Научная статья на тему 'МУЗЫКАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В "ДИВАН"-Е КАМОЛА ХУДЖАНДИ'

МУЗЫКАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В "ДИВАН"-Е КАМОЛА ХУДЖАНДИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
56
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАМОЛ ХУДЖАНДИ / МУЗЫКАЛЬНЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ / МУЗЫКАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ / ДИВАН / ГАЗЕЛЬ / РУБАБ / МУЗЫКАНТ / ЧАНГ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Нурова Кубриё Алифовна, Шарифова Гулистон Амриддиновна

В классической персидско-таджикской литературе шейх Камол Худжанди (1318-1401) занимает одно из достойнейших мест. Его литературное наследие, отличается не только новизной поэтической мысли и формой выражения, но и редким в персидско-таджикской литературе мастерством употребления музыкальной терминологии, что придает поэзии поэта неповторимую мелодичность и красность звучания. Поэт считал, что в поэзии должны гармонично сочетаться мелодичность слов и музыки, т.е. должна звучать музыка слов. В данной статье речь идет о месте и значении музыки, музыкальных слов и выражений, в частности, названия музыкальных инструментов в литературном творчестве поэта, что, как было подчеркнуто выше, является характерной чертой и отличительным художественно-эстетическим аспектом газелей Камола Худжанди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUSICAL TERMINOLOGY IN "DIVAN" OF KAMOL KHUJANDI

Shaikh Kamol Khujandi (1318-1401) has an important position in Persian-Tajik classical literature. His inheritance differs not only by new poetic thought and expression form, but also by rarely using of musical instruments in Persian-Tajik literature, which his poetry melodic and bright. A poet thinks, that the poetry must suit music and lines. The article informs about position and importanse of music, musical words, especially, the name of musical instruments in poetry of the poet, as it was mentioned above, and it is different style of poetry of Kamol Khujandi.

Текст научной работы на тему «МУЗЫКАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В "ДИВАН"-Е КАМОЛА ХУДЖАНДИ»

Salimzoda Olimjon - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Journalism, Television and Radio Broadcasting, State Institution «Tajik State Institute of Culture and Arts named after M. Tursunzade» Phone: (+992) 935002219.

МАВЦЕИ ВОЖАХРИ МУСЩЙ ДАР <<ДЕВОН»-И КАМОЛ

Нурова К.А., Шарифова Г.А.

Донишгощ технологии Тоцикистон

Шайх Камолиддин Масъуди Хучандй, ки такрибан байни солх,ои 1318-1401 мелодй дар Хучанди бостонй дида ба дунё кушодаву дар Табрези Хуросон дунёро падруд гуфтааст, бо эчодиёги ширину намакини худ дар адабиёги форсии точикй мавкеи вижа ва макоми тамомро ишгол намуда меояд. Мероси адабие, ки Камоли Хучандй ба мо ёдгор гузоштаасг, иборат аз як «Девон» буда, дар он касоид, газалиёт, рубоиёг, китьахд муаммо ва муфрадоти шоир чамь омадаанд. Дар сарчашмах,ои муьтамад ва зах,матх,ои зиёди Камолшиносон адади абёги «Девон» аз 6970 байт то 14000 байт баршумурда шудааст. Дар ин шумор фаркияти хеле калон дида мешавад. Хачми умумии «Девон»-и Камолро тазкиранависи асри XVI Абдуллох,и Кобулй 14000 байт гуфтааст[3,128а]. Чопх,ои гуногуни дар Эрону Русияву Точикисгон ба табь расида дар багали худ теьдоди абёги гуногунро доранд ва Камолшиноси точик Бадриддин Максудов микдори ашьори дасграси шоирро такрибан 8150 байт баршумурдаасг [5].

