Научная статья на тему '"TEMUR TUZUKLARI" - AN IMPORTANT SOURCE ON THE HISTORY OF MILITARY ART OF AMIR TEMUR'S PERIOD'

"TEMUR TUZUKLARI" - AN IMPORTANT SOURCE ON THE HISTORY OF MILITARY ART OF AMIR TEMUR'S PERIOD Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
34
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
AMIR TEMUR / TEMUR'S RULES / MASTER / MILITARY ART / MILITARY TACTICS / ARMY STRUCTURE / PATRIOTISM / POLITICAL-MILITARY SYSTEM

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Usmonova M.N.

This article describes the historical significance of the work “Temur tuzuklari”, which was left behind by the great commander, Sahibkiran Amir Temur, a huge heritage in the field of military art. It contains scientific information about the achievements of Amir Temur in the field of military arts, the procedure for appointing military commanders, weapons, army, political and military system.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «"TEMUR TUZUKLARI" - AN IMPORTANT SOURCE ON THE HISTORY OF MILITARY ART OF AMIR TEMUR'S PERIOD»

Usmonova M.N.

1st category history teacher at a specialized boarding school of the Ministry of Internal Affairs

«TEMUR TUZUKLARI» - AN IMPORTANT SOURCE ON THE

HISTORY OF MILITARY ART OF AMIR TEMUR'S PERIOD

Annotation:This article describes the historical significance of the work "Temur tuzuklari", which was left behind by the great commander, Sahibkiran Amir Temur, a huge heritage in the field of military art. It contains scientific information about the achievements of Amir Temur in the field of military arts, the procedure for appointing military commanders, weapons, army, political and military system.

Key words: Amir Temur, Temur's rules, master, military art, military tactics, army structure, patriotism, political-military system.

Буюк аллома ва адибларимиз, азиз-авлиёларимизнинг бебауо мероси, енгилмас саркарда ва арбобларимизнинг жасоратини ёшлар онгига сингдириш, уларда миллий гурур ва ифтихор туйгуларини кучайтиришга

алоуида эътибор царатишимиз керак.

Ш.М.Мирзиёев23

Буюк Сохибкирон Амир Темурни етук давлат арбоби, мохир саркарда, илм-фан хомийси, бунёдкор, адолат ва тинчлик тарафдори, Шарк Ренассансининг ривожига улкан хисса кушган шахс сифатида барчамиз эъзозлаймиз.Унинг "Темур тузуклари"да давлат тизими, давлатдаги турли лавозимларининг вазифаси, ундаги турли тоифалар ва уларга муносабат каби масалалар баён этилган.

Турон халкларининг харбий санъати Амир Темур даврига келганда узининг энг юкори чуккисига етди. Шарк олимлари билан бир каторда Европа давлатларидаги олимлар хам буни уз асарларида эътироф этганлар.

Немис олими Ф.Шлоссер узининг "Жахон тарихи" асарида: "Бахтиёр жангчи, жахонгир, узок Шаркда конуншунос булиш билан бирга узида, Осиёда кам учрайдиган тактик ва стратегик билимларни ифодалади", - деб ёзса, атокли немис олими ва тарихшуноси М.Вебер: "Темур уз душманларига нисбатан жуда берахм эди, лекин саркардалик, давлатни бошкариш ва конунчилик сохасида буюк талантга эга эди", - деб таърифлайди. 24

Кадимда ва илк урта асрларда туркий халклар харбий санъатида асосан сочма саф булиб жанг килиш усулини, туда-туда булиб душманга

23 Ш.Мирзиёевю Парламентга килган Мурожаатномаларидан. 2018 йил 22 декабрь.

24 Дадабоев Х,.Амир Темурнинг харбий махорати, 68-бет

ёпирилиб душманга хужум килиш усулини учратсак, Сохибкирон даврига келганда кушин тартиб билан сафга тортилган ва жангга бирин-кетин киритилган ва бу билан ракиб кушини холдан тойдирилгандан сунг сара жангчилардан иборат захира кисм жангга ташланганининг гувохи буламиз. Амир Темур салтанати нихоят даражада катта кушин ва унинг таъминоти тизимига эга булган. Энг олий бош кумондон Темурнинг узи хисобланиб,

