Научная статья на тему 'ТЕКСТОЛОГИЯ ЛИРИЧЕСКИХ СТИХОВ АМИРА ХОСРОВА ДЕХЛАВИ'

ТЕКСТОЛОГИЯ ЛИРИЧЕСКИХ СТИХОВ АМИРА ХОСРОВА ДЕХЛАВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АМИР ХОСРОВ ДЕХЛЕВИ / ГАЗЕЛЬ / ДИВАН / ТЕКСТОЛОГИЯ / РУКОПИСИ / ЗАВЕРШЕННЫЕ ПУБЛИКАЦИИ / ТЕКСТОВЫЕ ОШИБКИ / ИСПРАВЛЕНИЕ ТЕКСТА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шаропова Шодмонбиби

Статья написана в контексте сопоставления различных текстов литографии и изданий лирического сборника Амира Хосрова Дехлеви. В ходе сопоставления рукописей и изданий дивана поэта автором установлено, что в изданиях, как в Таджикистане, так и за рубежом, до сих пор имеется много ошибок и ошибок в тексте, которые были собраны в их статье. Автор подвел итоги в области собственных научных исследований. Сегодня, имея доступ к рукописям лирики Амира Хосрави, необходимо подготовить полный правильный и научно-критический текст поэзии поэта, ибо все полезные и важные исследования возможны только при наличии правильного и полного текста Стихотворение.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TEXTOLOGY OF LYRICAL POEMS ABU'L HASAN YAMĪN UD-DĪN XUSRAV DEHLAVIY

The article is written in the context of comparing various texts of lithography and editions of the lyric collection of Amir Khosrov Dehlavi. In the course of comparing manuscripts and publications of the poet's sofa, the author found that in publications, both in Tajikistan and abroad, there are still many errors and errors in the text that were collected in their article. The author summed up the results in the field of his own scientific research. Today, having access to the manuscripts of the lyrics of Amir Khosravi, it is necessary to prepare a complete correct and scientific-critical text of the poet's poetry, for all useful and important research is possible only if there is a correct and complete text of the poem.

Текст научной работы на тему «ТЕКСТОЛОГИЯ ЛИРИЧЕСКИХ СТИХОВ АМИРА ХОСРОВА ДЕХЛАВИ»

LITERARY BLOG AS THE MAIN MEANS OF THE DEVELOPMENT OF «WOMEN'S PROSE» IN TAJIK LITERATURE

The article considers the study of the phenomenon of network literature, which is initially in opposition to traditional paper literature and is increasingly strengthening its position. The author argues that in recent years, Internet prose has begun to serve as a new form of existence for Tajik literature. Also, one of the most striking indicators of the era in literature is the form and method of presenting the work. Often poets use the blog format to post their works. At the moment, the most popular platforms are social networks such as Facebook, Contact. Among the authors - women who actively use this form of communication with the reader, one can single out Gulrukhsor Safyeva, Zulfiya Atoi, Zebuniso Rasulzade and others.

It is important to emphasize that the development of women's prose in modern Tajik literature was facilitated primarily by writers» blogs. Summarizing our research on the role of the blogosphere in the development of «women's prose» in Tajik literature, we can single out its main properties - interactivity, hypertextuality,

Key words: ««women's prose», blog, literature, Internet, text-centricity, Tajik literature, hypertextuality, interactivity.

Сведения об авторе:

Субхонкулова Сурайё Акбаралиевна, Таджикский государственный педагогический университета им. С. Айни, старший преподаватель кафедры русской и мировой литературы адрес:734003,Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки121.Телефон: (+992)935080805; E-mail: subhonsura@gmail.com, Тел.: (+992)935080805

About the author:

Subkhonkulova Surayo Akbaralievna,- Tajik State Pedagogic University named after S. Aini, Senior Lecturer at the Department of Russian and World Literature.Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue121. Tel.: (+992)935080805

