CC BY
4Philological Studies 16, 2, (2018) 148-162 изворни научни чланак
УДК:82.091
КАКО HACTAJE JЕДНА КН.ИЖЕВНОСТ? КАРАКТЕРИЗАЦША ЛИКОВА У ТЕОДОСИJЕВОМ ЖИТШУ СВЕТОГ САВЕ -МОГУЪИ УТИЦА1 ЖИТША ВАРЛААМА И JОАСАФА1
Милош ЖивковиЬ
Институт за ктижевност и уметност, Cp6uja
Key words: Hagiography of Barlaam and Josaphat, Theodosius, Saint Simeon, Saint Sava, hagiography, model of characterization, history, historiographic metafiction
Summary: The paper considers the characters from the Hagiography of Barlaam and Josaphat as possible models for the formation of the heroes of Theodosius Hagiography of Saint Sava. The characterization of Saint Simeon is at the center of the interpretation, and the ways in which it is performed in medieval Serbian literature is considered. The characters of Saint Simeon and Emperor Avenir are compared and similarities are considered. The significance of the function of the conflict between father and son in the structure of interpreted works is emphasized. The characters of the sons, the prince Josaphat and Saint Sava are compared, and the interpretation highlights the scene of his encounter with the Russian monk. The question of the relation between faction and fiction, history and literature is theoretically problematized. There are examples of the negative imaging of the means of government, on which the foundation of the analyzed characterization model is based. The aim of the study is to initiate a reflection of the way the foundations of Serbian literature are derived through the use of already existing models in the Byzantine tradition.
Клучне речи: Жити/е Варлаама и Jоасафа, Теодосще, свети Симеон, свети Сава, хагиографща, модел карактеризацще, исторща, историографска метафикцща
Сажетак: У раду се разматра]у ликови из Житц)а Варлаама и Jоасафа као могуЬи модели за обликоваае ]унака Tеодосиjевог Житща светог Саве. Карактеризацща светог Симеона ]е у средишту интерпретацще; приказани су начини на ко]и ]е она изведена у српскословенсю^ каижевности. Пореде се ликови светог Симеона и цара Авенира и проналазе сличности. Истиче се важност функцще сукоба измену оца и сина у структури тумачених дела.
1 Рад настао у оквиру прожекта Српска ктижевност у европском културном простору (ON178008), ко]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а.
Пореде се ликови синова, царевийа Jоасафа и Растка/светог Саве и нагласак ставла на анализу сцене сусрета Немааиног сина са руским монахом. Теорщски се проблематизу]е питаае односа чиаенице и фикцще, исторще и каижевности. Уочава]у се примери негативног сликааа световне власти ко]а ]е у основи карактеризацще ликова. Цил рада ]е осврт на начине утемелеаа српскословенске каижевности путем угледааа на вей постсуейе моделе византщске традицще.
1. Увод
Преузимаае и имитираае тековина византщске каижевности основни ]е поступак у разво]у стваралаштва православних словенских народа. Реинтерпретираае садржа]а неговала ]е сама роме]ска култура, ствара]уйи дела кроз додир са западним и источним каижевностима. Класичан текст ранохришйанске хагиографще, Жити/е светог Антони/а, наста]е кроз сложен уметнички дщалог са хеленистичким биографщама (ЯиЬешоп 1995: 130), а кодификацща житща Симеона Метафраста, у средишаем тренутку разво]а византщске каижевности (X век) сведочи о прера^иваау као важном каижевном поступку. Прва оригинална словенска дела, посвейена солунско] брайи Ълрилу и Методщу, насщу угледа]уйи се на моделе, а каснще и сама поста]у узори.
Зачетак самосталног стваралаштва у српско] средини условлен ]е упоредним разво]ем државности и каижевности. Само ]е сто двадесет и осам година протекло од постанка кралевине Немааийа (1217) до Душановог самопроглашеаа за цара (1345). У литератури се посебност српских житща изражава термином хагиобиографи/а, под ко]ом се подразумева поджанр хагиографще, „низ живота секуларних владара и црквених великодосто]ника, ко]и су блиско повезани са успоном и владавином династще Немааийа" (Ьипёе 2011: 375). Термин на]чешйе употреблава]у историчари,2 а у страно] литератури се користи за компаративно тумачеае српскословенске каижевности.3 Лубомир Максимовий сматра хагиобиографщу посебним каижевним жанром, наводейи да ]е у питаау „на]знача]нщи каижевни жанр српске писане речи у средаем веку [...] без праве паралеле у византщско] каижевности" (Максимовий 2013: 810-811).
2 Више о овоме видети у: Бо)овий 1992. Ме^у каижевним историчарима посматраае српских хагиографща као биографща присутно ]е код Милана Кашанина, види: Кашанин 1975.
3 Види: Роавкакку 2000 и Ьип<1е 2011.