у булмаган вактларда кушинлар иши юзасидан ноиб-бош амир, амир ул-умаро бошчилик килган. "Темур тузуклар"да курсатилишича, бу унвонга беш киши: Бадахшон хокими Амир Худайдод, Балх ва Хисор хукмдори Амир Жоку, шунингдрк, Амир Ику Темур, Амир Сулаймоншох, Амир Темурнинг куёви, орлот уругидан чиккан Амир Муяядлар сазовор булган.25

Амир Темур кишиларнинг бирлиги, бир булишлари, жипслашувлари катта сиёсий-хукукий ахамиятга эга эканлигини айтади. "Шижоатли ва акл-фаросатли эр йигитларни атрофимга бирлаштирдим,-деб ёзади "Тузуклар"да,-Бирлик иттифокдари шундай эдики, барилари гуё бир тандек эдилар. Барчаларининг максадлари, раъйлари сузлари ва

ишлари битта эдилар. Бир ишни килайлик, деб карор килсалар,

" " 26 тугатмагунларича ундан кул узмас эдилар 26

Хар бир бошлик (амир ёки туманбоши) учун унга тегишли кушинларни таъминлаш жойи (шахар, кишлок, вилоят) 3 йилга белгиланган. Бу давр ичида агар ахоли бошликдан мамнун булса, у бу ерда кейинг муддатга колар, акс холда халкдан олинган ортикча нарсаларнинг хаммаси ундан тортиб олиниб, 3 йилгача хеч кандай маош берилмас эди.Солик олишда хам жисмоний жазо куллашни такиклаган. У бошликлардан зулм утказиш ва товламачилик килишдан узларини тийишларини талаб килар, уз мансабини суиистеъмол килиш очлик ва хар хил фалокатларга олиб келиши, халкни эса узга ерларга кочиб кетишга мажбур этишини билар эдилар. Амир Темурнинг фикрича, халкни талон-тарож килиш давлат даромадининг камайишига ва давлатнинг кулашига олиб келади.

Маълумки, мустакил, демократик-хукукий давлат кураётган бизнинг жамиятимизда, давлатчиликнинг олий мансаблари ва харбийларнинг йул-йуриклари хусусида тасаввурлар энди-энди шаклланиб, ривожланиб бормокда. Уларни такомиллаштиришда даврлар синовидан утган "Темур тузуклар"ига ухшаган асарларга суянишимиз лозим деб хисоблайман.

Амир Темур харбий санъатида ислом динининг роли катта эди. Россия империяси бош штаби харбий-илмий комитетининг аъзоси М.И.Иванин 1836-1845-йилларда ёзган "Икки буюк саркарда: Чингизхон

25 Темур Тузуклари-Тошкент,2019-йил, 111-112-бетлар

26 Темур Тузуклари-Тошкент,2019-йил, 96-бет

ва Амир Темур" асарида ёзишича, "уз мутаассиблиги билан бу эътикод Амир Темур мохир кулларида у юксак санъат билан харакатлантира оладиган харбий-сиёсий машинанинг дастаги булиб хизмат кила бошлади.Амир Темур бошкариш тартиботининг шу жихати хеч кандай буйсунмаган, уз лашкарларида боскинчиликка рагбатни бошка мутаассиблик усуллари билан козгата олган Чингизхоннинг бошкарувидан фарк киларди." 27

Амир Темур уз "Тузуклари"да : "Амр килдимки, амир ул-умаро уруш майдонини танлашда турт нарсани назарда тутишини тайинлаган.Биринчиси- у ернинг сувга узок-якинлиги, иккинчиси - аскар саклайдиган ернинг хавфсизлиги, учунчиси - ганим лашкари турган турган ердан тепарокка жойлашиши ва офтобга рубару булмаслиги, токи куёш шуъласи сипохийлар кузини камаштирмасин, туртинчиси- уруш майдони олди очик, кенг жой булиши лозим. " Бундан куриниб турибдики харбий стратег сифатида хар томонлама уйлаб, пухта режа асосида жангга кириши Сохибкиронни доимо галабага этаклаган.

Амир Темур даврида уз замонасининг энг юксак техникавий ютукларидан бири булган ут сочар курол-раъд хамда кушин таркибидаги раъдандозлар кисми ташкил топди.

А.Ю.Якубовскийнинг ёзишича, Амир Темур жахон харбий санъатида илк бор кушинни жанггохда етти кулга ажратиб сафга тортиш тартибини ишлаб чикди.

