Научная статья на тему 'Технология создания программы дисциплины материаловедение для студентов технологического направления, обучающихся в кредитно-модульной системе'

Технология создания программы дисциплины материаловедение для студентов технологического направления, обучающихся в кредитно-модульной системе Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
45
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Кредит-модуль / Система образования / Образовательные стандарты / Программы дисциплин / Обём обучения / Самостоятельное обучение / Количество кредитов / Дистанционное обучение / Платформа обучения. / Credit module / Education system / Educational standards / Discipline programs / Study volume / Self-study / Number of credits / Distance learning / Training platform.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шавкат Мухаммедов, Илҳом Рахматов

В статье рассматривается, что одной из актуальных задач существующей системы образования является приведение образования в соответствие с мировыми стандартами. Описаны пути внедрения кредитно-модульной системы в систему образования на основе европейских стандартов. Методики, применяемые при подготовке учителей технологий по кредитно-модульной системе в высшей школе, в том числе последовательность разработки программы материаловедения. При создании научной программы учитывались ее особенности. Также описаны преимущества кредитно-модульной системы в высшем образовании и даны рекомендации

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Technology of creation of material science program for students of technology direction studying in credit-module system

The article considers that one of the urgent tasks of the existing education system is to bring education in line with world standards. The ways of introducing a credit-modular system into the education system based on European standards are described. Methods used in the training of technology teachers according to the credit-modular system in higher education, including the sequence of developing a materials science program. When creating a scientific program, its features were taken into account. The advantages of the credit-modular system in higher education are also described and recommendations are given.

Текст научной работы на тему «Технология создания программы дисциплины материаловедение для студентов технологического направления, обучающихся в кредитно-модульной системе»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Technology of creation of material science program for students of technology direction studying in credit-module system

Shavkat MUHAMMEDOV 1 Ilhom RAKHMATOV2

Bukhara State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

Credit module Education system Educational standards Discipline programs Study volume Self-study Number of credits Distance learning Training platform.

The article considers that one of the urgent tasks of the existing education system is to bring education in line with world standards. The ways of introducing a credit-modular system into the education system based on European standards are described. Methods used in the training of technology teachers according to the credit-modular system in higher education, including the sequence of developing a materials science program. When creating a scientific program, its features were taken into account. The advantages of the credit-modular system in higher education are also described and recommendations are given.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Кредит-модуль тизимида тах,сил олаётган технология йуналиши талабалари учун материалшунослик фани дастурини яратиш технологияси

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

Кредит-модуль Таълим тизими Таълим стандартлари Фан дастурлари Машгулот соатлари Муста;ил таълим Кредитлар сони

Ма;олада х,озирги таълим тизимининг долзарб вазифаларидан бири таълимни жах,он андозаларига мослаштириш х,а;ида фикр юритилган. Таълим тизимига Европа стандартлари асосида кредит-модуль тизимини жорий ;илиш йуллари баён ;илинган. Олий таълимда кредит-модуль тизимини технология фани

1 Independent researcher, Bukhara State University, Bukhara, Uzbekistan

2 Associate professor, Bukhara State University, Bukhara, Uzbekistan E-mail: Muhammedovshavkat@umail.uz

Масофавий таълим Таълим платформаси

уцитувчиларини таиерлашда цулланиладиган методлар шу жумладан Материалшунослик фанини дастурини тузиш кетма-кетлиги келтирилган. Фан дастурини тузишда унинг узига хос хусусиятлари инобатга олинган.Кредит-модуль тизимини олий таълимда цилишнинг афзалликлари х,ам баен цилинган х,амда тавсиялар берилган.