Мавзуи эчодиёги Камоли Хучандй дар навбати аввал тачассумгари зиндагонии равони замони у буда, гармияшро бештар дар ирфону тасаввуф дармеёбем. Ин ба он маъносг, ки шоир дар эчоди бадей дар мактаби бузурги адибони сутурги форситаборе, монанди Рудакию Фирдавсй, Носири Хусраву Умари Хайём, Аттору Мавлонои Балх, Саьдию Анварй, Низомию Амир Хусрав ба камоли усгодй расидааст. ^аробати Камоли Хучандй бо муосирони суханвараш низ бароямон равшан асг, ки дар ин бора борх,ову борх,о гуфтаанд. Кифоят аст, ки аз муносибати Камол бо Хоча Хофиз ёд намоем.

Дар баробари мавзуъх,ои дилнишин забони рангини ашьори Камоли Хучандй офаридах,ои уро ширину гушнавоз намудаанд. Хануз устод Садриддин Айнй «Камол устоди забон аст» [1, c.229] гуфта буд. Камолшиноси маьруфи точик Аьлохон Афса^зод дар боби забони ашьори Камол навишта , ки «Шевои гуфтори Камоли Хучандй чунон самимй ва сах,ли мумганеь аст, ки сомеъу хонанда му^тавои ашьори уро чун фикру зикр, орзуву армон, пиндору саргузашти шахсии худи шоир исгикбол менамоянд. Ин самимият, кабл аз хдма, тавассути забон, захираи лугат, тарзи гуйиш, исгифодаи иборах,ои рехта, корбасги таьбирх,ои халкй, исгеьмоли маколу зарбулмасалх,ои забонзадаи мардум ва чамьбасги шево хувайдо аст» [2, с. 198].

Бале, забони баёни ашьори Камоли Хучандй тамоми талаботх,ои забони вактро дурбинона фаро гирифтаасг, ки дар бораи он х,ама дар як маколаи гузоришй сухан гуфтан мух,ол аст. Инчониб тасмим гирифт, ки доир ба корбурди номвожах,ои мусикй дар ашьори ин устоди сухан баьзе андешах,ои худро баён намоем.

Нахусг бояд гуфт, ки Камоли Хучандй аз донишмандоне буд, ки аз илмх,ои замонааш огох,ии тамом дошт ва дар ин росто мусикишиносию мусикидонии у набояд исгисно бошад. Вай ба илми мусикй огох,й ва рагбати зиёде доштаву тавонисгааст, ки вобаста ба сохту му^тавои осори гиноии худ аз номвожахд таркибу иборах,ои марбут ба илми мусикй ва номх,ои асбобх,ои мусикй ёдовар шавад.

Дар ашьори Камоли Хучандй мо бо номх,ои асбобх,ои мусикй ва исгилохдги мусикй, ки забони баёни офаридах,ои уро рангин кардаанд, хеле зиёд дучор мешавем, ки ин ба мусикй таваччух, доштани шоирро ба мо равшан нишон медихднд. Вакте вобаста ба мавзуь ба номвожа ва исгилохдги мусикй бар «Девон»-и шоир мурочиат намудем, дарёфтем, ки у ин ному истилохрти мусикй, ба монанди чанг, най, рубоб, уд, чарас, бам, даф, захма, камонча, мутриб, май, охднг, мутриби хушалдон, сокй, муганнй, ох,анг, нагмасаро, тасниф, савту х,арф, маком, охднги рост, рубобй, Самоь, шаробу Самоь, х,ою ^уй, хушовозй, сароянда ва гайраро огох,она ва маьниофаринона исгифода бурдааст. Бештари инх,о бо рух,ияи хушдолонаи шоир тавьам бахшидаанд.

Бoяд гуФт, ки пайвандии aшъopи Кaмoли Хучандй 6o мушки пеш аз хама дap иcгифoдaи иcгишoxoтy paмзxoи мушкй ба нaзap меpacaд. Macana^ y мег^яд: Бa м\'триб шаб чй хуш мeгyфm чaнгaш, Хуш oн мий, к-сз rn6u com-cm paнгaш. 4y cosap paфma бyд a3 дacmu м\трыб, Бa caá macнuф oвapдaм 6a чaнгaш

