Научная статья на тему 'Extension of the functions of non-sufficient parts of speech in the XIII-th century (on the example of Saadi’s “Guliston”)'

Extension of the functions of non-sufficient parts of speech in the XIII-th century (on the example of Saadi’s “Guliston”) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
86
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ ЧАСТИ РЕЧИ / ПРЕДЛОГИ / ВИДЫ ПРЕДЛОГОВ / ПОСЛЕЛОГИ / ПОСЛЕЛОГ -РО / СОЮЗЫ / ЧАСТИЦЫ / "РОЗОВЫЙ САД" СААДИ / NON-SUFFICIENT PARTS OF SPEECH / KINDS OF PREPOSITIONS / POSTPOSITIONS / POSTPOSITION -PO / CONJUNCTIONS / PARTICLES / -ROSY GARDEN‖ BY SAADI

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Кургонов Зохид Дехканович

Статья посвящена анализу грамматических смыслов вспомогательных частей речи (в пределах предлогов, союзов и частиц), функционально заменяющих друг друга, в известном этическом произведении ХIII «Гулистане» Саади Ширази. Подчеркивается, что за исключением отдельных разрозненных замечаний и соображений авторов толковых словарей и одной статьи, данная проблема осталась вне поле зрения таджикских языковедов. На основе богатого фактологического материала из «Гулистана» Саади раскрывается приобретение дополнительных функций предлогами («дар» в функции «ба суи»; «барои» «ба сабаби»), послелогами («-ро» в функции предлога «аз»), союзами (союз «аммо» в функции союза «лекин», «њам» в функции частицы «низ»), частицами («магар» в функции частицы «оѐ» и союза «балки»).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РАСШИРЕНИЕ ФУНКЦИЙ ВСПОМОГАТЕЛЬНЫХ ЧАСТЕЙ РЕЧИ В ЯЗЫКЕ ХIII В. (НА ПРИМЕРЕ "ГУЛИСТАНА" СААДИ)

The article dwells on the analysis of grammatical senses in non-sufficient parts of speech (in the boundaries of prepositions, conjunctions and particles) functionally replacing one another in the well-known ethical work -Guliston‖ written in the XIII-th century by Saadi Shirazi. It is underscored that excluding separate odd remarks and considerations belonging to the authors of interpretation dictionaries and one article the problem in question remained beyond the viewpoints of Tajik linguists. Proceeding from the rich factological material of Saadi’s -Guliston‖, the author reveals additionally acquired shades of meaning in reference to prepositions (-gap‖ in the function of -ба сӯи‖; -барои‖-ба сабаби‖), to postpositions ( -po‖ in the function of the preposition -аз‖), to conjunctions (the conjunction -аммо‖ in the function of the conjunction -лекин‖, -ҳам‖ in the function of the particle -низ‖, to particle -магар‖ in the function of the particle -оѐ‖ and the conjunction -балки‖.

Текст научной работы на тему «Extension of the functions of non-sufficient parts of speech in the XIII-th century (on the example of Saadi’s “Guliston”)»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ,

АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ 10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 811 ББК 81. 2 Тоц-1

ВУСЪАТИ ВАЗИФАХОИ ХИССАХОИ НОМУСТАЦИЛИ НУТЦ ДАР АСРИ XIII (дар заминаи «Гулистон» - и Саъди)

РАСШИРЕНИЕ ФУНКЦИЙ ВСПОМОГАТЕЛЬНЫХ ЧАСТЕЙ РЕЧИ В ЯЗЫКЕ XIII В. (НА ПРИМЕРЕ «ГУЛИСТАНА» СААДИ)

EXTENSION OF THE FUNCTIONS OF NON-SUFFICIENT PARTS OF SPEECH IN THE XIII-TH CENTURY (ON THE EXAMPLE OF SAADI'S "GULISTON")

Цургонов Зо^ид Де^цонович,

н. и. филол, дотсенти кафедраи забони тоцикии ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Кургонов Зохид Дехканович,

к. филол.н., доцент кафедры таджикского языка ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Kurgonov Zokhid Dekhkanovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the Tajik language department under KhSU named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: suhanvar1983@mail.ru