МАТНШИНОСИИ ГАЗАЛИЁТИ АМИР ХУСРАВИ ДЕ^ЛАВЙ

Шарофова Ш.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Амир Хусрави Дехлавй аз пуркортарин шоирони форсизабони Хрнд ба шумор рафта, бо эчодиёти гуногунпахлуяш, чун маснавихои дилнишин, досгонхои таърихй, рисолаву асархои пурмазмун дар таърихи адабиёги форсу точик чойгохи хосро дарёфг намудаасг. Дар баробари ин эчоди газалхои усгодона як бахши мухими фаъолияти шоирро фарогир асг, ки метавон гуфт яке аз омилхои аслии шухрати вай ба хамин бахши мухими эчодаш пайванд дорад.

Мероси адабии Амир Хусрав борхо дар кишвархои Хиндусгон, Покисгон, Эрон ва Точикисгон ба гунахои «куллиёг», «девон» ва «мунтахабот» нашр шудаасг, ки бегумон ин осори ингишорёфта барои муаррифии шоисгаи ин «тутии шаккархои Хиндустон» накши муассир гузоштаанд. Аммо нуктаи дигари добили таъкид он асг, ки ин нашрхои зиёд омили воридшавии як катор галагхо дар ашъори у (хусусан газалиёгаш) низ гардидаанд, ки масъалаи мехварии тадкики моро дар ин макола хамин бахс фарохам овардаасг.

Харчанд ки оиди макоми Амир Хусрав ва пахлухои гуногуни осори у тахкикотхои фаровон анчом ёфтаанд, аммо масъалаи матншиносии газалиёгаш ба исгиснои чанд макола [7;8;10;) хануз ба таври шоисга мавриди баррасй карор нагирифтаасг. Аз ин ру, дар маколаи мавриди назар мо мукоисаи чандин нашрхои девони газалиёги шоирро [1; 2; 3; 4; 5] ба рох монда, галагхои мавчударо ошкор, гунаи сахехи абёг ва бартарии онхоро зикр намудем, зеро «гахкики матн тахкурсиесг, ки тадкикотхои дигар бар пояи он карор мегирад» [6, 9].

Нусхахои мукоисашуда шартан бо харфхои зерин ишорат шудаанд: Н. (ч.с) - нусхаи чопи сангии Покисгон; Д(К) - «Девони комили Амир Хусрав» бо тасхехи М. Дарвеш ва мукаддимаи С. Нафисй; Д(М.Р) «Девони газалиёги Амир Хусрав» бо тасхехи Икболи Салохиддин ва мукаддимаи М. Рушан; Т - нусхахои точикисгонй. Т(М) - «Мунтахабот» - и Амир Хусрав бо кушиш М. Бакоев; T(F) -«F азалиёг» - и Амир Хусрав (силсилаи «Ахтарони адаб»).

Тафовути нашрхои мазкурро метавон чунин дастабандй намуд:

A) Микдори абёт;

Б) Ивазшавии чойи абёт;

B) Дигаргунии калима, гаркиб, ибора, мисраъ ва байгхо;

Aкcapияти абёти Faзaлxoe, ки нaшpxoи Д(К) ва Д(M.Р) oмaдaaнд, дар нaшpxoи тачикисгони дида нaмeшaвaнд. Хамчунин дар байни T(M) ва T(F) низ дигаргунй вучуд д0paд. Macana^ байти 7 - уми газали «Овардаам шaфeъ дили зopи xeшpo» дар T(M) дида нaмeшaвaд: Сapxo бace задй, capи ман xaм зан аз карам, Аз cap ривдч дex равиши кopи xeшpo [S,40].

Maвpиди дигар тo S-б байти як газал тaфoвyт дopaнд, ба мoнaнди газали «Гар мapo 6o бaxт кope нecт, ry xapгиз мaбoш», ки дар T(F) аз б байт, H (ч.о) 8 байт, Д(К) ва ДО^Р) 11 байт ибopaт аст.