Хагиобиографщу сматрамо подврстом хагиографще, израз се може користити при тумачеау српских житща уз свест да ]е свака „српска 'биографща' чврсто интегрисана у систем византщско-словенског житща" (Богдановий 1991: 73).4 Термин омогуйава да се истакну особине српскословенских житща: вейи удео биографских елемената, коришйеае тема и мотива преузетих из хроника као што су описи битака, сабора и посланстава и вей поменута тематска усресре^еност на династщу Немааийа. 1унаци ових житща на]важнщи су актери исторщских дешавааа, за разлику од прогониста византийских хагиографща ко]и никада не учеству]у у на]важнщим исторщским дешавааима, чак и уколико су у питаау представници високе црквене хщерархще. Таква концепцща ]е удалена од имитацще Христа као основног обликотворног принципа првих житща, те се саображаваае законитостима жанра оствару]е другим, чисто житщним елементима као што ]е поштоваае тачно утвр^ене структуре и коришйеае топоса.
2. Карактеризацща светог Симеона
Настанак српскословенске каижевности повезан ]е са стварааем првих каижевних ]унака: Симеона Немаае и Саве Немааийа. Тренутак у ко]ем Сава позива оца на Свету Гору означава Симеонов прелазак из сфере политичког у сферу естетског, тада почиае да се формира аегов лик у колективном митолошком имагинарщуму. Симеонов лик ]е обликован на различите начине у житщима и службама - не постсуи само ]едан Симеон Мироточиви, као ни ]едан свети Сава. Писци обликэду каижевне портрете првих српских светитела у складу са иде]ним сло]ем значеаа текста. Слично ]е и са сликом Христа ко]а кроз исторщу задржава кохерентност увек накнадним тумачеаем. Усресредийемо се на само ]едан пример - лик Симеона Немаае - ко]и ]е доволан да укаже на општи модел обликовааа ликова у средаовековно] српскословенско] каижевности.
Симеон ]е на]пре прославлан за]едно са Симеоном Богомпримцем, како налаже обича] при постепеном осамосталиваау нових светитела,
4 Чак и дела ко)а нису формално хагиографще, као Житще крала Душана Даниловог ученика, Житще деспота Стефана ЛазаревиИа Константина Филозофа и Српска Александрида, на]познати)е дело световне средаовековне каижевности, преузима]у структуру и топосе житщног жанра.
а Савина служба ]е за узор имала Службу светом Симеону Столпнику. У литератури ]е применено да ]е Симеонов лик формиран према обрасцима, на]пре према лику светог Димитрща, а затим и према библщским ликовима Jосифу, Давиду и Jакову.5 Начин на ко]и ]е Нема&а представлен код византщског историчара Никите Хонщата, преко уобича]еног приказа ритуалног потчиаавааа византийском цару (ёеёШо)6, показу]е како ]е приказани лик увек у функцщи ванк&ижевног контекста текста. Прво ]е створен аскетски лик Симеона из Савиног Житщ'а светог Симеона у ко]ем постсуе назнаке ]унакове светости, али ]е он пре свега представлен као монах. У Савино] Служби светом Симеону ]унак ]е битно другачщи, он ]е сада мироточац и заштитник отачаства.7 Портрет се заокружу^е у Житщ'у светог Симеона Стефана Првовенчаног, првом српском житщу ко]е у потпуности следи структуру класичне хагиографще, зато што ]е створено са другачщом намером од Савиног списа: „за разлику од Савиног житща, створеног у функцщи 'студеничког' култа, Стефаново прославла родоначелника светородне династще, а Симеонов култ поставла на 'свесрпске' основе" (ПоповиЙ 2006: 53).
На каижевну карактеризацщу првих Нема&иЙа утиче и Житщ'е Варлаама и Jоасафа, христщанизована легенда о Буди, дело преведено на српскословенски у Србщи или на Атосу вероватно почетком XIII века (Шпадщер 2016: 273). ЦаревиЙ Jоасаф напушта двор и поред забране свог оца поста]е хришЙанин, а каснще владар, подвижник и на кра]у светител. Он оличава посебну идеологщу, потеклу из Старог завета, према ко^ ]е владар схваЙен као „учител страха Господаег".8 Симеон Немааа ]е у научно] литератури сагледаван као Нови Jоасаф (Ъор^евиЙ 1993: 159-166).9 И Растку/Сави ]е узор био лик царевиЙа
5 О томе види опширно у: Мар]ановиЙ-ДушаниЙ 1997. Посебно ]е важно поглавле „Слика идеалног владара у повелама династще НемааиЙа", 187-310. О формираау култа Симеона Немаае види и ПоповиЙ 2006, поглавле „О настанку култа светог Симеона", 41-71.
6 Види: ВучетиЙ 2013.
7 Симеонов лик из Доментщановог Житщ'а светог Саве, као и она] предочен у Теодосщевом химнографском делу, не удалава се од норме ко]у су поставили Сава и Стефан НемааиЙ у сво]им делима.
8 Види: Мар]ановиЙ-ДушаниЙ 1997: 234-247 и Томин, Половина 2016: 38-46.
9 Светлана Томин Йе и владику Максима БранковиЙа посматрати као новог .Тоасафа, види Томин 2012.
1оасафа.10 Он ]е чак дао да се ликови Варлаама и 1оасафа 1208. године ослику у Студеници, у поткуполном простору наоса Богородичине цркве, што ]е на]старщи пример аиховог представлааа у словенском свету (Шпадщер 2016: 273).