Калидвожа^о: уиссауои номустацили нутц, пешоянд, хелуои пешоянд, пасоянд, пасоянди -ро, пайвандак, уиссача, «Гулистон» - и Саъди

Мацола ба шаруи маъноуои грамматикии уиссауои номустацили нутц (дар доираи пешояндуо, пайвандакуо ва уиссачауо), ки ба вазифаи якдигар дар яке аз асаруои ахло-ции асри XIII, ки бо номи ««Гулистон» машуур аст, рабт дорад. Таъкид гардидааст, ки то ин дам ба масъалаи мазкур ба цуз цайдуои цудогона, ки тануо дар лугатномауо мушоуида мегардад, тадцицоти густарда сурат нагирифтааст. Соуиби мацола бо такя ба маводи фактологии мутааддид васеъшавии вазифауои уиссауои номустацили нутц, аз цумла пешояндуо («дар» ба вазифаи «ба суи», «барои» ба вазифаи «ба сабаби»), пасояндуо («-ро» ба вазифаи пешоянди «аз»), пайвандакуо («аммо» ба вазифаи пайвандаки «лекин», «уам» ба вазифаи ««низ»), уиссачауо(«магар» ба вазифаи уиссачаи «оё») ва пайвандаки «балки»-ро ба риштаи тауциц кашидааст.

Ключевые слова: вспомогательные части речи, предлоги, виды предлогов, послелоги, послелог -ро, союзы, частицы, «Розовый сад» Саади

Статья посвящена анализу грамматических смыслов вспомогательных частей речи (в пределах предлогов, союзов и частиц), функционально заменяющих друг друга, в известном этическом произведении XIII - «Гулистане» Саади Ширази. Подчеркивается, что за исключением отдельных разрозненных замечаний и соображений авторов толко-

вых словарей и одной статьи, данная проблема осталась вне поле зрения таджикских языковедов. На основе богатого фактологического материала из «Гулистана» Саади раскрывается приобретение дополнительных функций предлогами («дар» в функции ««ба суи»; «барои» - «ба сабаби»), послелогами («-ро» в функции предлога «аз»), союзами (союз «аммо» в функции союза «лекин», «%ам» в функции частицы ««низ»), частицами («магар» в функции частицы «оё» и союза «балки»).

Key words: non-sufficient parts of speech, kinds ofprepositions, postpositions, postposition -po, conjunctions, particles, "Rosy Garden" by Saadi

The article dwells on the analysis of grammatical senses in non-sufficient parts of speech (in the boundaries of prepositions, conjunctions and particles) functionally replacing one another in the well-known ethical work "Guliston" written in the ХШ-th century by Saadi Shirazi. It is underscored that excluding separate odd remarks and considerations belonging to the authors of interpretation dictionaries and one article the problem in question remained beyond the viewpoints of Tajik linguists. Proceeding from the rich factological material of Saadi's "Guliston", the author reveals additionally acquired shades of meaning in reference to prepositions ("gap" in the function of "ба суи "; "барои "- "ба сабаби "), to postpositions ( "po" in the function of the preposition "аз"), to conjunctions (the conjunction "аммо" in the function of the conjunction "лекин", "щм" in the function of the particle "низ", to particle "магар " in the function of the particle "оё " and the conjunction "балки ".

Дар сурати дуруст наомухтани таърихи инкишофи забон муайян сохтани манзараи кунунй ва ташаккули минбаъдаи он гайриимкон аст.

Аз ин ру, мавриди тахдид ва омузиш дарор додани осори назмиву насрии кухан дар ошкор сохтани вижагихои забонии хамон давр басо мухим ва добили таваччух аст.

