Научная статья на тему 'ТАШАККУЛ ВА ТАҲАВВУЛИ ИСТИЛОҲОТИ ГИЁҲҲОИ ШИФОБАХШ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ'

ТАШАККУЛ ВА ТАҲАВВУЛИ ИСТИЛОҲОТИ ГИЁҲҲОИ ШИФОБАХШ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
415
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТИЛОҲОТ / КАЛИМАСОЗӢ / НАБОТОТ / СОДДА / СОХТА / МУРАККАБ / ТОР / қАБЗА / БАНД / ғАРАМ / ГИЁҲ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сабоҳати Ислом

Мавҷудияти асомии бениҳоят зиёди алафу буттаҳо гувоҳи он аст, ки дар тӯли таърих мардум аз онҳо барои эҳтиёҷоти гуногуни худ истифода кардаанд. Онҳоро чун хӯроки худашон ва барои ҳайвоноти хонагӣ, воситаи табобатии шифобахш, асбоби рӯзгор ва ғайра истифода мебаранд. Теъдоди ин калимаҳо ниҳоят бисёр аст. Таркибан сода, сохта мураккаб ва аз ибораҳо сохта шудаанд. Ҳадафи таҳқиқот: Вобаста ба ин проф. Ғ.Ҷӯраев чунин фикри маъқулро пеш меоранд, ки калимаву терминҳои ифодакунандаи ғарам дар шеваи ҷанубӣ аз рӯйи мундариҷа, ҳудуди интишор як хел нестанд. Чунон ки дар забони адабӣ барои ифодаи онҳо як силсилаи муайян ба вуҷуд омадааст (тор, қабза, банд, ғарам...), дар шеваи ҷанубӣ ҳамин гуна равиши аз ҷузъ ба кул мушоҳида мегардад. Як силсила истилохоти марбут ба гиёҳ дар шакли сохта бо пасвандҳои мазкур вомехӯранд, ки асосҳои онҳо исм, сифат, феъл ва ғайра буда, ниёз ба шарҳ надоранд, зеро дар забони меъёр, ба истиснои талаффузи шевагиашон, мустаъмаланд. Натиҷаҳои таҳқиқот: Муаллиф зимни таълифи мақола кӯшиш ба харҷ додааст, ки дар асоси сарчашмаҳои бурҳони илмӣ дар заминаи тадқиқотҳои зиёди муҳаққиқони дохилию хориҷӣ, асарҳои муътамади фалсафию педагогӣ, тарбияи ҷисмонӣ ва сомонаҳои интернетӣ, раванди ташаккул ва таҳаввули мавзуи мазкур ва корбурди онҳоро ошкор намояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TERMINOLOGY OF MEDICINAL PLANTS IN TAJIK AND ENGLISH

The existence of a large number of herbs and shrubs indicates that throughout history people have used them for various purposes. They are used as food for themselves and for their pets, as a medicine, as a household appliance, and so on. There are a lot of these words. And they consist of simple and complex structures and are made up of phrases. Professor G. Juraev believes that the words and terms denoting «GARAM» - (a stack), in the southern style, are not the same in content and volume of publication. Since in the literary language there is a certain series for their expression (thor, kabza, banda, garam ...), in the southern style one can find the same approach from part to whole. The list of terms related to plants occurs in an artificial form with these suffixes, the bases of which are nouns, adjectives, verbs, etc., and does not need to be explained, since in the normative language, with the exception of their dialectal pronunciation. According of the results of the stady: In the course of writing the article, the author tried to reveal the process of formation and evolution of this topic and their use on the basis of scientific data sources, as well as on the basis of numerous studies of domestic and foreign researchers, reliable philosophical and pedagogical works, physical education and websites.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛ ВА ТАҲАВВУЛИ ИСТИЛОҲОТИ ГИЁҲҲОИ ШИФОБАХШ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ»