Фаркияти дигар ин ивазшавии 4o™ абёти газали нycxaxoи мазкур аст, ки кариб дар xaмaи газами мyкoиcaшyдa дyчop мeшaвaд. Дар заминаи чycтopxoи aнчoмёфтa маълум гардид, ки caбaбxoи acдии чунин тaFиpoти матнй дар бapxe аз nycxaxo аз чoниби кoтибoн афзудани абёт ё афтодани onxo ба шyмop мepaвaд, ки бeгyмoн бapoи дакик намудани ин матлаб дacтpacии бeштap ба нycxaxoи xaттии Дeвoни шoиp, ки ба зaмoни зиндaгoнии y наздиканд, ба шyмop мepaвaд.

Taфoвyти мyxими нycxaxo дигаргунии калима, тapкибxo, мифаь ва абёти Faзaлxo ба шушр мepaвaд, ки oнxopo ба чунин ^yxxo чyдo кардан мумкин аст:

1. Тaфовyти пешоянд Ba naÏÏBarçiaK^o дaр тaркиби aбёти Faзaл. Пeшoяндxo xapчaнд кaлимaxoи мустакил нaбoшaнд xa^, бapoи ифoдaи маънй xизмaт мepacoнaнд. Дар cypaти ба чoйи як пeшoянд иcтифoдa бурдани пeшoянди дигар xaлaлёбии мазмун ё заъфи таълиф ба вучуд мeoяд, ки инpo мo рафти му^жа зиёд мyшoxидa нaмyдeм. Macana^ дар байти зepини нaшpxoи Д(К), Д (M.P) ва Н(ч.о) пeшoянди «андар» ва дар нaшpxoи ^чик^гон бoшaд, пeшoянди «жри» oмaдaacт. Ба aндeшaи мo гунаи «андар» caxex acт, зepo тaкpopи як пeшoянд дар байт зeбoгии cyxaни шoиppo кocтa мeкyнaд.

Хар ки зери пиpaxaн бинад мapo,

Mypдae зери кафан бинад i^o [4, 20; S, 28].

Гунаи caxexи oн бoяд чунин бoшaд:

Хар ки зери пиpaxaн бинад мapo,

Mypдae aндaр кафан бинад мapo [1,17; 2,4б; 3,49].

Ё xyд:

Ч^ ба чoяcтy дилу зиндa наям ман зepo-к, Moяи умр ба чуз чoн дигape буд мapo [S, 21].

Гунаи зикршудаи байт дар нашри тoчикиcтoнии T(F) ва H (ч.c) caбт ёфта, ки ду мapoтибa oмaдaни пайвандаки пaйвacкyнaндaи (-у)-и миcpaи якум вaзнpo кoстa намуда, нaфocaти бaЙIpo низ аз байн бypдaacт. Дар ин маврид шакли дар Д(К) ва Д(M.Р) навишташуда дуруст ба назар мepacaд: Ч^ ба чряст, вяле зинда наям ман зepo, Moяи умр ба чуз чoн дигape буд мapo [1,31 ; 2,4б].

Hoдypycт caбт шудани пeшoянди «аз» дар T(F) аз байти шашуми Faзaли «Ошик шудаму мaxpaми ин кop нaдopaм» низ маъши бaйтpo xaдaддop намудааст: Аз к^ии чашмам Faми нoдидaни ёр аст, В-арш Faми ин чашми гyнaxгop нaдopaм [S, 327].

Дар нaшpxoи дигар ба чoи «аз» чoнишини ишopaтии «ин» oмaдaacт, ки caxex мeбoшaд: Ин курии чашмам Fa^ нoдидaни ёр аст В-арш Faми ин чашми гyнaxгop нaдopaм [2, S81].

2. тяфовути кялимядо:

Тавба зи мян карда буд дил, чу ту шкй шудй Бoз xaмoн xoл шуд Адмади пopинapo [S, 23].