Аз чониби пажухишгарон осори зиёди ахди бостон мавриди баррасй ва тахки-доти чиддй дарор гирифтааст, ки натоичи он тариди монография ва кутубу мадолоти чудогона мунташир шудааст. Ба хайси далел метавон таддидоти илмии забоншино-сон С.Х,ошимов «Хусусиятхои лексикии «Гулистон»-и Саъдй», А.Давронов «Хусуси-ятхои забонии «К|обуснома»-и Унсурмаолии Кайковус», А.Хдсанов «Хусусиятхои лугавии «Х,удуд-ул-олам», К^.Мухторй «Вижагихои лугавию услубии осори манзуми Рудакй», Д.Фозилов «Хусусиятхои лексикии «Сафарнома»-и «Носири Хисрав», Х. Раупов «Хусусиятхои лексикй ва грамматикии вожахои идтибосии арабй дар «Наводир-ул-вадоеъ»-и «Ахмади Дониш», М.Насруллоев «Идтибосоти арабй дар насри Убайди Зоконй», З.Мухторов «Лексикаи ирфонии газалиёти Саной», ОДосимов «Лексикаи «Шохнома»-и Абулдосим Фирдавсй», С.Расулов «Хусусиятхои лугавй ва услубии назми Надибхон Туграл», М.Мирмухаммедова «Хусусиятхои лугавии назми Камоли Хучандй» ва дигаронро зикр кард.

Тахдиди хиссахои номустадили нутд харчанд дар заминаи осори мазкур аз чониби забоншиносони номбурда мавриди пажухишхои вижа дарор гирифтааст, аммо як масъалаи мухими он, яъне ба вазифаи хамдигар истифода гардидани ин аносири лугавй аз назари онхо пинхон мондааст. Лозим ба ёдоварист, ки ба масъалаи мавриди тахлил ба чуз як мадолаи арзишманди профессор А.Х,асанов то имруз дар забони точикй ягон таддидоти чашмрас, ба истиснои баъзе дайдхои чудогона, ба назар намерасад. Тахдиди вазифахои гуногуни ин унсурхои лугавй дар кашфи маонии матнхои насриву назмии ахди бостон ва муосир мадад мекунад. Бо назардошти ин

Macta.a 3a6oHmuHoc A.X,acaHoB gypycT Kang KapgaacT, kh «... Max3 a3 goupau MyomupaT 6epyH MoHgaHH hh ryHa Ba3H$axou nyHHH aHocupu .yraBH (xuccaxou HOMycTa^H^H HyTK, - K|.3.) 6ohch 6a xoHaHgau HMpy3 gymBop^axM mygaHH Ma3MyHH Mucpat e 6aHTH moup ramTaacT» (8, c.463).

^03hm 6a egoBapucT, kh, a3 pyu Mymoxugau mo, mapxu yHcypxou eBapu cepBa3H$a a3 xaMa 6emTap gap «^yraraoMa» - h flexxygo 6a Ha3ap Mepacag. A3 hh py, hh^ohh6 hh3 MaKo.aepo 6o yHBoHH «YHcypxou eBapu cepBa3H$a gap «-HyraraoMa» - h flexxygo» 6a Hamp pacoHug, kh Macou.H MexBapuu oh mapxy TaB3exu xuccaxou HoMycTaKH.H HyTK gap hh ^apxaHraoMau ^oMet Me6omag (Hur.3).

«ry^ucToH» - h Catgn gap pagu^H acapxou MamxypTapuHH o.aM Kapop gopag, kh TaMoMH na^yxumrapoHH gyHe 6a hh HyKTa htmhhoh xocu. KapgaaHg. Ehho 6a aHgemau goKTop Fy.oMxycaHHH föcy^K «myxpaTH Catgn Ba KaaoMH y KapHxocT a3 Map3xou Эpoн Ba 3a6oHH $opcn ^apoTap pa^ra Ba gap ABpyno hh3. ..» (11, c.23).

^k Ha3apu h^mojh 6a hh moxacap a3 gugroxu To6umxou MatHouu yHcypxou eBapu cepBa3H^a omKopKyHaHgau oh acT, kh ucTH^oga Ba Kop6ypgu nyHHH aHocupu .yraBH gap acapu MaBpugu Tax.H. aKxe.a Ha6yga, gap MaBpugxou xocca To6umxou HaBH MatHon 3ox,up KapgaaHg. X,aMnyHHH 6oag ry^T, kh Ha xaMau xuccaxou HoMycTaKH.H HyTK gap 3ox,up KapgaHH MatHo Ba Ba3ou$H ryHoryH TaHocy6u aroHa gopaHg. ^ucMe a3 ohxo 3uegTap To6umu MatHon nango Kapga 6omaHg, gacTau gurapam KaMTap acT.

flap «rpaMMaTHKa ...» xaHroMH 3a6TH Ba3H$a Ba coxth Mop^o.oruH nemoaHgxo 6a mam rypyx TacHH$ mygaHH ohxo 3HKp mygaacT (1, c.286 - 278). nemoaHgu «gap» 6a xancu nemoaHgu ac.HH coga goxu. myga, ucTH^ogau oh xaMHyH Mypogu^H nemoaHgu ac.HH cogau «6a» HumoH goga mygaacT (1, c.292).

