Душанбе: Дониш, 1985. - 356 с.

7.Деххудо, А. Лугатнома/ А. Деххудо. Чилдхои 1 - 50. - Техрон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгохи Техрон, 1328.

8Дургонов, З. Вазифахои унсурхои ёвари сервазифа дар "Лугатнома" - и Деххудо // Камоли одамй. - Хучанд:Меъроч, 2016.- С.298 - 312.

9Дургонов, З.Тобишхои маъноии хиссахои номустакили нут; дар "Гулистон" - и Саъдй//Паёми Сугд. - Хучанд, 2016. - С.97 - 101.

10Дургонов, З. Х,иссачаи "магар" дар як рисолаи мачхулмуаллиф//Ошёни мехр. -Хучанд:Меъроч, 2016.- С.107 - 113.

11.Румй, Ч,.Маснавии маънавй. Тахия танзим ва баргардони матн Бахриддин Ализода/ Ч,. Румй.-Техрон: Нашри замон, 2001 .-728 с.

12.Рудакй, А. Ашъор / А. Рудакй. Тахияву тадвини матн бо мукаддима ва луготу тавзехот аз Расул Х,одизода ва Алии Мухаммадии Хуросонй. - Душанбе: Адиб, 2007.-416 с.

13.Тарчумаи «Тафсири Табарй» (дар як китоб ва хафт мучаллад). Тахия, тавзехот ва таъликоти Н.Ю. Салимов, Н.Ш. Зохидов, Н.И. Гиёсов, А.А. Х,асанов, А. Самеев. - Душанбе: Бухоро, 2014. - 822 с.

14.Таърихи Систон. Тасхехи Маликушшуаро Бахор. - Техрон, 1314.-500 с.

15.Фирдавсй,А.Шохнома/А.Фирдавсй (Ахтарони адаб). Чилдхои 1-10.-Душанбе:Адиб,2007- 2010

16.Х,асанов, А. Унсурхои ёвари сервазифа дар осори Абдуррахмони Ч,омй/А.Х,асанов//Маводи хамоиши байналмилалии «Ч,ойгохи Мавлоно Абдурахмони Ч,омй дар муколамаи фархангхо (Хучанд, 3 - 4 ноябри соли 2014)». - Хучанд: Нури маърифат, 2014. - С.460 - 473.

17.Х,удуд - ул - олам мина - л - Машрик; ила - л - Магриб. Тахиякунандаи матн ва муаллифи пешгуфтор А.Х,асанов. - Душанбе:Бухоро, 2014.-587 с.

18.Шерозй, С.Гулистон/С.Шерозй.(Бар асоси тасхех ва табъи шодравон Мухаммадалии Фуругй (бо маънии вожахо ва шархи чумлахову байтхои душвор). Мураттиб ва баргардони матн Обиди Шакурзода/С.Шерозй. - Душанбе, 2009.-345 с.

REFERENCES:

1 .Attor, F.Tazkirat-ul-Avliyo. Prepared and translated by M. Oqilova/F. Attor. - Khujand, 2009.

2.Rudaki"s Contemporaries" Poetry. Prepared and commented by Khudoi Sharifov and Abdushukur Abdusattor. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. - 480 p

3.Baykaqi, A. The History of Baykhaqi / A. Baykhaqi. Revised by Aliakbari Fayoz. - Tehran: Hurmus publishing-house, 1387hijra/2009. The first edition. - 10 + 990 p.

4.Bazidov,N.Conjunctions in Modern Literary Tajik Language/N.Bazidov.-Dushanbe,Enlightenment, 1985.

5.Ganjavi, N.Collection of Compositions (Khusrav and Shirin)/N.Ganjavi.-Dushanbe,Man-of-Letters, 2012.

6.Grammar of Modern Literary Tajik Language.-V.1. -Dushanbe: Knowledge, 1985. - 356 p.

7.Dehkhudo, A. Dictionary/A.Dehkhudo.-V.V.1-50.-Tehran: Tehran University publishing-house, 1328hijra.

8.Qurghonov,Z.Functions of Multifunctional Particles in «Dictionary» by Dehkhudo/Z.Qurghonov// Perfection of Humanity.-Khujand: Me"roj, 2016.-P.298 - 312.

9.Qurghonov,Z.Shade of Meanings of Dependent Parts of Speech in «Gulistion» by Saadi/Z. Qurghonov// Message of Sughd.-Khujand, 2016. - P. 97 - 101.

10.Qurghonov, Z. The Particle of «magar» in the Treatise of Mysterious Author/Z.Qurghonov// Palace of Love. - Khujand: Meroj, 2016. - P. 107 - 113.

11.Rumi, J. Masnavii Ma"navi. Prepared and translated by Bahriddin Alizoda/J.Rumi.- Tehran: Publishing- House of Time, 2001.

