Научная статья на тему 'ТАСВИРИЙ САНЬАТ ТУГАРАКЛАРИДА УКУВЧИЛАРГА ЗОМИН МАНЗАРАСИНИ ЧИЗИШ ОРКАЛИ ЕСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ'

ТАСВИРИЙ САНЬАТ ТУГАРАКЛАРИДА УКУВЧИЛАРГА ЗОМИН МАНЗАРАСИНИ ЧИЗИШ ОРКАЛИ ЕСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

157
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Санъат / ранглар / шакллар / минятура / китоб безаги / Зомин хакида / Сарсанда / Сусанда / Сабза / Аччисой / ПишаFор / Увалсой / art / colors / miniatures / book design / Zaamine / Sarsanda / Susand / Sabza / Achchisoy / Pishagor / Uvalsoy

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рахим Турfунович Анкабаев

Мазкур маколада айтиб утган мукаддас Зомин тарихи хакида буюк тоFлар ва мужизакор табиати, сирли макон ва ёдгорликлар хакида ёритишга имкон кадар харакат киламан, Зоминни бекиёс ва бетакрор эканлигини, туFилган масканнинг хусну камолини ранглар билан уЙFунликда ёритиб беришга харакат килинди. Тасвирий саньат тугаракларида укувчиларга зомин манзарасини чизиш оркали естетик маданиятини ривожлантириш методикаси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGY OF DEVELOPING AESTHETIC CULTURE THROUGH DRAWINGS OF GUARANTEES FOR STUDENTS IN FINE ART CIRCLES

In this article I will try to shed as much light as possible on the history of St. Zaamin, great mountains and wonderful nature, mysterious places and monuments. Education of aesthetic culture by drawing student creative landscapes in art circles.

Текст научной работы на тему «ТАСВИРИЙ САНЬАТ ТУГАРАКЛАРИДА УКУВЧИЛАРГА ЗОМИН МАНЗАРАСИНИ ЧИЗИШ ОРКАЛИ ЕСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ»

ТАСВИРИЙ САНЬАТ ТУГАРАКЛАРИДА УЦУВЧНЛАРГА ЗОМИН МАНЗАРАСИНИ ЧИЗИШ OPI<A. I II ЕСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ

Рахим Тургунович Анкабаев

Тошкент вилояти ЧДПИ «Тасвирий саньат» кафедраси укитувчиси

arLkabayev89@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада айтиб утган мукаддас Зомин тарихи хакида буюк тоглар ва мужизакор табиати, сирли макон ва ёдгорликлар х,акида ёритишга имкон кадар харакат киламан, Зоминни бекиёс ва бетакрор эканлигини, тугилган масканнинг хусну камолини ранглар билан уйгунликда ёритиб беришга харакат килинди. Тасвирий саньат тугаракларида укувчиларга зомин манзарасини чизиш оркали естетик маданиятини ривожлантириш методикаси.

Калит сузлар: Санъат, ранглар, шакллар, минятура, китоб безаги, Зомин хакида,Сарсанда, Сусанда, Сабза, Аччисой, Пишагор, Увалсой.

METHODOLOGY OF DEVELOPING AESTHETIC CULTURE THROUGH DRAWINGS OF GUARANTEES FOR STUDENTS IN FINE ART CIRCLES

Rahim Turgunovich Ankabayev

Teacher of Chirchik state pedagogical institute of Tashkent region

ABSTRACT

In this article I will try to shed as much light as possible on the history of St. Zaamin, great mountains and wonderful nature, mysterious places and monuments. Education of aesthetic culture by drawing student creative landscapes in art circles.

Keywords: art, colors, miniatures, book design, Zaamine, Sarsanda, Susand, Sabza, Achchisoy, Pishagor, Uvalsoy.

КИРИШ

Санъат - бу инсониятни гузалликга булган муносабатини акс эттиришдаги бир восита булиб, у турли йуналишларга ва турларга булинади. Улар суз санъати, аханг санъати ва асвир санъати. Инсонлар гузалликни кандай идрок этишлари ва кобилятларига караб турли йуналишлари танлаб ижод кил ад ил ар. Х,ар бир минтака уз рангларни ва шакллариг эга булиб, анъаналарга таянган холда ривожпаниб келмокда. Кдцимда ота - боболаримиз китоб безаги хам катта

ахамият бериб миллий минятура ва китобот хаттотлик санъат турлари ривожланиб оммавий тусга кирди. Миллий кадрларни усиб келаётган ёш авлодни миллий анъаналар асосида тарбиялаб уларни замой техника - тараккиёт ютукларини урганиб ва у билим ва куникмаларни ёшларга ургатишга жуда кучли ах,амият каратилди. Вилоят туманларда болалар санъат мактаблари очилиб болалалрни буш вактларини унумли утиши учун ва уларни соглом турмуш тарзига жалб этиш ахамияти катта. Юртимизда хам барча сохалар катори санъат ва маданият сохасига Президентимиз ва хукуматимизни алохида эътиборини айтиб утмасликни иложи йук, у3 тараккиёт йулини янги юксак боскичга кутаришга харакат килаётган давлатимизни, дунёнинг кузга куринган халкаро ташкилотлари хам эътироф этишяпти ва бу албатта узаро муносабатларда яккол куриниб турибди1.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Утмишни билмасдан келажакни яратиш кийин бу гапда куп маъно бор утмишни унутган тарихни билмаган халк хеч вакт маданий ва маънавий жихатдан бой була олмайди.