Mymoxugaxo HumoH MeguxaHg, kh ucTH^ogau nemoaHgu «gap» TaHxo 6a Ba3H$au «6a» Maxgyg Hamyga, goupau oh ^apoTap a3 hh acT. Maca.aH, gap hh 6aHT: Ead a3 my Man03y Mandate Hecm, XaM dap my гyрeзaм, ap гypeзaм! (11, c.189). HyHoHKH Mat.yM acT, gap moxugu Ma36yp nemoaHgu «gap» 6a Ba3H$au nemoaHgu homhh h3o^hh TapKu6uH «6a cyu» ucra^oga mygaacT.

nemoaHgu ac.HH cogau «6apou» 6a Ba3H$au nemoaHgu TapKu6uu homhh «6a ca6a6u» ucTH^oga mygaacT:

%oyü my rncmü, wymyp acm a3 6apou oh - k Eeuopa xop Mexypaöy 60p Me6apaö (11, c. 244). X,aHroMH 3a6TH nemoaHgu Ma3Kyp gap «^yraraoMa» -h flexxygo 6a MatHou gap 6o.ro umopamyga nyHHH ga.e. a3 «ry.HcToH» - h Catgn oBapga mygaacT: «nogmox a3 ßapou ga^tu cuTaMKopoH acT Ba muxHa 6apou xyHxopoH» (2, ^.10, c.814). Ammo gap Hycxau «ry.ucToH» (HHr.11) - e, kh aKcapuaTH MaBogu ^aKTo.oruaMoHpo mo a3 oh ^apo-xaM oBapgeM, hh mhco. 6a ryHau 3arä oMagaacT: «fflox a3 6a%pu ga^tu cuTaMKopoH acT Ba muxHa 6apou xyHxopoH Ba ko3h Mac.axaT^yHH TappopoH. ^apru3 gy xacMH 6a xaKK po3n, nemu ko3h HapaBaHg (11, c.311). ^aMHH TapuK, gap mhco.h gyroM nemoaHgu MaBpugu Tax.H. 6a ryHau «6axpu» oMaga 6omag xaM, Ba3H^au HaBH MatHon Kac6 HaKapgaacT.

nacoaHgu ac.HH «- po» hh3 mhc.h nemoaHgxo gap acapu MaBpugu Ha3ap To6umxou 3uegu MatHon nango KapgaacT. A3 pyu Mymoxugau mo oh 6emTap 6a Ba3H^au nemoaHgxou ac.n oMagaacT. Maca.aH, gap ce ga.e.H 3epuH nacoaHgu Ma3Kyp 6a Ba3H$au nemoaHgu ac.HH cogau «6a» oMagaacT:

«Бечоpa дap он x^a™ тавмедй мaликро дaшном додaн гиpифт Ba сaкaт гyфтaн, ки гyфтaaнд, «xap кй дaст aз чон 6ишуяд, xap чй дap дил доpaд, 6игуяд» (11, с.45). «лукмонро гyфтaнд: - Адaб aз кй омухтй? гуфт: -Аз беaдaбон; xap чй aз эшон дap нaзapaм нописaнд омaд, aз фили он пapxез кapдaм» (11, с.115). «Ч,aвонмapдеро дap чaнги тотоp чapоxaте xaвл paсид. Kaсе гуфт: фулон бозapгон нyшдоpy доpaд. Агap биходй, бошaд, ки дapег нaдоpaд. гуянд, он бозapгон бa бухл мaъpyф буд (11, с.148).

