Научная статья на тему 'ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ЗАЛОГА ИСКЛЮЧИТЕЛЬНЫХ ПРАВ (НА ПРИМЕРЕ ТОВАРНОГО ЗНАКА)'

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ЗАЛОГА ИСКЛЮЧИТЕЛЬНЫХ ПРАВ (НА ПРИМЕРЕ ТОВАРНОГО ЗНАКА) Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
123
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
исключительное право / товарный знак / залог / предмет залога / китайская модель / немецкая модель / стоимость товарного знака / оценка / должник (залогодатель) / кредитор (залогодержатель). / exclusive right / trademark / pledge / subject of pledge / Chinese model / German model / trademark value / appraisal / a debtor (pledger) / a creditor (pledge).

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бабакулов Зафар

Залог абсолютных прав широко используется в мировой практике как специфический способ обеспечения обязательств. В статье анализируются гражданско-правовая природа залога и его исторические аспекты на примере товарного знака, который является средством персонализации залоговых отношений. В частности, на основании китайской и немецкой моделей залоговых отношений анализируются взаимные полномочия кредитора и должника при реализации залога исключительных прав на товарный знак, распределение обязательств по договору, порядок его оценки при предъявлении товарного знака в качестве обеспечения. В исследовании также сравниваются требования национального законодательства США, Японии, Китая, Нидерландов, Великобритании, Франции к фактическому расчету залога абсолютных прав, приводятся соответствующие выводы и практические рекомендации. На основе анализа залога исключительных прав рассматривается и научно обосновывается объем полномочий залогодержателя и залогодателя в отношении коммерческой тайны и вопрос о ее применении в залоге. В заключении на основе научного анализа даны разработанные автором предложения по использованию договора залога применительно к исключительным правам в законодательстве.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND PRACTICAL ASPECTS OF THE PLEDGE OF EXCLUSIVE RIGHTS (IN THE EXAMPLE OF TRADEMARKS)

the pledge of absolute rights is widely used in world practice as a specific way of securing duties. The article analyzes the civil nature of the pledge and its historical aspects using the example of a trademark which is a means of personalizing pledge relations in the process of studying the general aspects of the pledge. In particular, based on Chinese and German models, the author analyzes the mutual powers of the creditor and the debtor in the implementation of the pledge of exclusive rights to a trademark, distribution of duties under the contract, the procedure for its valuation when presenting a trademark as collateral. The study also compares the requirements for the actual calculation of the pledge of absolute rights by the requirements of national legislation following the laws of the United States, Japan, China, the Netherlands, Great Britain, France, and provides relevant conclusions and practical recommendations. Based on the analysis of the pledge of the exclusive right, the author considers and scientifically substantiates the scope of the powers of the pledge and the pledger concerning commercial secrets and the issue of its application in the pledge. At the end of the scientific analysis, the author’s proposals on the application of the pledge agreement concerning exclusive rights in the relevant legislation were developed.

Текст научной работы на тему «ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ЗАЛОГА ИСКЛЮЧИТЕЛЬНЫХ ПРАВ (НА ПРИМЕРЕ ТОВАРНОГО ЗНАКА)»

UDC: 347,7(042)(575.1)

Бабакулов Зафар

юридик фанлар буйича фалсафа доктори (PhD) E-mail: md_15@list.ru

МУТЛАЦ ^УЦУЦЛАР ГАРОВИНИНГ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ЖЩАТЛАРИ (товар белгиси мисолида)

Аннотация. Мутлац ууцуцлар гарови мажбуриятни таъминлашнинг узига хос усули сифатида жауон амалиётида кенг цулланилади. Мацолада гаровнинг фуцаролик-ууцуций табиати ва унинг та-рихий жщатлари умумий асосларда урганилган уолда мутлац ууцуцлар гаров муносабатлари шах-сийлаштириш воситаси булган товар белгиси мисолида тащил цилинади. Хусусан, товар белгисига нисбатан мутлац ууцуцлар гаровини амалга оширишда кредитор ва царздорнинг узаро ваколатлари, шартномага кура мажбуриятларнинг тацсимланиши, товар белгисини гаров нарсаси сифатида кур-сатишда унинг бауолаш тартиби Хитой ва Германия моделлар асосида таулил цилинган. Шунингдек, тадцицот ишида мутлац ууцуцлар гаровининг уациций саналиши талаблари АКЩ, Япония, Хитой, Голландия, Буюк Британия, Франция давлатлари цонунчилигига мувофиц миллий цонунчилик талаблари асосида циёсан урганилган ва тегишли амалий хулосалар ишлаб чицилган. Мутлац ууцуц гарови ма-салалари таулили асосида тижорат сирига нисбатан гаровга олувчи ва гаровга цуювчининг ваколатлари уажми ва уни гаровда цуллаш масаласи уам куриб чицилган уолда илмий ва амалий жиуатлари тегишли тартибда асослантирилган. Илмий таулил якунида тегишли цонун уужжатларига мутлац ууцуцларга нисбатан гаров шартномасини цуллаш билан боглиц муаллифлик таклифлари ишлаб чицилган.

Калит сузлар: мутлац ууцуц, товар белгиси, гаров, гаров нарсаси, Хитой модели, Германия модели, товар белгиси циймати, бауолаш, царздор (гаровга цуювчи), кредитор (гаровга олувчи).

Бабакулов Зафар

доктор философии по юридическим наукам (PhD)

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ЗАЛОГА ИСКЛЮЧИТЕЛЬНЫХ ПРАВ

(НА ПРИМЕРЕ ТОВАРНОГО ЗНАКА)

Аннотация. Залог абсолютных прав широко используется в мировой практике как специфический способ обеспечения обязательств. В статье анализируются гражданско-правовая природа залога и его исторические аспекты на примере товарного знака, который является средством персонализации залоговых отношений. В частности, на основании китайской и немецкой моделей залоговых отношений анализируются взаимные полномочия кредитора и должника при реализации залога исключительных прав на товарный знак, распределение обязательств по договору, порядок его оценки при предъявлении товарного знака в качестве обеспечения. В исследовании также сравниваются требования национального законодательства США, Японии, Китая, Нидерландов, Великобритании, Франции к фактическому расчету залога абсолютных прав, приводятся соответствующие выводы и практические рекомендации. На основе анализа залога исключительных прав рассматривается и научно обосновывается объем полномочий залогодержателя и залогодателя в отношении коммерческой тайны и вопрос о ее применении в залоге. В заключении на основе научного анализа даны разработанные

автором предложения по использованию договора залога применительно к исключительным правам в законодательстве.

Ключевые слова: исключительное право, товарный знак, залог, предмет залога, китайская модель, немецкая модель, стоимость товарного знака, оценка, должник (залогодатель), кредитор (залогодержатель).

Babakulov Zafar

Doctor of Philosophy in Legal Sciences (PhD)

THEORETICAL AND PRACTICAL ASPECTS OF THE PLEDGE OF EXCLUSIVE RIGHTS

(IN THE EXAMPLE OF TRADEMARKS)

Abstract. the pledge ofabsolute rights is widely used in world practice as a specific way of securing duties. The article analyzes the civil nature of the pledge and its historical aspects using the example of a trademark which is a means ofpersonalizing pledge relations in the process of studying the general aspects of the pledge. In particular, based on Chinese and German models, the author analyzes the mutual powers of the creditor and the debtor in the implementation of the pledge of exclusive rights to a trademark, distribution of duties under the contract, the procedure for its valuation when presenting a trademark as collateral. The study also compares the requirements for the actual calculation of the pledge of absolute rights by the requirements of national legislation following the laws of the United States, Japan, China, the Netherlands, Great Britain, France, and provides relevant conclusions and practical recommendations. Based on the analysis of the pledge of the exclusive right, the author considers and scientifically substantiates the scope of the powers of the pledge and the pledger concerning commercial secrets and the issue of its application in the pledge. At the end of the scientific analysis, the author's proposals on the application of the pledge agreement concerning exclusive rights in the relevant legislation were developed.