12.Rudaki, A. Poetry/A.Rudaki//Preparation and revision, introduction and commentaries by Rasul

Hodizoda and Alii Muhammadii Khurosoni. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. 13 .Translation of «Tafsiri Tabari» (seven volumes in one book). Preparation, commentaries and revision by N.Yu.Salimov,N.Sh.Zohidov,N.I.Giyosov,A.A.Hasanov,A.Sameeyv.-Dushanbe:Bukhara,2014.-822 p.

14.The History of Siston. Revised by Malikushshuaro Bahor. - Tehran: 1314hijra.

15.Firdawsi, A.Shoh-Name/A. Firdawsi (stars of literature). - V.V. 1 - 10. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. - 2010 p.

16.Hasanov,A.Multifunctional Auxiliary Elements in Abdurrahmoni Jomfs Works/A.Hasanov// Materials of the International conference entitled «The Place of Mavlono Abdurrahmoni Jomi in the Discussion of Dictionaries (Khujand, November 3 - 4, 2014)». - Khujand: Light of Education, 2014. - P.460 - 473.

17.Hudud-ul-olam mina-l-Mashriq ila-l-Maghrib (All Round of the World from the East to the West). Preparation and the author of introdution: A. Hasanov. - Dushanbe: Bukhara, 2014.

18.Sherozi, S. Gulistion /S. Sherozi. (On the basis of deceased Furughfs revised edition (with word meanings and interpretation of sentences and difficult beyts) Compiled and translated by Obidi Shukurzoda/S.Sherozi.-Dushanbe, 2009.

Мавцеи як пасоянди сервазифа дар осори сада^ои Х-Х111

Вожа^ои калиди: забон, морфология, пешоянд, хелуои пешоянд, пасоянд, пасоянди - ро, бандаки изофй

Мацола ба баррасии яке аз масъалауои мууимми илми забоншиносй - тауцицу таулили мавцеи як пасоянди сервазифа дар осори садауои Х-ХШ,ки то имруз ба ин мабуас таулиу таваццууи густарда зоуир нагардидааст, бахшида мешавад.Цайд мешавад,ки пасояндуои давраи мазкур тануо ба вазифаи худ истифода нашуда, дорои маъноуои зиёд будаанд,ки инро дар мисоли. уамчун пешоянд истифода шудани пасоянди - ро барало дидан мумкин аст.Муаллиф дар заминаи таулилу тадцици осори садауои Х-ХШ истифодаи ин унсури ёварро ба вазифаи чор навъи пешояндуо (пешояндуои аслии содда, пешояндуои соддаи номии изофй,пешояндуои таркибии номии изофй, пешояндуои таркибии номии гайриизофй)муайян намуда,афкори хешро бо мисолуои зиёди фактологи тауким бахшидааст.

Место и роль одного многофункционального послелога в произведениях X-XIII вв. Ключевые слова: язык, морфология, предлог, виды предлогов, послелог, послелог « -ро», изафетная связка

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Статья посвящена анализу места и роли одного из многофункциональных послелогов в таджикско-персидских произведениях X-XIII вв.Этот вопрос,являющийся одним из важных в лингвистике, до сих пор не становился объектом всестороннего исследования.Отмечается, что послелоги рассматриваемого периода выполняли не только свою функцию, но также употреблялись во многих других значениях, что можно отчетливо проследить на примере употребления послелога «-ро» в функции предлога.Автор статьи на основе всестороннего анализа таджикско-персидских произведений X-XIII веков выявляет,что этот вспомогательный элемент выполнял функцию четырех видов предлога (простого непроизводного предлога, простого именного предлога с изафетом, составного именного предлога с изафетом, составного именного предлога без изафета) ,и подкрепляет свои выводы многочисленными фактологическими примерами.

The Place and Role of one of Multifunctional Postposition in the Literary Productions Referring to the

X-th - the Xlll-th Centuries

Key words: language, morphology, preposition, types of prepositions, postposition, postposition «-ro», izafet link

The article dwells on the analysis of the place and role of one of multifunctional postpositions in the Tajik-Persian literary productions referring to the X-th - the XIII-th centuries. The current issue relating to the important ones in the field of linguistics hasn't been subjected to any comprehensive research up to now yet. It is stressed that the postposition of the explored period fulfilled not only its own functions, but were used in many other meaning too; the fact being of preposition seen distinctly on the example of the

postposition «-ro» used in the function.Proceeding from comprehensive analysis dealing with the Tajik-Persian literary productions of the X-th - the XIII-th centuries the author of the article reveals that this auxiliary element fulfilled the function of four types of propositions, including: simple non-productive proposition, simple nominative proposition with izafet, compound nominative proposition with izafet, compound nominative proposition without izafet; the author fortifies his own conclusion adducing numerous factological examples.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Кургонов Зо^ид Дехцонович, номзади илмуои филология, дотсенти кафедраи забони тоцикии Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Чумуурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: Suhanvar1983@mail.ru

Сведения об авторе:

Кургонов Зохид Дехконович, кандидат филологических наук,доцент кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республики Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: Suhanvar1983@mail.ru

Information about the author:

Kurgonov Zohid Dehqonovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the Tajik language under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan, Khujand), E-mail: Suhanvar1983@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.