ББК: 81.37.15 УДК: 81.366.21

ТАШАККУЛ ВА ТА^АВВУЛИ ИСТИЛО^ОТИ ГИЁ^ОИ ШИФОБАХШ ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКИ ВА АНГЛИСИ

Сабох/ати И.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллоуи Рудаки

CapcyxaH^ap oлaм чaнбae вучуд нaдopaд, ки бapoи тадкик вa oмyзиш ^били тaвaччyx нaбoшaд, лeкин мacoилe мявчуд aCT, ки бeштapи мapдyм бa oн тявячч}^ нaдopaнд вa дap нaзapи эшoн чизи oддй вa xa^no нoлoзим мeнaмoяд. Bane бoяд гуфт, ки oмyзиши xap як шoхaи илм ^i^^roo^ мyaccиpй вa пaxлyxoи мycбaти бa худ xoc дopaд. ramnoxoTO гиёх,й дap зaбoнxoи aнглиcй вa точикй aфкopи мopo мoлoмoли мaълyмoтxoи тaъpиxй, чyFpoфй, Faнй гapдoнидaни тapкиби лyFaвй, orox coxтaн яз вязъи ичтимкиш дaвpoни гyзaштa, тaъp ихи тaвлид и кaлимaxo, шинoc нaмyдaн 6o тaфoвyги иcтилoxoт 6afern ду зaбoн мeгapдoнaд. Омузиш, тяхлилу тяхки; вя тя pиштaи тях;!; кяшидяни ^rninoxTO гиёхи дap зaбoнxoи мyкoиcaшaвaндa д ap afern з aмoн яз чoниби ^^aKK^^m! coxa б o нaзapд oшти чaнбaxoи зaбoнй, orëOT, ф apxaнгй, тaъpиxй вя чyFpoфй xeлe poi^ гaштaacт, ки 4>либи диккдт acт. MyxaKKHKorni coxa зимни тaдкикoтaшoн пaxлyxoи гушгуни иcтилoxoтpo мaвp иди o^y иши тaъpиxию зaбoнй ;apop дoдa, мaxcyли тaдкикoтaшoнp o дap шякли acapxoи илмй, мaкoлaxo вя дacтypy фишypдaxoи илмй 6a табъ pacoнидaaнд, ки дap гycтapиши илми иcтилoxшинocии точик мякши шз rop дopaнд.

Кисми асосй: ^p ин 4a6xa тaдкикoгxoи oлимoнy ^^aKK^ora! вятянй M.Foиб oв, Д.Хoчaeв, H. Aбдyллoeв, Р.Х. Дoдиxyдoeв, О. Maxмaдчoнoв, Ч. Алимй, О. Faфypoв, Н. Офapидaeв, Ф. Aбдyллo, Ш. X,aйдapoв, Ш. Иcмoилoв, A. Aбдyнaбиeв, М. Шеддев, A. Hacpиддиншoeв, Д.Ф. Мяйнушв, С.Х. ^yp6 oнмaмaдoв, ки тяйи дaxcoлaи oxиp яь^м дoдa шуд aaCT, шoиcтaи з шф aCT.

A чумля, тapкиби лyFaвии xap як зaбoни aлoxидapo иcтилoxoт тяшкил мeдиxaнд, ки дopoи в ижгии илмй, илмй-o м мявй в a гуфтугу танд.

Мяълум aCT, ки xap гута иcтилoxи ин ё oн coxaи илм 6a миоли вoжa вoxиди зaбoн идок мeшaвaд вя 6a туф яйли ин po6 игаи бяйни иcтилoxoт яз лиxoз и мyxтaвoи oн муяйян кapдa мeшaвaд, яънe oн г'aвaccyти мaфxyм, ки тавъи acociM poбитaxoи мaфxyмии истилoxoт вя ибopaxoи иcтилoxй -тавъй - ч и нот мe б oшaд, муяйян мe гapд ад.

Дap xoли xoз иp мacъaлaи o^iy иш вя тaxкики мyкoиcaвии ^rninoxorn ин ё oн coxa, мaxcycaн дap зaбoнxoи точикй вя янгл^й якe aз мacъaлaxoи мaвpиди тявячч}^ 6emxap дap зaбoншинocии мyкoиcaвй мeбoшaд.