Keywords: exclusive right, trademark, pledge, subject of pledge, Chinese model, German model, trademark value, appraisal, a debtor (pledger), a creditor (pledge).

Гаров ^укуки кадим замонлардан инсонлар томонидан мажбурият бажарилишини таъмин-лаш воситаси булиб хизмат килиб келган. Гаров фукаролик-^укукий институт сифатида узок та-рихга, айтиш мумкинки, бир неча юз йилликка бориб такалади. Масалан, гаров хдкидаги эслат-малар Хамураппи конунларида учрайди (мил. авв. VI аср). Бобилда кимматбах,о буюмлар гарови асосида карз берувчи банкирлар мавжуд булган. Кдцимги х,инд ^укуклар манбаси булган Ману конунларида (мил. авв. II аср) гаров тугрисида-ги нормалар алох,ида ажратилган. Кдцимги Рим иктисодий муносабатларида карз институтини куллаш заруриятининг оммалашиши, уз навбати-да, гаров шаклининг х,ам янада ривожланишига туртки булган [1].

Ижтимоий муносабатларнинг мураккаблаш-гани сари гаров турлари, уларни амалга ошириш

механизмлари х,ам такомиллашиб борган. Факат гаровнинг мажбурият реал бажарилишини таъ-минлаш мох,ияти узгаришсиз колган холос. Гаров муносабатларида гаровни таъминланганлик функциясининг замонавий шароитларда хусусий ^укукни тартибга солиш механизми иштирокчи-лари турларининг ихтисослашуви ва тартибга со-лиш предметининг мох,ияти х,исобга олинган х,ол-да муносабатлар тартибга солишга каратилганли-ги нафакат конунчилик ва доктринал ахдмиятга, балки юкори амалий ахдмиятга х,ам эгадир.

Замонавий фукаролик муносабатларида гаров мазмуни кадим замонлардагидек, карздорнинг кредитор олдидаги мажбуриятлари бажарилиши-ни таъминлашдан иборатдир. Кредиторнинг гаров билан таъминланган мажбурият бажарилишини талаб килиш, карздорнинг молиявий х,олатидан катъи назар, амалга оширилади. Мажбурият ба-

жарилиши таъминланганлиги гаров нарсасининг маълум кийматдаги пул билан бахоланганлиги билан улчанади. Ундирув айнан мулкнинг пул киймати буйича бахоланганлигига каратилади.

Гаровнинг узига хос хусусияти шундаки, га-ров мажбуриятни эмас, балки гаров предметига булган хукукни белгилаш билан бирга асосий мажбурият бажарилишини таъминлайди. Гаров хукуки узининг табиатига кура муайян харакат-ларни амалга оширишга каратилади. Ушбу хара-катлар карздор учун муайян хукукий окибатлар-ни, яъни карздорнинг гаров мажбурияти буйича талаблар бажармаганлиги сабабли кредитор томо-нидан гаров талабини кондириш гаров нарсасига каратишдан иборат булади.

Узбекистан Республикаси Фукаролик кодек-сининг 264-моддасига мувофик гаров бир шахс-нинг бошка шахсга мол-мулк ёки унга булган хукук ва мажбуриятларни таъминлаш учун бери-лиши тушунилади. Гаровга кура карздор гаров билан таъминланган мажбуриятни бажармаган такдирда кредитор бу мажбурият буйича уз тала-би гаровга куйилган мол-мулкнинг кийматидан ушбу мол-мулк эгаси булган шахснинг бошка кре-диторларига караганда имтиёзли равишда каноат-лантирилишига хакли булади.

Замонавий цивилистика ва хорижий давлат-лар конунчилигида гаровнинг хукукий табиатини белгилаш борасида якдил фикрлар мавжуд эмас. Айрим хукукшунос олимлар гаров - бу ашё-вий хукук [2, 3, 4] деса, бошкалар уни мажбурият хукуки [5] сифатида, учинчи тоифадагилар эса гаров муносабатлари гаровга олувчи ва гаров-га куювчи, шунингдек, гаровга олувчи ва учинчи шахслар уртасидаги комплекс хукукий муноса-батлардир [6, 7] деб талкин килишади.

Хорижий давлатлар конунчилигида хам гаров хукуки иккига ажратилади. Франция, Германия, Швейцария, Австрия, Хитой, Япония Туркма-нистон, Грузия, Озарбайжон каби давлатлар фукаролик конунчилигида гаров - ашёвий хукук [8] сифатида тартибга солинса, Россия Федерация-си, Крзогистон, Беларусь, Узбекистон фукаролик конунчилигида эса мажбурият хукуки сифатида белгиланган.

Гаров хукуки талабни бажариш муносабатла-рига кура акцессор хукукдир. Бу гаров хукуки-нинг пайдо булиши, узгариши ва бекор булиши гаров билан богланган талабнинг пайдо булиши,

узгариши ва бекор булиши билан богликдир [9]. Гаров шартномаси тарафларнинг узаро келишуви асосида юзага келадиган фукаролик-хукукий му-носабат сифатида кредитор олдидаги мажбурият карздор томонидан бажарилишининг шартнома-вий шарти сифатида юзага келади. Гаров нарса-си мажбурият бажарилишини таъминлаш асоси булиб, кредиторнинг унга нисбатан ундирувида мулкдор розилиги ёки рози эмаслигидан катъи назар, амалга оширилади.

Узбекистон Республикаси Фукаролик кодек-сининг 267-моддасига мувофик хар кандай мол-мулк гаров нарсаси булиши мумкин. Лекин муо-маладан чикарилган мол-мулк, кредиторнинг шахси билан узвий боглик булган талабномалар, хусусан, хаёти ва соглигига етказилган зарарни коплаш тугрисидаги, алиментлар тугрисидаги хамда бошка шахсга берилиши конун билан ман этилган бошка талаблар гаров нарсаси булиши чекланган.

Гаров шартномасида мажбуриятни таъмин-лашда гаров нарсаси хар кандай мол-мулк були-ши мумкинлигидан келиб чиккан холда моддий ашёларга ва номоддий хукукларга булинади. Хар бир хусусиятдаги мулк шакллари гаров нарсаси сифатида алохида маком ва тартибга солиш ме-ханизмларига эга. Гаров коидаларидаги мавжуд моддий ашёларга кулланиладиган шартларни хар доим хам номоддий хукуклар гаровига нисбатан куллашнинг имкони йук. "Гаров тугрисида"ги ко-нуннинг 5-моддаси 3-кисмига мувофик мол-мулк-ка нисбатан гаров хукуки мол-мулкнинг нарсала-рини ва таркибий самарасини хам уз ичига оли-ши лозим. Моддий ашёлар гаровида мулкнинг таркибий самараси факат ушбу ашё билан узаро боглик булган предметлар хисобланади. Агар кучмас мол-мулк гаровга куйилган булса, унинг таркибий самарасига бинонинг курилиш режаси, кадастр хужжатлари ва бошка курилиш-монтаж билан боглик лойихалари киради. Моддий ашё-нинг ушбу таркибий самаралари кредиторга гаров нарсаси билан бирга берилиши мумкин.

Номоддий хукуклар гаровида хар доим хам гаров нарсаси билан бирга унинг таркибий са-марасини беришнинг имкони йук. Масалан, товар белгисига булган мутлак хукуклар гаровга куйилганда унинг таркибий самараси булган ти-жорат сирини хам кредиторга бериш ножоиздир. Тижорат сири, биринчидан, фукаролик хукукий

макомдаги мустакил муомала воситаси булиши билан бирга алохида гаров билан таъминлана-диган мажбурият предмети хам хисобланади. Иккинчидан, тижорат сирини ташкил этувчи маълумотлар (унинг кимёвий, физик, техноло-гик каби хоссалари) товар белгиси кийматининг асосини ташкил этиб, унинг бошка шахсга (хат-токи у гаровга олувчи булса хам) берилиши ти-жорат сири махфийлиги тамойили бузилишига олиб келади.

