Научная статья на тему 'ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАРНИНГ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДАГИ АҲАМИЯТИ ЎРНИ'

ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАРНИНГ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДАГИ АҲАМИЯТИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

51
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Инсон / жамият / социал / сиѐсий / табиий –иқлимий / экологик / демографик / мафкуравий ва ҳарбий Таҳдидлар. ижтимоий таҳдид

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Ойбек Рустамович Ачилов, Ж. Адҳамов, И. Адашов

Мақолада Таҳдидларни шартли равишда иқтисодий, социал, сиѐсий, табиий –иқлимий, экологик, демографик, мафкуравий ва ҳарбий тоифаларга ажратар эканмиз буларнинг барчасини умумий «ижтимоий таҳдид» номи билан белгилаш мақсадга мувофиқ. Чунки, барчасининг замирида ижтимоий муносабатлар, авваламбор инсон фаолияти билан боғлиқ жараѐнлар ѐтади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДИНИЙ ҚАДРИЯТЛАРНИНГ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДАГИ АҲАМИЯТИ ЎРНИ»

ДИНИЙ КАДРИЯТЛАРНИНГ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДАГИ АХДМИЯТИ

УРНИ

Ойбек Рустамович Ачилов

Тошкент давлат транспорт университети, Чет тиллари кафедраси укитувчиси

Ж. Адхамов И. Адашов

Ташкент давлат транспорт университети талабалари

АННОТАЦИЯ

Маколада Тахдидларни шартли равишда иктисодий, социал, сиёсий, табиий -иклимий, экологик, демографик, мафкуравий ва харбий тоифаларга ажратар эканмиз буларнинг барчасини умумий «ижтимоий тахдид» номи билан белгилаш максадга мувофик. Чунки, барчасининг замирида ижтимоий муносабатлар, авваламбор инсон фаолияти билан боглик жараёнлар ётади.

Калит сузлар: Инсон, жамият, , социал, сиёсий, табиий -иклимий, экологик, демографик, мафкуравий ва харбий Тахдидлар. ижтимоий тахдид.

КИРИШ

Жахонда фан тараккиёти дунёнинг манзарасига иккиёклама муносабатнинг шаклланишига, инсониятнинг табиий ходисаларнинг номаълум жихатларини илмийлик мезонлари асосида урганишга имкон бермокда.Бугун дунёнинг барча минтакаларида глобаллашув жараёни ижтимоий-маданий ходисаларга узининг турлича таъсирини утказмокда. Бундай таъсирнинг бир хил эмаслиги дунё мамлакатларининг сиёсий, иктисодий, ижтимоий, ахборот, маънавий салохиятлари ва геосиёсий омиллар билан чамбарчас боглик.Тахдидларни шартли равишда иктисодий, социал, сиёсий, табиий -иклимий, экологик, демографик, мафкуравий ва харбий тоифаларга ажратар эканмиз буларнинг барчасини умумий «ижтимоий тахдид» номи билан белгилаш максадга мувофик. Чунки, барчасининг замирида ижтимоий муносабатлар, авваламбор инсон фаолияти билан боглик жараёнлар ётади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

«Тахдид» - (арабча суздан олинган булиб, хавф- хатар дегани) бу инсон хаётий фаолияти, умуман, яшашни чигаллаштирувчи унинг уз салохиятига таяниб асрлар