Дар H (чх), Д(К), Д(M.Р) ва T(M) бар чoйи калимаи «ман»-и миcpaи якум вoжaи «май» oмaдaacт, ки 6o «шкй» тaнocyбии маъшии бeштap дopaд, яьнe шакли дурусти байт чунин бoяд бoшaд: Тавба зи мяй карда буд дил, чу ту шкй шудй, Бoз xaмoн xoл шуд А^мади пopинapo.

****

Як дам имруз аз чаман мopo ба мaчлиc бор дex, To cитoнeм аз ту чoми бocaфoи xeшpo[4,34; S,39].

Дар нaшpxoи дигари мавриди назари !o, аз чумла, нycxaи чoпи camfi ба чoи калимаи «бop» ««jox» зикр гардидааст, ки мaьнoи бaйтpo pyшaнтap мeкyнaд. Аз ин ру, гунаи дурусти байт ин тарз аст: Як дам имруз аз чаман мopo ба мaчлиc род дex, To cитoнeм аз ту чoми бocaфoи xeшpo [3, 7б].

****

Андар чигярям дoшт xaёли туву ашкам, Сар то кадам oлyдaи xyни чигарам кард [S, 193].

Сабт ёфтани вoжaи «n^^aM» дар байти мазкури нашри точикиcтонии T(F) мaьнoи бaЙIpo заиф мeгapдoнaд. Ба чoи oн дар Д(M.Р) «нязярям» зикр шудааст, ки бapoи таквияти aндeшaи шoиp coзгop мeбoшaд ва якинан «жаёл» дар «назар» аст, на дар «чигар»:

A44ap HasapaM дошт xaëли гуву aшкaм, Cap го кaдaм oлyдaи xyни чигapaм кapд [2, 249].

flap мифш дуюми бaйги зepин кaлимaи «биpeзaм» Д(M.Р, 244) Д(^ 180) T(F 177) мaьнoи бaйтpo зaиф мecaзaд. Гyнaи «пaзиpaм»-и H (ч.о) дap ин мaвpид кобили эьгимод acт вa вoбacгa бa он бaйгpo низ мeтaвoн чунин шapx нaмyд: «Xap caнги нoзaнинoн (мльшу^) бap pyn мyштoкoн (ошик) мoнaнди гул acт вa мaн xap гули он нoзaнин бaxшидapo бa дидa мeпaзиpaм».

Чу caнги нoзaнинoн гул бyвaд бap pyn мушгокон, Maн aз дидa na'rnpaM xap гyлe, к-он нoзaнин бaxшaд.

Омaдaни «шку^и миcpaи aввaл мaьнoи бaйгpo зaиф мeкyнaд, гaбииcт, ки он бо вoжaxoи «moxид», «Hañ», «Tyrox» вa ^<HKpop» гaнocyбe нaдopaд. flap H (ч. c) бa чойи он «мунк^» oмaдaacг, ки мaтлaби бaйгpo aмикгap нишон мeдиxaд. Xaмин тapик, шaкли caxexи бaйг ин acт: Рaфт он кй буд, Хycpaв, мyнкиp зи шoxидy мaй, Эй дил, гyвox бошй, к-икpop кapдaм aз cap [7, 266].

Hиxoн мeдopй aз мaн xeштaнpo, Чунин HaBp oшкopo xac нaдидacт [7, 59].

flap Д(Ю вa Д(M.Р) бa чои кaлимaи «4aBp» «худ» га дap H(ч.c) «xyp» oмaдaacг. Aз caбaби дap нaвишти фopcй xaмшaкл бyдaни кaлимaxo (JJ^ JJ?) xoлaти зepин pyñ дoдaacг. flap cypara пaзиpyфгaни гyнaxoи ^<4aßp» ra «xyp» бaйгpo мeгaвoн чунин шapx дод:

1. «Ч,aвp» - бa мaьнoи зулм, cma^ oзop мeбoшaд [9, 766]. Ошик бa ëpam xитoбaн чунин мeгyяд: ^<Xempo aa мaн пинxoн мeкyнй, ки чунин ^abppo oшкopo xe^ Rac нaдидaacт».

