Научная статья на тему 'Теоретико-методологическое обоснование взаимозависимости человеческого капитала и образования'

Теоретико-методологическое обоснование взаимозависимости человеческого капитала и образования Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
71
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Человеческий капитал / Инвестиции / Физические и умственные способности / Исследования / Мотивация / Образование / Социологический подход / Производительность труда / Затраты на здравоохранение / Человеческий фактор. / Human capital / Investment / Physical and mental abilities / Research / Motivation / Education / Sociological approach / Labor productivity / Health care costs / Human factor.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Умиджон Хомиджонов

В статье дается отзыв о концепции человеческого капитала, истории его внедрения в научное потребление, этапы становления теории человеческого капитала как самостоятельного научного направления. В работах американского экономиста Теодора Шульца раскрываются исследования человеческого капитала. В нем также рассматриваются научные исследования, проведенные западными экономистами и социологами в 1960-х годах, а также особые социально-экономические условия, сложившиеся в западном человеческом обществе во второй половине прошлого века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Theoretical and methodological study of the relationship between the human capital and education

The article gives a review of the concept of human capital, the history of its implementation in scientific consumption, the stages of the formation of the theory of human capital as an independent scientific direction. The studies of human capital are revealed in the works of the American economist Theodore Schultz. It also examines the scientific research carried out by Western economists and sociologists in the 1960s, as well as the special socio-economic conditions prevailing in Western human society in the second half of the last century.

Текст научной работы на тему «Теоретико-методологическое обоснование взаимозависимости человеческого капитала и образования»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Theoretical and methodological study of the relationship between the human capital and education

Umidzhon KHOMIDZHONOV 1

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

article info

abstract

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords: Human capital Investment

Physical and mental abilities

Research

Motivation

Education

Sociological approach Labor productivity Health care costs Human factor

The article gives a review of the concept of human capital, the history of its implementation in scientific consumption, the stages of the formation of the theory of human capital as an independent scientific direction. The studies of human capital are revealed in the works of the American economist Theodore Schultz. It also examines the scientific research carried out by Western economists and sociologists in the 1960s, as well as the special socio-economic conditions prevailing in Western human society in the second half of the last century.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Инсон капитали ва таълимнинг узаро боглицлигини назарий-методологик асосланиши

_ аннотация_

Калит сузлар: Инсон капитали Инвестиция Жисмоний ва а;лий ;обилият Тад;и;от Мотивация Таълим тарбия Социологик ёндашув Мех,нат унумдорлиги

Ма;олада инсон капитали тушунчаси, унинг илмий истеъмолга киритилиш тарихи, инсон капитали назариясининг муста;ил илмий йуналиш сифатида шаклланиш бос;ичлари х,а;ида фикр мулох,азалар билдирилган. Америкалик и;тисодчи олим Теодор Шульц асарларида инсон капитали буйича амалга оширилган тад;и;отлар очиб берилган. Шунингдек, Гарб мамлакатлари и;тисодчи олимлари ва социологлари томонидан олиб борилган тад;и;отлар утган асрнинг

1 Basic doctoral student National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek, Tashkent, Uzbekistan Email: umidion.xamidionov.80@bk.ru

Соглик;ни са;лаш даражатлари Инсон омили

иккинчи ярмида кишилик жамиятида шаклланган махсус ижтимоий и;тисодий шароитлар билан богли; х,олда урганилган.

Теоретико-методологическое взаимозависимости человеческого образования

обоснование капитала и

аннотация

Ключевые слова:

Человеческий капитал Инвестиции

Физические и умственные

способности

Исследования

Мотивация

Образование

Социологический подход

Производительность

В статье дается отзыв о концепции человеческого капитала, истории его внедрения в научное потребление, этапы становления теории человеческого капитала как самостоятельного научного направления. В работах американского экономиста Теодора Шульца раскрываются исследования человеческого капитала. В нем также рассматриваются научные исследования, проведенные западными экономистами и социологами в 1960-х годах, а также особые социально-экономические условия, сложившиеся в западном человеческом обществе во второй половине прошлого века.

