Научная статья на тему 'ТЕХНИКА ФАЛСАФАСИНИ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ҲАЁТИДАГИ ЎРНИ'

ТЕХНИКА ФАЛСАФАСИНИ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ҲАЁТИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

509
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ахборот технологияси / сунъий интелект / инсон-машина / фан-техника / илмий-техника / компьютер / феномен / Information technology / artificial intelligence / man-machine / science and technology / scientific technology / computer / phenomenon

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Файзулла Абдуллаевич Кушаков, Бекслан Мирзараҳим Ўғли Хакимов

Мақолада техникага таълуқли сохалардаги ривожланиш динамикаси кўриб чиқилди. Техник билимларни инсоният томонидан ўзлаштирилиши технология ва антрополия фанларини замонавий талқинда ўрганишни талаб қилади. Фалсафадан амалий билимлар билан жипслашиш талаб қилиниб, унинг таркибидаги билимларни амалийѐтдаги фаоллигини оширишга зарурат пайдо бўлди. Инсон эса сунъий ва табиий интелект тушунчаларига илмий ѐндашган ҳолда, ижтимоий фаолиятда қўллаш методикасини ўзлаштириш лозим

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article considers the dynamics of the development of technical areas. The assimilation of technical knowledge by mankind requires the study of technology and anthropology in a modern interpretation. Philosophy needed to be integrated with practical knowledge, and it was necessary to increase the activity of the knowledge contained in it in practice. A person must master the methodology of social activity, with a scientific approach to the concepts of artificial and natural intelligence

Текст научной работы на тему «ТЕХНИКА ФАЛСАФАСИНИ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ҲАЁТИДАГИ ЎРНИ»

ТЕХНИКА ФАЛСАФАСИНИ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ХАЁТИДАГИ УРНИ

Файзулла Абдуллаевич Кушаков

ТДТрУ «Ижтимоий фанлар» кафедраси катта ук;шувчи. kushakovfayzullo@gmail.com

Бекслан Мирзарахим ртли Хакимов Транспорт университети 2 курс RQ-Зр гурух талабаси bekslanxakimov@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маколада техникага таълукли сохалардаги ривожланиш динамикаси куриб чикилди. Техник билимларни инсоният томонидан узлаштирилиши технология ва антрополия фанларини замонавий талкинда урганишни талаб килади. Фалсафадан амалий билимлар билан жипслашиш талаб килиниб, унинг таркибидаги билимларни амалийётдаги фаоллигини оширишга зарурат пайдо булди. Инсон эса сунъий ва табиий интелект тушунчаларига илмий ёндашган холда, ижтимоий фаолиятда куллаш методикасини узлаштириш лозим.

Калит сузлар: Ахборот технологияси, сунъий интелект, инсон-машина, фан-техника, илмий-техника, компьютер, феномен.

ABSTRACT

The article considers the dynamics of the development of technical areas. The assimilation of technical knowledge by mankind requires the study of technology and anthropology in a modern interpretation. Philosophy needed to be integrated with practical knowledge, and it was necessary to increase the activity of the knowledge contained in it in practice. A person must master the methodology of social activity, with a scientific approach to the concepts of artificial and natural intelligence.

Keywords: Information technology, artificial intelligence, man-machine, science and technology, scientific technology, computer, phenomenon.

КИРИШ

XX асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб ахборот технологияларини жадал ривожланиши кузатилди. Aхборот технологияларидан фойдаланишда инсонни нафакат мушак кучи, балки унинг интеллектуал кобилиятлари хам табиий кучлар, алокалар ва жараёнлар билан алмаштирилади. Aйнан шу холат замонавий илмий-

November, 2022

172

техник инкилобни янада жадал ривожлантиришнинг энг кучли омилига айлана бошлади. Сунъий интеллектни яратиш ва амалиётда татбик этишдаги ютуклар нафакат технологияни мисли курилмаган юкори боскичга кутариш имконини берди, балки янада жадаллаштрилган техник тараккиёт учун деярли чексиз имкониятларни очиб берди.

АДАБИЕТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бирок, хозирги боскичда илмий-техникавий тараккиёт олдиндан айтиб булмайдиган окибатларга олиб келиши мумкин. Эркин капиталистик тадбиркорлик шароитида илмий-техника тараккиёти аслида бозордан бошка хеч нарса билан тартибга солинмайди ва умуман назорат килинмайди. Демак, илмий-техника тараккиёти бир катор глобал муаммоларини келтириб чикариши мумкин: экология, табиий ресурсларнинг камайиши, иклим узгариши ва бошкалар бунга мисол була олади. Техника фалсафасини урганишнинг диккат марказида технологик ходисаси ва мохият тушунчадари булиб, бу мутлако табиий холат хисобланади. Х,одиса сифатида техника машиналар ва асбоблар куринишида пайдо булади, аммо бугунги кунда техник тузилмалар ва хатто техник мухит сифатида хам намоён буляпти. Техниканинг феноменал хусусиятлари техникада кулланиладиган билимларни, техника ва одамларнинг техник хатти-харакатларини мухокама киладиган турли маданий "матнларни" уз ичига олади.