Шунингдек, Амир Темур кушини отлик ва жангчилардан иборат булган.Бунда отлик жангчилар ехгил ва огир куролланган сипохий кушинга ажралиб, умумий лашкарнинг зарбдор кисми хисобланган. М.Иваниннинг ёзишича, Амир Темур булардан ташкари гвардия цингари шахсий сокчиларга хам эга булган.Амир Темур кушинида жангчиларнинг кийимлари, хатто отларининг рангларига караб махсус кисмлар тузган.

Босиб олинган ерларнинг кенгайиб бориши билан Амир Темур кушинларининг сони хам ортиб бораверган.Бу вилоятлардаги курол кутара олган хар бир киши Амир Темур кушинига кабул килинган ва амалига

караб маош олган.Жасур жангчиларнинг фарзандларига хам нафака

" 28 туланган.28

Аскарлар юришга чиккан вактда интизомга каттик риоя килар эдилар.Хар бир булинма туман, кушин амири уз урнини яхши билган ва унга каттик риоя килган.Бу булинмалар юришга чиккан вактда асосий кучлардан, баъзан эса баъзан эса бир неча тумандан иборат булган авангард олдинда борган. Авангарддан олдин ясавул (разведка) юрган.Разведкага энг ботир аскарлар танлаб олинган. Юриш вактида

27 М.Иванин. Икки буюк саркарда:Чингизхон ва Амир Темур. 26-бет.

28 Фахриддин Хасанов.Турон халклари харбий санъати, 2018 йил 365-бет.

йyлбошчилap мухдм pол yйнaшгaн. Лмиp Тeмyp йyлбошчилapни кyшинлap ypтaсидa одaтдa УЗИ тaкcимлaб бepгaн.

Лмиp Тeмyp кУшинидa XIV-XV acp бошлapидa отлик кушинни тaшкил этиб, унинг стpaтeгия Ba тaктикaси узининг мyкaммaд босккичига eTra^Ys зaмонaси учун яхши тeхникa, к;ypол-acлax1aгa эгa бyлгaн кушин тyзилишидa б^ кaнчa сaмapaди тaжpибa Ba низомлapни яpaтaдики, бу хдм yлкaн мaмлaкaтни бapпо этиш ишлapигa якдндaн ëpдaмлaшди.

Сохдбк^он yзидaн сунг х^бий сaнъaт cоxacидa yлкaн мepос сифaтидa колдиpгaн "Тeмyp тyзyклapи" ëзилгaнигa олти юзу ун олти йил булди. Ушбу acap ëшлap к^лбит бeмисл Fypyp жойлaб, yлapни чинaкaм инсон килиб eтиштиpишдa, «yp^ac Ba довюpaк, aкдли Ba вaтaнпapвap cифaтидa тapбиялaшдa бeбaxо биp мaктaб вaзифacини aдо этмокда.

Хyлоca ypнидa шуни тaъкидлaш жоизки, Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг "Ёшлapгa оид дaвлaт cиëcaти caмapaдоpлигини ошиpиш Ba Узбeкиcтон ëшлap итифоки фaолиятини кУллaб-кyввaтлaш тyFpиcидa"ги фapмонидa, буюк дaвлaт apбоби Ba capкapдa Сохдбк^он Лмиp Тeмypнинг Вaтaнгa caдокaт, эл-юpтни apдокдaш, мapдлик, фидоийлик Ba aдолaтпapвapлик кaби юкcaк фaзилaтлapи ëш aвлод учун ypнaк булиб хизмaт килишини инобaтгa олгaн XOлдa, pecпyбликaнинг бapчa х^бий aкaдeмик лицeйлapигa "Тeмypбeк мaктaблapи" номи бepилиши xaм бeжиз эмac. 3epo, онa Вaтaнимиз истиклолини, унинг шaънy шaвкaтини кaндaй химоя этишни Лмиp Тeмyp бобомизнинг "Тeмyp тyзyкдapи"идaн мepоc килиб олишимиз Ba унинг химоясига xaмишa тaйëp тypмоFимиз лозим.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ш.Mиpзиëeв.Пapлaмeнтгa килгaн Mypожaaтномacи, 2018-йил, 22-дeкaбp

2.Тeмyp Тyзyкдapи-Тошкeнт. 2019-йил

3. Дaдaбоeв Х^Лм^ Тeмypнинг xapбий мaxоpaти. Т., "Ёзyвчи", 1996.

4.Ивaнин М. Икки буюк capкapдa: Чингизхон Ba Амиp Тeмyp. Т., 1992.

5.Х,acaнов Ф. Тypон хaдкдapи xapбий caнъaти. Т., 2018.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.