Д x л x х XX XXI x п ш

бocypъaти илмии шaдидaн aфзoишёбaндa муяйян кapдa шявянд. Рушди пaйвaстaи мaъpифaти инcoн дap нязд и зaбoн вaзиф яи тяъмин тамудяни xaмaи чoнибxoи xaёт вя ф я^лияти инcoнpo 6o нoмxoи тав мeгyзopaд. Haтичaи тapкиши mraoorä «тapкиши ^rninoxorn» гapдид - aфзoиши нaзappacи шyмopaи иcтилoxoти тавин вя xaмчyнин 6a вучуд oмaдaни иcтилoxoти чадид, ки 6o пaйдoиши coxaxoи тави дoниш xaмpaдиф xa^ro^! [2, c.9]. Ин, дap нaвбaти худ, pyшди бocypъaти чунин coxaи зaбoншинocиp o мoнaнд и лyFaтнишpии иcтилoxшинocй ё иcтилoxниropиpo муяйян тамуд.

Иcтилoxнишpй 6o иcтилoxшинocй poбитaи бeвocитa дopaд, ки низoми мaфxyмию иcтилoxии coxaxoи мухтадиф и дoнишpo яз нуктаи нaзapи вocитaxoи зaбoнии иф oдaи мaфxyмxo, cœ мoндиxии мaнтикию зaбoншинocии низoми мaфxyмxo вя иcтилoxoт тaxкикмeнaмoяд. Бя отфяти мякади acocии истилoxшинocй oмyзиши xycyc^ny кoнyниятxoи тaшaккyл вя pyшди иcтилoxoт бapoи тaxияи тaвcияxo мyтoбики тякмил, мypaгтaбcoзй вя иcтифoдaи бeштap caмapaбaxши oнxo чyдo мeшaвaд.

Мявзуи иcтилoxниropй, Faйp aз тaxияи вocитaxoи мeтoдoлoши мypaгтaб тамудянии фapxaнгxoи мaxcyc, ycyли (пp инcипxoи) тacниф вя "mrornoncni иcтилoxoт, тaxияи пp инcипxoи яз нишxи илмй acocrarni интиxoби лeкcикa, муяйян тамудяни пpинcипxoи coзмoндиxй вя интикoли вoxидxoи иcтилoxй 6a ф apxaнгxoи мaxcyc бapoи эчoд и шapoити мyнocиби тетиф oдaи ora,o мeбoшaд.

Тaвpe ки oбъeкти тaxкикoти иcтилoxнишpй иcтилoxoти ин ё oн coxaи фян мeбoшaнд, rnc бapoи мyp aгтибoни лyFaт муяйян тамудяни мякши иcтилox, муяйян тамудяни вижЕптари oн шapти xaтмй мeбoшaд, ки ora,o дap мячмуъ 6a oн 6ap oи дap мoддaи лyFaт ишFOл тамудяни чoйи мyнocиб имшн мeдиxaнд.

Дap rn^o кяйд кapдaн 6a мaвpид aCT, ки тepминxo кaлимaxoи мaxcyc будя, дopoи як мяъшянд вя 6o ин xycycœr^M худ яз кaлимaxoи oддии мyкappapй мaxcycaн голиотмия ф ap; мeкyнaнд. Иcтилox 6a мoнaнди к^имяи ourni cepмaънo 6a мятн эxтиёч нaдop ад.

В яй та тaнxo дap д oиpaи зaбoн, бадки дap дoиpaи coxaи худ бoяд як мaънop o ифoдa кутад, зepo

сермаъной камбудй ва нор асоии термин аст [3. с.48]. Истилохот ин чамъи калимахое мебошанд, ки дар сохахои гуногуни илм ва техника ба кор бурда мешаванд. Масалан хар соха истилохоти хосси худро дор ад. Имруз дар ин маколаи хеш итминон гирифтем, ки тер минхои сохаи гиёхиро аз чихати маъно ва сохтор дар забонхои точикй ва англисй тахлил созем [3, с.48-49].

Шодравон, академик Мухаммадчони Шакурй д ар китоб и «Х,ар сухан чоеву хар нукта макоме дорад» чунин кайд намудааст: «Кайхо боз зарурате пеш омадааст, ки дастури мукоисавии забони точикй аз арабй, русй, англисй тартиб дода шавад. Чунин дастури забон барои он ки тавонем аз сарватхои бепоёни забонхои д игар бештар ва огохона бахр аманд шавем, ахаммияте хохад дошт» [9, с.23].