Мухандисга амалий фаолиятида фалсафа, хусусан, техника фалсафаси керакми? Ишлаб чикаришда мухандис, албатта, мухандислик муаммолари билан кизикади, у фалсафанинг уз харакатлари учун фойдалилигини англагандагина эътибор беради. Фалсафа амалий фаолият сари кадам ташлаши керак лекин у мухандиснинг урнини боса олмайди, мухандис эса "файласуфлик килмаслиги" керак. Фалсафанинг мухандислик амалиёти, техника ва технология билан боглик бу функцияларини техника фалсафаси билан белгиланиши керак.

Мухандис нафакат конструктив ва технологик муаммолар, балки технологик жараён, табиий ва ижтимоий-маданий мухитни уз ичига олган мураккаб тизим комплекслари билан хам шугулланади. Демак, нафакат технологик жараённи, балки инсоннинг бу жараёндаги вазифаларини, унинг техника билан табиий ва ижтимоий-маданий мухит билан муносабатини урганиш зарурати келиб чикади. Шу сабабли, мухандис шахсининг юкори умумий маданиятини, уз фаолиятини етарлича ривожланлигини акс эттиришни, ишда замонавий

November, 2022

173

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

методология ва амалий гуманитар фанлар гоялари ва усулларидан фойдаланишни назарда тутадиган мухандислик тафаккурининг янги характери керак.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Техника фалсафаси фалсафий билимларнинг узига хос сохаси сифатида юз йилдан купрок вакт олдин пайдо булган. Немис файласуфи Ернст Капп (1808 - 1896) китоби "Техника фалсафасининг асосий йуналишлари. Маданиятнинг янги нуктаи назардан пайдо булиши тарихи тугрисида» 1877 йилда нашр этилган. Ернест Капп биринчи булиб илгари бир-бирига мос келмайдиган иккита "фалсафа" ва "технология" тушунчаларини бирлаштирди. Каппнинг фикрича, мехнат куроллари инсон органларининг давом этишининг мохиятидир. Бу фикрни купчилик билдирган, аммо Капп биринчи булиб унга тизимли ривожланиш берган. Ихтиронинг онгсиз идеали инсон органи булиб, унинг кучини ошириш керак. Aсбобнинг шакли мос келадиган органнинг шаклидан келиб чикади. Мисоллар: темир йул - кон айланиш, телеграф - асаб тизими ва бошкалар.

Енгелмейер П.К. (1855 - 1940/41) - Россиядаги биринчи техника файласуфидир. 1874 - 1881 йилларда у Император Москва техникумида укиган ва уни тугатгандан сунг механик мухандислик дипломини олган. Енгелмейер 1911 йилда Болонияда (Италия) булиб, утган ^-Халкаро фалсафий конгрессда техника фалсафаси ва ижодкорлик назарияси буйича уч марта маърузага чикди. Енгелмейер техника фалсафасининг вазифаларини узининг " Х1Х-асрнинг техник хулосаси" (1898) рисоласида шакллантиради.

XX-асрда техника ва унинг ривожланиши тизимли, хар томонлама ва куп киррали тадкикот объектига айланди. Aйтиш мумкинки, бу даврда мухандислик мухитининг узида техник ходисаси ва уни яратиш буйича уз фаолиятини фалсафий тушунишга булган эхтиёж кучаяди. Техника инструментал равишда технология двигатели, табиатни узгартириш воситаси сифатида, шунингдек, илмий билимлар билан узаро алокада маданий ходиса сифатида каралади. «Инсон-машина», «фан-техника» тизимлари каби тушунчаларнинг шаклланиши билан техника фалсафасининг асосий элементлари вужудга келди. Техника фалсафаси учун тез орада марказий муаммо пайдо булди: техника инсон максадларига эришишга кандай хисса кушади ва бу техника жамиятга, унинг динамикаси ва

тузилишига, маданиятига, сиесатига, одамларнинг турмуш

November, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

тарзига, ижтимоий муносабатларни инсонпарварлаштиришга кандай таъсир килади.