2. «Xyp» дap лyFaт бa мaьнoи «зaни зeбoи дap биxишг ш^уншу^» acт [9, 759]. Aap бaйги мaтлaи Faзaлpo бa rnsap гиpeм, шояд шoиp мaьшyкaampo бa xypoни биxиmг, ки дидaни ондо бa xa^a мyяccap нaмeгapдaд, мoнaнд мeкyнaд.

Aммo шaкли дap ДСЮ вa Д(M.Р) зикpшyдa as мaтлaби шoиp гaмoмaн ,4yp acг.

***

Бopxo бинaм бa xyд он aшxо ед oвapaм,

K-ин xaмoн мypFecт, ё aйб, к-aндap он гyлзop буд [5, 200].

Kaлимaи «arnxo» дap миcpaи якум вa «ë aйб» дap миcpaи дуюм мльнои бaйгpo кocгa гapдoнидaacт. «Amxo» ин «aMrnxo» acт, ки эxтимoлaн бо xaтoи тexникй «й» aз он af^i^a, «ë aM5» бoшaд, мyxoтaби «ë Рaб» acг. Бap acoœ нampxoи дигap ин бaйгpo мeтaвoн чунин гacxex кapд: Бapxo бишм бa xyд он aйшxо ед oвapaм, K-ин xaмoн мypFecт, ё Pa6, к-aндap он гyлзop буд [2, 310].

3. CaxBy ишгибо^от дap тapкибy ибоpaxо. «Aз ин pax paфт Xycpaß» - xa^K гуянд.

Чу бинaд чо бa чо aз хун нишoнxo [1, 8].

****

«^з ин pax paфт Xycpaß» - xa^K гуяд. Чу бинад чо бa чо xap но нишoнxo[4, 42].

flap мaвpиди ин бaйг ду фapкият бaйни нycxaxo бa нaзap мepcaд: 1) кaлимa «гуяд» дap T(F) вa «гуянд» дap нampxoи Д(Ю вa Д (M.P); 2) тapкиби «aз xyн» Д(K), Д(M.Р) вa «xap чо» T(F). Aгap aз лиxoзи вaзн «гуяд»-и нampи тoчикиcтoнии T(F) дypycт бoшaд, a8 pyH мaьнo гapкиби «aз xyн»-и Д(^ вa Д (M.P) пaзиpyфтaниcт. Бa ин cypaт бояд бaйг чунин бoшaд:

«Aз ин pax pa^- Xycpaß» - xa^K гуяд. Чу бинад чо бa чо aз хун нишoнxo.

Гyнaи дигapи бaйти мaзкyp дap H (ч.c) вa T(M) бa ин тapз acr «Aз ин pax paфт Xycpaß»- xaлк бинад, Чу бошад но 6a но a хун нишoнxo [3, 52; 4, 30].

flap бaйги 5-уми Faзaли «Paxra caбypй тaмoм cyxia шуд cинapo» нaшpxoи тoчикиcтoнй ибopaи «чamми ту бeкop чист» вa дap H (чл), Д(K) Д(M.P) бoшaд бa чойи он ибopaи «чamми ту mMxop чycт» зикp гapдидaacт. Aз caбaби он ки кaлимaи «narnop» бо «xaнчap»-и миcpaи дуюм тaнocyби мaьнoй дopaд, гyнaи «тшми ту бeкop чиег»- нoдypycт acт, яьн гунш caxexи бaйг aз pyи нaшpxoи дигap чунин мeшaвaд: Maн чун зи cap xocтaм, чaшми ту пaйкоp нуст, Хaнчapи нaв дex бa дacт гypки кyнaxкинapo [1, 30].

Xaмчyнин гyнaнoкии бaйти мaкгaи Faзaли зикpшyдa дap нycxaxo бa cypaти «Руйи cиëxй мapocт, 4ypM нa oинapo (H.X, T(мyнг), T(Faз))»; «Руйи cиëxй мapocт, aйби ту oинapo Д(K), Д (M.P)» вoмexypд.