Гаров шартномаси буйича тарафлар товар бел-гисига нисбатан хукуклар гаровга куйилиши билан бирга тижорат сирини ташкил этувчи маълумотлар хам такдим этилганда уни махфийлигини саклаш кредиторнинг мажбурияти хисобланади. Кредиторнинг тижорат сирини гаров шартнома-сига мувофик кабул килганда ушбу шахс конуний асосда инсофли эгалловчи макомига эга булади. Карздор эса кредитордан тижорати сирини ташкил этувчи махфий маълумотлар конфиденциал-лиги таъминланишини талаб килишга хакли. Ушбу талаб гаров шартномаси бекор булганда хам сакланиб колади. Кейинчалик гаровга олувчи то-монидан тижорат сири ошкор килинганда тегиш-ли асосларга мувофик гаровга куювчи олдида жа-вобгар булади.

Мутлак хукуклар гарови АКШ, Япония, Хитой, Голландия, Буюк Британия, Франция ва шу каби бошка Европа давлатларида одатдаги фука-ролик-хукукий муносабат сифатида каралади ва бу борада тегишли махсус нормалар хам ишлаб чикилган.

Мутлак хукуклар гарови Голландия Фукаро-лик кодекси, Буюк Британия патентлар хукуки, Италия Интеллектуал мулк тугрисидаги кодек-си, Франция Интеллектуал мулк кодекси, Франция Савдо кодекси, АКШнинг патентлар хукуки тугрисидаги конуни, Австрия патент хукуки каби конун хужжатлари билан тартибга солинади. Маз-кур норматив хужжатларда мутлак хукуклар гаро-ви муносабатларини бевосита тартибга солишга каратилган коидалар белгиланган. Шу билан бир-га, мутлак хукуклар гаровини куллаш билан бог-лик махсус моделлар хам ишлаб чикилган булиб, хар бир модел гаровни таъминлаш шартларини, гаровга куювчининг хукукий макоми, гаров нар-сасининг ишончлилигига караб татбик этилади. Хар бир гаров моделлари алохида тартибга солиш коидаларидан ташкил топган.

Тадкикотчи Чжоу Ли Хитойда мутлак хукуклар гаровининг куйидаги учта модели [10] амалда кулланилишини таъкидлайди:

1) Пекин модели (Beijing Pattern) - карз маж-буриятини бевосита таъминлаш (бевосита банк ва тадбиркор уртасидаги муносабат);

2) Пудон модели (Pudong Pattern) - билвоси-та гаров кредити (банк, давлат ва патент хукуки эгасининг кафолати);

3) Ухан модели (Wuhan Pattern) - билвосита ва бевосита гаров кредитини таъминлаш.

Германияда иккита мутлак хукуклар гарови модели - шахсий гаров (Pfandrecht an Rechten) ва чекланган хукуклар гарови (Sicherungsabtretung) амал килади. Шахсий гаровдан фаркли уларок чекланган хукуклар гаровида гаровга берув-чи (карздор) номоддий объектга булган мутлак хукукни гаровга олувчи (кредитор)га утказади. Карздор шартнома шартига кура гаров билан таъминланган мажбуриятни бажарадиган булса, кредитор олган мутлак хукукни гаровга олувчи кайтариб утказади. Чекланган хукуклар гаровида гаровга олувчи мутлак хукук эгаси макомига эга булган холда учинчи шахсларнинг конунга зид хатти-харакатларидан химоя килиш хукукига эга. Германия товар белгилари тугрисидаги конунга асосан гаровга олувчи хаттоки гаровга куювчи-дан хам унинг конунга зид хатти-харакатларини тухтатиш ва натижада етказилган зарар коплани-шини талаб килишга хакли [11]. Германия Фука-ролик кодексининг 1227 ва 12732-моддасига му-вофик мутлак хукук эгаси биринчи моделга кура узи мутлак хукукларни химоя килади.

Мутлак хукуклар гаровининг ривожланган давлатлар конунчилиги хамда тегишли моделлар асосида тартибга солиниши унинг одатий кури-нишдаги фукаролик-хукукий муносабат сифа-тида шаклланганлигига гувох буламиз. Мутлак хукуклар гарови одатий моддий ашёлар гарови каби ривожланиб бориши, хаттоки айрим холат-ларда ундан хам ишончга асосланганлиги унинг ижтимоий макоми юкорилиги билан богликдир. Айтиш мумкинки, айрим товар белгилари хат-токи давлатнинг нисбий маънодаги миллий рам-зига айланишга хам эришган. Масалан, "BMW", "Mersedes-Benz" каби брендлар Германия давла-тининг миллий гурури булиб, ушбу брендлар хар доим давлат томонидан молиявий куллаб-кувват-лаб борилади.

Узбекистонда мутлак хукуклар гарови ноода-тий фукаролик-хукукий муносабат булиб, хукук-ни куллаш амалиётида учрамайди. Амалдаги фукаролик конунчилигида мутлак хукукларни гаров нарсаси сифатида курсатишга нисбатан би-рон-бир чеклов мавжуд эмас. Фукаролик кодекси-нинг 22-боб 267-моддаси 1-кисми хамда "Гаров тугрисида'ги конуннинг

5-моддасида гаров нарсаси хар кандай мол-мулк хисобланиши нуктаи назаридан товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар шахснинг мулкий хукукла-ри булиб эркин равишда гаровга куйилиши мумкин.

Таъкидлаш уринлики, Узбекистонда мутлак хукуклар гарови анъанавий моддий ашёлар гарови каби ишончга асосланмаганлиги сабаб кулла-нилмайди. Шу билан бирга, амалдаги фукаролик конунчилигидаги гаров муносабатларини тартиб-га солишга каратилган коидалар мазмуни моддий ашёлар гаровига нисбатан мослаштирилган. Агар юкорида тилга олинган хорижий давлатлар ва Узбекистонда гаров нарсасининг номоддий хусусиятда муомалада булиш масаласини узаро таккослайдиган булсак, биринчидан, Узбекистон-дан фаркли уларок хорижий давлатларда мутлак хукук гарови алохида норматив коидалар асосида тартибга солинган. Хаттоки гаров нарсаси бул-ган товар белгиси киймати бахосининг рейтинги доимий юритилади ва оммалаштириб борилади. Гаровга олувчи ушбу рейтингга асосан товар бел-гисининг кийматига караб номоддий хукукни га-ровга кабул килиш ёки килмаслик масаласини хал килади. Иккинчидан, гаров шартномаси буйича олинган мажбуриятнинг бажарилишини назорат килиш у руйхатга олинган патент идоралари орка-ли кузатиб, назорат килиб борилади. Учинчидан, Узбекистонда мутлак хукуклар гарови шартно-маси буйича кредитор хукуклари кафолатининг конунчилик асослари курсатиб утилмаган. Тугри, амалдаги гаров муносабатларини тартибга солув-чи конунчиликда ушбу коидалар белгиланган. Лекин мавжуд талаблар моддий ашё гарови му-носабатлари нуктаи назаридан ишлаб чикилган. Вахоланки, мутлак хукуклар гарови номоддий куринишдаги гаров нарсаси сифатида каралиб, унинг моддий ашёга нисбатан киймати тез узга-рувчан хусусиятга эга.

Моддий ашёларнинг гаровидан фаркли уларок мутлак хукуклар гаровининг фукаролик-хукукий жихатлари узбек олим ва тадкикотчилари томони-

дан кам тадкик этилган фукаролик-хукукий муно-сабатлардан бири хисобланади.

Номоддий объектларга нисбатан хукуклар гаровининг фукаролик-хукукий масалалари О. Окюлов, Н. Имомов, Б. Ахмаджонов, С. Сафоева томонидан умумий асосларга кура у ёки бу жихат-лари урганилган. Масалан, Б. Ахмаджоновнинг тадкикот ишида мутлак хукуклар гарови кисман урганилган [12]. С. Сафоеванинг илмий ишлари-да эса товар белгилари, домен номлари, муаллиф-лик хукуки ва саноат мулки объектлари, селекция ютуклари каби интеллектуал мулк объектлари га-ровининг фукаролик-хукукий жихатлари нисба-тан кенгрок тадкик этилган [13].