труда Затраты на здравоохранение Человеческий фактор

Маълумки, инсон капитали тушунчаси уз узидан пайдо булиб ;олмаган, балки, жах,он фалсафий ва кейинчалик, и;тисодий фикр ривожланишининг натижаси сифатида вужудга келган. Инсон капиталига социологик ёндашув и;тисодий назариялар билан паралелл равишда ривожланди. Мазкур ёндашув доирасида инсон ахло;, шахснинг маданияти, унинг диний эъти;оди, мехнатга муносабати, маънавий олами, сихат саломатлиги ва ижодкорлиги каби мехнат унумдорлигига хисса ;ушадиган фазилатларни ташувчиси сифатида камолотга эришиб боради. Ю;оридаги барча фазилатларни амалга оширувчи механизм эса таълим тарбия ор;али шаклланади. Тарихий ну;таи назардан ;араганда ;адимги даврларда инсонга купро; фойда келтирадиган бир восита сифатида муносабатда булганлар.

Гарбий Европа мамлакатларида демократик жараёнларнинг дастлабки асослари шаклланиб бориши билан биргаликда энди одамлар уз мехнат ;обилиятларига ;араб ха; ола бошладилар. Айнан саноатлашган индустриал жамиятнинг бошлангич бос;ичлари шаклланиши билан бир пайтда инсон капиталининг назарий житхатлари хам пайдо була бошлади. Англияда классик сиёсий и;тисод ва статистика назариясининг яратувчиларидан бири Оксфорд университетининг профессори Уильям Петти фанга жонли харакат ;илувчи ишчи кучи деган атамани киритган хамда уларни миллий бойликнинг ажралмас ;исми сифатида бахолаган[1]. Инсон капитали муаммолари ХХасрнинг урталарида гарб и;тисодчилари томонидан фаол куриб чи;иб бошланди. Аммо, бу масала олимлар томонидан и;тисодиёт алохида фан сифатида шакллангандан бери таъкидланиб келинмо;да.

Айнан ХХ асрга келиб, инсон капитали концепцияси доирасида ишлайдиган и;тисодчилар инсон капитали самарадорлигини ми;дорий ани;лаш учун

дастлабки уринишларни бошладилар. Улар миллий таълим тизимининг мамлакат и;тисодий ривожланишига таъсири, инсоннинг и;тисодий ;ийматини ошириш билан богли; оилавий харажатлар, ахоли тарбияси ва таълим учун зарур булган давлат харажатларини шакллантириш ва улардан фойдаланишнинг каби масалаларни изохлашда и;тисодий, математик ва статистик воситалардан кенг фойдалана бошладилар. Л. Дублин, Ф. Крам, И. Фишер, С. Х. Форсит каби тани;ли и;тисодчиларнинг и;тисодий ;арашларининг айрим ;оидалари кейинчалик замонавий инсон капитали назариясини шакланишида катта роль уйнаган.