Бa вaзифaи пешоянди содaи aслии «^з» омaдaни ин тасоянд доpои вижaгиxои aлоxидa aст, ки мyaллифи aсap нa дap xaMa мaвpид чунин aмaлpо paво дидaaст: «Ду дapвеши хypосонй мулозими сyxбaти якдигap сaфap кapдaндй: яке зaиф буд, ки xap бa ду шaб ифтоp кapдй Ba дю^е KaBï, ки pyзе се боp хypдй. К^зоро бap дapи шaxpе бa тyxмaти чосусй гиpифтоp омaдaнд Ba xap дypо бa хотае кapдaндy дap бa гил бapовapдaнд» (12, с.бЗ). «Мapдyмозоpеро хикоят кутанд, ки сaнге бap сapи солихе зaд. Дapвешpо мaчоли интиком табуд» (11, с.7б). «Хдкимеро пypсидaнд:-Аз сaховaтy шyчоaт кaдом беxтap aст? Гуфт: -Он киpо сaховaт aст, бa шyчоaт xочaт нест» (11, с.140).

Аз пешояндхои aслии содa боз бa вaзифaи «бapои» омaдaни ин тасоянд мушохи-дa мешaвaд: «Минтат Худойро aззa Ba чaллa, ки тоaтaш мучиби кypбaт aст Ba бa шyкp aндapaш мaзиди неъмaт» (11, с.24).

Бояд гуфт, ки тасоянди «-pо» тaнxо бa вaзифaи xиссaxои номyстaкили нутк нaомaдa, инчунин он бapои бaёни бaндaки изофй ( - и) низ меояд. Шохиди зеpин дaлели ин дaъво мебошaд: «Султонро дил aз ин сyхaн бa xaм бapомaд Ba об дap дидa бигapдонид Ba гуфт: -Хдлоки мaн aвлотap aar aз хуни бегунохе pехтaн» (11, с.77).

Бa мисли пешоянду шсояндхо дap «Гулистон» - и Сaъдй пaйвaндaкxо низ тобишхои хоссaи хyдpо доpaнд. Аз pyи мyшоxидaи мо пaйвaндaкxои тобеъкyнaндa дap aсap зиёдтap тобишхои нaви мaъной зоxиp кapдaaнд. Аммо пaйвaндaкxои пaйвaсткyнaндa низ xapчaнд кaмтap тобиши мaъной зоxиp нaмyдaaнд, бa xap хол бa нaзap меpaсaнд.

Дap мисоли зеpин пaйвaндaки пaйвaсткyнaндaи хилофии «aммо» xaмчyн синоними пaйвaндaки «лекин» омaдaaст: «Аммо бa эътимоди сaaти axлоки бyзypгон, ки чaшм aз aвойиби зеpдaстон бипyшaнд Ba дap ифшои чapойими кеxтapон нaкyшaнд, кaлимaе чaнд бa тapики иxтисоp aз нaводиpy aмсолy шеpy хикоёту сияpи мулуки мозй, paxимaxyмy-л-лоx, дap ин китоб дapч кapдем Ba бapxе aз yмpи гapонмоя бap y xapч» (11, с.42).

Дap бapобapи бa вaзифaи я^ш^ истифодa шyдaни пaйвaндaкxои пaйвaсткy-нaндa, инчунин бa вaзифaи пaйвaндaкxои тобеъкyнaндa низ истеъмол мегapдaнд. Чунончи дap шохиди зеpин: «rap чaвpи шигам нестй, хич мypг дap доми сaйёд нaюфтодй. Балки сaйёд худ дом таниходй. Хдкимон деp-деp xypaндy обидон нимсеp Ba зохидон сaдди paмaк Ba чaвонон то тaбaк бapгиpaндy пиpон то apaK бикутанд» (11, с.287). Дap мисоли овapдaшyдa пaйвaндaки пaйвaсткyнaндaи хилофии «бaлки» бa вaзифaи пaйвaндaки тобеъкyнaндaи xaмpоxии <^a иловaи ин ки» омaдaaст.