Европа, АКШ, Япония, Хитой, МДХ давлат-ларида хукуклар гаровининг фукаролик-хукукий жихатлари диссертация тадкикот иши даражаси-да урганилган ва ушбу муносабатни тартибга со-лишга каратилган махсус конун хужжатлари кабул килинган.

Мутлак хукуклар гарови муносабатлари J. Marshall, R. Caldwell, B. Cain [14] ("Taking security over patents"), Livio Esposizione [15] ("IP rights and loan financing: European perspective", 2012), Ants Kukrus, Viktoria Antonova [16] ("Valuation of intellectual property as pledge object: theoretical aspects"), Jie Chen и Zeming Yuan [17] ("Research on the Evaluation Pattern of Intellectual Property Pledge Financing", 2012), Bruno Amablea, Jean-Bernard Chatelaina, Kirsten Ralf [18] ("Patents as collateral", 2010), Du Qunyang, Shi Jicong, Xu Xia ("The IPRs Pledge Loan for the High Tech SMEs and Its Development Prospects in Hangzhou") каби-лар томонидан урганилган.

МДХ давлатларида эса О.В. Белой, Ю.В. Бори-совай, Е.В. Жаровай, В.А. Зимин, В.Н. Кастальский, Е.И. Каширинай, Р.О. Кононенко, О.Г. Кру-шинай, О.С. Лосевай, Н.Р. Марковник, С.В. Медведев, И.В. Родионовай, А.В. Рохмистров, А.С. Фала-леев [19] томонидан мутлак хукуклар гарови алохида диссертация тадкикот иши даражасида илмий изланишлар олиб борилган. МДХ давлат-лари олимлари томонидан мутлак хукуклар гаро-вининг фукаролик-хукукий жихатлари масалала-рини ёритишга каратилган илмий асарлар урга-нилганда гаров шартномасида мутлак хукукларни куллаш борасида якдил фикр ва мулохазалар йук. Бу эса илм-фанда, хукукни куллаш амалиётида кескин мунозараларга сабаб булмокда [20].

Гаров нарсасининг моддий хусусиятдалиги, уни маълум кийматда осон бахолаш имконини беради. Моддий ашёни бахолаш гаров шартно-масининг мухим шарти хисобланади. Мулкнинг аник кийматда булиши ва унинг микдори шарт-номада акс эттирилиши карздорнинг келажакда шартнома шартларини бажармаганлиги ёки ло-зим даражада бажармаганлиги натижасида ун-дирувни гаров нарсасига каратиш ва кредиторнинг уз эхтиёжини кондириш учун асос булади. Мабодо моддий куринишдаги гаров нарсасининг киймати камаядиган булса, кредитор кейинчалик зарар куриш хавфидан узини химоя килиш мак-садида карздордан кушимча гаров талаб килишга хакли. Кушимча гаров нарсалари бошка мутлак хукуклар, моддий ашёлар булиши мумкин.

Гаров нарсаси сифатида моддий ашё кий-матининг камайиши ёки купайишини аниклаш шартнома тарафлари учун ортикча кийинчилик тугдирмайди. Шу билан бирга, карздор узи олган мажбуриятни бажармаганлиги сабабли кредитор карзни ундиришни гаров нарсасига каратиш шартлари конунчиликда белгиланган аник коида-лар асосида амалга оширилади. Шу уринда хакли саволлар тугилади. Гаров нарсаси номоддий ху-сусиятдаги объект буладими? Уни гаров нарсаси сифатида гаровга олувчи томонидан кабул килиш кандай мезонлар асосида белгиланади? Мутлак хукукни гаровга олишда уни бахолаш тартиби ва асослари нимага кура амалга оширилади? Но-моддий объект кийматининг ошиши ёки камайи-шининг киймат улчов бирликлари нимага асосан киёсланади? Ундирувчи гаров нарсасига каратиш шартлари нимадан иборат булиши лозим? Мана шу каби ва бошка масалалар ечимини бериш бу-гунги кунда мухим ахамиятга эга булган холат-лардан хисобланади.

Гаров нарсасининг мутлак хукукий табиа-ти билан боглик юкорида таъкидланган фукаро-лик-хукукий масалаларнинг ечими амалдаги ко-нунчиликда белгиланмаган. Чунки Узбекистон-да мутлак хукуклар гаровининг шартномавий муносабатлари хукукни куллаш амалиётида йук. Лекин бу дегани масаланинг амалий жихати бул-маганлиги учун хам тадкик килмаслик лозим де-ган эмас.

Таъкидлаш уринлики, айримхолатлардатегиш-ли конунчилик даражасида у ёки бу масалани тар-тибга солишга каратилган коидалар хукукни кул-

лаш амалиётида вужудга келгандан кейин ишлаб чикилади. Ёки конунчиликдаги ухшаш (конун аналогияси) коидалар низоли масалага нисбатан татбик этилади. Вахоланки, мавжуд масаланинг ечими хар доим хам амалдаги конунчилик нор-маларига мос келавермайди. Масалан, суз юрити-лаётган мутлак хукуклар гаровида. Тугри, Фука-ролик кодексида ва гаров тугрисидаги конунчи-ликда хукуклар гарови масалаларини тартибга солиш билан боглик нормалар мавжуд. Лекин ушбу конунчилик шартларини хар доим хам но-моддий хукуклар гаровига нисбатан татбик этиб булмайди.

Гаров нарсасининг номоддий хусусиятдалиги карздор томонидан мажбурият бажарилмаган ёки лозим даражада бажарилмаган булса, ундирув кай тартибда амалга оширилиши кредитор учун ноодатий холатларни келтириб чикариши мум-кин. Ушбу ноодатий сабабларга мулкни бахолаш, гаров нарсасининг гаров шартномаси амал кила-диган муддат давомида киймати узгарувчанли-гини назорат килиш, гаров билан таъминланган мажбурият бажарилмаган булса, ундирувни гаров нарсасига каратиш тартиби ва шартларини келти-риб утиш мумкин.

Тугри, моддий ашёлар билан боглик мул-кни бахолаш, мулк кийматининг узгарув-чанлиги, талабни гаров нарсасидан ундириш кредитор учун ортикча оворагарчилик ёки таваккалчилик хавфини келтириб чикармай-ди. Лекин товар белгисининг гаров нарса-си сифатида муомалада булиши, кредитор-нинг мажбуриятни карздор томонидан ба-жарилишини талаб килишга нисбатан талаб-лари, ундирувни гаров нарсасига каратиш, карз-дорнинг вафот этиши натижасида мажбуриятни бажариш тартиби ва шартлари каби масалалар моддий ашёлар гаровидан фарк килади.

Товар белгисидан гаров сифатида фойдала-ниш мутлак хукук эгасининг хужалик юритиш фаолиятида гаровга куювчи ва кредитор олдидаги муносабатларининг узига хос туридир [21]. Шу сабабли хар доим хам моддий ашёлар гарови му-носабатларига одатдаги айрим гаров коидаларини куллашни истисно этади. Моддийлик хусусияти мавжуд булмаган, унинг муомалада кулланили-шига кура киймати бахоланадиган ва шу асосда гаров нарсаси сифатида кулланиладиган мутлак хукуклар гарови муносабатлари нисбатан ишонч-

га асосланмаган шартномавий муносабатдир. Ал-батта, кредитор товар белгисига нисбатан мутлак хукук мажбуриятни таъминлаш воситаси сифатида ^абул килишда келажакда зарар курмаслик хав-фидан узини мухофаза килишга харакат килади.

Ривожланган давлатларда факатгина машхур компаниялар узига тегишли товар белгиларига нисбатан мутлак хукукларни гаровга куяди. Гаровга олувчи хам ушбу компаниялар томонидан такдим этилаётган номоддий хукукларни гаров нарсаси сифатида иккиланмасдан кабул килади. Чунки гаровга олувчи гаровга куйилаётган мулк-нинг ишончли ва кафолатланганлигига, шу билан бирга карздорнинг уз мажбуриятини бажаришига ишонади. Шу сабабли хам гаровга олувчи машхур фирмаларнинг товар белгиларини гаровга кабул килиш билан боглик гаров шартномасини (зарар куриш хавфини уйламасдан) тузишади [22].