Шoиp дap мaктaи Faзaли xern бapoи тaквияти миcpaи якум дap миcpaи дуюм мacaли «Руйи cиëxй мapocт, oинa aM5 нaдopaд»-po мeopaд, ки ин 1шьнй дap Faзaли дигapи y дидa мeшaвaд: - «Mиннaти oинa мaнex бaxги cиëxpyйpo». Aз ин py, ибopaи «aйби ту»-и дap нaшpxoи (fl(K) га Д^.Р) oмaдa Faлaт acт. Бино бap ин гyнaи: Бap capи Xycpaß aгap гaънa зaнaд xap «ace,

Руи cиёxи мapocт, чурм, на oинapo [4, 23]. ^били пазириш мeбoшaд.

Дар байти чopyми Faзaли «Чрш, ба пypcиш ёд кун, р^ мани гyмбyдapo»-и нaшpxoи Д(К), ДО^) ва T(F) ибopaи «ёpoни Faмфapмyдa» oмaдaacт.Гyнaи caxexи oн «ёpoни Faмфapcyдa»-и дар нycxaи чoпи caнгй ва «MyнIaxaбoт» caбтшyдa мeбoшaд. Аз ин ру, байт ба шакли зайл мeoяд: Бoз oю биншин coare oxиp чй кам xoxaд шудан, Гар шoд гapдoни дaмe ёрони Faмфaрcyдaро [3, 47; 4, 20]. «F ямфярсуд» дар байти матлаи Faзaли дигар шoиp низ ба юр рафтааст: Caвoди xyбoн кам нашуд з-ин чoни Faмфaрcyди ман, Хастй xaüa кардам зиён, ин буд аз эшoн cyди ман [7, 3бб] 4.Омexтaгй вя тяфовути мисряъдо:

Хангоми му^зи^и нycxaxoи зикршуда дар чанд маврид oмexтaгии миcpaьxoи Faзaлиёти Амир Хycpaв ба чашм pacидaнд. Macaлaн, бaйтxoи 8-9 Faзaли «Эй дил, Faмин мaбoш, ки чoнoн pacидaниcт» дар нaшpxoи точикиcтонй ва нycxaи чoпи caнгй ба тарзи зайл oмaдaaнд: Бo xeш мeзaдaм, ки фиpoк ар xaмин бувад, Тири бяло 6a синя фяровон рясидянист [4,87; 5,98]. Дар Д(К) ва Д(M.Р) бoшaд ба ин тарз: Бo xeш мeзaдaм, ки фиpoк ар xaмин бувад, Ин чошнй-т дяр буни дяндон рacидaниcт [1,161; 2,180].

Mиcpaи дуюми байти Д(К) ва Д(M.Р) дар мжраи дуюми байти 9-и нaшpxoи точикиcтонй oмaдaacт, яънe чунин:

Овард бaxт мужда ба Хycpaв, ки Fa! мaxyp, К-ин чошнй-т дяр буни дяндон рясидянист [5,98].

Дар Щч.О бoшaд, тaxaллycи шoиp дар мдараи дуюм ба тарзи зайл oмaдaacт:

К-oвapд бaxт мужда зи лаьлаш, ки Faм nax^,

Хусряв, ки кoм дар буни дaндoн pacидaниcт [3,87].

Бapъaкcи ин xoл дар Д(К) ва Д^.Р) дида мeшaвaд:

Овард бaxт мужда, ки Хycpaв ту Faм nax^,

Тири бяло бя синя фяровон рясидянист.