Истилохоти марбут ба гиёхони шифобахш як кабати махсуси таркиби лугавии шеваро фаро мегирад ва барои такмили он мусоидат мекунад, зеро бо гиёхон табобат кардан дар тамоми тули таърих мубрам ва замонавй б а шумор меравад [10, с.168].

Албатта, дар марзу буми чумхуриамон гиёхони шифобахше, ки илм онхоро медонад бенихоят зиёд аст, аммо хосиятхои шифобахшии онхоро хамаи мардум намедонанд. Сабаби асосии ин аз он иборат аст, беморхонахои расмй чойитабибони халкиро гирифтааст ва дар тули дахсолахо номи аксарияти гиёхони шиф об ахш ба хукми фар омушй даромад аст.

Набототи шифобахш, растанихое, ки дар тиб ва байторй (ветеринария) барои табобат ё пешгирии касалихо истифода мешаванд. 20 хазор сол мукаддам, вакте, ки одамон дар горхо мезистанд, баъзе растанихои шифобахшро аз растанихои захрн о к фарк мекарданд. Тасвиру тавсиф и бисёр Растанихои доруй дар ахр омхои Миср, ёдгорихои кадимаи мад анияти Ю нон, Рим, Х,инд, Чину Мочин инъикос ёфтаанд. Дар китоби кадимаи хиндувон (аз «Ведхо», асри 6 то мелод), ки табибон Чарака (асри 1 мелодй) ва Сушрута (асрхои 7—8 мелод) такмил додаанд. 500—700 намуди Растанихои доруй з икр шудаанд. Б исёре аз онхо (масалан, чилибух, равгани чилмуг барои табобати махов, рауволфия хангоми фишори баланди хун ва гайра) то алхол истифода мешаванд. Арабхо 4—3 хазор сол то мелод аз дарахти ос (мурд) катрон мегирифтанд. Онхо шифоангез будангиёхи ишкил (пиёзи бахрй) ва камадона (канакунчид)-ро медонистанд. «Падари тибб»-и Чип Шен Нун (кариб 3 хазор сол пеш аз мелод) 230 намуди Растанихои доруй ва захр нокро медонист. Дар Х,инд ва Чин 2,7—2 хаз ор сол пеш аз мелод аз шиф обахшии ревоч (чукрй) ва сиёхмушк вокиф буданд. Шо^и Пергамия Атталуси 111 (Филометр), ки дар аср и 2 пеш аз мелод з истааст, дар богаш Растанихои доруиро парвариш мекард. Табиби маъруфи Юнони ^адим Букрот (460—377 ё 356 пеш аз мелод) барои табобати беморон беш аз 200 намуди Растаних,ои доруиро истифода мебурд. «Пад ар и ботаника», табиатшиноси ю нонй Теофраст (372—287 то мелод) дар асар и безаволи худ «Т аърихи табиии р астанй» ахдмияти беш аз 500 намуди р астанир о барои тиб ва рузгор нишон дод ааст. Олим ва нависаидаи Рими ^адим Плинийи Калонй (23 ё 24— 79) дар «Таърихи табиат» (Naturalis historiae), ки барои навиштани он 2 х,азор китобро истифода кардааст, кариб 1000 намуди растаних,ои шиф обахшу судмандр о ном бурдааст. «Давочот» (Demateria medica) аввалин рисолаест дар бор аи Растаних,ои доруй . Муаллиф и он табиби х,арб ии лашкар и Нерон, «падари ф армаколощо» Диоскорид (асри 1 мелод) доир ба 600 намуди набототи шифобахш (ме^ргиё^, ангури сагак, шавкар он ва гайра), пах,ншавй, мах,алли рушд ва номх,ои гуногуни онх,о маълумоти муф ид додааст. «Давочот» дар Евр опа то худи аср и 16 хеле маъмул буд ва то х,ол ахдмияти илмию амалиашро гум накард ааст. Яке аз асосгузорони тибб и атика Ч,олинус, яъне Гален (129—201) хусусиятхои доруии б е ш аз 300 намуд и р астанир о тавс иф намуд ааст. У усул и аз уз вхои гуногуни р астанй тайёр кард ани дорухоро чорй кард, ки холо бо номи «дорухои галенй» маъмул аст.