Технология создания программы дисциплины

материаловедение для студентов технологического

Узбекистан Республикасида таълим тизимини жахон андозаларига мос ривожлантириш, замон ва дунё талабларига жавоб берадиган мутахассисларни тайёрлаш хозирги даврнинг энг долзарб вазифаларидан биридир. Шуни инобатга олган холда Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ПФ-5847-сон фармони билан тасдикланган "Узбекистон Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида" ги Фармонида белгиланган вазифалар ижросини таъминлаш максадида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 31 декабрдаги "Олий таълим муассасаларида таълим жараёнини ташкил этиш билан боглик; тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 824-сонли карори кабул ;илинди.[1,2]Ушбу карорда 2020-2021 укув йилидан бошлаб Республика олий таълим муассасаларида укув жараёнини бос;ичма-бос;ич кредит-модуль тизимига утказиш тартиби жорий килиниши курсатилган. Шу билан бирга ОТМ ларида кредит-модулга утиш тугрисидаги низом хам тасдикланган. Царорда кредит-модуль тизимига доир хужжатларни ишлаб чикиш вазифаси хам куйилган. Низом 9 боб 46 моддадан иборатдир. Царорнинг биринчи иловасида ОТМ ларида укув жараёнига кредит-модуль тизимига боскичма-боскич жорий этиш схемаси келтирилган.[2]Шу схемага асосан 1-боскичда ОТМ янги укув йили бошлангунча укув режвси ва фвн дастурларини жахон стандартларига мослаштириш, хар бир

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Кредит-модуль Система образования Образовательные стандарты

Программы дисциплин Обём обучения Самостоятельное обучение

Количество кредитов Дистанционное обучение Платформа обучения.

В статье рассматривается, что одной из актуальных задач существующей системы образования является приведение образования в соответствие с мировыми стандартами. Описаны пути внедрения кредитно-модульной системы в систему образования на основе европейских стандартов. Методики, применяемые при подготовке учителей технологий по кредитно-модульной системе в высшей школе, в том числе последовательность разработки программы материаловедения. При создании научной программы учитывались ее особенности. Также описаны преимущества кредитно-модульной системы в высшем образовании и даны рекомендации.

КИРИШ

Science

$aHra KpegHTfiapHH Ta;cHMfiam, ^aH^ap KaTafiorHHH maKfifiaHTHpum Ba эг^он ;HfiHm Ba3H^acH KyfiH^raH. ^yHra acocaH 6u3^ap ;yHHga TexHo^orufl $aHH y;HTyBHH.napHHH TaHepfiamga y^HTH^aguraH "MaTepuafimyHocnHK" ^aHHHH gacTypHHH KpegHT-Mogyfib TH3HMuga TaHepfiam cxeMacH Tyrpucuga TyxTa^aMH3.

ACOCHH KHCM

KpegHT-Mogyfib TH3HMHga y;yB pe^agaru x,ap 6up $aHHH y;HTHmra ^03Hp^aHaeTraH y;HTyBHH gacTaBBafi y3HHHHr $aH gacTypura эгa 6y.fiHmH TaBcufl этн^agн. OaH gacTypu 6y ^aHHHHr "fiyfi xapuTacu" 6y^H6, y Ta^a6ara $aH xa;ugarH acocuH Ma^^yMOT^apHH 6epagu. OaH gacTypu maKfiH Ba TapKu6u Typ^una Synumu MyMKHH ^eKHH y энг KaMHga Kyfiugaru 6y^HM^apHH ;aMpa6 o^HmH KepaK: EyHH cxeMaTHK Tap3ga "MaTepHa^myHoc^HK" $aHH gacTypu Mucofiuga KefiTHpaMH3.

OaH gacTypuga ^aHHHHr HHMa xa;uga экaн^нгн, Ma;cagfiapH, ceMecTp gaBOMHga yTH^agHraH MaB3ynap pyHxaTH, ^onga^aHH^agHraH MaTepuafifiap, agaSueT^ap pyHxaTH, 6axo^am ycny6 Ba Me30H^apH ;aMpa6 ofiHHraH. EyHgaH Tam;apu yHga, y^HTyBHHHHHr KOHTaKT Ma^^yMOT^apH, y;HTyBHH 6H^aH xa^Ta^HK кoнcy^тaцнн BaKjTH, aKageMHK My^o^OT xofiaTfiapu xaM 6y.fiHmH MyMKHH. ECTS KpegHT - Mogyfib TH3HMH acocHga npaTH^raH MaTepuafimyHocfiHK $aHH gacTypHra ;yHHgarHHH Mucofi Ke^THpumHMH3 MyMKHH.[7]

