Научная статья на тему 'ИЛМИЙ-ТЕХНИК ИНҚИЛОБНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ АҲАМИЯТИ'

ИЛМИЙ-ТЕХНИК ИНҚИЛОБНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

123
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
илмий-техник инқилоб / пессимистик рух / оптимистик рух / антитехницизм / технофобия / технофилия / сциентизм / антисциентизм / технократик тафаккур / scientific and technological revolution / pessimistic attitude / optimistic attitude / antitechnophobia / technophobia / technophilia / scientism / antiscientism / technocratic thinking.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Файзулла Абдуллаевич Кушаков, М. Н. Хасанов, Қодиржон Қобулжон Ўғли Худойназаров

Мақолада ижтимоий тараққиётнинг илмий-техник жиҳатлари таҳлил қилиниб, уни жамият ҳаётига таъсири даражаси ўрганилди. Инсон техниканинг яратувчиси сифатида саҳнага чикар экан, ушбу тизимдаги элемент сифатида намоён бўлиши диалектикаси тахлил қилинди. Техника тушунчасига нисбатан бўлган салбий ва ижобий ёндашувларнинг ўзаро таъсири ўрганилди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the scientific and technical aspects of social development, studies the degree of its influence on the life of society. The dialectic of the appearance of a person as an element of this system, the appearance on the stage as a creator of technology is analyzed. The interaction of negative and positive approaches to the concept of technology has been studied.

Текст научной работы на тему «ИЛМИЙ-ТЕХНИК ИНҚИЛОБНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ АҲАМИЯТИ»

ИЛМИЙ-ТЕХНИК ИНКДЛОБНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ

АХДМИЯТИ

Файзулла Абдуллаевич Кушаков

ТДТрУ «Ижтимоий фанлар» кафедраси катта укитувчи kushakovfayzullo@gmail.com

М. Н. Хасанов

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси

ассистенти

^одиржон ^обулжон уFли Худойназаров

Транспорт Университети 2 курс Р^-3р грух талабаси Kadirovich7755@gmail .com

Маколада ижтимоий тараккиётнинг илмий-техник жихатлари тахлил килиниб, уни жамият хаётига таъсири даражаси урганилди. Инсон техниканинг яратувчиси сифатида сахнага чикар экан, ушбу тизимдаги элемент сифатида намоён булиши диалектикаси тахлил килинди. Техника тушунчасига нисбатан булган салбий ва ижобий ёндашувларнинг узаро таъсири урганилди.

Калит сузлар: илмий-техник инкилоб, пессимистик рух, оптимистик рух, антитехницизм, технофобия, технофилия, сциентизм, антисциентизм, технократик тафаккур

The article analyzes the scientific and technical aspects of social development, studies the degree of its influence on the life of society. The dialectic of the appearance of a person as an element of this system, the appearance on the stage as a creator of technology is analyzed. The interaction of negative and positive approaches to the concept of technology has been studied.

Keywords: scientific and technological revolution, pessimistic attitude, optimistic attitude, antitechnophobia, technophobia, technophilia, scientism, antiscientism, technocratic thinking.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

October, 2022

Замонавий ижтимоий тараккиётдаги илмий-техник инкилоб, техника ва технологиянинг урни ва роли файласуфлар, олимлар ва сиёсатчилар томонидан бир хил талкин этилмайди: бу хох оптимистик рухда булсин ва нахох пессимистик рухда булсин. Бу бахолар маълум фалсафий ва мафкуравий йуналиш ва карашларга асосланади. Бу ерда, биринчи навбатда, иккита метафизик, карама-карши позицияларни ажратиб курсатишимиз мумкин -техника ва антитехника.

Техницизм ва антитехницизм технологик детерминизмга асосланади. Техник рационалликнинг илмий жихдтдан "автоном" булиши, техника ва технологияни жамиятдаги барча сохаларга бирдек таъсир утказишига олиб келади. Шунинг учун технологияни техник ва анти-техник фалсафасига булиб урганиш максадга муовик булади.

АДАБИЕТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Техника - бу дунёкараш даражасидаги нуктаи назари булиб, ижтимоий тараккиётда техника ва технологик жараёнларни уйгунлаштиради. Бу холат инсоният уз-узини ривожлантиришга етарли асос булиб, жамият тараккиётини автоматик равишда узгаришига катта таъсир курсатади. Бошкача килиб айтганда техносентризм жамиятнинг ривожланишига тескари таъсир жараёнларини эътиборсиз колдириб,факатгина техника ва технологияга ривожни тан олади.Ушбу фикрлар сциентизм ва технократия гоялари унга якин.

Aнтитехнизм - техника ва технологияга нисбатан танкидий салбий муносабатни ифодаловчи нуктаи назар булиб, технологияни душман, бегона, бузгунчи ва салбий куч сифатида кабул килади. Антитехнизм технофобия гояларига якин.