Мора се нагласити и сличност светог Симеона са царем Авениром, 1оасафовим оцем, прогонителем хришйана, а каснще преобрайеником у хришйанство. Она ]е последица негативног поимата земалске власти као важне значеаске тачке Житщ'а Варлаама и Jоасафа, дела ко]е ]е пре свега монашка лектира. Владар ]е у византийском разумеваау света амбивалентна фигура, ко]а се истовремено прославла и оспорава,11 зато што припада световном поретку. Ово житще преноси монашко, изворно манихе]ско схватаае о земли као пределу под влашйу нечастивог: „милодршца таме овога света ко]и нас прелашйу]е малим сластима, и учи нас како йе пропадливо и пролазно бити непропадливо и да йе бити у векове са нама и да йе та наслада бити бесмртна" (Варлаам и 1оасаф 2005: 91). Ова мисао изражена ]е у алегорщским причама овог списа у ко]има се наглашава супротност земалског и небеског света, а одбациваае и сумаа у природу власти12 изражена ]е на^аснще у „причи о цару и неком граду" (Варлаам и 1оасаф 2005: 91) и „причи о цару и неком убогом" (Варлаам и 1оасаф 2005: 101). Такво разумеваае власти преноси се и у почетни део Теодосщевог Жити]а светог Саве, у сукоб Немаае и Растка око младийевог замонашеаа.
Зашто бирамо да Житще Варлаама и Jоасафа поредимо са Теодосщевим Жити]ем светог Саве, а не са старщом, Доментщановом хагиографщом? Основни разлог ]е чиаеница да Теодосщев стил карактерише превласт наративних над реторичким особинама ко]а се на]боле изражава у вешто] мотивацщи дога^а, приказу сцена и нщансиражу психологщи ликова (Шпадщер 2014: 54). Теодосщево дело ]е погоднще за поре^еае, ]ер ]е он „написао" оно што ]е
10 Приче о .Тоасафу и светом Сави у то] мери су блиске да ]е повест о индщском чувеном царевийу послужила као сиже за легендарну верзщу кратког Житща светог Саве, ко]е су као предговор Крмчи/и саставили руски каижевници (Шпадщер 2016: 273).
11 О амбивалентном схватаау царске личности и природе царске власти види: Дагрон 2001.
12 У византи|ско] и византи|ско] иконографии позната ]е ликовна представа цара Александра над ко]им трщумфу^е смрт, у неким варщантама пред аеговим гробом ламенту)е свети Сисо]е, види: Живковий 2013.
Доментщан „испричао", како то сам тврди13 (Теодосще 1988: 101). Оно je у суштини обрада, редакци/а, те се поступак чувеног Хиландарца као писца-редактора у тему може подробнее разматрати. Излишно ]е у форми тражити сличности - композицщу Теодосще поза]млу]е од Доментщана, а она ]е слична, типична и у Жит^у Варлаама и Jоасафа. Не може се говорити ни о стилским везама, ]ер je обавезна и развщена топика обавезна у сваком житщу и не може бити доказ непосредне везе ме^у тумаченим делима. Много више оправдата има у поре^ету особина ликова оца и сина у двама делима.
3. Лик оца: цар Авенир и свети Симеон
Сава и Немата су ]ош од Савиног Жити/'а светог Симеона представлени синергично. №ихов однос ]е мотивациони чвор дешавата у делу. Сава се супротставио оцу. Себе ]е, у складу са топосом самоунижета, унизио да би оца што више истакао и тиме ]е житще добило како на убедливости карактеризацще, тако и на драматичности. Вей у наслову Теодосщевог житща лик светог Симеона се придружу]е сину, наглашава се да су Савини подвизи постигнути у пустити са оцем.14 У делу су ликови оца и сина супротставлени у првом делу житща, пре Савиног замонашета, (код Доментщана назнаке тог односа посто]е али нису развщене). Очева вола ]е на]вейа препрека синовлево] жели да се посвети Богу. На много снажнщем сукобу оца и сина заснива се радта у Житщу Варлаама и Jоасафа, пре него што цар Авенир прихвати хришйанство и умре у покату. Такав однос оца и сина ]е вей права, за]едничка необичност ко]а одудара од класичне форме житща где су родители на]чешйе идеализовани. Поступак изневеравата тог очекивата Теодосще йе применити и у Житщу светог Петра Коришког}5 Ову хагиографщу и ону ко]а се бави животом светог Саве повезу^е тема напуштата земалске породице.
О Немати као негативном ]унаку у било каквом контексту тешко ]е говорити. Таква карактеризацща оснивача династще ]е могуйа зато што житща насщу од мартирщума, описа страдата првих хришйана. У тима ]е у средишту наратива поставлен сукоб измену цара тиранина
13 О томе опширнще у Шпадщер 2014: 53.
14 Доментщан у свом жити|у има ]ош шири опсег прославлата, те Симеону и Сави придружу)е и Стефана Првовенчаног, и све их приказу)е као оне ко]и на земли оствару)у слику Свете Троице (Доментщан 1988: 158).
15 Тамо су Петрова ма]ка и сестра противнице тегове желе да се замонаши. Однос je радикалнще представлен, оне су негативне ]унаките, али ]е образац сличан.