Инсон капитали назариясига илмий ёндашувлар ёш буйича даромад динамикаси, шахсий даромадларнинг та;симланиш тизими, эркак ва аёл мехнатига туловлардаги фар;, миграция сабаблари ва бош;а купгина масалаларга ойдинлик киритишга имкон берди.Баъзи и;тисодчи олимлар томонидан инсон капиталини "Х,ар бир кишида мавжуд билим, ;обилият ва мотивациялар захираси" дея тал;ин ;илиади.Фа;атгина инсонга хос ва унинг ажралмас ;исми булганлиги учун у "инсоний капитал", деб аталади. Голландиялик и;тисодчи олим М. Блауг инсон капиталига "инвестицион" таъриф беради: "Инсон капитали бу инсонларнинг узича ;иймати эмас балки, олдинги инвестицияларнинг уларнинг малакаларига келтирилган ;ийматидир[2]."Россиялик и;тисодчи олим С. Дятлов фикрига кура эса инсон капитали бу:"Ижтимоий ;айта ишлаб чи;аришнинг у ёки бу сохасида ма;садли фойдаланиладиган ва мехнат ва ишлаб чи;ариш унумдорлигининг уз навбатида ушбу инсон даромадининг ошишига таъсир этувчи сармоялар натижасида шаклланган ва инсон томонидан тупланган согли;, малака, ;обилият ва мотивациялар захираси тушунилади[3].Рус и;тисодчиси С. Курганский таърифлашича:"Инсон капитали инсон томонидан тупланган ва инвестиция натижасида шаклланган ;обилият ва сифатлар улчовидир.Улардан ма;садли фойдаланиш мехнат самарадорлигининг ва даромаднинг ошишига олиб келади"[4].

Назаримизда инсон капитали мохиятинини яхширо; англаб етиш учун унинг капитал атамаси билан узаро муносабатда урганиш керак. Тарихий ва манти;ий ёндашувларни бирлаштириш тамойилига асосланиб нафа;ат инсоннинг капитали балки, умуман капиталнинг келиб чи;иши ва мохиятини хисобга олиш зарур. Инсон капиталида умуман капиталга хос булган хусусиятлар мавжуд булиши билан бирга айнан фа;атгина инсоний капиталнинг узига хос булган специфик хусусиятлар мавжудлигини англаш лозим.Утган аср бошларида америкалик и;тисодчи И. Фишер турли мактаб юту;ларини бирлаштириб: "Капитал деб, маълум бир ва;т мобайнида даромадлар о;имини таъминлайдиган ;ар ;андай нарсани тушуниш керак" - дейди. Унингча, даромад ;андайдир капитал турининг махсулоти сифатида юзага чи;ади[5].

Инсон капитали назариясининг муста;ил илмий йуналиш сифатида шаклланишига 1960 йилларда гарб мамлакатларида утказилган тад;и;отлар хамда утган асрнинг иккинчи ярмида гарб кишилик жамиятида шаклланган махсус ижтимоий-и;тисодий шароитлар туртки булди. Инсон капитали тушунчаси ХХ аср бошларидан илмий истеъмолга киритилган булса-да, XXI аср арафасида бу атама ишлаб чи;ариш, фан таълим, сиёсат, маданият ва бош;а сохаларда кенг ;улланила бошланди. Ушбу атама илк бор америкалик и;тисодчи олим Теодор Шульц асарларида пайдо булди. Т. Щульц 1979 йилда ривожланаётган мамлакатлар и;тисодиётига оид муаммоларни урганишда янги тад;и;отлар олиб борганлиги

учун Hoбeль мyкoфoтини oлди. Унинг фикpичa: "Инганнинг ^билияти тyFмa ëки opттиpилгaн булиб, инcoнни тaълим-тapбия oлиши, у;иб ypгaниши кoмпeтeнциялapини шaкллaниши учун киpитилгaн capмoяни биз инcoн кaпитaли дeб aтaймиз"[6].

Инcoн кaпитaли aтaмacини Teoдop Шульц узининг "Taълимдa кaпитaлни шaкллaнтиpиш" вa "Инcoн кaпитaлигa инвecтициялap" нoмли acapлapидa тули; тaвcифлaди. Т. Шульц узининг "Инган кaпитaлигa инвecтициялap" нoмли acapидa шyндaй ëзaди: "Kaпитaл кoнцeпцияcи xaк;ик;aттaн xaм мaвжyд булган нapcaнинг мaвжyдлигигa acocлaнгaн булиб, у кeлaжaкдa мaълyм биp ;иймaтгa эгa хизмaтлapни кypcaтиш учун иктигадий ^билиятга эгaдиp". Ушбу тaъpифлap acocидa oлим инcoн кaпитaли кoнцeпцияcини ;yйидaги йyнaлишлapдa тypкyмлaди:

1. Инган кaпитaли бу инcoнгa эгaлaгaн билим, кyникмa вa мaлaкaлapи тyфaйли ;yшимчa дapoмaдгa эгa булишини тaъминлaйди.