YHHBepcHTeT^ap Ba negarorHKa HHcTHTyTfiapuga 5112100-TexHofiorHK Ta^HM HyHa^umuga ypTa yMyMTa^HM MaKTa6^apuHHHr TexHo^orufl $aHH y^HTyBHH^apu Tanep^aHagu. Ey HyHafiHmHHHr 2020 hh^ 18 aBrycTga Tacgu^^aHraH y;yB pe^acura acocaH Ta.na6a.fiap 6aKa^aBp gapa^acHHH ofium ynyH 3 hh^ Taxcufi o^agu^ap. ^y Ta.na6a.nap 1 Kypc 1-ceMecTpuga y;yB pe^acugaru 2.06.6noKga "MaTepuanmyHocnHK" ^aHHHH y3.namTHpagH.nap. OaHra 180 coaT a^paranraH. EyHHHr 90 coaTH ayguTopufl coaTnapu 90 coaTH MycTaK;H.fi Ta^nuMra Tyrpu Kenagu. AyguTopufl coaTnapu 40 coaT Ma^py3a, 30 coaT aManufi MamrynoT, 20 coaT na6opaTopufl umnapura Ta;cHMnaHraH. M;opuga afiTH6 yranraH cxeMara acocaH MaTepuanmyHocnuK ^aHHHHHr umnu gacTypu Myannu^nap ToMoHHgaH TafiepnaHgu. OaHra xa^TanHK 6 coaT Ba;T a^paranraH 6ynu6

1 семестрда 6 кредитни ташкил цилади. Жадвал куринишида цуйидагича езиш мумкин:

Фан/ модуль коди МаtM 2006 Уцув йили 2020-2021 Семестр 1 ECTS-кредитлар 6

Фан/ модуль тури Мажбурий Таълим тили Узбек/рус Х,афталик дарс соатлари 6

1 Фаннинг номи Аудитория машгулотлари (соат) Мустацил таълим (соат) Жами юклама (соат)

Материалшунослик 90 90 180

МАТЕРИАЛШУНОСЛИК ФАНИНГ ТАВСИФИ

Фанни уцитишдан мацсад-талабаларга материалшунослик ва конструкцион материаллар буйича билимларнинг назарий асосларини, металл ва металмас материалларнинг тузилиши, уларнинг хоссалари, цотишмалар назарияси, цора ва рангли металлар, нометал материаллар, хамда металларни термик ва кимевий термик ишлов бериш, металларни занглашини олдини олиш, конструкцион материалларни ишлаб чицаришусуллари, уларнинг хоссаларини яхшилаш хамда деталлар тайерлаш тугрисида, металларни пайвандлаш, кесиш ва кавшарлаш, кесиб ишлаш асослари, металмас материаллар ва улардан деталлар тайерлаш технологиясига оид материаллар билан танишиб уларни амалиетга тадбиц этиш куникмасини хосил цилишдан иборат.

ФАННИНГ МАЦСАДИ: талабаларга металл ва металмас материалларнинг тузилиши, уларнинг хоссалари, цотишмалар назарияси, цора ва рангли металлар, нометал материаллар, хамда металларшнг термик ва кимевий термик ишлов бериш, металларнинг занглашини олдини олиш, конструкцион материалларни ишлаб чицариш усуллари, уларнинг хоссаларини яхшилаш хамда деталлар тайерлаш тугрисида асосий тушунчалар бериш,урганилган билимлардан технология фанини уцитишда фойдаланишни ургатиш.

МАТЕРИАЛШУНОСЛИК ФАНИДАН МАВЗУЛАР РУЙХАТИ

Бу руйхатда маърузалар буйича 20 та мавзу, амалий машгулотлар буйича 15 та мавзу, лаборатория ишлари буйича 10 та мавзу, мустацил таълим буйича 25 та мавзу киритилади. Масалан маъруза машгулотларида 1-мавзу: Материалшунослик ва конструкцион материаллар фанининг предмети ва вазифалари. Материалшунослик ва конструкцион материаллар фанининг ривожланиши ва технологик таълимдаги урни.Узбекистонда халц хужалигини ривожлантириш тугрисидаги давлат режаларида янги конструкцион материалларини ишлаб чицариш, мавжуд усулларни такомиллаштириш учун белгиланган тадбирлар. Материалшунослик ва конструкцион материалларнинг техникавий ва илмий фанлар, технологик ва политехник таълим билан боглицлиги...