Технофобия - нотаниш технологиядан куркив булиб, уни инсон борлигига хакикий тахдид сифатида кабул килиш. Технофобия инсонпарварлик идеалларини, ахлокий меъёр ва кадриятларни, инсон индивидуаллигини йукотиш куркувини ифодалайди.

Технофилия-технофобияга тескари. Технофилия - технологик пессимизм каби технофобиядан фаркли уларок, илм-фанга асосланган ва мухандислик ва технология ривожланишининг ижобий истикболларини мутлаклаштирувчи техник оптимизм. Олимлар элитасининг менежерларни жамиятдаги рахбарлик ролни эътироф этишдир.

Фаннинг бугуни ва келажагига бахо сциентизм ва антисциентизм каби мафкуравий жихатларда хам берилади.

October, 2022

466

Сциентизм - фаннинг когнитив, ижтимоий ва амалий имкониятларини, унинг жамият хаётидаги ролини дунёкарашининг бурттирилган бахоси, унинг тарафдорлари томонидан куйидаги фикрларни танкидсиз кабул килишига асосланади:

• илмий билиш объектив ва шубхасиз хакикатни беради;

• факат илмий билим объектив билимни беради;

илм ижтимоий тараккиётнинг воситаси хисобланади;

• жамиятда мавжуд булган барча амалий, ижтимоий-сиёсий, маънавий-мафкуравий муаммоларни факат илм-фан асосида хал килиш мумкин ва хал килиниши керак.

Сциентизм гоялари унинг тарафдорларини илмнинг чексиз имкониятларига ишонч кучайиши билан вужудга келди. "Илм-фан - ижтимоий тараккиётнинг асосидир" каби илмий формула шаклланди. Бирок, илмнинг ривожланиши даврида илмий жараёнларни натижадаларидан жамиятда фойдаланиш илмни сциентистик тушуниш вакт синовидан утмаганлигини курсатди. "Илм" ходисаси уз борлигида хам бутун жамият ва унинг турли куйи тизимлари (иктисодиёт, сиёсат, маънавий хаёт) билан узаро муносабатда хам жуда мураккаб, карама-карши ва ноаник булиб чикди. Маълум булишича, илм-фан ривожининг узи шубхасиз тараккиёт манбаи эмас ва жамият томонидан иктисодий, маънавий ва хукукий назоратни, соглом фикрга асосланган демократик экспертиза ва инсониятнинг мослашувчан ресурсини ошириш императивини талаб килади.

Антисциентизм - сциентизмга карама-карши булиб, илмнинг билиш имкониятлари ва уни жамият хаётидаги ролини бахолавчи дунёкарашдир. У икки шаклда мавжуд: радикал ва муътадил. Радикал шакл илм-фанни когнитив чекловларига, унинг натижаларини жамият ривожланишидаги мукаррар салбий окибатларига курсатади.(харбий куролларни такомиллаштириш, шу жумладан, инсониятнинг мавжудлиги учун олдиндан айтиб булмайдиган окибатларга олиб келадиган оммавий киргин воситаларини яратишга каратилган. Содир булган офатлар, техник ва технологик тараккиётнинг мукаррар окибати сифатида табиатга экологик босимнинг хаддан ташкари кучайиши, уни саклаш учун катта энергия харажатлари ва бошкалар).

Антисциентислар барча тоталитар режимлар хар доим "илм" номидан харакат килишини, дунёни ижтимоий кайта ташкил этиш дастурларини (коммунизм, миллатчилик, иркчилик, моноглобализм) таклиф килиш ва амалга оширишни шакланган хар хил, аммо

мохдятига кура гайриинсоний эканлигини таъкидлайдилар.

October, 2022

Антисентизм мафкураси замонавий цивилизацияга карама-карши булган бир катор ижтимоий норозилик харакатларининг фалсафий асосларидан бири сифатида ишлатилади. Фаннинг когнитив ва амалий имкониятларининг илмий мутлаклашуви ва гипертрофиясига карши булган муътадил антисентизм шакли, шу билан бирга, илм-фаннинг кейинги когнитив ва ижтимоий тараккиётни таъминлашда, айникса, замонавий инсониятнинг глобал муаммоларни хал килишда зарур ва алмаштириб булмайдиган ролини таъкидлайди..

Сциентизм ва антисциентизм фаннинг одамлар хаётидаги урнига бахо беришда, вазиятни узига хос тарзда соддалаштиришда, шахснинг фаол ижодий табиатини ижтимоий субъект сифатида камситишда, ижтимоий-маданий омилларнинг ролини эътибордан четда колдириб, илмнингамалий ривожини тан олади.

Шубхасиз, агар сциентизм технологияга якин булса, унда антисентизм анти-технологияга якин (аммо бу уларнинг мутлако бир хил эканлигини англатмайди).

