Научная статья на тему 'ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ ЗАНГИ ОТА ВА АНБАР БИБИ МАҚБАРАСИ: МЕЪМОРЧИЛИГИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ ВА ТАЪМИРЛАНИШ ТАРИХИ'

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ ЗАНГИ ОТА ВА АНБАР БИБИ МАҚБАРАСИ: МЕЪМОРЧИЛИГИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ ВА ТАЪМИРЛАНИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
143
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Занги ота мақбараси / таъмирлаш / консервация / қанос / реконструкция

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Малика Бауржановна Бекназарова, Бобир Ахмаджон Ўғли Вохобжонов

Ушбу мақолада Тошкент вилоятида жойлашган Амир Темур ва Мирзо Улугбек томонидан қурилган Занги ота ва Анбар биби мақбарасининг кам ўрганилган архив материаллари, ёзма манбалардан олинган маълумотларни таҳлил қилиб, мақбаранинг меъморчилик хусусиятлари, ўзига ҳослиги, таъмирланиш тарихи ва усулларини аниқлашга ҳамда ҳозирги кундаги қиёфаси ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ ЗАНГИ ОТА ВА АНБАР БИБИ МАҚБАРАСИ: МЕЪМОРЧИЛИГИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ ВА ТАЪМИРЛАНИШ ТАРИХИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 4 Issue 2 / April 2023

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ ЗАНГИ ОТА ВА АНБАР БИБИ МАЦБАРАСИ: МЕЪМОРЧИЛИГИНИНГ УЗИГА ХОСЛИГИ ВА ТАЪМИРЛАНИШ

ТАРИХИ

Малика Бауржановна Бекназарова malikabeknazarova91 @gmail.com

Узбекистон Республикаси Фанлар Академияси Санъатшунослик институти

Бобир Ахмаджон угли Вохобжонов vahobzanovbobur@gmail.com Камолиддин Бехзод номидаги миллий рассомлик ва дизайн институти

Аннотация: Ушбу маколада Тошкент вилоятида жойлашган Амир Темур ва Мирзо Улугбек томонидан курилган Занги ота ва Анбар биби макбарасининг кам урганилган архив материаллари, ёзма манбалардан олинган маълумотларни тахлил килиб, макбаранинг меъморчилик хусусиятлари, узига хослиги, таъмирланиш тарихи ва усулларини аниклашга хамда хозирги кундаги киёфаси хакида суз боради.

Калит сузлар: Занги ота макбараси, таъмирлаш, консервация, канос, реконструкция

ZENGI ATA AND ANBAR BIBI MAUSOLEUM OF THE TIMURID PERIOD: FEATURES OF ARCHITECTURE AND HISTORY OF RESTORATION

Malika Baurjanovna Beknazarova malikabeknazarova91 @gmail.com Fine Arts Institute at Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan

Bobir Akhmadjon ugli Vokhobjonov vahobzanovbobur@gmail .com National Institute of Fine Arts and Design named after Kamoliddin Bekhzod

Abstract: This article analyzes the little-studied archival materials and written sources of the mausoleum of Zangi ota and Anbar bibi, built by Amir Temur and Mirzo Ulugbek, located in the Tashkent region, to determine the architectural features, uniqueness, history and methods of reconstruction. mausoleum, as well as its modern appearance.

Keywords: Zangi ata mausoleum, restoration, conservation, tympanum, reconstruction.

Тошкент вилоятида жойлашган XIV аср охири - XV аср бошларига

тегишли Занги ота ва Анбар биби макбараси катта илмий-тарихий ва бадиий кийматга эга. Занги ота мажмуаси XII аср охири - XIII асрнинг биринчи ярмида яшаган Занги ота кабри негизида пайдо булиб, макбара XIV-XV асрларда машхур "авлиё" лардан бирининг шарафига курилган, унинг исми Ойхужа ибн Тошхужа, лакаби Занги ота, яъни "кора ота" булган. Шош улкасида таваллуд топган, Хазрат Арслон бобонинг авлоди, у Марказий Осиё ва ^озогистоннинг барча туркий кабилаларининг маънавий рахнамоси хисобланган суфий Хужа Ахмад Яссавийнинг бешинчи муриди, тасаввуф-шоир Сулаймон Хаким ота Бокиргонийнинг муриди булган. Тарихий маълумотларга кура, хижрий 656 (милодий 1258) йилда вафот этган. Макбара эпиграфикасида унинг курилган вакти хакида маълумот мавжуд эмас, факатгина пештокнинг сувокли медальонида таъмирлаш (1305-1887/88) хакидаги ёзув бор холос [6].

Шунингдек, 1967 йилда Л.Ю Маньковская томонидан ушбу макбаралар тадкик килиниб тарихий ёдгоролик сифатида (паспот) кайдга олинган [12]. Анбар биби ва Занги ота макбараси Тошкент шахри ва Тошкент вилоятидаги меъморий ёдгорликларни тадкик килувчи олимларнинг эътиборини тортиб келган, масалан, В.А.Шишкин (1927) [11], Т.Н.Смирнов (1944) [20], И.Усманходжаев (1959) [21], К.А.Шахурин (1958-59) [22], В.И.Засыпкин (1969), Г.П.Снесарев (1969) [19], И.В. Немцова (1959) В.М. Филимонов (1978) [10], В.Булатова, Л.Маньковская (1982) [2], А.Зияев (2008) [4] каби олимлар макбараларнинг хар бири уз вактида курилиши режалари, фотосуратлари билан батафсил тавсифини беради. Ушбу маълумотларга кура, ансамблнинг хар бир ёдгорлиги аср бошидан то хозирги кунга кадар кандай узгарганлигини кузатиш мумкинлиги тугрисидаги тассаввурга эга булишимиз мумкин.

