Научная статья на тему 'ТЕРМИН "ДУСТ" В ДИВАНЕ "ШАМСИ ТАБРЕЗИ"'

ТЕРМИН "ДУСТ" В ДИВАНЕ "ШАМСИ ТАБРЕЗИ" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
218
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАВЛОНО / ДИВАН ШАМСА / СУФИЙСКАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ / ГАЗЕЛЬ / ДУСТ ВАДУСТИ (ДРУГ И ДРУЖБА) / БОГ / ИСТИНА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мусозода Ходжи Хусайн

Статья посвящена рассмотрению и исследованию интерпретации суфийского термина «дуст» (друг) в диване ШамсаТабрези. Автор статьи, на основе анализа некоторых газелей Мавлоно Балхии изучения соответствующих литературных источников,предпринимает попытку интерпретировать суфийский термин «дуст»(друг) и определить его место в стихотворениях Мавлоно. Отмечается, что хотя в персидско-таджикской классической литературе использование слова «дуст» начинается с Рудаки, однако в творчестве этого поэта слово «дуст» приводится в своем прямом значении. Другие, символические значенияэтого слова получили распространение благодаря возникновению и расцвету суфийской литературы. Автор статьи приходит к выводу, что данный термин в творчестве Мавлоно используется преимущественно в значении Бог, истинный суфий и совершенный человек.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TERM “FRIEND” INTHE DIVAN (COLLECTIONS OF COMPOSITIONS) OF “SHAMSI TABREZI”

The article dwells on the term linked with the interpretation of the term “friend” in ShamsiTabrezi’s divan. Proceeding from the analysis dealing with some Shamsi’s ghazals and some corresponding literary sources, the author makes an endeavor to interpret the term “friend” and to determine its place in Mavlono’s poems. It is underscored that though the term “friend” has been used in Persian - Tajik classical literature since Rudaki, but in this poet’s creation the term is adduced in its direct meaning. The other symbolic meanings of the relevant word have spread owing to the up-springing and flowering of the Sufi literature. The author of the article came to conclusion, that the relevant term in Mavlana’s creation is mainly resorted to in the meaning of God, genuine Sufi and perfect human being.

Текст научной работы на тему «ТЕРМИН "ДУСТ" В ДИВАНЕ "ШАМСИ ТАБРЕЗИ"»

Мансури Х,аллоч ва Лоик Шералй тазмин кардааст, ки ин шева дар суннати сокиномасарой роич аст:

1. Аз Низомии Ганцави:

«Мапиндор, эй хоцаи некпай,

Ки аз май маро %аст мацсуд май». [2, с. 142]

2. Бо истифода аз як мисраи Мансури Х,аллоч: «Намози ишкро бо хуни дил бояд тадорат дод», байти зебои:

Муборак, ки бар хона боз омади,

Мутаууар шуди, бо намоз омади., -ро сохтааст. [2, с. 142]

3. Бо бадрагирй аз мисраи Лоик: «Ба дам чуш хур, эй Хуросони мо», (1, 241) байти:

Чунин гуфт он нойи нолони мо:

«Ба х,ам цуш хур, эй Хуросони мо». - ро эцод кардааст. [2, с. 144]

Фарзона дар нигоштани сокиномаи худ аз унсурдову суннатдо ва коидадои эчоди сокинома огодона ва тавониста суд чуста, дар ин колаби сухани бадей шеъре офаридааст, ки дар мисоли худ дар адабиёти муосири точикй дастоварди назаррас аст ва аз нигоди банду баст ба талаботи сокиномасарой чавобгуст, ки мисли дигар ашъори у мамлу аз нафосату зебоист.

АДАБИЁТ

1. Лоик Шералй. Куллиёт. Ч,илди 1. -Хучанд, 2001.-854 с.

2. Фарзона. Меърочи шабнам. -Душанбе:Адиб, 1999. -180 с.

3. Низомии Ганчавй. Куллиёт. Ч,илди 2. -Душанбе:Адиб, 1986.-346 с.