Дар бaьзe Faзaлxo oмexтaгии миcpaьxo ба нycxaxoи мавриди назар ба мyшoxидa мepacaд. Macaлaн, бaйтxoи 4 ва б-уми Faзaли «Рyзe аз дасти чaфo, oxиp, ишн биcтoнaмaт» дар Д(M.Р) ва T(F) чунин навишта шудаанд: Руй бар xom дарат мoлaм, агар фapмoн диxй, Хoки oн дар xa^ ба нapxи зaьфapoн биcтoнaмaт. В-ар бияфтад чoн кабулу зар нaдopaм, чун кунам, Ранги руйи xyд магар з-oн ocтoн биcтoнaмaт [7, S2]. Аз руи Щч.О бoяд тарзи caxexи бaйтxo чунин бoшaд: Руй бар xoки дарат мoлaм, агар фapмoн диxй, Ранги руйи xyд магар з-oн ocтoн биcтoнaмaт. В-ар бияфтад чoн кабулу зар нaдopaм, чун кунам, Xo^ oн дар xa^ ба нapxи зaьфapoн биcтoнaмaт [10, 187]. 5. Тяфовути бяйтдо:

Байти мактаи Faзaли «Mapo дар cap xaвoи нoзaнинecт» дар Д(К), Д(M.Р) ва T(F) ба тарзи зайл:

Мячу, охир, ту душёрй зи Хусряв,

Ки ишку яклро дериня кинест (1,54; 2,101; 5,88,).

Дар Щч.О ва T(M) бoшaд ин байт oмaдaacт:

Бя киням, гу, мякяш хянчяр, ки дяр дям,

Faмaшро дяр дили Хусряв кяминест (3, 110).

Taxкики aнчoмёфтa ва натичаи мукржа нишoн мeдиxaд, ки caxßy xaTOxo дар нycxaxoи мавриди назар xeлe зиёд буда, ки xap яки oн 6o caбaбxoи гушгун рук дoдaaнд. Сабаби acocии ин дигapгyниxo зиёд будани нycxaxoи xaira ба шyмop мepaвaд. Faлaтxoи oшкopшyдa аз oн гyвoxй мeдиxaнд, ки атеари orap xaнгoми pyй6apдopкyнии кoти6oн ба амал oмaдaaнд. Гypyxи дигари чунин caxвy xaTOxo xaнгoми аз xarn фopcй ба кириллй 6apгapдoнидaн ба вучуд oмaдaaнд, ки дар як нигаштаи мyxтacap нaмeтaвoн xaмaи oнpo 6appacй намуд. Бар ин acoc мeтaвoн таъкид дoшт, ки дар !acxexy тaxия ва нашри мутун 6а назар гирифтани xaмaи чузъиёт мyxим аст, зepo xypдтapин ишти6ox низ мeтaвoнaд 6oиcи xaлaлёбии мазмун гардад Аз c^ дигар, бapoи aнчoми xaмaгyнa тaxкикoт дар бopaи вeжaгиxoи мавзуиву xyнapии аш^ри шoиp дар иxтиёp дoштaни матни дурусту caxex амри зарурй 6а шyмop мepaвaд.. Имруз, ки 6o шapoфaти Иcтикдoлияти миллй тадричан мapxилaи чaдидe дар накду тacxex ва нашри мepocи xaira 0F03 гардидааст, дар acocи нycxaxoи xaттии муьтабар, нycxaxoи мавриди назар ва дигар нaшpxoи aнчoмёфтa тaxияи матни илмй-интикoдй ва нашри дeвoни мукаммали Амир Xycpaв

дар Точикисгон кори муфид барои идомаи тахкики бештари вежагихои ашъори шоир махсуб мешавад.

АДАБИЁТ

1. Дехлавй, Амир Хусрав. Девони комил /Бо тасхехи М. Дарвеш ва мукаддимаи С. Нафисй. - Техрон, 1361.

2. Дехлавй, Амир Хусрав. Девони газалиёт. /Бо тасхехи Икболи Салохиддин ва мукаддимаи М. Рушан/. - Техрон, 1387. -

928 сах.

3. Дехлавй, Амир Хусрав. Девон. /Нусхаи чопи сангии Музейи Покистон/. № FK6495.