Пaйвaндaки пaйвaсткyнaндaи «xaм» бошaд дap ду дaлели зеpин бa вaзифaи xиссa-чaи тaъкидии «низ» омaдaaст: «Мyдaббиpони мaмолики он тapaф дap дaфи мaзap-paти эшон мyшовapaт xaмекapдaнд, ки aгap ин тоифa %ам бap ин нaсaк pУзгоpе мyдовaмaт нaмоянд, мyковaмaт мyмтaни гapдaд» (11, с.49). «-Акнун сиёх, тypо бaxшидaм, кaнизaкpо чй кyнaм? Гуфт: -Kaнизaк сиёxpо бaxш, ки нимxypдaи y %ам Уpо шояд» (11, с.93).

flap ga^e^H 3epuH naHBaHgaKH naHBacTKyHaHgau Ma3Kyp 6a Ba3H$au ^OHHrnKHH MymTapaKH «aKgurap» oMagaacT: «ffla6e gap xugMaTH nagap, paxMaTy-.i-.roxH a^aHx, HumacTa 6ygaMy xaMa ma6 guga 6ap xaM Ha6acTa Ba Mycxa^u a3H3 6ap KaHop rupu^Ta Ba Tou^ae rupgu mo xy^Ta» (11, c.102). Boag ry^T, kh gap Hycxau «ry^ucTOH» - e, kh corn 1986 - yM Hamp mygaacT, TapKu6u «6ap xaM» 6a ryHau hk^oh, atHe «6apxaM» (12, c.43) oMagaacT.

naHBaHgaKxou To6etKyHaHga, HyHoHKH ry^Ta oMag, Huc6aT 6a naHBaHgaKxou naHBacTKyHaHga To6umu 3uegu MatHoH 3oxup KapgaaHg. ^Ke a3 naHBaHgaKxou To6etKyHaHgau MymTapaK «kh» Me6omag. flap mhco^h 3epuH oh 6a Ba3H$au naHBaHgaKH To6etKyHaHgau mapTHH «arap» oMagaacT: «K^ax6aHH nup a3 Ho6aKopH hh KyHag, ku TaB6a HaKyHag Ba muxHaHu Ma3y^ a3 MapgyMo3opH? (11, c.312).

^Ke a3 HaBogupoTH 6aeHH CatgH gap oh 3oxup MemaBag, kh naHBaHgaKH Ma3Kyp gap 6apo6apu oh kh 6a Ba3H$au naHBaHgaKxou To6etKyHaHga oMagaacT, HHHyHHH 6apou u^pou ^hkchhh naHBaHgaKH naHBacTKyHaHgau xh.to$hh «6a^KH» hh3 Mymoxuga Merapgag:

Агар xyd 6apdapad newomüu nun, Ha Mapd acm oh, ku dap eaü MapöyMü wem (11, c.135). «XoKucTap Haca6e o.rä gopag, kh oiamu ^aBxapu y^BucT, Ba^eKHH HyH 6a Ha^cu xyg xyHape Hagopag, 6o xok 6apo6ap acT Ba KHMaTH maKap Ha a3 HaH acT, ku oh xyg xocchhhth BaH acT» (11, c.290).

naHBaHgaKH «kh» 6a Ba3H$au nemoaHgxo, a3 ^yM^a nemoaHgu cogau acmu «a3» hh3 MaBpugu ucra^oga K;apop rupu^Taacr: TapKu эxlсонu xoy,a aenomap, K^muMonu öaeeoöoHl

Ea maMaHHou гywm MypdaH 6e%, Ku ma^030u 3uwmu ^aecoßoHl (12, e.147). .o3HM 6a egoBapucT, kh naHBaHgaKH To6etKyHaHgau «kh» gap «ry^ucToH» - h CatgH TaHxo ^hkchah xuccaxou HoMycTaKu.™ HyTKpo u^po HaKapga, 6a Ba3H$au xuccaxou MycTa^H^u HyT^, a3 ^yM^a 3ap$u Tap3H aMa.m «Horox//HoraxoH» hh3 oMagaacT: «MaH a3 mapo6u hh cyxaH MacT Ba $y3o^au Kagax gap gacT, ku paBaHgae 6ap KaHopu Ma^^uc ry3ap Kapg Ba gaBpu oxup gap y acap Kapg (11, c.106).// Mo gap hh xo^aT, ku gy xuHgy a3 nacu caHre cap 6apoBapgaHg Ba K;acgu khto^h mo KapgaHg. Ba gacTH aKe Hy6eBy gap 6ara.m oh gurap Ky^yxKy6e» (11, c.249).