October, 2022

562

gaBOMuga y3u ynyH MaKSyn, my SunaH Supra ^aMuaT SapKapopnuru, xaB^cronuruHu aсрamгa KaparunraH Myxo$a3a TrouMura xaMga MatnyM Tapuxuñ gaBp MoSañHuga 6apno эraпнS, aHHK MaKcag capu ñyHamupunraH h^thmohh cuecuñ Ty3HHMa, aHuKpoFu, gaBnarauHr cuecuñ acocuHu 3au^namumH, KeñHHHanuK эca, yHH eMupunumura onuS KenyBnu Maxarnuñ, xygyguñ, MHHTaKaBuñ Ba HuxoaT, yMyMcañepaBuñ canSuñ OMunnapHuHr KupuS Kenumu Haru^acuga aHuK MaKOH Ba 3aMOHga W3 SepyBnu yTa canSuñ Hoxym, SeKapop cuecuñ u^tumouh Tapuxuñ Ba3uaTgaH uSopargup. ^KopugaH KenTupunraH Tatpu^gaH KenuS nuKaguraH SyncaK, cy3 acocaH, ^aMuaTra, cuecuñ xaeTra Typnu-TyMaH canSuñ Tatcupnap, OMunnapHuHr KupuS Kenumu Harn^acuga maKrnaHraH Ba yHu u3gaH nuKapumra KaparunraH MaKOH Ba 3aMOHga aHuK Ba yTa canSuñ, SeKapop u^TuMouñ Ba3uaT TyFpucuga SopMOKga. YMyMaH, Ta^puSa ryBOxguK SepaguKu, ^aMuaT, gaBnar, uhcoh MaH^aaraapura HucSaraH Taxgugnap gapa^acugaH KaTtuñ Ha3ap ynapgaH KenaguraH 3apapnu OKuSaraapHuHr Tatcupu HyKTau Ha3apugaH geapnu Sup xunnuruHu эtтнpо$ этнm MaKcagra MyBO^uK. ffly ypuHga npe3ugeHTuMu3 fflaBKar Мнpзнeeвнннг, "Oapзaнgпapнмнзнннг Typnu paguKan Ba 3apapnu Foanap Tatcupura TymuS Konumura ñyn KyñMacnuK - acocuñ Basu^aMrogup. By Sopagaru umnapHu aHruna eHgamyBnap SunaH gaBOM эттнpнmнмнз KepaK" - geraH cy3u SapnaHu oroxnuKKa naKupagu.

Bu3 TagKuKOTuMroga TaxgugnapHuHr Munnuñ MatHaBuaraMrora canSuñ Tatcupu Ba ynapra Kapmu Kypamumga maxc MactynuaTuHu ucnoMuñ Kagpuaraap acocuga TaKOMunnamTupumHuHr y3ura xoc ^MxaraapuHu TagKuK этнmнн SyryHru raoSarnamyB ^apaeHu muggarau Tyc onaeTraH Sup gaBpHuHr энг gon3apS ^anca^uñ MyaMMonapu cu^aruga epmumra xapaKar KunguK.

BupuHHu npe3ugeHTuMu3 hchom KapuMOBHuHr «^KcaK MatHaBuaT -eHrunMac Kyn» acapuga: «MatHaBuñ Taxgug geraHga, aBBano, mnu, guHu, эtтнкоgнgaн KaTtu Ha3ap, xap Kañcu ogaMHuHr tom MatHogaru эpкнн uhcoh SynuS amamura Kapmu KaparunraH, yHuHr añHaH pyxuñ gyHecuHu u3gaH nuKapum MaKcaguHu Ky3ga TyraguraH Ma^KypaBuñ, FoaBuñ Ba нн$оpмaцнон xypy^napHu Ha3apga TyTum no3uM..» geS Tatpu^ Sepunagu.

^apxaKuKaT, SyryHru raoSannamyB ^apaeHnapu muggaT SunaH KenaeTraH Sup gaBpga MatHaBuaTra Kapmu KaparunraH SyHgañ Mygxum xaB$ - xarapnap a3anuñ yMyMuHcoHuñ Foanap SunaH ñyFpunraH ucnoM guHu SunaH SeBocuTa sofhuk Munnuñ KagpuaraapuMroHuHr ungroura xaM Soma ypumra xu3Mar Ku^MOKga.

«BuHoSapuH, MatHaBuaTra Kapmu KaparunraH xap KaHgañ Taxgug y3 - y3ugaH MaMnaKaT хaв^cнзпнгннн, yHuHr

October, 2022

563

миллий манфаатларини, соглом авлод келажагини таъминлаш йулидаги жиддий хатарлардан бирига айланиши ва охир окибатда жамиятни инкирозга олиб келиши мумкин».