2. Taълим кaпитaл шaкллapидaн биpи булиб, иктигадий усишни тaъминлoвчи энг мухим oмил xиcoблaнaди.

3. Taълим кaпитaли бу инcoн кaпитaли билaн узвий бoFли; булиб, yлapни биp биpидaн aйpo тacaвyp ;илиб бyлмaгaнлиги тyфaйли xaм инcoн кaпитaлининг мухим элeмeнти cифaтидa тaл;ин этилaди.

4. Taълим oлиш кeлaжaкдa фapoвoн xaëт кeчиpиш вa дapoмaд мaнбaидиp.

5. Бyндaн тaш;apи ишчи кучининг мexнaт yнyмдopлиги вa cифaт кypcaткичлapини яхшилaш учун xaм тaълимгa ;yшимчa capмoялap киpитиш тaлaб этилaди

6. Taълим тизимигa capмoя киpитиш кyпpo; вa cифaтли мaxcyлoтни яpaтaдигaн ишлaб чик^иш oмиллapигa capмoя киpитишни aнглaтaди[7].

^нг мaънoдa, инcoн кaпитaли дeгaндa yзoк мyддaтли capмoялap ëpдaмидa инcoннинг тaълим oлиши, у;иши, coFликни caклaш xapaжaтлapи, мaънaвий caвияcи, дyнëкapaшини pивoжлaнтиpиши тaжpибa вa кyникмaлapгa эгa булиши вa мaълyм биp coxaдa eтyк мyтaхacиcгa aйлaниши учун capфлaнгaн хapaжaтлap кyздa тyтилaди.

1961 йилдa Т.Шульц тoмoнидaн киpитилгaн нaзapий йуталиш учун инган кaпитaлининг acocий тoифacи Г.Бeкepнинг "Инган кaпитaли" (1964) acapидa клaccик тaлкинлaнди [8]. Шу бoиc, ушбу икки oлимнинг нoми инcoн кaпитaли нaзapияcи билaн узвий бoFлик xoлдa ^бул килинaди.

Инcoн кaпитaли нaзapияcининг acocчилapидaн биpи Чикaгo yнивepcитeти пpoфeccopи Гappи Бeккep ушбу илмий йуталишга ra^a xиcca кушди вa инcoн кaпитaли кoнцeпцияcи дoиpacидa илмий мaктaбнинг тaн oлингaн вaкилигa aйлaнди. Гappи Бeккep узининг 1962 йилдa нaшp этилган "Инcoн кaпитaлигa инвecтиция ;илиш" нoмли китoбидa инcoн кaпитaли инcoн pивoжлaниши учун capмoя киpитиш opкaли xocил бyлaди, дeб тaвcифлaди. У инган кaпитaлигa киpитилгaн capмoялapнинг acocий йyнaлишлapини тaълим бepиш, кacб xyнap ypгaтиш вa мaлaкa oшиpиш, coFликни caклaш xapaжaтлapи, мигpaция, нapх-нaвo вa дapoмaдлap xaкидa aхбopoт излaш, дeб xиcoблaгaн [9].Унинг фикpигa кypa, ушбу xapaжaтлap тypли хил тaъcиp вocитaлapи ëpдaмидa инcoннинг ишлaб чикapиш кyввaти, интeлeктyaл вa мaдaний caлoxиятини pивoжлaнтиpишгa ëpдaм бepaди. 1964 йилдa Г. Бeккepнинг " Инcoн кaпитaли: нaзapий вa эмпиpик тaxлил" китoби нaшp этилди вa ушбу китoб инcoн кaпитaли нaзapияcининг клaccикacи, дeб тaн