и xpишЙанскoг стpадалника. Улога pимскoг цаpа ко]и има функцщу пpoтивника постепено ]е замеaена пpавoвеpним xpишйанским владаpoм, али текст xагиoгpафиjе у сво^ дубинско] стpуктуpи чува амбивалентан однос ^ема власти, jеp ]е aегoва основна иде]а пpевазилажеaе матеpиjалнoг света. Владаp ]е у ]едном xpишЙанскoм тексту, као што смо вей напоменули, пpoтивpечна фигуpа.
Постепену домену ко]у смо скициpали показу]е лик цаpа Aвениpа. №егов опис ]е кoнтpадиктopан, pазвиjа се у два ^авца, у смеpу идеализацще (условлене положа]ем) и негативног пpедставлаaа (условленог етичким обележ]има). Он ]е пун квалитета, каpактеpишу га физичка лепота, богатство и xpабpoст, али истoвpеменo ]е обележен духовним сиpoмаштвoм. Мотив чудесног po5еaа aегoвoг сина Joасафа уведен ]е пpекo очеве жалости (Ваpлаам и Joасаф 2005: 26). Законитост житща као жанpа захтева да poдители ]унака мopаjу сво]ом тугом да дoпpинесу чудесном po5еaу. Aвениp ]е психолошки мотивисан и pазлoжнo ^а^ен ]унак, aегoв лик има сво] pазвojни лук ко]и води од живота у злу и греху ^еко унутpашaе бopбе до каjаaа и пoкаjаaа. Чак ]е и цаpев сукоб са xpишйанима лично обо]ен и емотивно мотивисан. Он им се пpoтиви jеp жели да се бopи за сина. Aвениp се намейе као ]унак пpвoг дела житща, а постсуе мишлеaа да се у Жumujy Вapлaaмa u Joaсaфa може издво]ити целина чщи ]е он главни ]унак, мала „^ича у пpичи" ко]а садpжи дpамски сукоб. Та] сукоб слаби оног тpенутка када цаp pешава да сам ^ими xpишЙанствo -„снажеaем житщног сижеа, poманескнo начело слаби" ^ухас-Геopгиевска 2006: 99).
Очигледна ]е сличност цаpа Aвениpа и Hемаaе у пpвoм делу житща. У aиxoвoм пoнашаaу се осейа од|ек делoваaа Будиног оца ко]и ]е, пpема усмежу и писано] тpадициjи, одво]ио сина од свих животних недайа осамивши га у палати. Hемаaа йе Растку наменити да иде „на забаву с велможама, и да се с благoнаpoдним младийима весели" (Теодосще 1988: 104). Упpавo ]е, док и сам не одлучи да се замонаши под Савиним утица]ем, Симеон челник земалског света. Он ]е побожан владаp, али се ]ош увек не oдpиче световних закона. Тpенутак у ко]ем йе се Hемаaа на]више пpиближити негативном лику pимскиx цаpева ]есте сама nomepa. Великог жупана се плаше слуге ко]е ]е послао да jуpе Саву, као и солунски ипаpx. Он жели да вpати Растка у Сpбиjу не би ли избегао Hемаaину освету (Теодосще 1988: 104). Пpимopани стpаxoм пpедставници Hемаaине, световне власти,
чак и силом прете монасима руског манастира. Савин бег и замонаше&е представла]у победу небеске над земалском влашЙу. Оне су се сукобиле у ноЙи Растковог сусрета са гониоцима (Теодосще 1988: 113). У том тренутку долази до инверзще моЙи. Након што ]е одолео Немааино] моЙи Сава Йе ускоро успети да приволи свог оца да до^е на Свету Гору.
Сцена Симеоновог умирааа, ко]у ]е описало више аутора (Сава, Стефан Првовенчани, Доментщан, Теодосще) паралелна ]е опису умирааа цара Авенира. Рекли бисмо да ]е у питаау топос жанра, опис монахове смрти. Оно што ове призоре издва]а ]есте чиаеница да оба опису]у смрт бившег владара, наглашава]уЙи контраст измену аиховог садашаег и претходног положа]а. Приказом аихове смрти показу]е се ништавност моЙи „овога" света. Авенира син облачи у покато одело, а Симеон умире лежеЙи „само на рогозини као ]едан од последних и убогих луди" (Теодосще 1988: 143). Авенир подиже руке, а затим благосила Jоасафа назива]уЙи га „чедо" (Варлаам и Jоасаф 2005: 206), што Йе и Симеон учинити. Та] покрет спада у стилски регистар опраштааа, нще знак непосредне везе.