Дap ин мишл ^opax^ «чанги муфиб», ки маъши coзи мушки дap дасти нaвoзaндapo дopaд, «ба ташиф oвapдaн» эчoд намудану нaвoхтaн, ки томи яке аз бахш^и шзии «Шашма^м» дoниcгa шyдaacг [5, c.206] «oвoзи чанг» ё «чанги cyxaffly» caдoи тopxoи чанг, ки acбoби муш^ст, дap бapoбapи ёд кapдaн аз acбoбxoи мушки ва муфибу мaшшoкoн мавкеи азими мaъниoфapй дида мешавад. Arap «чанг»-и миcpaи аввал ба маънии acбoби мушкй oмaдa бoшaд, дap миcpaи чaxopyм маънии «ба даст oвapдaн» acт. Зимни ин ишopaxo бoяд гуфт, ки калимаи «чанг» хамчун acбoби мушкй дap «Девoн»-и Кaмoли Хучандй дах мapoтибa кopбacг шyдaacт. Чанг чй acбoби муш^ст ? Ин acбoби мушкй аз coзxoи тopдopи кaмoншaклy хамида мебoшaд. Илoвa 6ap ин дap байни мapдyми мo чанги дaxoнй низ хаст ва oн чанги хypде, ки аз п^шэд coхтa шyдaacтy acocaн дyхтapoнy чaвoнзaнoн oнpo байни дaндoнxoи зеpy бoшo газида нигах дoштa, 6o нуги ангушти дасти pocг менaвoзaнд. Шг^ ба мyтpиб ишopa кapдa мегуяд: Эй ^ympHÖn х)шжхрн, uмшaб бuмoл 6ap шнг Tm^e вжapнa еузам cysaô нu^yфm co3am ![5, c. 69]

As ин байт бapмеoяд, ки acбoби мушкии чанг oxarnrc махзун, xyзнoвap ва анд7х дoштaacг. As зaбoни нoби Кaмoши Хучандй aлoкaмaндoни ба acбoби чанг абёт меoвapaд: 4,onu6u yo.м cypoxfi 6u6apaà cayâc чу шнг, Mympuбoн гар cyxarn з^н лaбu майгун xoнaнд. Kuccau гupяu ш гaмзaдa 6o чaшмu nypo6 Mypsy мoxfi 6aлж6ы Дсулаву Цай^ун xoнaнд.[5, c.231]

Нaвoи чанг дap бapoбapи oxarnrc Faмy анд7х дoштaн хеле нoзyкy тaъcиpбaхш бyдaacт. Кaмoши Хучандй ин мaъниpo дap мактаъи як Faзaшaш чунин oвapдaacг: Mysamuë, cyxanonu Кaмoл 6opm acm, Быxoн ба чанг, кы бopuкмаънж дopaд.[5, c.238]

Кaмoши Хучандй пеш аз хама шoиpи opиф буд ва шзу oвoзи y xaмoxaнги Сашию Anop, Aбдyшшoxи Aнcopивy Maвшoнoи Бaлхpo дopaд. Бaхycyc дap aшъopaш aлoкaмaндoнa 6o acбoби мушкии чанг мехoxaд ба paK№ Сaмoъ бapoяд. Бapoи амалй намудани ин ма^ад шoиp аз нaвoзaндaвy мyгpиб ^мак мепypcaд ва мегуяд: Зсвщ Ссмoъ дopсм, эй мympuбoнu xoмyш, Бoнгe зажд бар чанг, mo нaгмae capoяд ![5, c.258]

Aß aшъopи Кaмoши Хучандй бapмеoяд, ки y мaxфишopoию махфилнишинй ва хуш гyзapoнидaни yмppo 6o coзy cypyд дуст медoштaacг 6o xap poxy вacишaе: Mympu6 mma6 кужму бс бсзм oвapeм чанг, Гар чснгсмoн бс чанг нсаяд, най oвсpeм![5, c.363]

Дap байги мaзкyp мaxopaти шoиpии Кaмoш имкoн дoдaacт, ки дap миcpaи аввал чaнгpo ба cифaти acбoби мушкй ба кop бapaд ва дap миcpaи дувум ба ду маънй. Яъне, дap миcpaи аввал «чанг» xaмoн acбoби муш^ст ва дap мaвpиди coнй «чанг» - ба даст дapoвapдaн тaчниc шуда oмaдaacт ва f.