Мутлак хукуклар гаровида номдор фирма-ларнинг товар белгилари билан гаров шартнома-сини тузиш мажбуриятнинг карздор томонидан бажарилишининг ишончли кафолатидир. АКТТТда номоддий хукуклар гаровининг камрови бошка давлатларга нисбатан кенг. Хусусан, "гудвилл", домен номлари ва хаттоки патент олиш учун бе-рилган талабнома хам гаров нарсаси булиши мум-кин [23].

Одатдаги товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гарови кредитор учун гаровни таъмин-лашнинг нокулай воситаси хисобланади. Шунга кура кредит ташкилотлари хар доим хам номул-кий хукукларни гаров сифатида кабул килавер-майди. Хусусан, буни куйидаги асослар билан изохлаш мумкин:

- карздор томонидан гаровга куйилган мулк кийматини хисоблаб чикариш мезонларининг етарли эмаслиги;

- интеллектуал мулк бозори кучмас мулк ва бошка моддий ашёларни сотиш бозорига нисба-тан чекланган булиб, бу кейинчалик гаров нарса-сини сотишда маълум кийинчиликларни келти-риб чикариши;

- номоддий активларни сотишнинг хукукий тартиб-таомилининг мавжуд эмаслиги;

- товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар-дан фойдаланилмаслиги унинг киймати тушиши-га олиб келиши в. б. Бунинг окибатида кредитни таъминлаш ёмонлашади ва натижада кредитор-нинг таваккалчилик хавфи ортади [24].

Гаров хукуки шартнома асосида вужудга ке-лади [25]. Бунда гаров шартномаси икки томон-лама, хак бараварига ва консенсуал хисобланади. Товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гаро-ви шартномасининг тарафлари - гаровга олувчи ва гаровга куювчи (мутлак хукук эгаси). Шартно-манинг мухим ва узига хос жихати товар белгиси факат мутлак хукук эгаси томонидангина гаровга куйилишидир [26]. Албатта, ушбу шартга катъий талаб сифатида карамаслик лозим.

Фукаролик кодексининг 266-моддаси 4-кисми-га асосан мулкдорнинг розилигисиз ашёвий хукукни гаровга куйишга йул куйилмайди. Товар белгисига нисбатан мутлак хукукларни гаровга куйиш предмети товар белгиси эмас, балки мут-лак хукукнинг узи хисобланади.

Мутлак хукук эгаси товар белгисининг гаров шартномасини факат товар белгиси амал килади-ган муддатга кадар тузиши мумкин. Товар белги-лари тугрисидаги конуннинг 21-моддасига кура товар белгисига доир гувохнома талабнома бе-рилган санадан эътиборан ун йил мобайнида амал килиши белгиланган. Демак, гаров шартномаси муддати товар белгисига нисбатан хукук амал ки-ладиган муддат асосида белгиланади.

Кредитор гаров шартномаси амал килиш муд-датини товар белгисига берилган гувохноманинг амал килиш муддатига кадар белгилаши карз-дордан мажбуриятни мутлак хукуклар бекор бул-масдан олдин бажариш талабини куйиш имкони-ни беради. Гаров шартномасининг муддати товар белгиси амал киладиган муддатга кадар тузилиши кредитор талабининг етарли даражада таъмин-ланмаслик хавфини пайдо килиши мумкин. Маса-лан, гувохномада товар белгисининг амал килиш муддати 2020 йил 31 декабрга кадар белгиланган холда гаров шартномасининг муддати 2020 йил 31 декабрь деб белгиланган ва мутлак хукук эга-си товар белгисини навбатдаги ун йил муддатга узайтиришни истамаса, гаров шартномасининг нарсаси булган товар белгиси фукаролик объекти сифатида тан олинмаслигига олиб келади.

С.В. Медведов тугри таъкидлаганидек, мут-лак хукукларни гаровга куйиш шартномасининг муддати мажбурият бажарилишини таъминлаш муддатига караганда киска булиши лозим. Яъни мутлак хукук гарови муддати ва мажбуриятни бажариш муддати уртасидаги чегара аник курса-тилиши шарт [27]. Гаров шартномасида муддат-

ни катъий белгилаш гаров билан таъминланган мажбуриятни кредитор олдида таъминлашнинг хукукий асоси хисобланади [28]. Лекин мазкур холат буйича тегишли конун хужжатларида катъ-ий коидалар белгиланмаган. Шунингдек, бу бора-даги коидалар МДХ давлатлари конунчилигида хам мавжуд эмас.

Е.В. Жарова Россия Федерациясининг Фука-ролик кодексида гаров муддати масаласини тах-лил килар экан, мутлак хукукнинг муддати узай-тириладиган холатда гаров шартномаси муддати-ни узайтиришга каратилган аник коида мавжуд эмаслигини таъкидлайди. Шартномани белгилан-ган муддатга узайтириш махсус шартнома тузиш йули билан ёки шартномадаги муддатни узгарти-риш йули билан амалга оширилиши мумкин [29].

Мутлак хукуклар гарови одатдаги моддий ашёлар гаровидан узига хослиги билан ажралиб туради. Товар белгисига нисбатан мутлак хукук-ни гаровга куйиш шартномавий муносабатлари айрим узига хос хусусиятларга эга. Биринчидан, гаров нарсаси товар белгиси эмас, балки унга нисбатан амал киладиган мутлак хукук хисобла-нади. Чунки товар белгиси давлат руйхатидан утказилгандан сунг ундан фойдаланиш мутлак хукук асосида амалга оширилади, ушбу хукукка асосан товар белгиси бошка шахсларга фойдала-ниш учун берилади, хукукни тасарруф этиш ёки ундан воз кечиш мумкин. Гаровга олувчида гаров объекти хусусиятидан келиб чиккан холда гаров хукуки уч асосга кура вужудга келади, яъни:

- гаров хукуки гаров тугрисида шартнома тузилган пайтдан;

- шартнома нотариал тасдикланиши шарт булса, нотариал тасдикланган пайтдан;

- шартнома руйхатдан утказилиши шарт булганида эса у руйхатдан утказилган пайтдан ("Гаров тугрисида"ги конуннинг 9-моддаси).

Товар белгисига нисбатан мутлак хукук "Товар белгилари тугрисида'ги конуннинг 20-мод-дасига кура Интеллектуал мулк агентлигидан руйхатдан утказилади ва шахсга тегишли экан-лигини тасдикловчи гувохнома берилади. Маз-кур гувохнома талабномада ифодаланган белги руйхатдан утказилганлиги факти, товар белгиси-нинг устуворлиги ва товар эгасининг гувохномада курсатилган товарларга нисбатан товар белгисига булган мутлак хукукини тасдиклайди. Мазкур ко-идадан келиб чиккан холда гаров нарсаси булган

товар белгисига нисбатан мутлак хукук гаровга куйилганда гаров шартномасининг тузилганлик факти ва у асосда пайдо буладиган тарафларнинг хукук ва мажбуриятлари тегишли тартибда Узбе-кистон Республикаси Интеллектуал мулк агентли-гида руйхатдан утказилгандан сунг вужудга кела-ди. Лекин амалдаги конунчиликда товар белгиси, умуман, интеллектуал мулк объектларини гаровга куйиш шартлари билан боглик коидалар белги-ланмаган.