Jош ]едан мотив ко]и повезу]е Немаау са ликовима владара из старщег житща ]есте мотив одрицата од власти. Ова] мотив ]е повезан са критиком моЙи. Прво Йе се цар Авенир одреЙи престола и оставити сву власт свом сину, а затим Йе и сам Jоасаф напустити државу и препустити Варахщи да влада. Ова] Йе на то тешко пристати, ]ер ]е за аега власт тежак терет. Варахща Йе вербално напасти Jоасафа зато што ]е тему, а не себи одредио незахвалну улогу народног цара (Варлаам и Jоасаф 2005: 209). Власт нам се показу]е као изборна, харизматска. Она не мора бити наследна. Познато ]е да се Немааа одрекао власти у корист Стефана Првовенчаног. У сценама Немааиног (Теодосще 1988: 128) и Jоасафовог одрицааа од власти (Варлаам и Jоасаф 2005: 208) слична ]е реакцща народа. Сцене има]у драмски карактер, народ оплакэде одлазак свог владара. Та] тренутак, одрицаае од власти, напуштаае друштвеног положа]а обесмислиЙе смисао стицааа земалске моЙи, означиЙе симболично ново ро^еае.
Лик цара Авенира припада познатом типу каижевног ]унака византщских текстова - типу цара противника. Симеонов лик му се приближава у првом делу Теодосщевог житща, да би у другом, након замонашеаа, био обликован као други типичан ]унак - монах
noдвuжнuк. Чиaеница да ]е фopмиpан на основу два супpoтставлена модела чини лик Симеона Hемаaе сложеним. №егов лик ]е могао пpи свом кaижевнoм pазвojу у неко] хипотетичко] pекoнстpукциjи да следи oбpазац ]унака као што ]е цаp Aвениp на почетку, а затим, у дpугoм делу свог пута, и пpимеp пустиaака Ваpлаама. Пpеoбpажаj до лика npenoдoбнoг, нopмиpанoг каноном хагио^афще и на]ближег Хpисту, поента ]е каpактеpизациjе ]унака у оба наpатива.
4. Лик синa: iiapcitiih Joaca( и PacTKO HeMa^nh
Сфеpа пpиватнoг у казиваaима о истopиjским личностима на]више ]е изpажена у сликаaу детиaства, када лик ]унака нще фиксиpан и пoдpе5ен ]авном делoваaу. Изостанак pазвиjениjег описа Хpистoвoг детиaства у Библщи надомештен ]е фабулом апо^ифног Jeвaн^eлa младен^ва ко]а pадикалнo oдудаpа од канонске каpактеpизациjе Mесиjе.16 Идеализацща и кoнкpетизациjа ]унака oстваpуjу се упopедo, пpва кpoз пoштoваaе стpуктуpе и општих места, а дpуга кpoз непoсpедну o6pe>^ садpжаjа дoдаваaем оног што ]е посебно за oдpе5енoг ]унака. Доментщанов и Теодосщев Сава битно су дpугачиjи. Пpви ]е идеални ]унак ко]и поседу]е ванвpеменски идентитет, постсуи у тексту ко]и тежи ка денаpативизациjи. Доментщанов Сава не сазpева ^оз pадaу - aегoв каpактеp ]е исти и на почетку и на ^а]у дела. Fасткoв одлазак од poдитела пpиказан ]е симболичном сценом лова, а пpеваpа гониоца пpедставлена ]е као чудо: Сава излази пpед возике у „дpугoм телу" као васкpсли Хpист (Доментщан 1988: 61). Сцена ]е до ^а^ости апстpаxoвана и служи пoдсеЙаaу на библщски садpжаj. Доментщан йе Саву описати ^еко пopе5еaа са библщским ]унацима, почевши од Joвана Kpститела, пpекo пpopoка Исаще и Илще Гpoмoвника до Mojсиjа. Радaа дела кулминиpа у oпшиpнoj похвали изpаженoj кpoз пopе5еaе са Mojсиjем ко]ег Сава, пpема Доментщану, ^евазилази (Доментщан 1988: 209 -216).
Теодосщев свети Сава постепено сазpева, уз пoвpемене сумaе и искушеaа. Пажливо су пpиказана aегoва духовна пpеумлеaа у детиaству.17 Пpелoмна сцена ко]а пpиближава светове тумачених
16 Млади Хpистoс у том спису лишен ]е лудске пpиpoде - он ]е импулсивни Бог ко]и дpастичнo кажaава сваки пpеступ.
17 Жела за замoнашеaем мотивисана ]е колико Fасткoвoм веpoм толико и страхом од женидбе. Она ]е вpxунац човековог делoваaа у земалском свету и због тога ]у je, из монашке пеpспективе, важно избейи пpи пoдвизаваaу. У Жumujy Bapлaaмa u Joaсaфa упpавo ]е сусpет са женом обузетом бесовима цаpевиЙевo на]вейе искушеaе (у питаaу ]е ]асна мизогина тенденцща).
кaижевниx дела ]есте сусpет младог Pастка са pуским монаxом, паpалелан ^вом сусpету цаpевиñа Jоасафа са стаpцем Ваpлаамом. №оме пе се довpшити младипево дуxовно само^еи^^та^ и потвpдити аегова жела да се замонаши. Tеодосиjе ]е кpеативан у односу на Доментщана, ко]и pазговоp своди на сасвим ^атку епизоду; у ао] „некакав цpнац" долази и ^ича Сави „о животу светиx свете Гоpе" (Доментщан 1988: 58). Млади цаpевиñ слуша монаxова искуства, али дога^ не утиче на аега, одлука ]е само аегова.