naHBaHgaKH To6etKyHaHgau «HyH» 6a Ba3H$au ^oHumuHH caBornu «hh ryHa?; hh TaBp?» oMagaacT:

KyHyH, ku pafimuey nypeudmw, ku HyH yfimod? Mum 6y6andy uy MapdoH 6^up dyM6u xapaw! (11, e.296). «flapBemu 3au^xo^po gap xymKHH TaHrcon Manypc, kh nyHü, u^^o 6a mapTH oh, kh MapxaMH pemam 6hhhxh Ba Mat^yMe nemam» (11, c.296).

naHBaHgaKH To6etKyHaHgau «to» 6a Ba3H$au naHBaHgaKH To6etKyHaHgau «kh» hh3 oMagaacT:

YMpu гapонмон dap uh eapfi wyd, To uü xypaM eaüfiy uü nywaM wumo. 3ü wuKaMu xupa, 6a moüe 6ueo3, To HaKyHü nywm 6a xudMam dymo (11, c.90).

Дар яке аз касидадояш Саъдй пайвандаки тобeъкyнандаи «то»-ро ба вазифаи пайвандаки тобeъкyнандаи таркибии сабабии «дар натичаи; бад-ин сабаб» овардааст, ки онро Обид Шyкyрзода дар поварак ба тарики мисол зикр намyдааст: Номи тки рафтагон зойи макун, То бимонад номи жкат тйдор ( 11, с. 94). Доктор Мyдаммад Муин дангоми забти маонии пайвандаки «то» ду шодидеро меоварад, ки яке ба вазифаи пайвандаки таркибии тобеъкунандаи микдории «дар кадар»: «Мазан то тавонй бар абру гиред,/Ки душман агарчи забун, дуст бед» буда, дигаре ба вазифаи диссачаи таъкидии «зиндор»: «Зи содиб гараз то сухан нашнавй, /Ки гар кор бандй пушаймон шавй» (4, с.988) омадааст.

Диссачадо низ мисли пайвандакдо ва пешоянддо ба вазифадои гуногун омадаанд. Ин навъи калимадо тандо дар осори Саъдй дорои функсиядои зиёд набуда, дар осори широни дигар дам мушодида мешавад. Бино ба акидаи мудаккики эронй Фардинпур Неъматуллод диссачаи «магар» дар ашъори Дофиз тобишдои зиёди маъной дошта, «барои баёни истисно, барои истидрок, баъзе чодо кайди пурсиш... аст» (5, с.69).

Диссачаи «магар» дар асари мавриди назар тандо ба вазифаи аслии худ наомада, инчунин ба вазифаи диссачадои саволии «оё»: «Гуфт: -Эй малик, чу гирд омадани халке мучиби подшодист, ту мар халкро парешон баройи чй мекунй? Магар сари подшодй кардан надорй?» (ll, с.56) ва «иттифокан» омадааст: Яж аз дустони мухлисро Магар овози ман расид ба гуш (11, с.119). Дар мавриди дигар диссачаи мавриди тадлил вазифаи пайвандаки пайвасткунандаи хилофии «балки» - ро ичро кардааст: Эй, ки тнцоу рафту дар хобй, Магар ин ианц руз дарëбй (11, с.32). Хулоса, истифодаи унсурдои ёвари сервазифа дар «Гулистон» - и Саъдй дамгуну дамсон набуда, ондо дорои тобишдои вижае мебошанд, ки кашфи маонии ин диссадои номустакили нутк, дар ошкор сохтани дадафи аслии каломи ин адиби номвар кумак ходад расонд.

Пайнавишт:

1. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик. Цилди 1. - Душанбe: Дониш, 19S5 - 35б с.

2. Дeухудо А. Лугатнома/А.Дeухудо. Цилдуои 1 - 50. - Тeурон: Mуассисаи интишорот ва нот Донишгоуи Тeурон, 132S.