Ривоятга кура, Сохибкирон Амир Темур Занги ота ва унинг рафикаси Анбар биби макбаранинг курилишига асос солган. Тарихий жихатдан: Тошкент мустахкам калъа, Сохибкирон Амир Темур кушинларининг йигилиш нуктаси, сафарлардан олдин ёки кейин бир неча бор тураргохлар жойи булган. Амир Темур 1361, 1363-1367 йилларда Тошкентда булган. 1391 йилда кипчокларга карши сафар вактида Темур бу ерда узок вакт бетоб булиб, 1396 йилда Темур кайлиги Тукал хоним билан учрашиш учун Тошкент оркали Чинозга утиб кетган. 1397 йилдан бошлаб тарихий манбалар Туркистонга килинган ташриф хамда Хужа Ахмад Яссавий шарафига Занги ота мажмуанинг курилишини бирга боглайди. Яссавийга булган эхтиром билан Тошкент кадамжолари хам боглик, негаки Занги ота - Яссавийнинг издоши хисобланади. Занги отага таъзим бажо айлаш - зиёрат, байрамларда оммавий уйин-кулгига айланган булиб, бу ерда чой, палов, дори-дармон, мевалар сотишган, осмонга тош отиш уйнашган, томошалар, акробатлар, кузбойлокчилар, дарвешларнинг чикишларини уюштиришган [9]. Вакт утиши билан машхур ибодатхона-

ёдгорлик объектининг купгина функциялари меъморий тузилишга эга булган [12].

Занги ота ва Анбар биби мацбаранинг меъморчилик хусусиятлари ва узига уослиги. Катта тарихий ва бадиий куринишга эга Анбар биби макбараси, XV асрга оид макбараларнинг нодир турларидан бири, унда Тошкент меъморчилиги учун узига хос композицияни - бир камерали геометрик шаклга, марказлашган кабрга ва портал-гумбазга хамда бурчак киррали тузилмага эга ёдгорликни уз ичига олади. Шунингдек, марказли композиция тури Урта Осиё меъморчилигида кадимдан маълум, биринчи таникли макбара Бухородаги Исмоил Сомоний макбарасида намоён этган [1]. XV асрнинг биринчи ярмида Самарканддаги Чупон ота ёдгорлиги, турт томони равоклари билан очилган марказли гумбазли макбара тури хам соф куринишида тасвирланган. Х,амда Калдиргочбий макбараси, узига замондош булиб, режанинг умумий чизмасида каттарок, туртбурчак ва марказлашган булиб хисобланади. Бирок, юкорида келтирилган ушбу макбараларда сурилиб чикан пешток мавжуд эмас. IX-XII асрлар учун марказий композициядан пештокга утиш шакли Карманадаги Мир Саид Бахром макбарасида мавжуб булган, лекин бундай шаклга эга тузилма уша даврда Тошкентда ривожланмаган. Бир камерали, портал-гумбазли макбара композициясининг энг машхур турлари XIV-XV асрлар охирларида Самарканд меъморчилик мактабида ривожланган булса, Тошкентда XV асрда хилма-хиллиги билан ифодаланган, асосан тугри бурчакли портал гумбазли макбараларнинг соф шакллари Тошкентда сунгги урта аср учун хосдир. Анбар биби макбарасининг композицияси, тузилиш нуктаи назаридан узига хос тарзда эчилганлиги билан ажралиб туради, деворларнинг бироз киялиги, портал ва гумбаз барабанининг тепага караб торайганини, кесилган бурчаклари кирали, ташки тарзида текис туртбурчак бушликларни куриш мумкун. Ушбу кисмли портал-гумбазли макбаранинг шакли XV аср учун узига хос конуни намоён килади. Меъморлар бу шаклларга XV аср бошларида Самаркандда мурожаат килишган. Шулардан, дунёга машхур саккиз киррали, марказлашган портал-гумбазли макбаралардан Гури Амир ва Биби Xоним, Шохи Зинда макбараси хамда, XV аср охирида Яси (Туркистон) шахрида Мирзо Улугбекнинг кизи Робия Султон Бегимга барпо этилган макбара хам хисобланади [2].

Тошкентдаги макбараларнинг кадимгиларидан булмиш Занги ота макбараси икки гумбазли буйлама-укли композицияга мисол була олади. Шунга ухшаш композициялар XIV-XV асрларда турлича булган.

Макбара (гурхона) ва ибодат ва хотира маросимлари зали (зиёратхона) ажратилган мураккаб макбара мавзуси XI-XII асрлардан бошлаб ривожланиб, факат XIV-асрнинг ярмидаёк аник меъморий композицияда шаклланган. У XIV асрнинг 2-ярмида Бухородаги машхур Буёнкулихон ва Сайфуддин Бохарзий,

XIV аср бошларида Хоразм вилояти Янгиарик тумани Остана кишлогидаги Шайх Мухтор Вали макбаралари билан ифодаланган. Уларнинг ривожланишининг чуккиси XIV асрнинг 80-90-йилларидаги энг йирик Тимурийлар бинолари эди. Шахрисобздаги Доруссиядот сулолавий кабри ва Туркистондаги Хожа Ахмад Яссавий макбараси.