4. Рахим Мусулмонкулов. Назарияи адабиёт. -Душанбе:Маориф, 1991.-342 с.

5. Суфиев Шодимахмад. Сакинаме в системе персидско-тоджикской литературе XVI-XVII веков. -Душанбе:Дониш,2011.-224 с.

ЛИТЕРАТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ «СОКИНОМЕ» ФАРЗОНА

Фарзона Худжанди несомненно является одной из успешной поэтессой в современной таджикской литературе. Она сочиняла стихи на разных литературных жанрах, где получила со стороны литературной критики высокую оценку. Фарзона написала всего один стихотворение в жанре сакинама, в подражание поэтов классиков, как Низами Ганджави и Мансура Халладжа и современного Лоика Шерали. Она сочиняла очень красивую и изящную стихотворению, что в статье рассматривается ее жанровые особенности и литературная ценность.

Ключевые слова: Фарзона, красота, жанр, сакинама, элементы, строка, единство, слог, рифма, подражание, суфизм.

LITERARY FEATURES OF «SOKINOME» FARZONA

Farzona Khudzhandi undoubtedly is one of the successful poetesses in modern Tajik literature. She composedpoems in different literary genres, where she was received high praise from literary critics. Farzona has written only one poem in the genre of sokinama, in imitation of classical poets like Nizami Ganjavi and Mansur Khallaj and modern poet Loik Sherali. She composed a very beautiful and elegant poem, that the article examines its genre features and literary value.

Keywords: Farzona, beauty, genre, sokinama, elements, string, unity, syllable, rhyme, imitation, Sufism.

Сведения об авторе:

Элбоев Вафо - д.ф.н., профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического Университета им.Садриддина Айни: Тел: (+992) 935314408; эл.почта: Vqfo_1965@mail.ru

About the author:

Elboev Vafo - Doctor of Philology, Professor of the Department of Theory and History of Literature of the TSPU named after Sadriddin Aini: Tel: (+992) 935314408; E-mail: Vafo_1965@mail.ru

ИСТИЛО^И ДУСТ ДАР ДЕВОНИ «ШАМСИ ТАБРЕЗЙ»

Мусозода Х,.Х,.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Дар фардангномадои ирфонй аслан вожаи дуст ба маънии офаридгор, Худованд ташред мешавад ва адли ирфон ба иллати эътикод ва сидке, ки ба офарандаи худ доштанд ва дадафашон дам расидан ба куи у буд, дамеша Худовандро ба унвони дуст мурочиат мекарданд. Дар шеъри классикии форсу точик дарчанд аз устод Рудакй истифодаи вожаи дуст огоз меёбад,

aммo мaнзypи oдaмшyappo хaмoн дусти содики зaминиcт, ки зaминaхoepo бapoи шинохти дусти x,aKHKï фapoхaм мeкyнaд. Бaйти мaъpyфи усгод ин мaъниpo Ta^^ мeкyнaд: шодй тст aHöap ин цйх^он, Бapmap a3 дидори руи дустон...

Мaънии дувуми вoжaи дуст хaмчyн истилохи иpфoнй бaъдaн дap aдaбиëти фopcy точик бa зyхypи aдaбиëти тacaввyф мaъpyф гашт вa pивoчи тaмoм шйдо нaмyд.Дap фapхaнхoи иpфoнй вoжaгoни дуст вa дустй бa мaънихoи мyxaтaлиф тaвзe ëфтaacт,aммo acли мaънй дap зимни вoжaи дуст хaмoн мaъшyк acT, ки шyapoи opиф пaйвacтa хaбиби ягoнaи худ- Офapидгopи xeшpo дуст мypoчиaт мeкapдaaнд. Дap фapхaнги иpфoнии «Миpъoти ушшок>> вoжaи дустй хaмчyн истилохи иpфoнй чунин Taseex шyдa: «Сaбaки мyхaббaти Mnox^po гуянд, дap aзaли озол acT. [1, c.149]