олинди. Мазкур китоб инсон капитали концепциясининг бош;а мактаблари вакиллари томонидан олиб борилган кейинги илмий тад;и;отлар учун асос булди[10]. Дастлаб фанда инсон капитали тушунчаси жуда ноани; ифодаланган булса, Г. Беккер бунга ани;лик киритиб, инсон капитали ор;али мехнат фаолияти жараёнида даромаднинг усишида ходимнинг билим захирасини тушунилишини ифодалади. Гери Беккер томонидан тавсия этилган модель доирасида инсоннинг таълим олиши учун киритилган сармоя уни келажакда шунча куп даромадга эга булишини таъминлайди. Шу уринда, кашшо;лик эса инсон капиталини ривожлантириш учун сармоянинг етишмаслиги о;ибатидир.И;тисодий ёндашув ну;таи назаридан инсон капитали и;тисодий усишнинг манбаи булиб, уни ишчи кучи сифати ва мехнат унумдорлигини ошириш ор;али и;тисодий самарадорлик ну;таи назаридан бахолайди.

Инсон капитали назариясини ривожлантиришга М.Блауг, М. Гроссман, С. Боулз, Р. Лаярд, Ж. Минтсер, М. Перлман, Л. Хансен, Л.Туров каби олимларнинг хиссаси салмо;ли булди. Инсон капиталининг замонавий ижтимоий-и;тисодий тушунчалари - бу постиндустриал жамиятга утиш даври билан богли; тарихий ривожланиш махсулидир[11]. Инсоннинг мехнат жараёнида намоён буладиган таълим ва согли;ни са;лаш тизимига маълум сармоялар натижасида шаклланган ва унинг интеллектуал, жисмоний кучини са;лаш хамда ривожлантиришга ;аратилган ишлаб чи;ариш ;обилиятлари ва кучлари, деб таърифлайди. Бунда инсон капитали шахс даромадларининг усишига ва бозор и;тисодиётининг ривожланишига ёрдам беради.

Америкалик машхур и;тисодчи олим Ховард Боуен таъкидлашича инсон капитали одамларга берилган ва маълум ва;т ичида махсулот ва хизматларни ишлаб чи;ариш учун ишлатилиши мумкин булган билим, куникма, мотивация ва энергиядан иборат [12]. Фриц Махлуп таърифлашича эса хар ;андай маромига етказиб бажарилмаган мехнат махсулин инсоннинг жисмоний ва а;лий ;обилиятини оширадиган сармоялар туфайли янада самарали ва такомиллаштирилган мехнат махсулига айланиши инсон капиталини ташкил этади [13]. Уз навбатида, шуни таъкидлаб утиш жоизки, фанда дастлаб инсон капитали дейилганда инвестиция киритилиши натижасида инсоннинг даромадга эришиш ;обилияти тушунилган. Инсонга таълим бериш ва малакасини ошириш учун сармоялар киритилиши унинг мехнат унумдорлигига таъсир ;илган ;обилият ва куникмаларини усишига ижобий таъсир курсатган. Бугунги кунга келиб эса Жахон Банки экспертлари томонидан инсон капиталига киритилган сармоялар таркибига истеъмол харажатлари, ози; ов;ат, кийим кечак, уй жой, таълим, согли;ни са;лаш, маданият ва ушбу ма;садларни кузда тутувчи давлат харажатларини хам киритиш лозимлигини таъкидлашади[14].

Инсон капитали назариясини ривожлантириш билан богли; зарур шартларни гарб социологиясининг классик намоёндаларидан М. Вебер, Г. Зиммел, Г.Спенсер, Э. Дюркгейм, Т. Парсонс каби олимларнинг асарларида учратамиз. Номдор классик асарлардаги инсон капитали тушунчаси инсон хаётининг ;иймати, унинг мехнат салохиятига таъсир ;илувчи шахс хусусиятлари, ахло;, маданият, диний эъти;од, мехнат жараёнларидаги ижтимоий жавобгарлик билан богланганлигини кузатиш мумкин[15].Социолог М. Вебернинг фикрига кура,

тез суратлар билан ривожланиш йулига утган жамиятларда инсон омилига эхтиёж кучайиб боради.