Маънавий тахдидлар вайронкор кучларнинг уз моддий, сиёсий манфаатларини кузлаган холда хар хил марказлар томонидан бирон бир мамлакатга нисбатан ичкаридан ёки ташкаридан туриб бевосита амалга ошириладиган маънавий бузгунчиликнинг муайян шаклидир. Улар уз максадларига эришиш учун хар кандай усуллардан, одамларнинг маънавий рухий хиссиётлари, миллий туйгулари, хар кандай жамиятда мавжуд ижтимоий-иктисодий муаммолардан, шунингдек ОАВ, Интернетдан усталик, гирромлик , нохолислик билан фойдаланишга харакат килади.

Маънавий тажовузлар купинча турли никоблар, жозибали шиор ва гоялар никоби ортида иш куради.

Бу борада маънавий тахдидларнинг уч турини алохида таъкидлаш жоиз:

Мафкуравий тахдидлар.

Гоявий тахдидлар.

Информацион тахдидлар.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мафкуравий тахдид - ижтимоий сиёсий харакат, оким ёки сиёсий куч уз мафаатини ифодаловчи уз мафкурасини куркитув, зурлик йули билан бошкаларга тикиштириш. Мафкуравий тахдидлар жамият, давлат ёки халк, миллат ёки элат такдирига хавф солиб турган, фожиали окибатларга олиб келиши мумкин булган мафкуравий хавф - хатарлар мажмуаси. Узбекистон хам бундай тахдидлардан четда колаётгани йук. Фукаролар онгида бу сиёсий экстремизм, диний фундаментализм, этник ва миллатлараро зиддиятлар, коррупция ва жиноятчилик, мафкуравий тахдидлар шаклида намоён булмокда . Айникса, урта аср араб халифалигини кайта урнатиш гояси хамда халкаро террорчилик ва диний экстремизм марказлари оркали моддий - гоявий таъминланаётган акидапарастлар мафкураси бугун минтакамиздаги тинчлик ва баркарорлик, учун катта хавф булиб турибди.

Гоявий тахдидлар инсон маънавий оламида ёт гоялар, карашлар ва максад - муддаоларни шакллантиришга интилади. Бугунги кунда гоявий тахдидларнинг куйидаги куринишлари намоён булмокда : ахлокий бузуклик, зуравонлик, эгоцентризм, индивидуализм, «оммавий

маданият» , миллий давлатнинг тараккиёт моделига

October, 2022

ишончсизлик уйготиш, миллатлараро низолар келтириб чикаришга уриниш, ёшлар онгини захарлаш.

Бундан кузланган максад ривожланаётган давлатнинг моддий ва маънавий бойликларига эгалик килишдир. Чунки гоявий тахдидлар охир -окибатда давлатни инкирозга олиб келади.

Информацион тахдидлар эса инсоннинг онгини захарлаш ва шу тарика узлигига эга булмаган оломонни таркиб топтиришни кузлайди. Бугунги кунда информацион тахдидлар асосан интернет воситасида кириб келмокда. Хрзирги давр дунё микёсида мафкуравий жараёнлар мисли курилмаган даражада глобаллашиб бораётган даврдир. Ахборот таркатиш жараёни бутун Ер юзини камраб олмокда. XX асрнинг сунгги ун йиллигида яратилган муъжиза халкаро компьютер тармоги, яъни интернет тизимининг вужудга келиши ва у оркали ахборот алмашинуви жараёнларининг тезлашиб бориши бугунги кунда гоявий таъсир утказиш куламини кенгайтирмокда.

Дархакикат, дунёда глобаллашув шароитида интернет тизими бугунги кунда мафкуравий таъсир утказишнинг асосий воситаси булиб колмокда. Бу жараён усиб келаётган ёш авлод онгини салбий карашлар билан банд этиб, бугунги кунда жамиятда ута жиддий ва хавфли муаммоларни келтириб чикармокда. Масалан, интернетдан шахс онгини вайронкор гоялар оркали захарлаш ва зарарлаш максадида фойдаланиш, аникрок килиб айтганда, шахснинг калби ва онгини мафкуравий кураш объектига айлантириш, мафкуравий курашнинг энг оммавий ва тезкор усулларидан бири булиб колмокда. Натижада шахс кибер хуружлар каршисида ожиз булиб колмокда. Яъни, биз буни фалсафий нуктаи назардан тахлил килар эканмиз, шахснинг ижтимоий тармоклар оркали юборилаётган нотугри информациялар, бузгунчи гоялар домига тушиб колишининг асосий сабаби, уни онг сохасиданда кучлирок булган онгости сохасига таъсир этишининг илгор методларидан фойдаланилишидадир.