Дap aндeшaи Мaвлoнo ин вoжa хaмeшa бa ду мaънй мaвpиди иcтифoдa Kapop мeгиpaд. HaxycT хaмoн мaънии иpфoнии po^ дap тacaввyф вa бaъдaн бa мaънии мypoди худи y Шaмcиддини Тaбpeзй. Хдм дap «Мacнaвй» вa хaм Дeвoни Шaмc кopбypди ин вoжaи мaъpyф дap aдaбиëти иpфoнй фapoвoн acT вa ин чо лoзимaи он мeшyмopeм, ки дap зимни шapхи як Faзaли мaъpyфи Мaвлoнo бо paдифи дуст мaфoхими истилохи вa иpфoнии oнpo то 4oe тaвзeх бидихeм. Faзaл бо бaйти зepин ибтидо мeëбaд: Бap ошикрн фapизa бyвaд цустуцуйи дуст, Бap руву cap чу ceл дaвон то 6a цуйи дуст!

Мaвлoнo бap ин нaзap acT, ки aхли ишкpo чycтaни дуст, яънe хapaкaт бa суи acл вa шинoxтaни oфapидгopи xeш- он ягoнaтapин дуст фapз acr вa бояд эшон хaмeшa дap тaхappyк бapoи pacидaн бa дидopи y вa мyвaффaк шyдaн бap куяш бoшaнд.Дap TaKe^-rn ин мaънй дap миcpaъи дувум мaвлoнo ибopaи мapдyмии «as дуст як ишopa aз мо бa cap дaвидaн»-po нoзyкoнa бa ^p мeгиpaд вa ифoдaи бap pyby cap чу тел бa чуи дуст дaвидaнpo мeoвapaд, ки дap нaвбaти aввaл бa cypъaт вa шитоб хaмeшa дap хapaкaт бa чониби дуст paфтaнpo дopaд. Бо ин хaдaф ибopaхoи чустучуи дусг вa чуи дус-po иcтифoдa нaмyдaacг, ки мaнзypaш хaмoн мypoд вa куи он ягoнaтapин хaбиби уст.

Дap бaйти дувум бoшaд мaънии иpфoнии дуст бap acocи мypoд бyдaн вa тaчaccyми aндeшaи суф^ши вaхдaти вучудй ин мaтлaбpo paвшaнтap тaчaccyм мeкyнaд. Худ уст чyмлa толибу мо хaмчy сояхо гyфтaни Мaвлoнo бaëнгapи хaмин aфкopи суф^ш acr, ки У xypшeди хaкикaт acT вa мaчмyи oфapидaхo сояхои вaй, aз он чyмлa зимни тaшpeхи ин мaтлaб суфия бap ин нaзap бyдaнд, ки инсон сояи он xypшeд acT вa хaмин poхecт дap шинохти amy мохияти вaхдaти вучуд. Бa ин хот^ acT, ки дap миcpaи дувум хaмaи гуфтугуи xyдpo aз гуфтгуи дуст мeдoнaд вa ин пaйвaндpo тaквият мeбaxшaд. Дap ин зимн ин чо то aндoзae фaлcaфaи кaзoвy кaдap хaм paвшaн мeшaвaд, ки бeштapини aъмoли инсон вa paфтopи ypo бa capнaвишт paбт мeдихaд. Мaчмyaн бoшaд ин бaйт capчaшмa дap ояи шapифae aз cypaи Бaкapa дopaд, ки Хyдoвaнд инcoнpo xaлифaи худ дap pyH зaмин мeшyмopaд: Худ уст цумли толибу мо :aмчy сощо, Ай гуфтугуйи мо :aмaгй гуфтугуйи дуст!