Машхур ривоятда айтилишича, Туркистонда улкан иморат курилиши аста-секинлик билан силжиган: кечаси кундузи килинган барча ишларни шохлари билан кора бука синдириб ташлаган ва бу бало качон тугашини хеч ким билмасди. Кейин Темур намоз укиш учун ёлгизликка кетди ва орадан куп кунлар утиб Хожа Ахмаднинг узи тушида зохир булиб, биринчи навбатда тошкентлик Занги ота лакабли муриди (издоши) Ойхужа ибн Тошхужага макбара куришни буюради.

А) Занги ота мацбарасиниг таруи. Б) Анбар биби мацбарасиниг таруи. Булатова, Маньковская. Маълумки, XIV-XV асрларнинг охирларида параллел равишда куп камерали макбаралар композициясининг бир неча турлари ривожланган. Узунламасига куп камерали макбаралар орасида хозирги вактда иккита асосий вариант ажралиб туради [8]: погонали ва туртбурчак призматик корпусли. Шуни таъкидлаш керакки, погонали вариант Тошкент ёдгорликларига хос булиб, турли улчамдаги хоналардан иборат бинонинг ички тузилишини уч улчовли композицияда очиб беради. Шунга ухшаш курилиш ягона маълум ёдгорликларда кайд этилган: XIV-XV асрлар макбараларида Самарканд якинидаги Кукката, Шохи Жалил - Кукон якинидаги Подшо Пирим

Ma^Myacuga [3], Eyxopo ^KHHugaru Can^ygguH Eoxap3HH MaKSapacu. npu3MaTHK BapuaHT KynpoK TapKagraH; Tyrpu TypTSypnaK Kopnycgu SyguS, KaTTagurH Sup xug, aMMO MetMopHH ^uxargaH ^apKgu HKKHTa xoHa eKH KyHgagaHr yKga yHHHr opKacuga KaTTa 3ueparxoHa Ba HKKHTa khhhk Ka6p moc Kegagu. HKKaga xogarga xaM yTKHp cнgyэтгa эгa SygraH 6y KH3HKapgu oSugagap Xopa3M Boxacuga Kyn, MoBepaHHaxpga KaMpoK ynparaH.

3a^u oma Ma^apacuHU^ apxumeKmypacu ea mabMupmHurn mapuxu. TomKeHT MaKSapagapgaH 3aHru OTa MaKSapacuHHHr TatMupgam Macagagapu xaMga acocHH pe^a cxeMagapu: MaKSapa xoBgHHHHr ^aHySuga nemTOKgu aHBOH, 3uepaTxoHa, xugxoHagapgaH uSopar. 3uepaTxoHaHHHr geBop Ba SypnaKgapuga HupuK Ba Manga paBoKgap ryMSa3ra acoc SygraH xugxoHaga SypnaK Ba TaxMOH paBOKgapu hkkh KaBargu ryMSa3HH TyTuS Typagu. 3uepaTxoHaHHHr HHKapu-TamKapucugaru cupgapHHHr KogguKgapu SuHOHHHr y3 gaBpuga MaxoSaT SugaH HaKmgaHraHgurHHH Kypcaragu [2].

fflyHHHrgeK, MaKSapa Kyn KaMepagu кoмnoзнцнaгa эгa yK SyftgaS nemToK, 3uepaTxoHa (MapocuMgap Ba xoTupgam 3agu) Ba rypxoHa (MaKSapa) Kegagu. KaTTapoK 3ueparxoHa Ba KHHHKgamTHpugraH rypxoHa TypTSypnaK maKguga SyguS, KeHrguru SyHHna caKKH3SypnaK ToMoHHra TeHr SygraH geBopgapuga yHna nyKyp SygMaraH paBoK maKgugaru TOKnagapgaH TapKuS TonraH. XoHagapHHHr KaTTagurugaru $apK MaKSapaHHHr TamKH xa^Mgapuga aHHKgaHraH. y noroHaBHH-KucKapyBHH Kopnycra эгa. HKKaga xoHa xaM ryMSa3ra yTHm KucMgapu SugaH a^paguS TypaguraH paBoKgu Saraggapga ryMSa3gap SugaH KongaHraH: ryMSa3HHHr цнgннgpcнмoн Horopacura yTKa3yBHH yH ogTH KuppaguK paBoK (paBoKgap KaTopu) Kegagu: rypxoHaga paBoKgap ycTuga - ^aKaiTHHa HKKHTa KaTop KagKoHcuMoH SaraggapgaH TamKHg TonraH. ToKnagapHHHr KyTapugraHguru, ygapHHHr paBoKgu Saraggap SugaH SupgamTHpugraHguru, oxupuga yHMa opHaMeHTgap SugaH umgaHraH paBoKgu SaraggapHHHr geKopaTHB TaaH^gapu - xap HKKaga xoHaHHHr y3ura xoc KucMHgup. MaKSapa xoHagapuHHHr ToMgapu ryMSa3gu SyguS, KySSagapu KymagoK, rypxoHaga yH hkkh Kuppagu, 3ueparxoHaga цнgннgpcнмoн HoropagaH uSopar [2].

3amu oma Ma^apacu. YuyMuU 3amu oma Ma^apacuuum yMyMuU Kypuuumu. Kypmurn, 1940 U. Mm № M.EeKHa3apoea fiomocu, 2023 U.