ХУЛОСА

Бугунги глобаллашув асрида компьютер техникаси терроризмнинг виртуал куринишларидан кибертерроризмнинг асосий объекти булиб колмокда. Энг огрикли нуктаси шундаки, ушбу техникадан маънавий тахдид килиш воситаси сифатида фойдаланилмокда.Бунинг учун уларнинг хаёти ва фаолиятига оид бадиий асарлар, кинофильмлар, театр асарлари, хужжатли фильмлар яратиш зарур. Уларнинг портретлари мактаб, коллеж, лицей, олий таълим

October, 2022

565

муассасалари, ишлаб чикариш корхоналари, маданият саройлари, кутубхоналар, кино ва концерт заллари фойеларида, хатто метро бекатларида булса, ёш авлодга урнак олиш, таклид килиш, интилиш учун имкониятлар яратган булар эдик. Мамлакатимизнинг Биринчи Президенти Ислом Каримов уз пайтида ижод ахлига кино, телевидение ва театрларимизда замонамиз кахрамонлари образларини яратиш тугрисида нихоятда зарур курсатмалар берган эди. Лекин, афсуски, бу вазифа кунгилдагидек бажарилмади. Чунки фарзандларимиз узимизнинг миллий кахрамонларимизни билмаса, у холда, четдан "кахрамон" излаб топади. У топган "кахрамон" банклардаги сейфларни очиб, пул умарадиган угрими, одам улдиришдан тап тортмайдиган ашаддий каллакесарми, инсонларнинг мабдагларини турли замонавий усуллар билан узлаштирадиган фирибгарми, буниси энди бизга номаълум. Айтишадику, агар биз уз фарзандларимизни узимиз тарбияламасак, уларни "тарбияловчилар" бир зумда топилади.

REFERENCES

1. Пахруддинов Ш.И. Дунёвий демократик давлатчилик курилиши амалиётида диний экстремизм тахдиди. Тошкент: 2001, 178-б.

2.Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнингн Олий Мажлисга Мурожаатномаси. -Тошкент: Узбекистон, 2018 йил, 28 декабрь.

3. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАККИЁТ БОСКИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606612.

4. Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, & Дасанов, Миршод Нуъмонович (2022). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАДЛИЛИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1345-1354.

5.М. Н. Хасанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АДЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАДЛИЛИ Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

6. Ж. С. Раматов, & М. Н. Дасанов (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КУШГАН диссаси ва унинг бугунги КУНДАГИ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

7. Миршод Нумонович Дасанов (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИ БОСКИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР

October, 2022

566

ВАЗИФАЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 791-798.

8. М.Н.Дасанов, Б.З.Зайниддинов, О.А.Абдухалилов, & Д.Д.Джурайев. (2022). МЕДНАТДА ИНСОННИ ШАКЛАНИШДАГИ АДАМИЯТИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 116-123. Retrieved from http://wsriournal.com/index.php/new/article/view/624

9. Н. Ж. Назарова & М. Н. Дасанов (2022). ТАЛАБАЛАРДА БУШ ВАКТДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 752-758.

10. Рахимова, М. И., & Хасанов, М. Н. (2020). Роль среднеазиатской философии в развитии мировой и европейской науки. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 3841.

11. U Ruzigul, J Nasirjan, A Dilmurodkhakim, H Mirshod. RATIONALE AND HISTORY OF HUMAN REFLECTIONS IN THE MUSLIM PHILOSOPHY. // International Journal of Advanced Science and technology, 2020. 1453-1458.

12. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Д., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ КИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ КАДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОДИЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

13.Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Д., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ДОЗИРГИ ДАВРДА ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ДАКИДАГИ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ КАРАШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ТАЛЛИНН. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

14. Бобошев, З. Н., Дасанов, М. Н., & Нуруллаев, Э. А. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

56?

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.