Техника фалсафасининг предметига сунъий интеллектни яратиш, унинг табиий интеллект билан алокаси, техникани ривожланиш конуниятлари, техник билимлар ва техника фанларининг узига хос хусусиятлари, техника тараккиётини аниклаш муаммолари ва бу ривожланиш истикболлари киради. Aммо бугунги техника фалсафасининг асосий муаммолари компютер техникасининг жадал ривожланиши ва хаётнинг барча жабхаларига жорий этилиши, замонавий техноген цивилизация карама-каршиликларини хал килиш, замонавий илмий-техника тараккиётининг ижтимоий окибатлари, инсониятнинг утиш давридаги постиндустриал цивилизацияга, техник таълим ва тарбияга боглик.

ХУЛОСА

Техника фалсафаси илмий-техникавий тадкикотларнинг синтези вазифасини бажаради. Унда табиий ва техника фанлари вакиллари хусусан, мухандислар илмий-техниканинг сиёсий муаммолари, илмий-техник тараккиётнинг ижтимоий окибатлари, моддий ва маънавий маданиятни ривожлантириш буйича тадкикотларда иштирок этади. Техника фалсафаси бу муаммоларнинг хаммасини фалсафий синтезини таъминлашга чакирилади. Шундай килиб, техника фалсафаси техник ходисасини, унинг имманент ривожланишини назорат килади ва техниканинг жамият тараккиётидаги урни ва ахамиятини урганади. Унинг инсон билан узаро таъсирини урганиб, илмий-техникавий тараккиётнинг глобал окибатларини тахлил килади.

REFERENCES

1. Файзулла Абдуллаевич Кушаков (2022). ПЕРЕСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОЙ ФИЛОСОФИИ ТЕХНИКИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 428-432.

2. Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Кушаков, Ф. А., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). ЖАМИЯТДА СИЁСИЙ ВА ^У^У^ИЙ МАДАНИЯТНИ ЮКСАЛТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

3. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х,., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). Х,ОЗИРГИ ДАВРДА ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ХДОИДАГИ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ

КАРАШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ТАЛ^ИНИ. Oriental

November, 2022

renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

4. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАККИЁТ БОСКИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-612.

5. КУШАКОВ, Ф. ИЛМ-ИЖТИМОИЙ ХОДИСА СИФАТИДА. https://science. nuu. uz.

6. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). HISTORY OF RAILWAY CONSTRUCTION IN UZBEKISTAN: YESTERDAY AND TODAY. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 925-930.

7.Ж. С. Раматов, & М. Н. Дасанов (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КУШГАН ДИССАСИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

8. Журабоев, Носир Юсупович, & Дасанов, Миршод Нуъмонович (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ СОДА РИВОЖИ: ИСЛОДОТ ВА ИСТИКБОЛ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1274-1283.

9. У.К.Эрниёзов, М.Н. Дасанов, & Х.С.Машарипов. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-АХЛОКИЙ ТАЪЛИМОТИ ВА УНИНГ АНТРОПОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ. JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

10.Ж. С. Раматов, М. Дасанов, & Л. А. Валиев (2022). ИНСОН ДУНЁКАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛКИНИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

11. J. S. Ramatov, M. Hasanov AL-FAROBIY SIYOSIY DAVRDAGI SIYOSIY VA IJTIMOIY-MADANIY AHVOL // Pedagogik fanlarda akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7al-farobiy-davridagi-siyosiy-va-izhtimoiy-madaniy-vaziyat (kirish sanasi: 17.10.2022).

12. Ж. С. Раматов, & М. Дасанов (2022). МИЛЛИЙ КАДРИЯТЛАР -ЖАМИЯТИМИЗ БАРКАРОРЛИГИ ВА ЁШ АВЛОД ТАРБИЯСИНИНГ МУДИМ ОМИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

13. З. Н. Бобошев, М.Н.Дасанов, & Э.А.Нуруллаев. (2022). AБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА. JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 108-115. Retrieved from

November, 2022

176

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

14. Kadamovich, Y. J., Muzaffarovna, I. G., Maxmudovich, Y. B., Boxtiyarovna, S. S., & Xabibullayevich, S. S. (2020). Social justice as a condition of socio-spiritual stability in society. Journal of Critical Reviews, 7(5), 816-818.

15.Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х,., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛAP ЗАМОНАВИЙ МЛДЛНИЙ КИЁФЛСИ BA УMУMИНCOНИЙ КЛДРИЯТЛЛР ТУШУНЧЛСИНИНГ МЛЗМУН-МОХИЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

16. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ХОЗИРГИ ДАВРДА ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ХАКИДАГИ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ КАРАШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ТАЛ^ИНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

November, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.