16769/95-2

noftgeBop noft KopumMacugaH TaftepnaHraH KBagpaT FumTgaH - 25-20 cm, eTKTOHnraH. KaguMru M3agaH nyKypnuK rypxoHa tomoh nacaftuS 0,7 gaH 1,2 m rana энпн6 Typagu. ^eBopnapu numu; nnuTanu FumraapgaH - 25-20x5,5-0,5 cm, TepunraH, TepuMgaru ;opumMa - T03a capu; Tynpo;. CyBOK - raHnnu. nemTOKgaru FHmT - 25x5,5-5; 10 ;aTop + 10 hok - 67,5 cm, capu; TynpoKgaH. nemTOKHuHr hkkh e;;a Huma6 tomhu geBopu 28 cm, nyKypnuKga - 20 cm, TepunMa Ba - 8 cm, ;onnaMa KypunraH, geBop HOKnapuHHHr KecuKnanapu nemTOK Ma;6apa eHura KenuHpo; KypunraHugaH garonar 6epagu.

Ma;6apaHHHr Tam;u 6e3anumH nemTOKga 6ynu6, ryM6a3napHHHr HOFopanapuga ca;gaHH6 ;onuHraH. nemTOK TOKHacuHHHr hhkh W3anapu amhp TeMyp Ba YnyF6eK gaBpura xoc TexHHKaga hokhu, KyK, mobhh Ba TeppaKOTa nnuTKanu FumTnu TepMa HaKm 6unaH y3 SanaHgnuruHuHr apMurana KonnaHraH. rupux mobuh Ky^un e3yBnap Ba yHMa TepMa Ha;mHuHr KBagpaT KymunManapu 6unaH TyngupunraH KyK pom6 Ba KBagpaT maKrnapgaH u6opar. Hkku eKKa Huma6 tomhu geBopHuHr MapKa3u 6yTyHnaft yHMa TepMa HaKmnap 6unaH KonnaHraH. Kupum ypHuHuHr eH TOMOHnapu xaguc Marnnapu e3unraH. n-maKnugaru ^humum HaKmHuHr 6up kucmuhu Tammn KunaguraH эnнгpa$нк 6e3axnap 6unaH ypanraH. nemTOKHuHr ycTuga reoMeTpuK rongy3 maKnugaru HaKmnu naHHO, ycuMnuK компознцнaпapн 6unaH TyngupunraH yH ukku Hypnu rupux MaB^yg. rypxoHa ryMSasuHuHr HOFopacu, moc paBumga, ok rynnap Ba mobuh HOBganapgaH TyKunraH TyKuMa ycTura e3unraH cync Ba "rynnaeTraH Ky^ufi" e3yBuga KyK $OHra ok Ba ohtuh e3yBnap 6unaH e3unraH y3yH nnmrcanap napnanapugaH fiuFunraH cupnaHraH ryngop conon $pu3 napnanapuHu ca;ga6 ;onraH [2].

HHTeptepnapuHuHr 6e3aru geBopnapHuHr nacTKu KucMuga caKgaHu6 ;onraH.

Гурхонада мовий плиткалардан ясалган олти киррали панель (баландлиги - 1 м) булган, уларнинг колдиклари гарбий деворда сакланиб колинган; панелнинг юкори ва пастки кисми терма накшли хошиялар билан тасвирланган: кук фонда мовий ва ок сарик (илгари зархалланган) рангли "ислимий" новда. Хршиянинг жияклари - ок, марганец рангли-кора ва мовийдир. Зиёратхонанинг гарбий деворида накшли мехроб курилган. Узун шакл ва розеткалардан ясалган хошия мехробнинг токчасини айланиб утади. Ёзувлар накшлар билан безатилган учбурчак токча устидаги туртбурчак рамкага жойлаштирилган. Токча тархи ярим саккиз киррали булиб, бутунлай гул накшлари билан тукилган. Терма накшнинг туслари - ок, кора, кук, мовий, яшил, охра, гулларнинг кизил узаклардан иборат [12].

Гурхонада Занги отанинг уйма ишланган ок мармарли кабр тоши бор: гумбазли хона устида турган баланд параллелепипед, уйма накшлар эпиграфикага оид, Аллохга хамдлар келтирилган куйидаги сатирга эга: "Бу маруум, кечирилган, толеи баланд, имон учун жафо чеккан, солиу ва Аллоуга сигинадиган шайх, зоуид, Шайх Занги отанинг цабридур - Оллоу унга раум айласин" [4].

Улчамлари: умумий - 18x13,8 м, пешток буйлаб - 9 м, зиёратхона гумбази баландлиги - 18,3 м, пешток баландлиги - 10 м, пешток равоги оралиги - 6,6 м; бинолар: зиёратхона - 6,2 х 6,2 м, гурхона - 3,71 х 3,7 м; Занги ота кабр тоши: 2,55 х 1,05 м, гумбаз билан баландлиги - 1,3 м.

Меъморий-археологик тадкикотлар Занги ота макбараси курилишининг икки даврини аниклаб берди:

1. XIV аср охирида икки хонадан иборат макбара курилган;

2. XV асрнинг биринчи ярмида Улугбек хукмронлиги даврида унинг ёнига пешток ва сакланиб колмаган халимхоналардан иборат ён канотлар хамда хали батафсил археологик урганилиши керак булган бошка кисмлар курилган [12].

1868-йилда зилзила пайтида пештокнинг равоги кулаб тушган, гумбазлар каттик шикастланган. 1887-1888 йиллардаги таъмир пайтида гурхона "рус" гиштин билан кайта курилиб, кушимчалар (декоратив минорачалар, гиштли карниз) узгартириб юборилган. Гумбазлар кайта рухланган темир билан копланган. Интерьерлар сувокланган, пастдан терма накш панелининг жойи ёгли буёк билан буялган. Пештокнинг юкори кисми кайтадан солинган. Ён ва орка тарзлари худди шу гишт билан мукаммал таъмирланган [12].