Ин чо мо номи гиёхонер о барр асйменамоем, ки хомилони шева хосиятхои табобатии онхор о худашон медонанд ва дар хаёти харрузаашон истифода мекунанд. Онхо дар колаби вожахои сода, сохта мураккаб шакл гирифтаанд ва д оираи интишорашон як хел нест. Истилохи сод аи косни чун доруи халкй, ки аз растании « коснй^» аст ва истилохи сано б о маънии гиёхи табобатие, ки баргаш ба барги б ед монанд буда, гур ааш мисли мур ч тунд аст, д ар гурухи шимолии Кулоб истиф ода мешавад.

Маълум аст, ки забон, хоссатан кисмати лугавии он, хамеша д ар холати тагйир аст.

В акте ин раванд дар з амоне ф аъолтар шавад, пас маълум мегардад, ки он забон дар холи рушд кардан ва инкишоф ёфтан аст. Забони имрузаи точикй, бешак, хамин гуна забон мебошад. Сабабу

лх ш г г ё , ъ ,

ВАО х х ш . Д кш

суханварон дар инкишоф и з аб он мухаккикони ин соха зиёд гуфтаанд, чунончи: «^адибони чудогона дар асоси колабхои муайяни ин ё он таъбир таъбироти тару тозаи д игарро, маънохои нави вохидхои забон ва хамнишинихои нав б а нави онхор о ба вучуд овардаанд, ки аз онхо рафта-рафта захир аи лугавй, фр азеологй, хатто олами маъноии забонамон ганй мегарданд, аммо ин хама тагйир дод ани системаи имрузаи забонамон нест. Ин такмили имкониятхои каломи он, нутки он аст» [1. с., 6].

Ба унвони мислол, вожаи сабз дар лугатхои «Бурхони котеъ», «Лугатномаи Деххудо», ФЗТ,

ФТЗТ чунин ташрех шудааст: хар ранге, ки монанди ранги алаф ва баргхои дарахтон дар фасли бахор бошад; чойи серсабзаву шодоб; ба маънои кабуд дар ашъори баъзе шоирон (осмони сабз, яъне соф; дарёи сабз) ва мачозан (бахти сабз) бахти баланд, толеи нек, хушбахтй, сари сабз киноя аз хушию хуррамй, бегамй; мач. нав баромадан, нав дамидан (дар бораи сиблат, риш).

Калимаи гул. Бо ин вожа ибора- истилохоти фаровоне сохта шудааст, ки теъдоди иборахои исмй 49 адад, ибораи феълй 2 адад дар доираи калимахои марб ат ба растанихо ва 17 ибораи ф еълии фразеологй ба вучуд омадааст. Онхо муносибати муайянкунандагиро ифода кунанд хам, барои ифодаи як мафхум - номи гул хизмат мекунанд. Масалан: гули хино, гули гандум, гули бунафша. Гули махсар, гули кр авчак, гули навруз, гули махтов, гули чачракй, гули чкрй, гули шаманлок, гули коку, гули шибит ва f.

Дар кисми дигари ибора-истилохоти мансуб ба наботот аломати зохирии ашё накши мухим дорад ва чузъи тобеъ калимаи асосиро аз руйи хусусиёти ранг ва шабех будан ба ашёи гуногун муайян мекунанд: гули азрак, гули зардак ,гули сийахгуш, гули хамешабахор, гули шомусахар ва f. Калимаи гул дар ду холат ибораи ф еълии мансуб б а амал сохтааст, ки бакор карди наб отот вобаста аст: гул буровардан ва гул кардан, ки онхо харду маънои муродиф ии шукуфтанро иф ода мекунанд.