Acбoби мушкии дигapе, ки Кaмoш бештap дap шеъpaш мaвpиди иcгифoдa Kapop дoдacг, py6o6 мебoшaд. Дap байги зеp шoиp oвoзи py6o6y нaйpo 4yp намуда базми хушй меopoяд: Бс oвoзы pyбoбy най бuнyшeм ommpo май, Бс ша^р oeornu puндuю мaйxopй дсpсндoзeм.[5, c. 348]

Бoяд ишopa кapд, ки py6o6 аз тaнбyp андаке кaлoнтap буда, acocaн чaxop тopи мaхcyc дopaд ва oн хам 6o кaмoнчa ва хам 6o мизpoб нaвoхтa мешавад. й^уз вoбacгa ба завку caликa ва мaxaлxoи гyнoгyн нaвoxoи гушгуни py6o6po меcoзaндy мaвpиди иcгифoдa Kapop медиханд, вале дap aшъopи Кaмoш на coхти oн, балки томи умумии py6o6 ва caдoи oн иcгифoдa шyдaacт: Чй гyфm 6o my, шyнuдй pyбoбy уд бс гуш ? 3u mc мажара бс 6oôu баланд бoдс бтуш ![5, c.311]

Дap ин байт ишoвa 6ap acбoби мушкии py6o6 acбoби дигapи мушкй уд oмaдaacт. Уд хам аз acбoбxoи мушкии тopнoк буда, o^o дap ахди Бopбaди Mapвaзй бapбaт мегуфтаанд, ки навъе аз oн дap иcтифoдaи нaвoзaндaгoнy мyтpибoни имpyз ^pop дopaд.

Дap пажухишхри зиёди Рyдaкишинocй oмaдaacг, ки ycгoд Рудакй кашдаи «Буйи чуйи Мушён»^ дap xaмoвoзй 6o coзи уд ^po намудаааг.

Най низ аз acбoбxoи мycикиеcг, ки acocaн аз танаи pacгaнии най coхтa мешавад. Дap зaмoни мo бoшaд аз шoхaxoи дapyнaш хoшй, хатто аз yc^ora^ дapyнaшoн хoшии бopик меcoзaнд. Кaмoши Хучандй аз им^ният^и лафз, oxarny тобиш^и калима, лутфи cyхaн ва aлoмaтx,oи ашё мoxиpoнa иcгифoдa мебapaд, миcши чашмак^и най ва гyшaкxoи уд дap китъаи зайл: Ней бе oeosu уд гyфm нухуфш: - Хама чaшмeм, mo бурун oüü ! Уд гyфmaш, ru , pocmй, мo nus Хаме гу^м, mo чй фсpмoйй !» [2, c. 6S] Симoи Fинoии шoиp ба бoнги най cap ба маагй мезанад: Зу^ду mayeo оср бе оар m наму ш oвoзapo Дер оapы oeom ченгу 6o№u най xo^eм кард ! [5, c.249] Ва ё:

Ней зepu лаб бе майкаде мexoнaдam, Ксмoл, Бuшнсв, kuмуцбмлйж цaбyлu нефаc бувад. [5, c.250]

Шг^ acбoбxoи мушкй, аз чумла py6o6y нaйpo acocaн дap базмхги тapaбy айшу нуш мaвpиди иcгифoдa ^pop медихад, ки чанбаи иpфoнии oн дap чoю мaвpиди дигap ба pиштaи тахлил кашида мешавад. У мегуяд:

Бе oeom _ pv6o6v ней бuнyшeм oшкopo май,

Бе ша^р oeornu puндuю мaйxopй дсpсндoзeм. [5, c.348]