Жумладан, америкалик социолог олим Талкотт Парсонс ижтимоий институтлар ва таълим муасассаларини ижтимоий тизим сифатида урганишни таклиф цилган. П. Друкер эса шундай ёзади: "Ривожланган мамлакатларнинг рацобатдаги бирдан-бир устунлиги малакали ишчи кучи ресурслари булиб цолмоцда. Ишлаб чицаришда банд булган малакасиз ишчилардан малакали ишчиларнинг фарци шундаки, улар ишлаб чицариш воситаларига эгалик циладилар: улар билимларни узлари билан олиб юрувчилар хисобланадилар" [16].

Юцорида баён этилган фикрлардан шундай хулосага келиш мумкинки, инсон капитали назарияси ХХ асрда ижтимоий-ицтисодий фанлар йуналишида кенг цамровли урганилган тушунчалардан бири булиб цолмоцда. Ушбу фан йуналишларидан ицтисод сохасида ушбу тушунча бевосита моддий манфаатдорлик ва даромадни ошириш самарадорлигини таъминловчи омиллар цаторида урганилган.

Социология фани доирасида мазкур илмий тушунчанинг тавсифланиши жамият ижтимоий тарацциёти ва фаровон турмушни таъминловчи омил сифатида тавсифланади. Мазкур муаммога социологик ёндашув эса анча кенгроц. Бунда шахснинг ицтисодий харакатлари ижтимоий курсаткичлари хисобга олинади. Ушбу ёндашув доирасида инсон капитали инсон салохияти, инсон омили, ижтимоий капитал билан таццослаб тахлил цилинади.

фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Цит. по: LyanD. The Information society. Issues and illusions./ D.Lyan. - N.Y., 1988. - P. 150.

2. Blaug M. An Introduction to the Economics of education.-L. 1970. P.19.

3. Дятлов С.А. "Основы теории человеческого капитала". СПб: изд-во УЭФ.1994.с.83

4. Курганский С.А. Человеческий капитал: сущность, структура, оценки. Иркутск.1999.с.97.

5. Fisher T. The nature of capital and Income L.1927

6. Черемных Ю.Н. Микроэкономика. Продвинутый уровень: Учебник. - М.: НИЦ ИНФРА-М, 2015. -844 ст

7. Becker G. S. Investment in Human Capital: A. Theoretical Analysis // Journal of Political Economy. Supplement. Oct., 1962.

8. Schulz T. Investment in Human Capital // American Economic Revien.- 1961, March - № 1.

9. Becker G. S. Investment in Human Capital: A. Theoretical Analysis // Journal of Political Economy. Supplement. Oct., 1962.

10. Беккер Г. Экономический взгляд на жизнь. Лекция лауреата Нобелевской премии в области экономических наук за 1992 г./ Вестник С.-Петербургского университета, серия 5., вып.3, 1993.

11. М. Бекмуродов Инсон капитали - тарацциёт омили Тошкент : Маънавият 2015 йил б-5

12. Bowen H.R. "Investment in Learning". San Francisco, 1978. - p. 362.

13. Machlup, F. "The Economics of Information and Human Capital".- Princeton, 1984. - Р. 419.

14. Beyond Economic Growth Student Book.Glossary. - [Электронныйресурс] -Режимдоступа^йр: //www.worldbank.org/depweb/english/beyond/global/glossary.ht ml

15. Дюркгейм Э. Социология. Её предмет, метод и назначение. - Москва: Канон, 1995. - С.236.

16. Парсонс Т. О структуре социального действия. - Москва: Академический Проект, 2000. - С. 94.

17. Друкер П. О профессии менеджера / пер. с англ. - М., 2008.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.