Макбара хар томонлама меъморий-археологик ва мухандислик тадкикотлар учогига айланган, мустахкамлаш, тиклаш ва ободонлаштириш ишлари амалга оширилган. Меъморий улчовлар 1944 йилда (Б.Н. Засыпкин, А.Н. Виноградов, Т.С. Смирнова), 1959 [13], 1960 йилларда (И.А. Усмонхужаев, А. Фрейтаг, М. Ахмедшин, В. Горохов [15]) амалга оширлган;

1958-1959 йилларда археологик тадкикотлар К.Л. Шахурин ва Н.В. Немцева томонидан утказилган; 1979 йилда меъмор В.М. Филимонов томонидан реставрация лойихдси таклиф этилган. 2014 йилда Занги ота мажмуасида кенг куламли бунёдкорлик ва тиклаш таъмирлаш ишлари амалга оширилган. Жумладан, Занги ота макбараси буткул реконструкция килинди, гумбази, ташки тарзи безаклари сирланган кошинлар билан безатиб, интерьери кайтадан таьмирланди [16].

Занги ота мацбарасининг пештоци. М.Бекназарова фотоси, 2023 й.

Анбар биби мацбарасининг меъморчилиги, таъмирланиш тарихи ва усуллари. Анбар биби [5] (баъзи манбаларда - Амбар она, Камбар она) [14] Корахонийлар давлати хукмдори Богра-хоннинг кизи [7], [20]. Анбар биби Ой Худжа ибн Тодж Худжа, лакаби Занги отанинг рафикаси булган. Занги ота суфий Хужа А^мад Яссавийнинг бешинчи муриди, тасаввуф-шоир Сулаймон Хаким ота Бокиргонийнинг муриди булган. Анбар бибининг биринчи турмуш уртоги, хоразмлик Сулаймон Хаким ота Бокиргоний вафотидан сунг Занги отага турмушга чиккан.

Шунингдек, Г.П.Снесаревнинг "Реликты домусульманских верований у узбеков Южного Хорезма" манбасига кура Хоразм афсоналарида Анбар биби образи мукаддас булиб, оналик ва хосилдорлик маъноси булиб хисобланади. У билан боглик куплаб халк огзаки афсоналар жуда хилма-хил, яъний Анбар Хоразмдаги энг машхур авлиё ва хомий аёл сифатида хам келади. Х,амда, исломгача булган жуда кадимий эътикодларга бориб такалади. Хоразимлик аёллар исталган нуктасида Анбар онани "Анбар она пиримиз" деб, баъзи ривоятларда Биби Фотима деб хам тез-тез тилга олишади. Афсоналарда Анбар

онага тегишли булган асосий вазифа - фарзанд тугилиши жараёнида енгиллаштириш учун ёрдам беришда момо (доялар) томонидан унинг анъанавий мурожат чакируви мавжуд булган: "Е, Анбар она не ерда булсанг, кукда булсанг, кел!"; «Кулда булсанг, чулда булсанг, Анбар она, бии Патима, не ерда булсанг, етиш!", ("келиш", "пайдо булиш" маъносида); "Е, Анбар она, кулингизни юбаринг, юзингизни солинг, сипаланг!.." - деб доялар мурожат килишган. Теварак-атрофдаги табиат - осмон, куллар суви, дашт билан Анбар она образининг богланиши халк огзаки афсоналарда мавжуд булган [19].

Албатта, Анбар биби макбараси узининг улугворлиги хамда узига хослиги билан Занги ота макбарасига нисбатан бирмунча соддарок хисобланиб, В.А. Шишкин ёзганидек, "Бу жуда кичик мозор... лекин узининг асл куриниши билан нихоятда кизик" [11].

Макбарага икки погонали призмасимон кабр тошлар урнатилган. Уларга Занги ота макбараси гумбазидан сирланган гулдор сопол коплама парчалари лойлаб куйилган еди. ^абр тошларининг бири Анбар бибига тегишли булса, иккинчиси ривоятга кура, биринчи турмуш уртоги Сулаймон Хаким ота Бокиргонийнинг онаси (Улуг-Подшшо), Хожа Ахмад Яссавийнинг суфий шогирдига тегишли булган [14].

Макбаранинг умумий улчамлари - 9,10х8 м, баландлиги - 14,6 м; гумбазнинг баландлиги - 7 м, диаметири - 5,40 м; хона - 4,7х4,8 м (1-расм). Макбара уйгун призмасимон квадрат тархли, бурчаклари кесилган саккизбурчак шаклига эга, бир хонали, куш гумбазли пишик гиштдан курилган. Макбаранинг баланд цилиндрсимон барабани ярим шар конуссимон гумбаздан иборат. Бинога нисбатан торайган пешток баландлиги деярли ажратилмаган, кириш жойи П-шаклида пешток ишлаб чикилганлиги билан курсатилган.