Кaмoши Хучандй чoе аз бoнги чapac иcгифoдa намудаааг. Бoяд гуфт, ки «^apac» acбoби мушкй набуда, занги ба гулуи yштypoн дap кopвoн мебacтa бoшaд хам, кaxpaмoни Fинoии шoиp oнpo ба шфати acбoби мушкй кабул дopaд ва аз oвoзи oн завке бapoи худ мебapдopaд: Нoлoн бе оapы k^u my жм, ku rneyecm Дер цoфuлau к^берстн 6o^u Hcpacpo. [5, c.42]

Ab Faзaлxoи шoиp ва зapбy oxaнги oнxo бapмеoяд, ки у ба мycикй дишбacгaгии мaхcycе дoштaacг, 6aKycyc ба oxa^^^ «Дyвoздaxмaкoм», ки бaъдтap ба «Шашма^м» pacидaacтy имpyз ба тaвpи вacеъ кopбypд мешавад. Мишле аз oxaнги «Рocг», ки аз ма^м^и «Дyвoздaxмaкoм» acг: Андслeбe, ku цадам д^у оapu оapв гyзыд, Coxm дар Pocm нaвo, лeк ма^мат nacm acm. [5, c.109] Мишли дш^:

Андслeбoнu оaщpxoнu хушалхрн дар Pocm Сuфamu vaààu my бар woxu оснсвбap xoнснд. [5, c.232]

Чри таъкид acri; ки дap 6apo6aprn иcгифoдa аз ac6o6xorn мycикй ва хoндaни мaкoмxoи гyнoгyн мyгpибoнy хyнëгapoн, capoяндaгoн, нaвoзaндaгoнy мyFaнниëн, ичpoкyнaндaгoни acбoбxoи мycикй мавкеи aлoxидa дopaнд. Хамин acг, ки Кaмoши Хучандй дap «Девoн»-и худ, вoбacтa ба coхтy мyxтaвoи orao аз xyнapи эшoн ëдoвap шyдaacг. Macaшaн: Сухан сз мушр^у май гуй бе ман, эй втз, Ku cyшнxpu дшар дapдu шр oвapд мapo. [5, c.33] Мишли дш^:

newu мсъшуц каш ш чoн, ku баренд сз my Kсмoл, Гар бе juymp^ нaдuxfi чoмa, acac мeгыpaд. [5, c.195]

Шс^и дишбacгaи мушки ба мyгpибoн мypoчиaт кapдa хoxиш менaмoяд, ки:

Зевщ осмoъ дopсм, эй мympuбoнu xoмyш,

Бoнгe зажд бар чанг, mo нaгмae осpoяд ! [5, c.258]

Кaмoши Хучандй на тан^ дap aшъopaш аз нoмвoжaxoи мушкй ycгoкopoнa кop мегиpaд, на тан^ мyгpибoнy мyFaнниëнpo даъват менaмoяд, ки orappo нoхyн зада, ба зaбoн opaнд, зиёда аз ин

кушиш менамояд, ки барои мутрибону сарояндагон матнхои мувофики завк тайёр намояду пешкаш созад:

Гар равад мутриб ба базме, хонад абёти Камол,

Х,ар киро цонест, гряд, мутрибо, хуш мерави ! [5, c.407]

Ва ё:

Дар самоъе, ки газащои ту хонанд, Камол,

Срфиёнро щма аз сар уаваси щлворафт. [5, с. 87

Дар алокамандй ба гуфтахои болй «Пайвандии ашъори Камол бо мусикй хамчунин дар истифодаи истилоху рамзхои мусикй аён мегардад:

Ба мутриб шаб чи хуш мегуфт чангаш,

Хуш он май, к-аз лаби социст рангаш.

Чу согар рафта буд аз дасти мутриб,

Ба сад тасниф овардам ба чангаш» [4, c.205]

Бояд гуфт, ки Шайх Камоли Хучандй аз суханварон ва газалгуёни муктадири замони худ буда, дар баробари эчоди газалхои рангину намакин ба мусикй мароку завки хосса доштааст. Вай дар баробари маъниофарй тавассути асбобхои мусикй, хамзамон кушидааст, ки аз охангу навои онхо дар ичроиши мутрибону муганниёни хушалхон лаззатхои эстетикй бардорад, барои мутрибону сарояндагон матнхое тахия намояду эшонро бо маводи зарурии матн таъмин созад.