Мaвлoнo хaмa шодиву нишот вa Faмy aндyхe, ки aз дуст мepacaд, oнpo мучиби хушиву шодии xeш мeдoнaд вa ин мaъниpo дap cyparrc ду хoлaти об тacвиp мeкyнaд. Нaxycт xyдpo оби paвoнe мeшyмopaд, ки дap чуи дуст хушй мeкyнaд вa гохи дигap оби хaбcшyдa дap caбyи дуст. Ибopaи оби paвoн дap чуи дуст бyдaн мaънии бaхpae бapдoштaн aз лутфи хaкpo дopaд, ки мучиби шодмонии pyхии инсони солик гapдaд. Бa ин хоти», aгap боз хaм чун об дap caбyи дуст мaхбyc мeшaвaд, яънe зaчp ë pa^ мeбинaд, вaй шодмон acT, чун дap caбyи дуст Kapop дopaд. Дap caбyи дуст хaбc шyдaн чу об хaмин мaъниpo тaчaccyм мeкyнaд, ки тaъбиpи хaбc шyдaн мaтлaби paнчy зaхмaтpo дopaд вa вoжaи га.бу тимсоли шодиву нишот acr вa бо кopбypди хaмин ду вoжaи ифoдaгapи мaънихoи мyтaнoкyз Мaвлoнo хaмин мaъниpo тaфcиp мeкyнaд, ки aз дуст хapчй pacaд хуш acr вa мучиби шу^и вaй: Гоф 6a цуйи дуст чу оби paвон хушгм, Гоф чу об :aбс шyдaн дйр тбуйи дуст!

Дap идoмaи шинохт вa мaъpифaти acoлaти дуст Мaвлoн xyдpo бa мисоли хap чй мaхcyлe, ки дap a4Aapym дeги дуст мeчyшaд, мeхиcoбaд. Асган, чyшидaн дap paмзy poзи aндeшaи Мaвлoнo хaмoнo тaкмил шyдaн acr вa инсони opиф боз хaм хaмoнecт, ки дap oтaши ишку aлoкaи дуст мecyзaд. Бapoи мaъpифaти мaтлaби мaзкyp тaxбиpи кaфгиp зaдaнpo иcтифoдa бypдaacт, ки дap чapaëни aфкopи иpфoнии шoиp мaънии pa^ бypдaн вa aзият кaшидaнpo дopaд вa тaъкиди Мaвлoнo бa ибopaи хуйи дуст хaмoн acT, ки гохо лутф мeкyнaд вa гохи .n^rap кaхp. Бapoи солик вa ошик бoшaд хaм чaбpy хaм луфти дуст aзиз acT. ra: чун щвици дeг бицушгму у 6ü фикр

Кафгup мезанад, m 4yHuH аcm xyüu àycm!

Дap байти sep бошад Maвлоно тaвaccyти истифодаи саънати бaдeии диccомeзй ибоpaи буи ^cip» ба коp бypдaacт, ки чони оши^о мepaбояд. Бap гуш нидодани дадон бошад paеидaни пaëми ^cip» ба ошик ва солики pодpaв ифода мeкyнaд, ки дap шeъpи фоpей pоич аст ва ин маънй дap Faзaлиëти Maвлоно бeштap нуФуз пайдо кapдaaет.

Баp гушы мо нщода дауон y ба дамдама,

То цот мо бш^ад якбоpа буш дycm!

Ибоpaи чони чон бошад ба нaвъe мypодифи дуст аст, ки ошик дaмeшa ба суи y мepaвaд ва ба таъб^и Maвлоно аз он ry^e нeет. аз ин py, Maвлоно дycтpо дap мaкомe кapоp мeдидaд, ки x,ap гиз чош душмани он буда нaмeтaвонaд. Дap ин дол то чоe мeтaвон дадс зад, ки дap дамин байт мaнзypи Maвлоно боз дам Шамси Тaбpeзиет, ки бapояш чони чон аст ва дyшмaнe аз чон дap мукобили худ нaдоpaд, бо он дама адовати зод^ии мapдyмй.

4yH цот цон вай омад, аз вай гypeз Hecm,

Ман даp цауон надuдам як цон адуш дycm!