Амалий машгулотлардан 1-мавзу: Темир цементит холат диограммаси. Fe-Fe3C холат диограммасини ташкил этувчи структуралар билан танишиш ва

к;отишмaлapнинг совитиш xaмдa к;издиpишэгpи чизик;лapини к;уpиш оpк;aли фaзaлap yзгapишини тaxлил ;илишни Уpгaниш...

Лaбоpaтоpия иши: 1-мaвзу: Mетaллapнинг кpиcтaллaниш жapaëнини Уpгaниш. Tузнинг (;УpFошин, нитpий, кaлий, биxpомaт, ош тузининг) туйинган эpитмacи олиниб, шишa плacтинкaгa биp нечa томчи томизилиб, микpacкопдa тузнинг кpиcтaллaниши кузaтилaди. Улapнинг шaкли дaфтapгa чизилaди вa Уpгaнилaди.

MATЕPИAЛШУНOСЛИK ФAНИНИ УЗЛAШTИPИШ УЧУН TAЪЛИM TЕХНOЛOГИЯЛAPИ BA MЕTOДЛAPИ:

• Maъpузaлap;

• Интеpфaол методлap, кейc-cтaдилap;

• Семинapлap(мaнти;ий фикpлaш, тезкоp caвол-жaвоблap);

• Гуpуxлapдa ишлaш;

• Ta;димотлap тaйëpлaш;

• Индивидуaл лойиxaлap;

• Жaмоa 6Ули6 ишлaш вa химоя ;илиш учун лойиxaлapдaн фойдaлaниш.

MATЕPИAЛШУНOСЛИK ФAНИДAН BAXOЛAШ MЕЗOНЛAPИ

Kpедитлapни олиш учун тaлaбaлap: фaнгa оид нaзapий вa услубий тушунчaлapни тyлa yзлaштиpиш, тaxлил нaтижaлapини тyFpи aкc эттиpa олиш, Уpгaнилaëтгaн жapaëнлap xaK^a муcтa;ил мушоxодaюpитишвa жоpий, оpaли;нaзоpaт шaкллapидa беpилгaн вaзифaлap вa топшиpи;лapни бaжapиш, якуний нaзоpaт бyйичa ëзмa ишни топшиpиш кеpaк бyлaди

TAflABAMP BИЛИMИНИ BA^OЛAШ. KИPИШ НAЗOPATИ

Бунaзоpaт туpи модулгaкиpишмa;caдидa aнкетa-

cУpовномacишaклидayткaзилaди. Бундa тaлaбaлapгa фaннинг келaжaкдaги тaлaбaлap билaн фaолиятидa тутгaн Уpни, axaмияти, фaнмaзмуни, фaнни У;ИТИШ уcуллapигa оид cУpовлap yткaзилaди, тaлaбaлapнинг фaнни Уpгaниш учун зapуp бyлгaн дacтлaбки билимлapи aни;лaнaди, тaклиф вa тaвcиялap олинaди. Ушбу cУpовлap нaтижacи чу;уp Уpгaнилиб фaнни У;итишни тaшкил ;илиш жapaëнидa зapуp yзгapтиpишлap киpитилaди[8].

OPAЛИKНAЗOPATЛAP

Opaли; нaзоpaтлap cемеcтp дaвомидa 2 мapтa у;ув мaшFулотлapи дaвомидa yткaзилaди вa 1-10 вa 11-20 модуллap бyйичa тaлaбaлapнинг бaжapгaн ишлapи ëзмa шaклдa жaмлaниб тaxлил ;илиб бaxолaнaди.

Жaми 15 тa aмaлий (вa 10 тa лaбоpaтоpия мaшFулотининг xap бyйичa yзлaштиpиш нaтижaлapи 5 бaллик тизимдa бaxолaнaди вa жaми 95 бaлл тyплaнaди, тaлaбaнинг дapcлapдaги фaоллиги вa иштиpокигa умумий 5 бaлл ;yйилaди. Умумий Xиcобдa оpaли; нaзоpaт топшиpи;лapи 100 бaллик тизимдa бaxолaнaди. Буxоpо дaвлaт унивеpcитетидa тaълимнинг кpедит тизими тyFpиcидa низомнинг 8-иловacидa бaxолapни конвеpтaция ;илиш келтиpилгaн.