Tеодосиjе подpобниjе пpиказуjе младипево искуство. Дуxовник ко]и долази код младог Pастка ]е фоpмиpана лuчнocm. №егово понашаае ]е мотивисанще него код Доментщана. Монаx долази да тpажи помоп за сво] манастиp. У дщалогу Pастка и pуског дуxовника истакнута ]е стаpчева мудpост и ^иказана су младипева унутpашаа искушеаа (Tеодосиjе 1988: Ю5-Ю6). Монаx мотивише младипа да бpзо дела и пpипpеми сво] бег. Pастко заклучу]е да ]е упpаво ова] pазговоp коначно утвpдио аегову одлуку. У Bapлaaмy и Joacaфy дщалози стаpог монаxа и младог пpинца заузима]у важно место и стаpац поучава свог ученика како ]еван^елским ^ичама тако и алегоpиjским паpаболама. Чини се да ]е наpативни ток овог житща лишен непосpедне снаге сусpета цаpевиñа и pуског монаxа и ош^епен бpоjним дщалозима ко]и се понекад пpетваpаjу у теолошке ^оповеди.
Tаj удео монашког погледа на свет ко]и утиче на каpактеpизациjу истакнут ]е на ]ош ]едан начин. Веп ]е ^имепено да ова дела пpедставлаjу лик идеалног владаpа ко]и поста]е светител. Ме^утим, и се Сава пpиближава, наpочито након очеве смpти, лику владаpа. Он ]е много више од подвижника, по^етач ]е важниx истоpиjскиx дешавааа: подстиче Немаау да му се пpидpужи на Светс^ гоpи, миpи сво]у зава^ену бpаñу, победе одметника Стpеза, покpштава ма5аpског кpала, има истакнуту улогу у задобщаау кpалевске кpуне и самосталне аpxиепископиjе. Пpви аpxиепископ остваpуjе ]едну вpсту пpикpивене теокpатске владавине ко]а одговаpа монашком погледу на свет, jеp наглашава пpевласт дуxовне над световном влашпу. Он заузима Немааину позицщу на сабоpима, венчава сес^ипе Pадослава и Владислава кpуном као што ]е то аегов отац учинио са сво]им сpедаим сином, а Ваpлаам са сво]им наследником Ваpаxиjом.
Као што ]е Доментщанов Сава желео да путу]е у Свету землу, тако Tеодосиjев Сава на]више чезне за подвижништвом (попут свoг узоpа
1оасафа) и та жела йе кулминирати ви^еаем Богородице ко]а йе га избавити из оча]ааа (Теодосще 1988 200-201). Измену аеговог ]авног и приватног бийа, ко]е ]е прину^ено да против сво]е воле учеству]е у исторщским дога^има, постсуи унутрашаа борба. Савина лубав према аскетизму ]е мотив ко]им Теодосще нщансира лик ]унака. Основна покретачка снага монашког подвига у овим делима ]есте жела за за]едничким подвигом. Реторски замах, налик Доментщановом, добща на снази оног тренутка када се Варлаам и 1оасаф за]еднички подвизава]у, то ]е кулминацща житща (Варлаам и 1оасаф 2005: 220). Теодосще, пак, монашки живот слика топлще него Доментщан и монаштво ]е можда и на]важнща тема овог житща (Богдановий 1988: 32).
5. Зак.учак
Однос стварности и фикцще Аристотел ]е дефинисао у тези из девете каиге Поетике наводейи да се исторща бави оним што се стварно догодило (жуединачно), а каижевност оним што се могло догодити (опште). У средаовековном дискурсу ови задаци се оствару]у истовремено. Хагиографща треба да повеже исторщу ]едног конкретног живота са општом, светом исторщом, она се бави „функционалном реконструкциям исторщских чиаеница ко]е треба да покажу опредмейену врлину чщи су на]пунщи израз светителева чуда" (Шпадщер 1992: 181-182). Чиаенице нису гарант истинитости, вей сам опредмейени идеални лик светитела испуаен оностраним духовним квалитетима. Такво схватаае исторще супротставлено ]е постмодернистичким теорщама ко]е бришу границе измену чиаеница и фикцще, а чщи ]е извор Ничеова епистемолошка критика западноевропског концепта истине. Линда Хачион у каизи Поетика постмодернизма уводи термин историографска метафикци/а ко]и указу]е на наративну природу исторще. За Хачион исторщско дело не садржи об]ективан приказ дога^а, вей представла конструкт, текст близак каижевном. Она наглашава новонастали иронщски однос према текстуалности чща ]е последица двострука: „прошлост и садашаост процеау]у се ]една на основу друге" (Хачион, 1996: 76).