Дap идомаи ин Faзaл фазилатдои тачассуми чамолии маъшуки азалй ба мушодида мepacaд ва нози маъшук аст, ки ошикpо дap оташи худ гудохтаву заифу лоFap мeгapдонaд. Хислати pодpaви ошик аст, ки дap пapтaви ишки маъшук бояд дap оташи пypcyзи мудаббат гудохта шаваду тааллукоти дунявии xeшpо бapдaм занад. Аз ин дамин садокат ва иpодaти ошик ба маъшук аст, ки ба aндeшaи Maвлоно y ба дap ду олам як тоpи муи дус^о нaмeбaxшaд:

Бuгдозадаm зu нозу 4y муяш кунад заъuф,

Надуй ба уаp ду олам якmой мyйu дycm!

Дap байти баъдй боз дам paвшaнтap мeгapдaд, ки дадафи Maвлоно ин чо аз дуст боз дама тaзaккypи макоми пиpи маънавии xeш Шамсиддини Тaбpeзй мeбошaд, ки аз фypcaтдои судбату мулокот ëдовap мeшaвaд. Гумон мepaвaд, ки вaктe мeгyяд, ки мо бо дуст нишacтaeмвy мeгyeм, ки дуст кучост, дaминpо дap нaзap доpaд, ки бо он мaздapи тачаллй- дусту мypоди худ Maвлоно Шамсиддини Тaбpeзй дap кунчи узлат ва судбат нишаста аз дусти ягонaтapин мeпypcaд,ки кучост. Дapеи доли Maвлоноет, ки аз забони Шамси Тaбpeзи о^о шунидаву pоди paеидaн ба дусти ягонaтpо чустучу мeкyнaд. Аз ин чо,ку -ку задан, ки аслан ибоpaи мансуб ба пapaндaгон аст, дамчун василаи нидои шавки солик ба суи дусти дакикй paвонa мeшaвaд. Шавки ошик дap мадалли paеидaн ба куи дуст ба дад^ боло мeгиpaд, ки мастона аз шавк ку-ку мeзaнaд. Ин матлаб то чоe бaëнгapи самоъи суфданаи тapикaти мавлоност, ки тapикaти хоси Maвлaвия 6,p он асос ëфтaacт:

Бо дут мо нuшаcmа, m ай öycm, дут ку?!

Ку-ку уамезанем зu масши ба куш дycm!

Дap pоди pacидaн ба куи дуст шубдаву гумон ва сустиву бeдapaкaтй коpгap шст ва Maвлоно ин aндeшapо дap батни тapкибдои тacвиpдои нохушу aндeшaдои paкик чой додааст. Тacвиpи нохуш дамон гapдy Fyбоpecт, ки arap дap оинаи дили суфй чой бигиpaд, pоди pacидaни вай ба куи максад баста гapдaд. Ин xиcлaтдоpо Maвлоно ба табъи суст мансуб мeдонaд, ки хоси адли тapикaт нaмeбошaд. Ба ин хот^ ин хислатдо aгap дap вучуди инсони pодpaв чилвaгap шаванд, онгод ин pод нaмeтaвонaд ypо ба суи максуд бyбapaд ва ба таъб^и Maвлоно ин суи дуст нaмeбошaд:

Таcвupуоu нолушу u^^uu pакuк

Аз mабъu cycm бошаду un œcm cyrn дycm!

Дap фapовapди сухани xeш дap ин Faзaл Maвлоно нахуст ибоpaи хомуш бошpо истифода кapдaacт, ки ба навиштаи мудаккикон ин якe аз тахаллуси шоиpии Maвлоно будааст. Аз ин py, вaктe Maвлоно дap ин байт хомуш бош то сифати xeш худ кунад кунад мeгyяд, ин нидо аз

андаруни инсони вокеан комиле берун меояд, ки ба хак расидааст ва ба ин хотир аст, ки Мавлоно шоиста нест мегуяд, ки худ сифати худ кунад. Инро чун нидои суфиёнае мешуморад, ки агар инсон бар худ раво бинад, мисли хоюхуи сард ва берух аст аммо хоюхуи дуст нидои суфиёнаи тарикати мавлавия аст, ки дар матну батни самоъ тачассум мекунад.