Макбаранинг хар бир тарзининг бурчакларида хажм баландлигининг уртасида тугалланган токчалар ёткизилган. Токчаларнинг мавжудлиги гайриоддий булиб, курилиш давомида режанинг узгариши ёки кайтадан куришларидан далолат бериши мумкинлиги уйлаб куйилгандек. Дастлаб тарзларнинг айланасига тепаси гиштлардан кундаланг териб (дандана) тугалланган еди. Х,озирда макбаранинг тепа кисми туника бн копланган, ёгоч карниз хамда тарзларнинг юкори кисми фризга теракота хамда сирланган керамика ёрдамида содда безаклар билан безатилган. Макбаранинг ташки куриниши деворларнинг ичкарига огиши, пештокнинг юкорига торайиши ва барабан диаметрининг юкорига конуссимон кичрайиши - кичик ёдгорликка ифодалик, махобатлик ва мутаносиблик бахш этувчи бир катор усуллар билан ажралиб туради. Бугунги кунда макбаранинг пештоки кошинкор ислимий, гирих хамда эпиграфик ёзувлар билан безатилган. Макбаранинг ички тархи ягона камерали квадрат булиб, деворларида унча чукур булмаган туртта

токчалардан иборат. Пештокнинг пилонларида гиштли бурама зинапоялар жойлаштирилган. Кириш жойи бир томонлама - пешток шарк томонга караган. Ички кисми Занги ота макбарасининг зиёратхонаси каби ишлаб чикилган: токчалар багаллар кавати билан кутарилган ва бирлаштирилган, багалларнинг бурчак равоклари пастга туширилган булиб, осма шаклдор таянч билан тугалланади, багалларнинг тепасидан барабан утиб, гумбазга айланган. Занги ота макбарасида булгани каби, туртталик ва саккизталик анъанавий горизонтал булинишлар билан ажратилмаган, балки вертикал булинишлар билан бирлаштирилган.

Х,озирги кунда интеръери безатилган куринишда, ички гумбази накш ва айланасига эпиграфик ёзувлар туширилган, токчали багаллар мукарнаслар билан безатилган хамда сирланган кошинкор дахма мармарли кабр тошга узгартирилган. Анбар биби макбарасининг пештокига Гофур сурасиниг 40-ояти битилган. Х,амда, макбара ичидаги гумбаз айланасига Ахзоб сурасининг 35-ояти ёзилган.

Шунингдек, макбара пишик гиштдан (27х4,5 см, 26,5x5-6, 26x5,5-5 см / 10 к. + 10 к. = 70 см) курилган. Сарик тупрокли коришма. Ички ва ташки деворлари ганч сувок билан копланган. Макбаранинг дастлабки тархининг жуда бепарволик билан тузилганлиги курилиш ишлари сифатининг пастлигидан далолат беради. Бугунги кунда макбаранинг барча тарзи сайкалланган пишик гишт билан уралган.

Макбара юзасида В.Булатова, Л.Маньковскаянинг "Памятники зодчества Ташкента XIV-XIX вв." китобига кура бино тарзининг ташки безаги сакланиб колинмаган. 1946 йилги таъмирдан олдин ташки гумбаз барабанида гиштли терма накш копламасининг парчалари мавжуд булганлиги: пастки кисмининг бир неча каторида сайкалланган гиштга мовий-кук ранг кошинлар ва теракотадан хамда юкорида саккиз киррали юлдузсимон терма накш тасмаси (сиртки куриниши кук, терракотали фон, ичида - 5-6 баргли уртаси ок гуллар) аникланган. Макбаранинг ички кисми безатилмаган. Деворлари ХХ асрнинг урталарида сувалган ва окартирилган. Деворларнинг пастки кисми буйлаб баландлиги 144 см, чукурлиги 10-12 см булган терма накшли панель учун чукурча колдирилган, у афтидан бажарилмаган. Макбаранинг полида ясси ва икки нишабли шаклга эга булган, кук фонда катта харфлар билан сирланган гулдор копланган иккита кичик кабр тошларидан иборат, баландлиги 73 см булган дахма урнатилган. Дахма терракота гиштлар (4x4-4x13 см) билан копланган. Макбаранинг кечрок ишланган уйма ёгоч эшиги булан. Унинг устидаги туртбурчак ойнага ганчли панжара куйилганлиги хамда макбарада мавжуд булган теракота ва сирланган накшлар Темурийлар даври ёдгорликларига хослиги кайд этилган [2].

Анбар биби макбараси катта йукотишлар билан булсада, хозирги кунгача сакланиб колинган. ^адимий гумбази сакланиб колинмаган. Гумбази кулаб тушган макбара хакидаги маълумотлар босма нашрда илк бор 1897 йилда пайдо булган [2].

Шунингдек, 1945-1949 йилларда гумбаз ва пештокнинг тепа кисми кайта тикланган, барабан таъмирланган, деворлари ва пастки кисмлари тахталар билан кайтадан солинган, томи кайта ёткизилган, сувоги яхшиланган. Барабаннинг тепаси кисмларга ажратилиб (бузиб ташланиб), кайта терилган, гумбаз барабан ва гумбаз ичидаги мустахкамликни оширувчи ёнлар билан кутарилган, барабаннинг ташки периметри буйлаб халкасимон темирли тортма богламлар билан тусилган, ёриклар бекитилган, копламалар мустахкамланган.

Кейинчалик, Анбар биби макбарасида 1985-йил ГлавНПУ буйругига мувофик 1986-97 йилга мулжалланган УзНИПИреставрация илмий-тадкикот ва лойихалаш ишларининг режаси амалга оширилган. Обиданинг техник холати, унда асосий таянч конструкцияларининг холати, ёдгорликнинг тузилиши, йукотишлар фоизи аникланиб ва ёдгорликнинг дастлабки мухандислик тадкикотлари амалга оширилган [18].