Узбекистон Pеcпубликacи Oлий вa Уpтa мaxcуc тaълим вaзиpининг 2018 йил 9-aвгуcтдaги 19-2018-сонли буйpуFигa иловa ;илинган 'Юлий тaълим

муассасаларида талабалар билимини назорат ;илиш бахолаш тизими тугрисидаги низом"га мувофи; орали; назоратда фан буйича етарли балл туплаган талабалар якуний назоратга куйилади.

Бахоларни конвертация ;илиш жадвали (5 баллик тизимдан фоизга)

5 балли 100% шкала 5 балли 100% шкала 5 балли 100% шкала

5,00 - 4,96 100 4,30 - 4,26 86 3,60 - 3,56 72

4,95 - 4,91 99 4,25 - 4,21 85 3,55 - 3,51 71

4,90 - 4,86 98 4,20 - 4,16 84 3,50 - 3,46 70

4,85 - 4,81 97 4,15 - 4,11 83 3,45 - 3,41 69

4,80 - 4,76 96 4,10 - 4,06 82 3,40 - 3,36 68

4,75 - 4,71 95 4,05 - 4,01 81 3,35 - 3,31 67

4,70 - 4,66 94 4,00 - 3,96 80 3,30 - 3,26 66

4,65 - 4,61 93 3,95 - 3,91 79 3,25 - 3,21 65

4,60 - 4,56 92 3,90 - 3,86 78 3,20 - 3,16 64

4,55 - 4,51 91 3,85 - 3,81 77 3,15 - 3,11 63

4,50 - 4,46 90 3,80 - 3,76 76 3,10 - 3,06 62

4,45 - 4,41 89 3,75 - 3,71 75 3,05 - 3,01 61

4,40 - 4,36 88 3,70 - 3,66 74 3,00 60

4,35 - 4,31 87 3,65 - 3,61 73 3,0 дан кам 60 дан кам

ЯКУНИЙНАЗОРАТ (ЧИКИШНАЗОРАТИ).

Якуний назорат та;димот (ёки хамкорликдаги та;димот) шаклида утказилади. Талабанинг якуний назоратдаги узлаштириши 100 баллик тизимда бахоланади унинг бахолаш курсаткичи ани;ланади. Якуний назорат бахоси фан буйича узлаштириш курсаткичини белгилайди

1. Материалшунослик фанини узлаштиришда фойдаланиладиган адабиётлар ва интернет таълим манбаалари.

Асосий адабиётлар

1.Д.У.Эргашев, Г.М.Абду;одиров, Н.И.Турсунбоев. "Материалшунослик конструкцион материаллар" - Тошкент "Фан", 2004......

Кушимча адабиётлар

1.И. Носиров. Материалшунослик. - Тошкент, "Узбекистан", 2002й......

Ахборот манбаалари

1.http://www.prikladmeh.ru/lect17.htm

2.http://www.study.u z........

Шу билан "Материалшунослик" фани дастури кредит модул тизимида тайёр булади. Ушбу дастур асосида барча тайёрланадиган материаллар Hemis дастури ёки Moodle платформасига куйилади

У;итувчи фаннинг у;иш натижалари сифатида сохавий муаммоларни тахлил ;илиш, жамоада ишлаш, та;димот ;илиш каби куникмаларни ;айд этган холда, семестр давомида дарсларни фа;ат маъруза шаклида утказса ва семестр сунгида

тaлaбaлapни фa;aт тест шaклидa имтихон ;ил^, бундa у;иш нaтижaлapи, у;иш юклaмaлapи вa имтихон туpи Уpтacидaги номутaноcибликни кузaтиш мумкин. Чунки, тaлaбaдa cоxaвий муaммолapни тaxлил ;илиш кyникмacи мaъpузa ë^ cеминap шaклидaги дapcлapдa шaкллaнмaйди. Taлaбaлapдa cоxaвий муaммолapни тaxлил ;илиш кyникмacини шaкллaнтиpиш учун у;итувчи улap билaн мунтaзaм шундaй туpдaги мaшFулотлapни yткaзиши зapуp. Цолaвеpca, тaлaбaлapни жaмоaдa ишлaш, тa;димот ;илиш кyникмaлapини эгaллaгaн эгaллaмaгaнлигини уни "тест" уcулидaги имтихон оp;aли aни;лaб бyлмaйди. Бунинг учун у;итувчи тaлaбaлapни туpли хил жaмоaвий лойиxaлapгa жaлб ;илиши, улap билaн жaмоaвий мaшFулотлap бaжapиши кеpaк бyлaди [5].