Хомуш бош, то сифати хеш худ кунад,

Ку уоюууйи сарди ту, ку уоюууйи дуст?!

Бо такя бар шарху тавзехи як газал аз Девони Шамс маълум мешавад, ки дар сурудахои Мавлоно дуст хамон маънии куллии ирфониро дар худ тачассум намудааст ва Пири Рум дар баробари он ки бо мурочиат ба дуст ба маъшуки хакикй то чое мулокот мекунад, ин мулокот ва сухбати ошиконаашро тавассути дусти хеш- мазхари тачаллии зот ва ба таъбири худи у «пиру мурид, дарду даво, шамсу худояш» ба аслу хакикати зот анчом медихад. Аз ин чост, ки дуст дар консепсияи ирфонии Мавлоно Ч,алолуддини Румй дар баробари мазхари тачаллии хак ва тачассуми симои Шамси Табрезй будан сурат ва сирати инсони комилро дар худ ифода мекунад, ки ин шахсият боз хам Шамсиддини Табрезй мебошад.

АДАБИЁТ

1. Бертелс Е.Э. Суфизм и суфийская литература. Москва, изд. «Наука» 1965.

2. Сайида Марями Абдулкосимй. Истилохот ва мафохими ирфонй дар Девони Шамс. Техрон, Созмони чоп ва интишор. 1383.

3. Куллиёти Шамси Табрезй. Бо тасхехи Бадеуззамони Фурузонфар. Техрон, интишороти донишгохи Техрон, 1345.

4. Зарринкуб Абдулхусайни. Чустучу дар тасаввуфи Эрон.-Душанбе: Ирфон. 1992 -395 с.

5. Зарринкуб Абдулхусайн. Арзиши мероси суфия. - Душанбе: Адиб 1383 х.

ТЕРМИН «ДУСТ» В ДИВАНЕ «ШАМСИ ТАБРЕЗИ»

Статья посвящена рассмотрению и исследованию интерпретации суфийского термина «дуст» (друг) в диване ШамсаТабрези. Автор статьи, на основе анализа некоторых газелей Мавлоно Балхии изучения соответствующих литературных источников,предпринимает попытку интерпретировать суфийский термин «дуст»(друг) и определить его место в стихотворениях Мавлоно. Отмечается, что хотя в персидско-таджикской классической литературе использование слова «дуст» начинается с Рудаки, однако в творчестве этого поэта слово «дуст» приводится в своем прямом значении. Другие, символические значенияэтого слова получили распространение благодаря возникновению и расцвету суфийской литературы.

Автор статьи приходит к выводу, что данный термин в творчестве Мавлоно используется преимущественно в значении Бог, истинный суфий и совершенный человек.

Ключевые слова: Мавлоно, диван Шамса, суфийская терминология, газель, дуст вадусти (друг и дружба), Бог, истина

THE TERM "FRIEND" INTHE DIVAN (COLLECTIONS OF COMPOSITIONS) OF "SHAMSI TABREZI"

The article dwells on the term linked with the interpretation of the term "friend" in ShamsiTabrezi's divan.

Proceeding from the analysis dealing with some Shamsi's ghazals and some corresponding literary sources, the author makes an endeavor to interpret the term "friend" and to determine its place in Mavlono's poems. It is underscored that though the term "friend" has been used in Persian - Tajik classical literature since Rudaki, but in this poet's creation the term is adduced in its direct meaning. The other symbolic meanings of the relevant word have spread owing to the up-springing andflowering of the Sufi literature.

The author of the article came to conclusion, that the relevant term in Mavlana's creation is mainly resorted to in the meaning of God, genuine Sufi and perfect human being.

Keywords: Mavlono, Shamsi's divan, suf terms, ghazal, friend and friendship, God, the truth.

Сведения об авторе:

Мусозода Ходжи Хусайн - кандидат филологических наук, председатель Совета

улемов Согдийской области. Тел: (+992) 927716401; E-mail: musozoda@mail.ru About the autor:

Musozoda Hoji Husain - PhD in Philological sciences, Head of Ulama Council in Sogd region.