Зомин хакида куп гапириш мумкин чунки у жуда кадимий тарихга эга. Зомин кадимий шахар булиб, Сарсанда, Сусанда, Сабза каби номлар билан аталган бирок бу номлар ким томнидан ва качон куйилганлиги номалум. Зомин узининг бетакрор табиати билан бопща туманлардан аралиб туради. Шимолий ва шаркий кими пасттеккислик, жануб томони кир - адирлар ва тоглардан иборат. Шимолдан то жанубгача денгиз сатхидан 300 метрдан то 4000 м гача кутарилиб туради. Бахор пайтлари адирларда турли хил ут - уланлар усиб, яйловбоп булиб, колади. Туман худудидан утаДиган Зоминсойдан асосан сугориш учун фойдаланилади. Шунингдек, Аччисой, Пишагор, Увалсой, Туркмансой, Жалойир, Хужамушкент сойларпи хам сугориш учун хизмат килади.Айтишларича "Зомин" номи пайдо булганига 2000 йилдан ошиб кетибди. Х,атто Урта Осиёнинг Бухоро, Самарканд, Пркана, Кубо, Кеш каби йирик тарихий шахарлари каторида.

К,адимда "Зомин" дейилганида салкам - бутун Уструшона худуди назарда тутилар эди. Амир Темур бобомизнинг тилидан бежиз "Зомин улкаси" деган ибораси бор эди.

Аммо биз уша минг - минг йиллардан бери Зоминда, Туркистон - турклар яшайдиган Ватан тоглари, боглари багри да яшаб келган ота - боболаримиз авлодларимиз. Шу маъно да биз бугуннинг одамлар келажагини уйлаб, эртанги авлодаримизни уйлаб тарихимиз айтиб беришимиз шарт ва лозим Токи болаларимиз ота - боболари кандай заминда вояга етишга "заминнинг кай мужиза

ва ёдгорликларига гувох булишган ким булиб, кандай яшаган, кандай гузал багри кенг, мафтункор юртда хаёт кечиришган курсатиб бера олиш зарурдир".

Мазкур маколада айтиб утган мукаддас Зомин тарихи хакида буюк тоглар ва мужизакор табиати, сирли макон ва ёдгорликлар хакида ёритишга имкон кадар харакат киламан.

НАТИЖАЛАР

Зоминнинг жануб томонидан туркистон ва Могузар тизмалари ураб туради. У ер калин арчазор. Шимолий Шаркда Хорос, Гарбдан Жиззах, Бахмал туманлари шарк ва жануб томонидан Тожикистоннинг Зафаробод, Уротеппа ва Панжакент туманлари билан чегарадош. Могусар тогларининг, Човкартог чуккиси, Бургутли чуккиси этаклари Зоминсой тоглари диёрларидир.

Осмонупар, викорли тоглар хакида ran кетганда албатта Зомин сув омбори хакида гапириб утиш жоиздир. Зомин сув омбори туманда кишлок хужалигининг бундан кейинги ривожида мухим ахамият касб этади. 45 миллион куб метр сув саклаш кувватига эга булган.

Зомин уз иклими, табиати, географик жойлашиши буйича такрорланмас хусусиятга эга. Зомин тумани узининг тоза хавоси, мусаффо суви билан ажралиб туради. Шу боисдан хам дам оилш масканлари купаймокда. Чет эллик мехмонлар ва мутахассисларнинг таъкидлашича Зомин тоглари узининг иьушм шароити, соф хавоси билан Швецария ва Австрия каби дам олиш улкаридан колишмайди Зомин улкасининг жуда кизикарли вокеа ва ходисалари, тарихий кечмишлари хакида хикоя килади. Айни пайтда маълум илмий манбъаларга таянадиган булсак, шу худудга таалукли тангачаларни энг кухнаси эрамизнинг V - VI асрларига таалуклидир.

Жумладан, мазкур маколада кухна Зоминни бекиёс ва бетакрор эканлигини, тугилган масканнинг хусну камолини ранглар билан уйгунликда ёритиб беришга харакат килинди.

Зоминнинг викорли тоглари, Сойдан келаётган сувларимиз, тошлар, кир ва адирлардаги дарахтлар, кекса отахонларимизнинг зомин тарихи хакидаги сухбатлари сиймоси тасвирлар оркали баён килинган. Табиатнинг ички олами нафосатини соя ёруглик ва биликлар берилиши натижасида ёритилди. Биринчи планда, хаёт нашидаси сув эканлигини, бу сув эса сойдан чиккаётганлини ёркин ранглар уйгунликда эканлигини, картинада тасвирланган.