Х,озирги вактда, Анбар биби макбараси зиёратгох сифатида хизмат килмокда шу сабабли, юртимизнинг барча вилоятларидан зиёратчилар, ташриф буюрадиган масканга айланган. 2014 йилда иншоотнинг атрофи ободонлаштирилган, гумбази мовий рангли туника коплама, пешток сирланган кошинлар билан таъмирланган хамда бинонинг интеръери хам безаклар (накшлар, эпиграфик ёзувлар, мукарнаслар) билан безатилган.

Анбар биби мацбарасининг шарций тарзи. М. Бекназарова фотоси. 2023 й.

Мацбаранинг 1987 йиллардаги куриниши. Т8476/М-92 Архив Глав НПУ.

Хулоса килиб айтадиган булсак, Занги ота ва Анбар биби макбараси

TomKeHT MetMopnuguruHuHr TeMypuftgap gaBpu HaMyHacu SyguS xucoSgaHagu. 3aHru OTa MaKSapacu - Kyn KaMepgu SyftgaMa yKgu, MaKSapa-Ma^MyaHu maKggaHTupum ^apaeHugaru acocgapgaH Supugup. YHHHr nemTOKgu hkkh ryMSa3gu компознцнflсн yHra 3aMOHgom SygraH egropguK MetMopnuguruga XIV acp oxupu Ba yHgaH KenuHru gaBpgapga yxmamguKgapHu y3uga HaMoeH этagн [1]. EgropguK MetMopnunuK Tapuxugaru y3ura xoc Ba caHacu aHuK SegrugaHraH SocKu^gup, yHga AMup TeMyp Ba YgyrSeK gaBpugaru noguxpoM geKopuHuHr u3gapu MaB^yg SyguS, AMup TeMyp gaBpugaru энг ftupuK yftMa Ka6p TomgapugaH Supu xucoSgaHagu. XIV acp oxupu XV acp YpTa Ocue MetMopnuguruHuHr энг эtтнSopgн gypgoHagap KaTopura Kupagu Ba KaTTa ugMuH-Tapuxuft Ba Saguuft KuHMMaTra эгa.

AH6ap SuSu MaKSapacu TomKeHT MetMopnuguruHuHr kuhuk nemTOKgu, reoMeTpuK maKgra эгa, ryMSa3gu, Sup KaMepagu MaKSapa xo3upga y3uHuHr aBBagrura HucSaTaH ygyFBopguK rogapuHu ftyKoTraH. YHuHr MaB^ygguru gaBpugaH SomgaS KyngaS TatMupgam Ba yзгapтнpнmgap yHuHr acg Kue^acuHu ce3ugapgu gapa^aga y3rapraHgurura caSaS SygraH. fflyHgaft KuguS, KymuMHa paBumga ryMSa3 xaMga SapaSaHHuHr Kama TamKug этнgгaнgнгн MatgyM [11]. MaKSapa paBoKgu Saraggapra TaaHraH Kym ryMSa3 SugaH enugraH. TamKu ryMSa3HuHr unuga XV acp ynyH ogaraft SygraH paguag MycTaxKaMguKHu omupyBHu eHgap Ba ygapHu MaxKaMgam ynyH TycuHgu SorgaMagap tu3umu TepugraH. XX acpHuHr ypTagapuga Sapna Tap3uHuHr geBopgapu TatMupgam ^apaeHuga runc KaTgaMgapu SugaH KongaHraHguru caSaSgu эxтнмog, ogguHru $acag Se3aKgapuHuHr u3gapuHu amupagu. Acocuft muMoguH-mapKuH Tap3uHu xucoSra ogMaraHga, Tap3uHuHr xap Sup ToMoHuga ^oftgamraH SymguKgap Hoogaraft KypuHagu. By HumgapHuHr Tyrpu TypTSypnaK maKguga TyraggaHumu Sy gaBpgaru MoHyMeHTag SuHogap ynyH xoc ahu aHtaHaBuft эмac. Bat3u ftyKograH KucMgap, Se3aK Ba geKoparaB ycyggapuHu, ygapHuHr acg Hycxagapura moc Kegumura mySxa TyrgupaguraH SomKa Ta^cugoTgapHu aHuKgam ynyH Kegrycuga KeHr KaMpoBgu TagKuKoT umgapuHu oguS Sopum KepaK. YpraHugraH TagKuKoT Hara^agapura acocgaHuS ymSy maMoummpra TaaHraH xogga MaKSapaHuHr MetMopnuguruHu xaMga TatMupgam TapuxuHu Taxgug Kugum, Kegrycuga TatMupgamga Tyrpu ycgySgapgaH ^oftgagaHumra epgaM Sepumu MyMKuH.