Taълим cоxacидaги сунгги излaнишлap тaълимнинг энг мухим элементи бу ;улга киpитилгaн билимни кУллaй олиш мaxоpaти экaнлигини иcботлaмо;дa. Бу излaнишлap нaтижacи у;итувчи дapc вaктидaн унумлиpок фойдaлaнишгa, дapc жapaëнини мaъpyзa шaклидa эмac бaлки Уpгaнишнинг фaол уcуллapидaн фойдaлaнгaн xолдa yткaзишлapигa чоpлaйди. Цолaвеpca тaлaбa билимини кУллaш имкониятигa эгa бyлмaca уни тез кунлapдa унутaди. Бошкaчa aйтгaндa у;итувчи олдиндaн тaкдим ;ил^ тaлaбaлap уйдa у;иб келиши мумкин булган мaтеpиaлни ëки aллaкaчон тaлaбaлapнинг кУлидa мaвжуд бyлгaн китобдaги мaтнни улapгa дapcдa янa у;иб ë^ aйтиб беpиш бyлмaйди. Ундaн ^pa у;итувчи тaлaбaлapгa ушбу мaтеpиaлни уйдa у;иб келиш учун беpиб, дapc вaктини ушбу мaтеpиaл бyйичa муxокaмaлapгa ëки тaлaбaлap мaтеpиaлдa Уpгaнгaн билимлapини pеaл xaëтдaн олингaн муaммогa кУллaшгa capфлaca тaлaбaнинг aудитоpия вaкти caмapaлиpок yтмaйди. Taълим беpишнинг интеpфaол уcуллapи тaлaбaдa муcтaкил у;иш, тaнкидий фикpлaш, УЗ билимлapини муaммолapгa кУллaш, мунозapaгa киpиш, жaмоaдa ишлaш кaби кyникмaлapни шaкллaниши мумкин.

XУЛOСA

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Фaн дacтуpини яpaтиш муpaккaб жapaëн эмac. Лекин у у;итувчини укув йили бошидa биpоз мулоxaзaгa чоpлaйди: у у;итувчини cемеcтp дaвомидa уз фaни бyйичa ;илмо;чи бyлгaн ишлapини олдиндaн aник pежaлaштиpиб олишгa, фaн мaвзулapини axaмиятигa кapaб capaлaб олишгa ундaйди. Taлaбaлapни кyпpок билим олишгa, муcтaкил ишлaшгa, иктисодий хисоб-китоб килишгa вa вaктни тyFpи тaкcимлaшгa Уpгaтaди [10]. Шунингдек, тaлaбa узининг жaмият олдидaги мaъcулятини хис килaди. Энг мухими фaн xaкидaги мaълумотлap тaлaбaлapгa cемеcтp бошидa тaкдим этилиши кеpaк бyлaди. Шу билaн биpгa Hemisдacтуpигa ëки Moodle плaтфоpмacигa xaм Куйилиши кеpaк. Бу мaълумотлap у;итувчи учун xaм, тaлaбaлap xaм жудa фойдaли.