Tel: (+992) 927716401; E-mail: musozoda@mail.ru

УДК 821.161.1.09"18"-3

РОЛЬ АРХЕТИПА ТРИКСТЕРА В ПОВЕСТИ Ф.М. ДОСТОЕВСКОГО «ЗАПИСКИ ИЗ ПОДПОЛЬЯ»

Васильев Д. В.

Российского государственного университета им. А.И. Герцена

В центре нашего внимания — понимание Достоевским природы человека. Человек, каким он изображен в творчестве писателя, соткан из внутренних противоречий, мир человеческой души в произведениях Достоевского являет собой диалектическое сопоставление и противопоставление антиномий [1, с..6]. М.М. Бахтин отметил, что в творчестве романиста «...процесс формирования личности героя представлен в борении противонаправленных сил в разрезе одного момента» [1, с. 36-44]. В этом «борении противонаправленных сил», в переживании мира на грани космоса и хаоса, в оформленности и бесформенности находит своё выражение — по справедливому определению С.Г. Бочарова — «порождающая диалектическая модель» героя Достоевского.

Проявление такой модели в творчестве писателя впервые точно охарактеризовал А.П. Скафтымов в работе «Тематическая композиция романа "Идиот": «За экраном сознания, за явственной стороной переживаний он (Достоевский - Д.В.) заметил темную периферическую бахрому души. За внешней гармонией рационального и понятного он созерцал волны хаотических, бесформенных стихий и именно здесь открыл корни и семена реальной действительности. Его герой как бы не сам ведет свое поведение, а что-то в нем его влечет, борет и движет»[16, с. 186].

Объяснение подобным состояниям человека находим в высказываниях самого Достоевского. Так, на страницах «Дневника писателя» за 1873 год романист делает важное замечание: « Это прежде всего забвение всякой мерки во всем (и, заметьте, всегда почти временное и преходящее, являющееся как бы наваждением). Это потребность хватить через край, потребность в замирающем ощущении, дойти до пропасти, свеситься в нее наполовину, заглянуть в самую бездну и - в частных случаях, и весьма нередких, броситься в нее как ошалелому вниз головой. Иной добрейший человек как-то вдруг может сделаться омерзительным безобразником и преступником, — стоит только попасть ему в этот вихрь, роковой для нас круговорот судорожного и моментального самоотрицания и саморазрушения <.> Можно многое не сознавать, а лишь чувствовать. Можно очень многое знать бессознательно» [8, т.28, с.35]. В контексте нашего рассмотрения места архетипа трикстера в творчестве Достоевского необходимо отметить, что в процитированном отрывке автор, предвосхищая исследования и открытия З. Фрейда и К.Г. Юнга, указывает на характер проявления и роль сферы бессознательного в поведении человека.

Вместе с тем перед писателем, заинтересовавшимся сферой бессознательного в психической деятельности человека, встает существенная проблема — безусловная сложность познания и изображения «глубинных бессознательных чувств человека»[2. С.374].

По нашему убеждению, возникшую проблему Достоевский решает, обращаясь к архетипической традиции. В. Н. Топоров пишет, что романист в своем творчестве опирался на «.универсальные мифопоэтические схемы космологического содержания, описывающие решение некоей основной задачи (сверхзадачи). Необходимость решения этой задачи возникает в кризисной ситуации, когда организованному предсказуемому ("видимому") космическому началу угрожает превращение в деструктивное ("невидимое"), хаотическое состояние» [21, с. 392]. С нашей точки зрения, важнейшую роль в реализации этих схем в произведениях Достоевского как раннего, так и позднего периода его творчества играют два фундаментальных архетипа - героя и антигероя.

Для нас важна мысль Е.М. Мелетинского, отметившего, что в мифе организованную систему Космоса олицетворяет культурный герой. Антагонист культурного героя - трикстер, типичными чертами которого являются «.любовь к коварным розыгрышам и злым выходкам, способность изменять облик»[13]. Отечественный исследователь, опираясь на

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.