Технократик тафаккур - бу техника, машиналар, расмий мантикий схемалар ва уларнинг ижтимоий хаётдаги ролини мутлаклаштирувчи метафизик, утилитар тафаккурнинг алохида туридир. Бунда шахс факат восита, омил, технологик ва ижтимоий жараённинг иштирокчиси сифатида каралади ва ижтимоий вокеликни техник жихатдан рационализация килиш воситалари ва усулларига йуналтирилган объект сифатида намоён булади.

ХУЛОСА

Шундай килиб, инсон техник жараёнларни бошкарувчиси булиб, бир вактда унинг бир кисми сифатида намоён булади. Инсон техника ва технологик жараёнларга инвидуал бахо бериб, ижтимоий фаолият турига караб техник жараёнларда иштирок этади. Инсон техниканинг яратувчиси ва унинг таркибидаги бир элемент сифатида хам намоён булмокди.

REFERENCES

1. Файзулла Абдуллаевич Кушаков (2022). ПЕРЕСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОЙ ФИЛОСОФИИ ТЕХНИКИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 428-432.

2. Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Кушаков, Ф. А., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). ЖАМИЯТДА СИЁСИЙ ВА ^У^У^ИЙ МАДАНИЯТНИ ЮКСАЛТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

October, 2022

468

3. PaMaTOB, ^.C., EapaTOB, P.Y., CynTaHOB, C.X., KymaKOB, Oaroynna AôgynnaeBHH., BanneB, ÏÏ.A., & XacaHOB, M.H. (2022). XO3HPTH ^ABP^A H®THMOHH A^O.TAT XAKHAATH HTMHH-OA.nCAOHH KAPAm.TAPHHHT Y3HTA XOC TA.TKHHH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

4. PaMaTOB, ^.C., EapaTOB, P.Y., KymaKOB, Oaroynna AôgynnaeBHH, BanneB, .T.A., & XacaHOB, M.H. (2022). TPAHCnOPT TH3HMH TAPAKKHÊT EOCKH^APH (Y3EEKHCTOH TEMHP HY.T TPAHCnOPTH MHCO-TH^A). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-612.

5.KYOAKOB, O. HTM-H^THMOHH XO^HCA CHOATH^A. https://science. nuu. uz.

6.Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). HISTORY OF RAILWAY CONSTRUCTION IN UZBEKISTAN: YESTERDAY AND TODAY. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 925-930.

7.^. C. PaMaTOB, & M. H. XacaHOB (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT ^AX,OH HTM-OAH TAPAKKHÊTHTA KYmTAH XHCCACH BA YHHHr EYrYHrH KYH^ATH AXAMH^TH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

8. ^ypaÔOeB, HOcnp McynOBHH, & XacaHOB, MnpmOg HytMOHOBHH (2022). ^HTH Y3EEKHCTOH^A H^THMOHH-HKTHCO^HH COXA PHBO^H: HCTOXOT BA HCTHKEO.T. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1274-1283.

9. Y.K.3pHHë3OB, M.H. XacaHOB, & X.C.MamapnnOB. (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT H^THMOHH-AX^OKHH TAL-THMOTH BA YHHHr AHTPOnO-TOrHK XYCYCH3T.TAPH. JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

10.^. C. PaMaTOB, M. XacaHOB, & .T. A. BanneB (2022). HHCOH AYHÊKAPAmHHHHTHHHT AHHHH BA ^YHÊBHH TA.TKHHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

11. J. S. Ramatov, M. Hasanov AL-FAROBIY SIYOSIY DAVRDAGI SIYOSIY VA IJTIMOIY-MADANIY AHVOL // Pedagogik fanlarda akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/al-farobiy-davridagi-siyosiy-va-izhtimoiy-madaniy-vaziyat (kirish sanasi: 17.10.2022).

12. C. PaMaTOB, & M. XacaHOB (2022). MHT.THH KA^PH^TTAP -^AMH^THMH3 EAPKAPOP^HTH BA Êm AB^O^ TAPEH^CHHHHT MYXHM OMHTH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

October, 2022

469

13. З. Н. Бобошев, М.НДасанов, & Э.А.Нуруллаев. (2022). ЛБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА. JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 108-115. Retrieved from

14.Файзулла Абдуллаевич Кушаков (2022). ПЕРЕСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОЙ ФИЛОСОФИИ ТЕХНИКИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 428-432.

15.Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Кушаков, Ф. А., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). ЖАМИЯТДА СИЁСИЙ ВА ^У^У^ИЙ МАДАНИЯТНИ ЮКСАЛТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. PEDAGOGS jurnali, 19(1), 13-18.

16.Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х,., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). Х,ОЗИРГИ ДАВРДА ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ХАКВДАГИ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ КАРАШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ТАЛКИНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

17.Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л. А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАККИЁТ БОСКИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606612.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

470

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.