Храмин тавр, истифодаи огохонаи номвожахои мусикй ба шоири тавоное чун Камоли Хучандй имконият додаанд, ки мавзуву мухтавои ашъорашро хар чи бештар ганй гардонад, мусикияту охангнокии газалхояшро барои сомеъону хонандагон таъмин намояд ва асару нишони хамешагии сухани ноби худро сарбаландона дар адабу фарханги форситаборон накш намояд.

АДАБИЁТ

1. Айнй, Садриддин. Куллиёт. Ч,илди 11. Китоби якум. /С.Айнй. - Душанбе: Нашриёти Давлатии Точикистон, 1963 -

506 с.

2. Афсахзод, Аълохон. Камоли Хучандй - устоди газал. / А. Афсахзод. - Душанбе: Деваштич, 2005 - 220 с.

3. Кобулй, Абдуллох. Тазкирату-т-таворих / Абдуллохии Кобулй. Нусхаи хаттии № 2098 АИ Чумхурии Узбекистан. вар. 128 а (Истифода аз нусхаи аксии он.

4. Низомй, Аслиддин. Шашмаком ва назми форсии точикй / Аслиддин Низомй. - Душанбе: Дониш, 2016. - 296 с.

5. Хучандй Камол. Девон / К. Хучандй. Бо мукаддима, тахия ва тасхехи Бадриддин Максудов. - Душанбе: Адиб, 2015 - 480с.

6. Хусайнй, Зайнулобиддин. Конуни илмй ва амалии мусикй ( Бо тарчумаи русии А.С. Семёнов ) / З. Хусайнй -Душанбе: Дониш - 1987 - 336с.

МУЗЫКАЛЬНАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В «ДИВАН»-Е КАМОЛА ХУДЖАНДИ

В классической персидско-таджикской литературе шейх Камол Худжанди (1318-1401) занимает одно из достойнейших мест. Его литературное наследие, отличается не только новизной поэтической мысли и формой выражения, но и редким в персидско-таджикской литературе мастерством употребления музыкальной терминологии, что придает поэзии поэта неповторимую мелодичность и красность звучания. Поэт считал, что в поэзии должны гармонично сочетаться мелодичность слов и музыки, т.е. должна звучать музыка слов.

В данной статье речь идет о месте и значении музыки, музыкальных слов и выражений, в частности, названия музыкальных инструментов в литературном творчестве поэта, что, как было подчеркнуто выше, является характерной чертой и отличительным художественно-эстетическим аспектом газелей Камола Худжанди.

Ключевые слова: Камол Худжанди, музыкальные инструменты, музыкальная терминология, Диван, газель, рубаб, музыкант, чанг.

MUSICAL TERMINOLOGY IN «DIVAN» OF KAMOL KHUJANDI

Shaikh Kamol Khujandi (1318-1401) has an important position in Persian-Tajik classical literature. His inheritance differs not only by new poetic thought and expression form, but also by rarely using of musical instruments in Persian-Tajik literature, which his poetry melodic and bright. A poet thinks, that the poetry must suit music and lines.

The article informs about position and importanse of music, musical words, especially, the name of musical instruments in poetry of the poet, as it was mentioned above, and it is different style of poetry of Kamol Khujandi.

Key words: Kamol Khujandi, musical instruments, musical terminology, Divan, poem, gazel, rubeb, chang.

Сведение об авторах:

Нурова Кубриё Алифовна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Таджикского технологического университета, Негмат Карабаева 63/3, тел.: (+992) 985190860, электронная почта: nurova 74@list. ru. Шарифова Гулистон Амриддиновна - доктор филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Таджикского технологического университета, Негмат Карабаева 63/3, тел.: (+992) 907702975, электронная почта: gulyasab 51@mail.com. About the authors:

Nurova Kibriyo Alifovna - Ph. D. on philology, docent of the Department of the Tajik language of the Technological university of Tajikistan, Negmat Karabaeva 63/3, Phone: (+992) 985190860, E - mail : nurova74@list.ru.