В ожаи гул дар хайати иборахои фр азеологй барои иф од аи маънохои мачоз ии гуногу н истиф ода мешавад, ки ба наботот вобаста нестанд: гул додан, гул задан, гулд а умадан, гули алов , гули газ ита, гули гирд, гули дафтар, гули замин, гули чандгула, гули чорхона, гули f^g а, гул кард ан, гул канд ан, гулда паридан, гули нос , гули ках, гули орд ва Fайрахо.

Мафхумхои илмй ифодагари шаклхои гуногуни зухури тафаккури инсонй буда, хусусиятхои аслй, иртибот ва ход исахоро дар сохаи муайяни дониш тачассум менамоянд.

Дар натичаи инъикоси вазъияти илмй ва ичтимоию фархангии зудтаFЙирёбанда, дар холи хозир, ташаккули низоми истилохоти бахшхои зиёди донишхои илмй, махсусан байнифаннй ф аъолона идома дор анд.

Дар таркиби луFавии забони англисй вожахои ифодагари дарахтони мевадиханда чунин мавр иди истиф ода карор мегир анд: алокуз анг alokuzang, анзарут anzarut, glue made from animal flash, арзанmillet, cheap, банги девона crazy drug, бодинчон bot, aborigine egg-plan, бокило bokilo, болдиргон prevented, ш purple, vasma, class, г gas, г л х large mountain gas, г med, nettle, гиёхи шура the plant of the council, гули офтобпараст sunflower flower, ёсамин jasmine, загир flax, занбуруг mushrooms, занчабил ginger, pepper, зардчуба, ginger root, зарингиёх zaringiyoh,

п ё х п , convolvulus, dodder, ъ , saffron, bot, caraway, barberries, bot, plantain, ribwort, индов (индав) indov (indav), испанд rue, исфанохspinach, кавар (камар)capers, лл kallakaram, tajik generosity, origanum, marjoram, poppy,

кунчид sesame, морчуба asparagus, мурч pepper, наргис daffodil, narcissus, наск lentil, нахуд peas, наъноъ mint, нилуфар lotus, lity, greeper, обсабз water plant, seaweed, печак dodder, bindweed, kind of sweets made of flower and suger, п ш urine, water, п mint, ruyan, sabir, savrinchon, savsan, х mountain lily, sadaf, г white rose,

саломалек salomalek, санавбар pine, сарв carv, сафедчор safedchor, себарга sebarga, сиёхдона black, сиреши кухи sireshi kuhi, сиреши сахрои desert glue, сияхак siyahak, судоб sudob, сунбул sunbul, талхшувок talkhshuvok, тарра tarra, турб turb, туршак turshak, харбузаи сагак, dog melon, хори хасак chorus hasak, хулба hulba, хандалак khandalak, хино hino, чавзи баво chavzi bavo, чамилак chamilak, чинорак chinorak, чойкахак choikahak, чокула peak, шавкарон shavkaron, шиби shibi, шир milk, шубрум (шибрим), shubrum (shibrim), шумгиёх shumgiyoh, шунгбед shungbed, шутур shutur, ю нуч каи зардак yunuchkai zardak, янток yantok, сир cheese, гулканд gulkand, чадвор chadwar, мисвок miswak , шакари янток, amber sugar ва f.

А мисолхои ф ав;и дар ду забон оварда маълум гардид, ки истилохоти гиёхй азчихати коркарди гиёх б а гуруххои гуногун чудо мешаванд ва барои бой гардидани таркиби луFавии з аб он мусоидат менамоянд.

Агар аз чихати сохтор истилоххои гиёхиро дар ду з абон дида бароем, яъне дар з абонхои точикй гл й х л хх л гй ё л гй ч . М л : л