Бу ишимда Зоминнинг энг бахаво жойларидан булган шаршара манзараси тасвирланган. Тасвирларим да шуни англатадики, биринчи планда, куприк, майсаларни, дарахтнинг новдасини нур, соялар оркали образли килиб очиб

беришга интилган. Сунгра, иккинчи пландаги шаршара ва гул тасвирида атроф-мухитдаги борликни ранглар жилосида акс этирилган.

МУХ,ОКАМА

Мазкур ишда киш фаслининг тугаши бахор фаслининг бошланиш жараёни чизилган. Кухна Зоминнинг дам олиш масканларидан булмиш Зомин санаторияси ишланган. Бу ишим этнографик характердаги хамда реал аникликда боскичма-боскич берилган. Биринчи планда, бахор белгиси бодом гулининг гулаши ва табиатнинг уйгонишини нур ва соялар билан биргаликда ранглар мутоноснблигида акс этирилган. Иккинчи пландаги ишда эса, асрлар оша турган матонатда тенги йук булган тогларимиз ва ундаги корларни, санаторияни композицион ечимига, рангларнинг нозик тошланига, эътиборни каратган.

Мазкур ишда Кухна Зоминнинг этнографик хусусиятини узида мужассамлаштирган Шербулок горини тасвирлаган. Бу асарнинг мавзуси этнографик характер да булиб, узок тарихга эга эканлиги билан ахамиятлидир. Нур ва сояларни реал тасвирлашга, ранглар ва композицион тузилишига, ечимига ахамият берилган. Шунингдек, биринчи планда хайвонлар шохи булган шер ва уни огзидан окаётган булок суви ва куза тимсоли акс этирдим. Бу ер да шер марлдикни, сув эса тиниклик ва софлийликнинг рамзий белгиси. Иккинчи планда горнинг кириш кисми булиб, зиналардан тушаётган ёруглик инсонни эътиборини тортаса ажабмас.

ХУЛОСА

Мазкур ишда кишлогимнинг экс чекка жойи булишига карамай гузалиги билан хамманинг хавасини келтирадиган шаршара тасвирини ишланган. Бу асар этнографик характерда булиб, бахор фаслининг апрель ойи тасвирланган. Биринчи планда, дарахт ва усимликлар булиб, реал борликни нур соя ва биликлар билан уйгунликда очиб беришга харакат килинган. Иккинчи планда эса, тошлар ва шаршара суви композицион характер лиги билан ажралиб турилган. Табиатнинг узи мужиза эканлигини тасвирланган.

Табиат багрида чизилган ижодий ишлар уларнинг ижодий фаоллиги янада ошганлиги, жамоавий хамжихатлик, ташкилотчилик хислатларини намоён булиши, узининг мехнати самарасидан коникиш, фахр туйгуларини уйгонганлиги кузатилди.

REFERENCES

1. Султанов, X. Э., Анкабаев, P. Т., Хасанова, H. С., & Чориева, Н. Ш. (2017). Инновационные методы обучения на занятиях по изобразительному искусству. In Актуальные вопросы современной педагогики (pp. 103-105).

2. Ne'mat, А. М., & Ankabaev, R. Т. (2018). Methodological Principles of Training Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).

3. Ирбутаева, M. Т., Махмудов, M. Ж., & Махмудов, М. Э. (2020). ЖИВОПИСЬ И ГАРМОНИЯ МУЗЫКИ. Ученый XXI века, 6-7(65), 31-34.

4. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Importance of illustrations for perception of content of the book. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 98-101.

5. Shuhratovich, I. U. (2020). Application of innovation in teaching process. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(5), 4-8.

6. Saidazimovich, В. I., Turgunovich, A. R., Jabbarovich, M. M., & Tairovna, I. M. (2020). THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE LANDSCAPE GENRE IN THE FINE ARTS. EPRA International Journal of Research and Development, 5(3), 423-424.

7. Eralievich, S. K., Mukhamatsultonovna, M. I., Saidazimovich, В. I., & Turgunovich, A. R. (2020). The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6586-6591.

8. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example of working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 41-45.

9. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Нсматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник пауки, 7(7), 63-66.

10. Tursunmurotovich, S. S., Eraliyevich, S. X., & Shuhratovich, I. U. (2020). Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 3526-3533.

11. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). THEORETICAL BASIS OF CLUSTER APPROACH IN FINE ARTS EDUCATION. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111.

12. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Bolalar ijodiy qobilyatini rivojlantirishda grafik rassomlar hayoti va ijodiy faoliyatini organishning muhimligi. Педагогика ва психологияда инновациялар, (2), 460-464.

13. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Some Factors That Impede The Development Of Students' Creative Abilities In Fine Art Classes. Asian Journal of Research, 7(3), 214218.

14. Saidazimovich, В. I. (2020). 50 Years Of The Xx Century The Development Of The Uzbek Landscape Genre. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(6), 62-64.

15. Султанов, X. Э., Худайбердиев, П. У., & Собиров, С. Т. (2017). Непрерывное образование в Узбекистане как требование времени. Молодой ученый, (А), 385389.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.