ФOЙДAЛAHИЛГAH AOAB^TMP PMXATO:

1. Узбекистон Pеcпубликacи Пpезидентининг 2019 йил 8 октябpдaги "Узбекистон Pеcпубликacи олий тaълим тизимини 2030 йилгaчa pивожлaнтиpиш концепциясини тacдиклaш тyFpиcидa"ги ПФ-5847-сон Фapмони. www.lex.uz

2. Узбекистон Pеcпубликacи Baзиpлap Maxкaмacининг 2020 йил 31 декaбpдaги "Oлий тaълим муaccacaлapидa тaълим жapaëнини тaшкил этиш билaн боFлик тизимини тaкомиллaштиpиш чоpa-тaдбиpлapи тyFpиcидa"ги 824-сонли кapоpи. www.lex.uz

4. Каххаров.С. К.,Рахматов И.И.,Мухамедов.Ш.М.Особенности построения образовательного процесса на основе модульных технологий обучения в Узбекистане. Вестник науки и оброзавания, научно методический журнал.№18(96).Ч.2.сентябрь 2020.с 33-36

5. Рахматов.И.И., Мухамедов.Ш.М. Олийтаълимда кредит модултизимидан фойдаланишнинг илмий асослари. Тошкентдавлат педагогика университетиилмийахборотлари. Илмий назарий журнал, 6-сон. 2020.Б 85-89.

6. Рахматов.И.И., Мухамедов.Ш.М. Организация системы модульно-кредитного обучения в техническом ВУЗе. «Инновационгоялар, ишланмалар амалиётга: муаммолар ва ечимлар» мавзусида масофавий онлайн Халцаро илмий-амалий анжуман материаллари. Андижон. 2020.27-28 май. Б. 122-125.

7.Уринов В. "Узбекистан Республикаси олий таълим муассасаларида ECTS кредит-модуль тизими". Асосий тушунчалар ва цоидалар. 10 август 2020.

8. Б.Ш.Усмонов. Хабибуллаев Р.А.."Олий уцув юртларида уцув жараёнини кредит-модуль тизимида ташкил цилиш". Уцув цулланма. Тошкент, 2020 й.,

9. Ш.Мухамедов." Таълимнинг кредит-модуль тизимини Узбекистон олий таълимида цуллашнинг узига хос хусусиятлари". КарДУ хабарлари.2020 4-сон.Б.183-186

10. Mazhidovich,M.S.(2020). The modern educational process based on credit module learning technologies. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (12), Part III,78-84.

11. Атоева М.Ф. Периодичность обучения физике. Аспирант и соискатель.

- Москва, 2010. - №6. - С. 41-43.

12. M.F. Аtoyeva. Interdisciplinary relations in physics course at specialized secondary education. The Way of Science. - Volgograd, 2016. - №9 (31). - P.22-24.

13. M.F. Аtoyeva. The significance of periodicity at teaching physics. The Way of Science. - Volgograd, 2016. - № 10 (32). - P.62-64.

14. Атоева М.Ф. Эффективность обучения электродинамике на основе технологии периодичности. The Way of Science. - Volgograd, 2016. - № 10 (32). - P.65-66.

15. M.F. Аtoyeva. Use of Periodicity in Teaching Physics. Eastern European Scientific Journal. - Dusseldorf-Germany, 2017. № 4. -P. 35-39.

16. M.F. Аtoyeva. Didactic foundations of inter-media relations in the training of university students. International Scientific Journal. Theoretical & Applied Science. p-ISSN: 2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online). Year: 2020 Issue: 06 Volume: 86, Р. 124.

17. M.F. Аtoyeva, R. Safarova. Pedagogical integration as a means of forming professionally important qualities among students of a medical university. Academicia. ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 8, August 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13 ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal https://saarj.comэ.

18. M.F. Аtoyeva. Pedagogical Tests As An Element Of Types Of Pedagogical Technologies. The American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-10.37547/tajas Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09. 92 The USA Journals, USA www.usajournalshub.com/index.php/tajas 164-169. Имп.5.2.

19. Farkhodovna, A. M. (2020). The problems of preparing students for the use of school physical experiment in the context of specialized education at secondary schools. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (9), 164-167.

20. Saidov S.O., Fayzieva Kh. A., Yuldosheva N. B. Atoyeva M.F. The Elements Of Organization Of The Educational Process On The Basis Of New Pedagogical Technologies. The American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-10.37547/tajas Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09.92 The USA Journals, USA www.usajournalshub.com/index.php/tajas 164- 169. HMn.5.2.

21. Atoeva Mehriniso Farhodovna, Arabov Jasur Olimboevich, Kobilov Bakhtiyor Badriddinovich. (2020). Innovative Pedogogical Technologies For Training The Course Of Physics. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(12), 82-91.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.