Хорижий давлатлар конунчилигида товар белгилари гаровини руйхатдан утказиш тартиби ва шартлари аник белгиланганлигига гавох була-миз. Испаниянинг 17/2001-сонли товар белгилари конуни (Trademark act (17/2001))ни 46-моддаси ва 17/2001-сонли товар белгилари конунининг 74 ва 79-моддаларига биноан товар белгиси ва патент хукуклари Испаниянинг патентлар ва товар белгилари реестридан руйхатдан утгандан сунг учинчи шахслар учун мажбурий хисобланади. Шунингдек, Италия Интеллектуал мулк тугрисидаги кодексининг 138 ва 140-моддаларига асосан Италиянинг товар белгилари ва патент реестри-да, Франция Интеллектуал мулк тугрисидаги кодексининг L 142-1 ва L 143-17-моддаларига кура миллий саноат мулклари институтида, Буюк Бри-таниянинг 1977 йилдаги Патент хукуклари тугрисидаги конунининг 33-моддасига кура Интеллектуал мулк буйича Британия идорасида товар белгисига нисбатан мутлак хукукларнинг гарови руйхатдан утказилгандан сунг хакикий хисобла-нади. Лекин Голландия Фукаролик кодекси 3-ки-тобининг 3:231(1), 3:234, 3:246(4), 3:248, 3:249, 3:250, 3:252, 3:255, 3:68-моддаларига мувофик товар белгилари гарови шартномаси Интеллектуал мулкнинг тегишли реестрида руйхатга олиниши билан бирга солик органлари оркали хам руйхатдан утказилиши лозим [30].

Товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гаровининг амалда кулланилиши буйича Россия Федерацияси статистикаси урганилганда 2015 йилда 13 та, 2016 йилда 9 та, 2017 йилда 13 та, 2018 йилда 8 та ва 2019 йилда 17 тани ташкил эт-ган. Шунингдек, 2015 йилда 362 та товар белгиси учун 58 та гаров шартномаси, 2016 йилда 689 та товар белгиси учун 72 та гаров шартномаси, 2017 йилда 750 товар белгиси учун 98 та гаров шартномаси, 2018 йилда 829 товар белгиси учун 98 та га-ров шартномаси, 2019 йилда 756 та товар белгиси

учун 104 та гаров шартномаси расмийлаштирил-ган [31].

Товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гарови шартномасининг мухим шарти мулкнинг бахоланиш лаёкатига эгалигидир. Узбекистон-да товар белгисини бахолашни белгилаб берув-чи алохида мезонлар ишлаб чикилмаган. Лекин шунга карамай тегишли бахолаш мезонларининг мавжуд эмаслиги товар белгисига нисбатан мут-лак хукуклар гарови муносабатларнинг юзага келишига монелик килмайди. Гаров шартномаси тарафлари булган гаровга олувчи ва гаровга куюв-чи шартнома шартларига кура товар белгисининг кийматини узаро келишган холда белгилашлари мумкин.

Иктисодиёт сохасига оид адабиётларда товар белгисини бахолаш товар белгисини яратиш ва савдога киритиш учун кетган харажатлар, даро-мад усули, товар бозорида мавжуд ухшаш товар-лар билан узаро солиштириш натижасида келиб чикадиган бозор киймати [32] каби учта асосий ёндашувга кура амалга оширилади. "Гаров тугри-сида"ги конуннинг 10-моддасига мувофик гаров нарсасини бахолаш гаровга куювчи билан гаровга олувчи уртасидаги келишувга кура ёки бахолаш фаолияти тугрисидаги конун хужжатлари талаб-ларига мувофик гаров нарсасини бахолашдан ут-казиш йули билан амалга оширилиши белгилан-ган.

Гаров нарсаси булган товар белгисини бахо-лаш мезонлари товар белгисининг товар бозори-даги обрусидан (goodwill) келиб чиккан холда амалга оширилади. Шуни алохида таъкидлаш уринлики, номоддий ашёнинг киймати моддий ашё кийматига нисбатан нобаркарор ривожланиб бориш хусусиятига эга. Моддий ашёнинг кийма-тини бахолаш ва унинг гаров талабини кондириш кийматини белгилаш ухшаш товарларга нисба-тан олинган холда белгиланади. Товар белгисини бахолашда эса бошка ухшаш товар белгиларига нисбат олишнинг имкони йук. Чунки ухшаш товар белгисининг товар бозоридаги макоми ва ун-дан келадиган даромадлар хажми турличадир.

Хорижий давлатлар амалиётида товар белгила-рини бахолаб боришнинг халкаро тизими мавжуд. Узбекистонда эса мазкур тизим юритилмайди. Шу сабабли хам товар белгиларининг амалдаги кийматини белгилаш имкони нисбатан чегаралан-ган. Бу эса гаровга олувчи учун гаров талабини

кондириш кийматини хисоблаб чикаришда жид-дий хавф-хатарларни келтириб чикаради. Гаров талабини кондиришда товар белгисининг муайян давр мобайнида бахоланган кийматининг сакла-ниб колиниш хавфи моддий ашёга нисбатан юко-рирокдир. Айрим холларда товар белгиси кий-матининг вакт утган сайин ошиб бориши унинг моддий ашёга нисбатан устунлигини курсатади.

Товар кийматининг ошиши мутлак хукук эга-сининг бозордаги ижтимоий мавкеи хамда товар белгисини оммалаштириши билан бевосита боглик. Гаровга олувчи товар белгисини гаров нарса-си сифатида кабул килаётганда мазкур холатларни хам инобатга олиши лозим.

Товар белгиси гаров мажбуриятини таъмин-лаш воситаси сифатида гаровга олувчи томонидан тан олиниши ва гаровга кабул килиш ёки килмас-лик масаласи товар белгиси кийматининг бозор бахоси асосида хал килиниши лозим.

Айнан бозор сегменти товар белгисининг усиш ёки пасайиш суръатини белгилайди. Кун-дан кунга янгидан янги товар махсулотларининг пайдо булиши ракобат муносабатларини юзага келтириб, махсулот нархининг кескин тушиб ке-тишига сабаб булиши мумкин. Бу эса товар бел-гиси кийматининг хам пасайишига олиб келади. Ёки аксинча махсулотнинг тенг ракобатлашиши натижасида товар белгиси кийматининг ошишига сабаб булади.

Кредитор товар белгисини гаров нарсаси си-фатида кабул килишда унга тегишли махсулот-нинг товар бозорида ухшаш бошка махсулотлар билан узаро солиштирган холда истеъмолчи та-лабидан келиб чикиб бахоланиши мумкин. Бунда товар белгисининг бозорга кириб келишидан токи бошка товар белгиларига нисбатан тенг ракобат-чи булиш даври хисобга олинади.

Товар белгиси бозорда муайян вакт давомида муомалада булганлик ва бошка шу турдаги мос товар белгиларига тенг ракобатлашганлик фак-тини хисобга олиш гаровни келажакда карздор томонидан таъминланишининг кафолати булиши мумкин.

Биламизки, айрим товар белгилари бозор-га кириб келгандан сунг киска вактда ракобатга дош бера олмай бозордан чикиб кетади. Айрим-лари эса муваффакиятга эришиб бозорда устун макомга эга булади. Гаров нарсаси булган товар белгисини карздор томонидан олинган мажбурият

бажарилишини таъминлаш учун, унинг бозорда-ги холати (бошка ухшаш махсулотлар билан со-лиштирганда), товар белгиси остида ишлаб чика-рилаётган махсулот хажми ва шунга мос равишда истеъмолчи талаби мавжуд (товар белгиси ости-даги махсулотга истеъмолчи талабини муайян даврининг энг юкори даври хисобга олиниши ва гаровга куйилаётган давр билан таккосланиши) булиши лозим.

Гаров муносабатларида кредитор кайси тур-даги товар махсулотлари учун товар белгисига булган мутлак хукукни гаров шартномасида кур-сатиш лозимлигини белгилашда устун мавкега эга. Чунки гаровга олувчи товар бозорида товар белгиси руйхатга олинган кайси турдаги махсу-лот(лар)нинг оммалашганлигини билади ва га-ровга куювчидан худди шу махсулот(лар) учун товар белгисига нисбатан мутлак хукукни гаровга куйишни таклиф килади. Товар белгисига булган мутлак хукукни гаровга кабул килиш ёки килмас-лик масаласи факат гаровга олувчи томонидан хал этилади. Бу билан гаровга олувчи узини таваккал-чилик хавфидан химоя килади.