Sharifova Guliston Amriddinovna - doctor ofPhilologe, docent of the Department of the Tajik language of the Technological university of Tajikistan, Negmat Karabaeva 63/3, Phone: 907702975, E - mail: gulyasab51@mail.com.

ТДУ(УДК) 891.550

МИЗОНИ ТАЪСИРПАЗИРИИ ЗУХУРЙ АЗ ХОФИЗ ДАР Э^ОДИ ГАЗАЛ

Шарипов Ш.Р.

Академиям идоракунии давлатии назди Президенти Чумуурии Тоцикистон

Шеъри фарозамонй ва фаромаконии Хофизи Шерозй нагузошта, ки ба осори шоирони хамаср ва баъдина таассур надошта бошад. Умки ин таассур ба эчоди шоирони шибхи кора: Абдулкодири Бедил, Соиби Табрезй, Калими Кошонй, Назирии Нишопурй, Урфии Шерозй, Носиралии Сархиндй, Риёзи Хайрободй, Голиби Дехлавй, Волаи Догистонй ва амсоли онхо реша давонда, ба газали Зухурии Туршезй беасар низ намондааст. Мизони таъсирпазирии Зухурй аз Хофиз дар забон, услуби баён, таркибсозй, маънибандй, тасвирофаринй, оханг, вазни шеър, андешахои фалсафй ва ичтимой, ирфонгарой тачассум ёфта, бо вучуди он ки Зухурй аз шоирони нозукхаёл, нодирагуфтор, маънитироз ва дар мачмуъ, кудратманди густураи адаби форсии точикист.

Зухурй дар газал чун як катор шоирон ба истикболи газалхои Хофизи Шерозй рафта, на танхо дар вазн, балки дар мусикии берунй - кофия ва мусикии канорй - радиф низ ба Хофиз пайравй намуда, аз таркибхои сохтаи у низ вом гирифтааст.

Бо таваччух ба он нукта, ки мизони таассури Хофиз дар офаринишхои хунарй бар Зухурй ба таври назаррас афзалият дорад, дар ошзи истикболхои Зухурй аз Хофиз матлаи газалиёти пайравишуда зикр мегардад.

Хофиз: Зухурй:

Душ аз масцид сри майхона омад пири мо, Такяи доги фано бар дили дарвешон аст,

Чист ёрони тарицат баъд аз ин тадбири мо[15, 41]. Решаи нахли бацо дар гили дарвешон аст.

Зухурй: Даур ишратгауи гамхонаи дарвешон аст,

Боз мерацсад цунун аз гулгули занцири мо, Осмон кошии кошонаи дарвешон аст.

Боз дар кри хароби мекунад таъмири мо[5, 67]. Хофиз:

Хофиз: Ё Раб, ин навгули хандон, ки супурди ба манаш,

Агар он турки шерози ба даст орад дили моро, Месупорам ба ту аз чашми уасуди чаманаш[15, 446].

Ба холи уиндуяш бахшам Самарцанду Бухороро[15, 33]. Зухурй:

Зухурй: Пирщан барги суман гашта зи лутфи баданаш,

Димогам барнаметобад фусуни пиру барноро, Эй хуш он магз, ки бре кашад аз пирщанаш.

Чунуне ку, ки дар занцир печам круу сауроро[5, 33]? Хофиз:

Зухурй: Медамад субуу килла баста сауоб,

Бахрр омад цунун дигар ба сауро мебарад моро, Ассабру, ассабру, ё асуоб[15, 48].

Хамрши боз бар уангомабанди дошт гавгоро[5, 31]. Зухурй:

Хофиз: Боз деу тоби турраи пуртоб,

Равнаци ауди шабоб аст дигар брстонро, Трда кун як цауон дили бетоб.

Мерасад мужлаи гл булбулт хушилуонро[15, 40]. Хофиз:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.