3. фургонов З. Унсуруои ëвари сврвазифа дар «Лугатнома» - и Дeухудо//Камоли одами. - Xуцанд, 201б. - С.2б0 - 274.

4. Mуин M. Фаруанги форсй/M.Mуин. Ц.1. - Тeурон: Чошонаи сижур, 1371. - 1472 с.

5. Фардитур Н. «Mагар» дар газалжти Хофиз//Кайуони фаруангй. - Тeурон, 13S2. -№202.- C.6S- 70.

6. Фаруанги забони тоцикй. Ц.1.-M.:Совeтская энсиклоneдия, 19б9.-951 с.

7. Фаруанги забони тоцикй. Ц.2.-M.:Совeтская энсиклоneдия, 19б9.-947 с.

S. Хасанов А. Унсуруои ëвари сeрвазифа дар осори Абдурраумони Цомй//Mаводи уамо-иши байналмилалии «Цойгоуи Mавлоно Абдураумони Цомй дар муколамаи фаруангуо (Xуцанд, 3 - 4 ноябри соли 2014)». - Xуцанд: Нури маърифат, 2014. - С.4б0 - 473.

9. Хошимов С. Хусусиятуои лексикии «Гулистон» - и Саъдии Шерози. Рисола барои да-рёфти дарацаи илмии номзади илмуои филологй.-Душанбе, 1972.-215 с.

10.Х,ошимов С. Баъзе хусусиятуои синонимуо дар «Гулистон» - и Саъдии Шерози // Масъалауои филологияи тоцик.-Душанбе: УДТ, 1971.- С. 19-27.

11. Шерози С. Гулистон/С. Шерози. (Бар асоси тасуеу ва табъи шодравон Мууаммада-лии Фуругй (бо маънии вожауо ва шаруи цумлауову байтуои душвор). Мураттиб ва баргардони матн Обиди Шакурзода. - Душанбе, 2009. - 345 с.

12. Шерози С. Гулистон/С. Шерози.Тартибдиуандаи матн Сауобиддин Сиддицов.- Душанбе, 1986. -134 с.

Reference Literature:

1. The Grammar of Modern Tajik Literature Language. V. 1. - Dushanbe: Knowledge, 1985. -356pp.

2. Dekhudo A. Dictionary// A. Dekhudo. VV. 1-50.- Tehran. Publishing-house of Tehran University. 1328 hijra

3. Kurgonov Z. Polyfunctional Auxiliary Elements in Dekhudo's Dictionary // Collection of articles. -Khujand, 2016. -pp. 260-274

4. MuinM. Persian Dictionary. //M. Muin V.1. - Tehran: "Sipekhr"printing-house. 1371 hijra. -1472 pp.

5. Fardinpur M. "Magar" in Khafz's-Gazelles // Universal Culture. - Tehran, 1382 hijra, №202. -pp. 68-70

6. Dictionary of the Tajik Language. V.1. -M.: Soviet Encyclopedia, 1969. - 951 pp.

7. Ibidem. V.2. - 947pp.

8. Khasanov A. Polyfunctional Auxiliary Verbs in Abdurakhmon Djami's Creation. Materials of the international conference "The Place ofAbdurakhmon Djami in the Dialogue of Cultures" (khujand, November 3-4, 2014). - Khujand. Light of Englishtenment, 2014. - pp. 460-473

9. Khoshimov S. Lexical Peculiarities of "Guliston" by Saadi Sherozi. Candidate dissertation in philology // Issues of Tajik Philology. - Dushanbe, 1972. - pp. 215 pp.

10. Khoshimov S. Certain Peculiarities of Synonyms in Saadi Sherozi's "Guliston" // Issues of Tajik Philology. - Dushanbe: Tajik State University. - pp. 19-27

11. Sherozi S. Guliston // S. Sherozi (On the Basis of Mukhammadali Furughi's Edition (with Commentaries of Difficult Words, Sentences and Beyts). Compilation and transposition of the text by Obid Shakurzoda. - Dushanbe, 2009. - 345 pp.

12. Sherozi S. Guliston // S. Sherozi. Compilation of the text by Sakhobiddin Siddikov. -Dushanbe, 1986. - 134 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.