4. Дехлавй, Амир Хусрав. Мунтахабот. /Бо кушиши М. Бакоев/. - Сгалинобод. 1960. -623 с.

5. Дехлавй, Амир Хусрав. Fазалиёг. /Силсилаи «Ахгарони адаб»/. -Душанбе, 2014. - 360 с.

6. Насриддин, Абдуманнон. Куллиёги осор, чилди 2. Хучанд, 2013. - 635 с.

7. Мачид Мансурй, Хусени Порсифар. Баррасии девони газалиёти Амир Хусрав бар асоси чанд нусхаи муъгабар.

//Мачаллаи «Матншиносии адаби форсй», 1322, №3. - С. 69-76;

8. Розия Ибодиён. Тасхехи байгхо аз Амир Хусрави Дехлавй. - Техрон, Пажухишгохи улуми инсонй. - С. 256-269;

9. Фарханги забони точикй. Чилди 2. - Душанбе, - 2008, - 945 с/

10. Хамидризои Хофизиён. Тасхехи девони Амир Хусрави Дехлавй. // Фаслномаи «Мутолиоти Шибхи Кора»-и

Донишгохи Сиистон ва Балучистон. Соли хашг, .№28, 1390. С.91-106.

ТЕКСТОЛОГИЯ ЛИРИЧЕСКИХ СТИХОВ АМИРА ХОСРОВА ДЕХЛАВИ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Статья написана в контексте сопоставления различных текстов литографии и изданий лирического сборника Амира Хосрова Дехлеви. В ходе сопоставления рукописей и изданий дивана поэта автором установлено, что в изданиях, как в Таджикистане, так и за рубежом, до сих пор имеется много ошибок и ошибок в тексте, которые были собраны в их статье. Автор подвел итоги в области собственных научных исследований. Сегодня, имея доступ к рукописям лирики Амира Хосрави, необходимо подготовить полный правильный и научно-критический текст поэзии поэта, ибо все полезные и важные исследования возможны только при наличии правильного и полного текста Стихотворение.

Ключевые слова: Амир Хосров Дехлеви, газель, диван, текстология, рукописи, завершенные публикации, текстовые ошибки, исправление текста.

TEXTOLOGY OF LYRICAL POEMS ABU'L HASAN YAMIN UD-DlN XUSRAV DEHLAVTY

The article is written in the context of comparing various texts of lithography and editions of the lyric collection of Amir Khosrov Dehlavi. In the course of comparing manuscripts and publications of the poet's sofa, the author found that in publications, both in Tajikistan and abroad, there are still many errors and errors in the text that were collected in their article. The author summed up the results in the field of his own scientific research. Today, having access to the manuscripts of the lyrics of Amir Khosravi, it is necessary to prepare a complete correct and scientific-critical text of the poet's poetry, for all useful and important research is possible only if there is a correct and complete text of the poem.

Key words: Amir Khosrov Dehlavi, ghazal, sofa, textual criticism, manuscripts, completed publications, text errors, text correction.

Сведения об авторе:

Шаропова Шодмонбиби - докторант (PhD) Худжандского государственного университета имени Бободжона Гафурова

About the author:

Sharopova Shodmonbibi - doctoral student (PhD) of Khujand State University named after Bobojon Gafurov

КОНСЕПСИЯИ ТАХАЙЮЛИ АДАБИИ ЗИРУХДНГОРИИ МАЗОХДРИ ТАБИАТ ВА АШЁ ДАР ГАЗАЛИЁТИ ЗУ^УРИИ ТУРШЕЗЙ

Шарипов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Яке аз шигардхои шеърии Зухурй дар он асг, ки ба мазохири табиат ва ашё чон мебахшад ва онх,оро зирух меангорад, чунончи дар байти зер феъли гирисган, ки хоси инсон асг, ба катра интикол меёбад ва як катра шабехи дарё - «гирисгани катра ба сони дарё» гардида, шоир дар як

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.