Размишлаае о Немааийима као каижевним ]унацима крейе се измену два становишта, првог ко]е произилази из изворног контекста проучавааа средаовековне каижевности и другог ко]е средаовековни текст динамизу]е, посматра]уйи га помойу методологще савремених теорща. Питаае ко]е намейе ово истраживаае ]е оно о истинитости Савиног бега од родитела. Чини се тешко прихватливим да ]е у
„стварности" Сава на]пре побегао, а да ]е затим та] дога^ уобличен према постсуейим моделима. Стефан Немата ]е био државник ко]и ]е пажливо планирао брачне и политичке одлуке. Сасвим ]е могуйе да ]е на кра]у живота, као што су то и други чинили, сам одлучио да се замонаши и посвети Богу, али чини се мало вероватним да ]е тегов на]мла^и син Растко заиста успео да побегне у манастир против воле свог тада свемойног оца и замонаши се. Реч ]е вероватнще била о, за средти век, уобича]ежу планирано] подели власти према ко^ ]е на]мла^и син влада]уйе породице кретао црквеним путем, док су се старщи бавили световним пословима. Пример овакве праксе ]есте синовац крала Стефана Првовенчаног, Сава II, српски архиепископ од 1263. до 1271. године, ко]и ]е чак узео монашко име свог славног ропака.
Домен истинитог за средтовековног читаоца и критичара доба постмодернизма никако нще исти и свако разматрате се лако може претворити у анахроно тумачете средтовековних творевина помойу савремених концепата. Питате истинитости приче о Савином бегу нще пресудно, ]ер се трага за ктижевним моделима ко]и су условили такво представлате, а не за веродосто]ношйу представлене дога^ности, ко]а ]е упитна и из постмодернистичког и из средтовековног поимата истине. Савина жела за замонашетем преточена ]е у ктижевни поступак, у образац ко]им она према средтовековно] поетици посще део исторще, посще хагиографична, поста]е истинит^а.
Образац за формирате Савиног духовног лика средтовековни писац могао ]е потражити у Жит^у Варлаама и Jоасафа. Када Сава говори о свом одласку на Свету Гору у житщу посвейеном свом оцу, он се служи библщским мотивима блудног сина и изгубленог ]агтета. №егов цил ]есте да истакне Симеона из]едначивши га симболички са Христом. Сава користи одре^ени наративни модел за приказивате радте. Потрага и потреба за тим моделом дешавата не доводи у питате тихову веродостсуност. Потреба да се наратив о младости првог архиепископа драматизу/е, да се створи конфликт, могла ]е да упути на коришйете приче о бегу из старщег житща ко]и су искористили и проширили писци тегових хагиографща, нарочито Теодосще. Многе особене карактеристике тумачених дела ко]има се оне истичу унутар кодификованог, жанровског система су за]едничке. Не можемо, наравно, са сигурношйу тврдити да ]е легенда о Буди у
свом христщанизованом облику утицала на писате житща о светом Сави, али можемо да укажемо на неоспорне сличности у двема причама. Мотив бега принца од родитела, сукоб оца и сина, мотив сина ко]и покрштава оца, приказ смрти владара пока^ика и представе одрицата од земалске власти сво]е могуйе извориште траже у тексту чща ]е фабула потекла из индщске ктижевности.
На]више сличности проналазимо у начину на ко]и се у посматраним делима облику^у ликови оца и сина, у првом делу наратива, оног ко]и тра]е до Савиног замонашета и Варлаамовог крштета. Од тог тренутка Савино житще (и код Теодосща и код Доментщана) приближава се типичном житщу преподобног ко]е се меша са хроничарским, наративним умецима о Савином исторщском делату. Ликови ]едне владарске породице - цар Авенир и царевий Jоасаф - били су на]пре сукоблени да би се затим помирили и за]едно служили Христу. То преображете пратило ]е покрштавате тиховог народа. На сличан начин су и Симеон и Сава, чланови ]едне друге владарске породице, утицали на сво] народ. Модел литерарног приказа тиховог ме^усобног односа понудило ]е старще житще. Сматрамо да га ]е Теодосще искористио у сво^ редакцщи приче о светом Сави и Симеону, понудивши тен на]литерарнщи облик. Та хагиографща ]е „апокрифна" у односу на ону ко]и ]е створио Доментщан због слободе са ко]ом ]е Теодосще приступио обради фабуле насле^ене од свог узора.
Разлике ме^у овим житщима налазе се тамо где се исторща нще могла литераризовати због политичког контекста самог стварата. Не може се у причи о светом Сави испричати сукоб измену подвижника и цара ко]и ]е основа мартирщума, зато што ]е та] владар сада, у хришйанском царству и сам хришйанин и притом Савин родител. Матрица се мора додатно христщанизовати да би се читаоцу представила синтеза, пружила кохерентна слика света. Мартирщум у себи садржи дихотомщу паганско/хришйанско изражену у контрасту владара и одабраног мученика. Та дихотомща нще до кра]а напуштена при приказу световне власти ко]е садржи Теодосщево житще. Важно ]е нагласити динамичност средтовековног света, ко]и нще монументалан, вей увек осцилэде измену супротности као што су, у овом случа]у, афирмацща и негацща иде]е световне власти,18 што смо
18 У том смислу je карактеристична и судбина приче о Буди. ^дна од првих кохерентних представа теговог живота, Буда Карита (II в.н.е), дело песника Ашвагхоше, нще
видели нагласивши она места у „Житщу Варлаама и Jоасафа" Koja власт негативно приказу^у. Та] приказ се пренео у начин карактеризацще Немааиног лика у Теодосщевом Жити/у светог Саве. Цил поре^еаа Теодосщевог житща са Житщем Варлаама и Jоасафа део ]е интерпретативне желе да се запитамо не само о начину на ко]и ]е Растко прочитао текст као савршени читалац, него како ]е и сам текст „прочитао аега".