3aHru oTa SugaH AHSap oHa SupraguKga KyngaS uHcoHgapHuHr, my ^yMgagaH oggufi gexKoHgap Ba Typgu xyKMgopgapHuHr guHuH-MatHaBufi ycTo3u SygraH. 3aHru oTa Ba pa^uKacu Ba^oTugaH cyHr ygapHuHr KaSpu Maxaggufi axogu Ba xaTTo SyryHru KyHga xaM y3oKgaH KegraH MexMoHgapHuHr 3uepaTroxura afigaHraH [5]. ByHgaH TamKapu, ymSy MyKaggac aeg KaSpu 3aHru oTa MaKSapacura akuh ^ofiga ^ofigamraH.

fflyHuHrgeK, Cy^ufi Xy^a AxMag ^ccaBufiHuHr Mypugu Ba TacaBBy^-moup

Сулаймон Хаким ота Бокиргонийнинг хам муриди булган Занги ота хамда унинг рафикаси Анбар биби билан боглик мазкур мукаддас кадамжо ва зиёратгох ватанимиз тарихи, миллий маънавияти, маданият ва кадриятларимизнинг ноёб дурдоларидан биридир. Шунинг учун бундай табаррук масканларни куз корачигидек асраб авайлаш ва келажак авлодларга муносиб етказиш хар биримизнинг бурч ва вазифамиздир. Тасаввуф илмини назарий ва амалий жихатдан бойитган буюк мутафаккирларнинг фикрлари, уларнинг мамлакат хаётида фаол катнашган етук тарихий шахслар сифатидаги диний, маънавий-ижтимоий карашлари, Узбекистон тарихида узига хос урин тутади. Шу сабабли уларнинг диний-маърифий меросини урганиш, тадкик этиш ва саклаш, кам урганилган зиёратгохларни хамда бошка ёдгорликларни сифатли, таъмирлаш бугунги кунда катта масала булиб хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Аббасова-Юсупова М.А. Бухарская школа зодчества ХУ-ХУП вв. (особенности и динамика развития). Самрканд, 2022 г.

2. Булатова В.А, Маньковская Л.Ю. Памятники зодчества Ташкента XIV-XIX вв. Ташкент, 1983 г. С.76, 77-80.

3. Воронина В.Л. Строительные методы зодчих Ферганской долины XIV-XV вв. "Архитектурное наследство", в. 22, М., 1974, с97-108.

4. Зияев А. Занги ата. В прошлом и настоящем. Историко - аритектурный очерк. Ташкент, 2008 С. 7.

5. Зохидов П.Ш. Меъмор олами. Тошкент, б.78

6. Казбеков Ю. Праздник в Зенги-ота. "Туркестанские ведомости", 1875, №34.

7. Камаров П. Туркестанские ведомости, Ташкент, 1902, от 31 января. №9.

С. 2.

8. Маньковская Л.Ю, Джумаев К., Усманов Т. Новое о мавзолеях Узбекистана. САУ, №6, 1975, С.25-28.

9. Пугаченкова Г.А. Зодчества Центральной Азии, XV век. Ведущие тенденции и черты. Ташкент, 1976 г.

10. Филимонов В.М. Ансамбль Зенги-ата. Ташкент,1978.

11. Шишкин В.А. Мазары в Зенги-ата//"В.В. Бартольду - туркестанские друзя, ученики и почитатели". Ташкент, 1927. С.165-170.

12. Л.Ю. Маньковской. Паспорт. Комплекс Зенги-ота. Материалы проекта «Свод памятников материальной культуры Узбекистана» в 1986-1992 гг. Архив отдела «Архитектуры» Института Искусствознания АН Республики Узбекистан. ИА(м)М24 №770/12. Ташкент, 1974 г.

13. Л.Ю. Маньковской. Паспорт. Мавзолей Зенги-ота. Материалы проекта

«Свод памятников материальной культуры Узбекистана» в 1986-1992 гг. Архив отдела «Архитектуры» Института Искусствознания АН Республики Узбекистан. ИА(м)М24 №770/2. Ташкент, 1974 г

14. Маньковской Л.Ю. Паспорт. Мавзолей Амбар-биби/ Камбар-ана. Материалы проекта «Свод памятников материальной культуры Узбекистана» в 1986-1992 гг. Архив отдела «Архитектуры» Института Искусствознания АН Республики Узбекистан. Архив Глав НПУ. ИА(м)М24 №770/12. Ташкент, 1974. Стр.1-4.

15. Реставрационное проектное бюро. Производство зондажей на мавзолей Зенги-ата в 1959. Архив Глав НПУ. Т1986/Н50. Ташкен, 1959 г.

16. Горохов В. Схемы Зондажей арх. Архив Глав НПУ. Т3437/Г70. Ташкен, 1959 г.

17. Историко-архитектурного комплекса «Занги-ота» в Ташкентской области. Эскизный проект благоустройства территории, РП реставрации медресе, минарета, «Намозгох», реконструкции здания библиотеки и строит. Архив Глав НПУ. Т9769/9-90. Ташкент, 2014 г.

18. Предварительные работы по памятнику архитектуры XIV в. - Мавзолей Амбар-биби в поселке Зенги-ата Калининского района, Ташкентской области. Архив Глав НПУ. Т8476/М-92. Ташкент, 1987 С. 5.

19. Снесарев Г.П. Реликты домусульманских верований у узбеков Южного Хорезма. М., 1969, С. 240, 248-250.

20. Смирнов Т.Н. Архитектура мавзолеев Ташкент и Зенги ата. Узкомстарис - 1942-1945. Архив Глав НПУ. Т1971/С50. Ташкент, 1971. С. 10.

21. Усманходжаев И. Выписки из литературных источников о памятнике Зенги-ата. Архив Глав НПУ. Т1998/У-74. Ташкент, 1959.

22. Шахурин К.А. Просмотр литературных источников по Зенги-ата. Архив Глав НПУ. 1958/Ш-31. Ташкент, 1974

23. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 20 сентябрдаги 259-сонли карори билан тасдикланган "2013-2015" йиллар даврида Тошкент вилоятида туризм сохасини ривожлантириш дастури тугрисида"ги-259 сон карори//Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2013 й., 39-сон, 510 модда. https://lex.uz/acts/5019106

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.