Фукаролик кодексининг 272-моддаси 2-кисми-га кура гаровга олувчи гаровга куйилган мол-мулкдан фойдаланиш натижасида олинган хосил, махсулот ва даромадларга гаров хукуки шартно-мада назарда тутилган холларда жорий килиниши мумкинлиги белгиланган. Мазкур модда мазму-нидан моддий ашёларга нисбатан кулланиши анг-лашилади. Шунга карамай ушбу коидани товар белгиларига нисбатан куллаш буйича амалдаги конунчиликда бирон-бир чеклов мавжуд эмас.

О. Окюлов интеллектуал мулк объектларини гаров нарсаси сифатида муомалада булишини ур-ганган холда таъкидлайди: "Интеллектуал мулк объектига нисбатан мутлак хукуклар эгаси уз хукукини Фукаролик кодекси ва амалдаги конун-ларга зид булмаган хар кандай тарзда тасарруф этишга хакли. Масалан, мутлак хукуклар эгаси бу хукукларни уз мажбурияти ёки учинчи шахслар мажбуриятларининг бажарилишини таъминлаш усули сифатида гаровга куйиши мумкин"[33]. "Товар белгилари тугрисида"ги конуннинг 30-моддасига асосан "товар белгисидан фойда-ланиш хукуки товар белгисининг эгаси (лицензиар) томонидан лицензия шартномаси буйича бошка шахсга (лицензиатга) берилиши мумкин". Гаров шартномасида товар белгисидан фойдала-

ниш хакидаги коидани киритиш лицензия шартномаси мазмунини келтириб чикармайди. Лекин лицензия шартномасига асосан товар белгисидан фойдаланиш хакида коида гаров шартномасида мажбуриятни мукобил таъминлаш сифатида кур-сатилиши мумкин.

Узбекистон Республикаси Фукаролик кодек-сининг 236 ва 238-моддалари талабларига кура гаров шартномасига асосан гаровга куювчи то-монидан олинган мажбуриятлар ва уларни бажа-риш усули кредитор ва карздор томонидан узаро келишилган холда шартномада курсатилган булиши керак. Фукаролик кодексининг 343-моддаси талабларига кура гаров мажбуриятини мукобил таъминлаш шартномада курсатилган булиши ёки кредитор ёки карздор томонидан берилган ариза асосида шартномага кушимча ва узгартириш киритиш йули амалга оширилиши мумкин.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Товар белгисига нисбатан мутлак хукукларни гаровга куйиш мутлак хукук эгаси томонидан амалга оширилади. Лекин Фукаролик кодексининг 1036-моддаси 4-кисми 1-бандига асосан агар лицензиар лицензия шартномасида лицензиатга товар белгисидан мажбуриятни таъминлаш усу-ли сифатида гаровда фойдаланиш хукуки (оддий номутлак лицензия) берилган булса, лицензиат товар белгисидан гаровда фойдаланиши мумкин. Кейинчалик гаров мажбуриятини лицензиат томонидан бажармаганлик ёки лозим даражада бажар-маганлик учун лицензиат гаровга олувчи олдида жавобгар булади.

Товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гарови шартномаси амал килган давр мобайнида мутлак хукук эгаси товар белгисига нисбатан гаровга олувчининг розилигисиз хукукни бошка шахсга утказишга, шу билан бирга товар белгисига нисбатан хукукдан воз кечиш токи карздор мутлак хукук эгаси томонидан мажбурият бажарилмагунча йул куйилмайди. Лекин мутлак хукук эгаси товар белгисидан фойдаланиш хукукини бошка шахсларга беришга нисбатан гаровга олувчининг розилиги талаб этилмайди.

Мутлак хукуклар гаровининг пайдо булиши ва ривожланиши замонавий илм-фан учун хам, хукукни куллаш фаолияти учун хам катта мухока-маларга сабаб булаётган фукаролик-хукукий му-носабат хисобланади. Интеллектуал мулк объект-ларига нисбатан мутлак хукукларнинг гаров пред-

мети сифатида пайдо булиши хукукларни амалга оширишнинг янги шакли булиб, ушбу фаолият иштирокчилари интеллектуал фаолият натижала-ри ва уларга тенглаштирилган шахсийлаштириш воситаларидан фойдаланилиши натижасида даро-мад куришнинг янги имкониятлар эшигини очади. Тугри, Узбекистонда мутлак хукукларнинг гарови билан боглик амалиёт мавжуд эмас. Лекин бу дегани унинг тадкик этиш, хукукий асосларини ишлаб чикиш зарурияти йук дегани эмас. Юкори-да мутлак хукуклар гаровининг узига хослигидан келиб чиккан холда куйидаги назарий ва амалий хулосага келдик.

1. Мутлак хукуклар гарови - бу тегишли тар-тибда мухофазаланган интеллектуал фаолият на-тижаси ёки унга тенглаштирилган шахсийлашти-риш воситаси эгасининг ушбу объектларга булган уз хукукларини гаров предмети сифатида тулик ёки кисман такдим этиш мажбуриятини белгилай-диган, тегишли тартибда бахоланган, мажбурият хажми ва муддати гаров билан таъминланган, хак бараварига ва ёзма шаклда тузиладиган хамда

белгиланган тартибда руйхатга олинган фукаро-лик-хукукий муносабатдир.

2. "Гаров тугрисида"ги конуннинг 43-мод-дасини 6-кисм билан тулдириш ва унда куйдаги коидани киритиш таклиф этилади:

"Мутлак хукук гарови тугрисидаги шартно-ма ёзма тузилиши ва Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги хузуридаги Интеллектуал мулк агентлигидан руйхатдан утказилиши керак".

3. Товар белгилари, хизмат курсатиш белги-лари ва товар келиб чиккан жой номлари тугрисидаги конуннинг 27-моддасини 5-кисм билан тул-дириш ва унда куйдаги коидани киритиш таклиф этилади:

"Товар белгисига нисбатан мутлак хукуклар гарови шартномаси амалда булган даврда товар белгисининг эгаси ундан товар белгисига доир гувохноманинг амал килиш муддати тугагунига кадар воз кечишга йул куйилмайди. Лекин та-рафларнинг келишувига кура хукукдан гаровга олувчи фойдасига воз кечиш холатлари бундан мустасно".

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Жарова Е.В. Залог исключительного права на результат интеллектуальной деятельности или средство индивидуализации. Дис. ... канд. юр. наук. - М., 2010. - С. 18.

2. Шершеневич Г.Ф. Учебник русского гражданского права. Т. 1. - М.: Статут, 2005. - С. 408.

3. Дернбург Г. Пандекты. Т. 2. Вещное право. - СПб., 1905. - С. 272-274.

4. Брагинский М.И., Витрянский В.В. Договорное право. Кн. 1: Общее положение; 2-е изд. -М., 2005. - С. 501-504.

5. Вськовский Е.В. Учебник гражданского права. - М., 2003. - С. 372.

6. Белов В.А. Залоговые правоотношения: содержание и юридическая природа. Законодательство. - 2001. - № 11. - С. 11.

7. Рыбалов А.О. Залог в системе имущественных прав. Арбитражные споры. - 2007. - № 3.

8. Гражданское уложение Германии (Deutsches Burgerliches Gesetzbuch) / научные редакторы: А.Л. Маковский и др. - М.: Волтерс Клувер, 2004. - LXXXII, 728 [1] с. Schweizerisches Zivilgesetzbuch vom 10. Dezember 1907 [электронный ресурс]. Mode of access: http://www.gesetze.ch/sr/210/210_074.htm. Date of access: 09.12.2010. Зикун И.И. Природа залогового права сравнительно-правовой анализ // Журнал «Закон». - 2014. - № 5. - С. 162.

9. Гражданское право: учебник в 3 т. Т. 1. / Е.Н. Абрамов, Н.Н. Аверченко, Ю.В. Байгушева и др. под ред. А.П. Сергеева. - М.: РГ-Пресс, 2011. - С. 908.