Литература
БогдановиЬ, Димитрще. 1988. Теодосще (предговор). Теодосц/е, Житц/а,
Стара српска ктижевност у 24 ктиге, ктига 5. Прилаго^аваае са српскословенског ]езика Л. МирковиЬ. Београд: Просвета - Српска каижевна задруга.
БогдановиЬ, Димитрще. 1991. Истори/а старе српске ктижевности. Београд:
Српска каижевна задруга. Бо]овиЬ, Бошко. 1992. Кралевство и светост: политичка филозофи]а
средтовековне Србще. Београд: Службени лист CPJ. Варлаам и Jоасаф, српска ктижевност у 24 ктиге, ктига 22. 2005. Приредио и на савремени ]език пренео Томислав Jовановиh. Београд: Просвета - Српска каижевна задруга. БучетиЬ, Мартин. 2013. Ритуал потчиаавааа Стефана Немаае цару Мано]лу I Комнину (1172). Зборник радова Византолошког института L (2013). 493-503. Дагрон, Жилбер. 2001. Цар и првосвештеник. Београд: Clio. Доментщан. 1988. Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, српска
ктижевност у 24. ктиге, ктига 4. Превод Лазар МирковиЬ. Београд: Просвета - Српска каижевна задруга. Ъор^евиЬ, Иван. 1993. Свети Симеон Немааа као Нови Jоасаф. Лесковачки
зборник 33 (1993). 159-166. ЖивковиЬ, Милош. 2013. Свети Сисо]е над гробом Александра Беликог. Jедна монашка тема поствизантщске уметности и аени примери у српском сликарству XVII века. Зборник радова Византолошког института L (2013). 913-940.
сачувана у целини. Тринаест каига има]у потвр^ено ауторство. Последае четири су каснща допуна у ко^ су описани догами после Будиног мистичног бу^еаа - начин на ко]и су влада]уЬи кругови прихватили аегове иде]е. Прича ко]а се заснива на лику принца ко]и се одриче деловааа у свету завршава се давааем смисла земалско] власти. Каижевни наратив бива политички активиран, а првобитна религщска порука ко]а ]е подучавала одрицаае од земалских активности пацификована. Види: Buddha-carita, 2005.
Jyxac-reoprajeBCKa, Л>илана. 2006. Поводом превод Варлаама и Jоасафа.
Прилози за ктижевност, je3UK, исторщу и фолклор ка. 72., св. У (2006). 93101.
Кашанин, Милан. 1975. Српска ктижевносту средтем веку. Београд: Просвета.
МаксимовиЬ, Л>убомир. 2013. Византщски узори српске државности и свети Сава. Летопис Матице српске 491/6 (2013). 807-814.
Мар]ановиЬ-ДушаниЬ, Смила. 1997. Владарска идеологи)а НематиЬа. Београд: Clio.
ПоповиЬ, Даница. 2006. Под окрилем светости. Култ светих владара и реликви/а у средтовековноj Срби/и. Београд: САНУ.
Теодосще. 1988. Жити]а, Стара српска ктижевносту 24 ктиге. ктига 5.
Прилаго^аваае са српскословенског ]езика Л. МирковиЬ. Београд: Просвета - Српска каижевна задруга.
Томин, Светлана. 2012. Владика Максим као Нови Jоасаф. О светосавском узору крушедолског живописа. https://www.academia.edu/3680152/Vladika Maksim kao Novi Joasaf (5.1.2018).
Томин, Светлана. Половина, Наташа. 2016. Очи срдачне. Личности и иде]е српског средтег века. Нови Сад: Академска каига.
Шпадщер, Ирена. 1992. „Житще Марще ЕгипЬанке у рановизантщском
каижевном контексту". Ктижевна историка XXIV, 87 (1992). 177192.
Шпадщер, Ирена. 2014. Светогорска баштина. Београд: Чигсуа.
Шпадщер, Ирена. 2016. Варлаам и Jоасаф. Свет српскерукописне ктиге (XII-XVII век), (Каталог изложбе). Ур. Д. ОташевиЬ, З. РакиЬ, И.
Шпадщер. Београд: Српсга академиja наука и уметности. 272-273.
***
Buddha-carita. 2005. Buddha-carita, or Life of Buddha, Venerable AsvaghoSa.
Transl. by E. B. Cowell https://www. ancient-buddhi st-texts.net/English-Texts/Buddhacarita/Buddhacarita-Translation.pdf (10.1.2018.)
Linda, Hacion. 1996. Poetikapostmodernizma. Novi Sad: Svetovi.
Lunde, Ingunn. 2011. Slavic Hagiography. In: The Ashgate Research
Companion to Byzantine Hagiography: Volume I: Periods. ed. by. S. Efthymiadis. Burlington: Ashgate.
Podskalsky, Gerhard. 2000. The Literature des Mittelalters in Bulgarien undSerbien 865-1459. Munich: Beck.
Rubenson, Samuel. 1995. The Letters of St. Antony: Monasticism and the Making of a Saint. Minneapolis: Fortress Press.