10. Никитенко С.М., Месяц М.А., Ловчиков В.П. Интеллектуальный залог: зарубежный опыт и перспективы устойчивого развития экономики региона // Инновация. - 2018. - № 8 (238). - С. 68.

11. Ikeda M. Basic study on the intellectual property security system in Germany - security systems as distribution and management hemes for intellectual property rights // Institute of intellectual property bulletinsc. - Tokio, 2008. - P. 141-142.

12. Ахмаджонов Б.У. Фукаролик хукукида мутлак хукуклар мазмуни ва уларни амалга ошириш му-аммолари. Дисс. ю.ф.н. - Т., 2010.

13. Сафоева С.С. Интеллектуал мулк объектларининг тижорат муомаласидаги айрим хукукий муам-молари. Дисс. ю.ф.н. - Т., 2008.

14. J. Marshall, R. Caldwell, B. Cain. Taking security over patents. https://united-kingdom.taylorwessing. com /synapse/march14. html

15. Livio Esposizione. IP rights and loan financing: European perspective. http://techlaw.org/wp-content/ uploads/2011/05/110426_IPrights and loan-inancing_1.pdf?x13654.

16. Kukrus А., Antonova V. Valuation of intellectual property as pledge object: theoretical aspects//13th Scientific Conference of Economic Policy. - Berlin, Tallinn: BWV*Berliner wissenschaftsverlag GmBH, Mattimar OÜ, 2005. - P. 248-256.

17. Jie Chen, Zeming Yuan. Research on the Evaluation Pattern of Intellectual Property Pledge Financing//2nd International Conference on Industrial Technology and Management (ICITM 2012) IPCSIT vol. 49 (2012). - IACSIT Press, Singapore, 2012.

18. Bruno Amable, Jean-Bernard Chatelain, Kirsten Ralf. Patents as collateral // Journal of Economic Dynamics and Control. Vol. 34. Issue 6. June 2010. - Р. 1092-1104.

19. Белая О.В. Залог имущественных прав: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - М.: Моск. гос. юр. акад., 2007. - C. 28.; Борисова Ю.В. Деятельность прокурора по защите прав на объекты интеллектуальной собственности: гражданско-правовой и административно-правовой способы судебной защиты: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - М.: Акад. ген. прокуратуры Рос. Федерации. - 2014. - С. 30.; Жарова Е.В. Залог исключительного права на результат интеллектуальной деятельности или средство индивидуализации: автореф. дис. .канд. психол. наук. - М.: Рос. гос. гуманитар. ун-т., 2010. - С. 31; Зимин В.А. Правовая природа интеллектуальных прав по законодательству Российской Федерации: дис. ... канд. юр. наук. - М.: Рос. гос.акад. интеллектуал. Собственности, 2015. - С. 172; Кастальский В.Н. Залог исключительных прав: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - М.: Рос. гос. ин-т интеллектуал. Собственности, 2006. - С. 27; Каширина Е.И. Развитие методов оценки стоимости товарных знаков российских промышленных предприятий: автореф. дис. ... канд. экон. наук. - Ростов н/Д: Ростов. гос. экон. ун-т., 2010. - С. 26.; Кононенко Р.О. Гражданско-правовые способы распоряжения исключительным правом на товарный знак: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - Краснодар: Кубан. гос. аграр. ун-т., 2011. - С. 26; Крушина О.Г. Залог исключительных прав: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - М.: Рос. гос. интеллектуал. Собственности, 2005. - С. 20; Лосева О.С. Эффективность включения нематериальной составляющей в систему экономических отношений хозяйствующих субъектов (на примере целлюлозно-бумажных предприятий): авто реф. дис. ... канд. экон. наук. - СПб.: Санкт-Петербург. гос. лесотехн. акад., 2011. - С. 20.; Марковник Н.Р. Имущественное право как предмет залога: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - Минск: Белорус. гос. ун-т., 2013. - С. 25; Медведев С.В. Правовое регулирование отношений, связанных с залогом исключительных прав: автореф. дис. ... канд. юр. наук. -М.: Рос. гос.акад. интеллектуал. Собственности, 2012. - С. 26; Родионова И.В. Залог прав: автореф. дис. .канд. юр. наук. - М.: Рос. ун-т дружбы народов, 2007. - С. 28; Рохмистров А.В. Правовое регулирование залога имущественных прав: автореф. дис. .канд. юр. наук. - М.: Рос. гос. акад. Интеллектуал собственности, 2011. - С. 26; Фалалеев А.С. Распоряжение исключительным правом автора на произведение: автореф. дис. ... канд. юр. наук. - М.: Нац. исследоват. ун-т «Высш. шк. экономики», 2013. - С. 26.

20. Гражданское право: учебник. Т. 1. / Е.Н. Абрамов, Н.Н. Аверченко, Ю.В. Байгушева и др. под ред. А.П. Сергеева. - М.: РГ-Пресс, 2011. - С. 908.

21. Масленкова О.Ф. Кредитование под залог интеллектуальной собственности. Банковкое дело. -2007. - № 11. - С. 36.

22. Паняч А.А. Актуальность оценки прав на товарный знак // Интеллектуальная собственность. Актуальные проблемы теории и практики: Сборник научных трудов. Т. 1. / Под. ред. В.Н. Лопатина. -М.: Издательство «Юристь», 2008.

23. Медведев С.В. Правовое регулирование отношений, связанных с залогом исключительных прав: автореферат диссертации на соискание ученой степени канд. юрид. наук. - М., 2012. - С. 8.

24. Масленкова О.Ф. О разработке технологии банковского кредитования под залог объектов интеллектуальной собственности // Аваль. - 2008. - № 2. - С. 105.

25. Вязовская Т.Н. Гражданско-правовая природа залоговых отношений: дис. канд. юрид. наук. -Краснодар, 2004. - С. 66.

26. Гульбин Ю.Т. Исключительное права на средства индивидуализации товаров - товарные знаки, знаки обслуживания, наименования мест происхождения товаров: гражданско-правовой аспект. -М.: Статут, 2007. - С. 284.

27. Медведев С.В. Правовое регулирование отношений, связанных с залогом исключительных прав: Автореферат диссертации на соискание ученой степени канд. юрид. наук. - М., 2012.

28. Клишина И.В. Заключение договора в залоге исключительного права на объекты интеллектуальной собственности. Имущественные отношения в Российской Федерации. - 2013. - № 4. - С. 4.

29. Жарова Е.В. Залог исключительного права на результат интеллектуальной деятельности или средство индивидуализации: Диссертация на соискание ученой степени канд. юрид. наук. - М., 2010.

30. Code de la propriété intellectuelle (version consolidée au 23 février 2015). Available at: http://www. wipo.int/wipolex/ru/ text.jsp?file_id=363403 (accessed: 29.01.2017). Dutch Civil Code, Book 3. Available at: http://www. dutchcivillaw.com (accessed: 08.02.2017). Livio Esposizione. IP rights and loan financing: EuroLivio Esposizione. IP rights and loan financing: European perspective. Available at: http://techlaw.org/wp-content/uploads/2011/05/110426_IP-rights-and-loan-financing_1. pdf?x13654 (accessed: 29.01.2017). Loans & Secured Financing 2016 / Contributing editor George E Zobitz Cravath, Swaine & Moore LLP. London: Law Business Research Ltd, 2016. 120 p. Marshall J., Caldwell R., Cain B. Taking security over patents. Available at: https://united-kingdom.taylorwessing.com/ synapse/march14.html (accessed: 29.01.2017).

31. https://rospatent.gov.ru/content/uploadfiles/otchet-2019-ru.pdf

32. Санников А.Г. Оценка брендов и товарных знаков: от теории к практике. - М., 1997; Трансакци-онные издержки, связанные с созданием и использованием прав на товарные знаки в России / Под ред. А.Е. Шаститко. - М., 2000. - С. 64-67.

33. Окюлов О. Интеллектуал мулк хукукий макомининг назарий ва амалий муаммолари. -Т.: ТДЮИ, 2004. - Б. 81-82.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.