bokilo, васма vasma, class, газ gas, газ на med, nettle, ёсамин jasmine, з агир flax, з анчабил ginger, pepper, зардчуба, заъф арон, saffron, з ира bot, caraway, зирк barberries, зуф bot, plantain, ribwort, инд ов (индав) indov (indav), испанд rue, исфано хspinach, кавар (камар) capers, кукнор poppy, кунчид sesame, мур ч pepper, наргис daffodil, narcissus, наск lentil, нахуд peas, наъноъ mint, нилуфар lotus, lity, greeper, печак dodder, bindweed, kind of sweets made of flower and suger, п ш urine, water, п mint, ruyan, сабир sabir, савсан savsan, садаф sadaf, сарв carv, сиреши кухи sireshi kuhi, сиреши сахрои desert glue, судоб sudob, сунбул sunbul, тарра tarra, тур б turb, туршак turshak, хулба hulba, хино hino, чокула peak, шавкарон shavkaron, шиби shibi, шир milk, шубрум (шибрим), shubrum (shibrim), шумгиёх shumgiyoh, шунгбед shungbed, шутур shutur, янток yantok, сир cheese, гулканд gulkand, чадвор

chadwar, мисвок miswak ва f.

Истилоххои бисёркалимагй дар забони точикй: алокузанг alokuzang, анзарут anzarut,glue made from animal flash, арБа!^^ cheap, банги девона crazy drug, бодинчон bot,aborigine egg-plan, гази калони кухи large mountain gas, гиёхи шур а the plant of the council,ryra офтобпараст sunflower flower, зарпечак ё худ зардпечак, convolvulus,dodder, карами точики tajik generosity, кокути origanum,marjoram, кукнор poppy, нилуф ар lotus,lity,greeper, обсабз water plant,seaweed, печак dodder,bindweed,kind of sweets made of flower and suger, х mountain lily, г

white rose, сиреши кух и sireshi kuhi, сир еш и сахрои desert glue, хар буз аи сагак, dog melon, хор и хасак chorus hasak, чавз и баво chavzi bavo, ю нучкаи зардак yunuchkai zardak, шакари янток,amber sugar ва f. [7, с.337].

Як катор калимахои марбут ба гиёхон дар колабхои гуногуни калимасоз й ба вучуд омад аанд, ки барои тамоми точикон фахмоанд: алокузанг alokuzang, бодинчон bot,aborigine egg-plan, офтобпараст sunflower flower, п ё х п , convolvulus,dodder, poppy, water

plant,seaweed ва f. [10, с.43].

Тахили болоии истилохоти гиёхй дар забонхои точикй ва англисй нишон дод, ки терминхои гиёхй аз чихати маъно ва сохташон б а гуруххои зерин чудо мешаванд.

А чихати сохташон калимахои гиёхиро ба калимахои якхичогй ва таркибй чудо намудаанд. Ин ходиса д ар ду з абон мушохида гардид.

АДАБИЁТ

1. Гринев С.В. Введение в терминоведение / С.В. Гринев. - М.: МГУ, 1993. - 309 с.

2. Джаматов, С.С. Словарь лингвистических терминов (англо-русско-таджикский) / С.С. Джаматов. -Душанбе : Шуджоиён, 2011. - 250 с .

3. Лотте Д.С. Образование системы научно-технических терминов / Д.С. Лотте. - М.: Мир, 2001. - 741 с.

4. Норматов М. Мукаддимаи забоншиносй / М.Норматов. - Душанбе: Маориф, 1995. - 176 с.

5. Реформатский А.А. Введение в языкознание / А.А. Реформатский. - М.: Аспект-Пресс, 2008. - 536 с .

6. Реформатский А.А. Вопросы терминологии / А.А Реформатский. - М.: Аспект, 2005. -403 с.

7. 102

8. Толикина Е.Н. Лингвистические проблемы научно-технической терминологии / Е.Н. Толикина - М.: Наука, 2006. -337 с.

9. chuvil.ru» Ceramics/dictionary_ceram/dictionary

10. Шакурй, М. Х,ар сухан чоеву хар нукта макоме дорад / М.Шакурй. - Душанбе: Ирфо н, 2005. - 400 - 23c.

11. Юсупо ва, А. А.Тахкики лутавй- семантикй ва сохтории вохидхои лyFавии марбут ба наботот дар шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй/А.А Юсупо ва Душанбе - 2019.-168 с.

ТАШАККУЛ ВА ТА^АВВУЛИ ИСТИЛОХОТИ ГИЁ^ОИ ШИФОБАХШ ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Мавцудияти асомии бенщоят зиёди алафу буттауо гувоуи он аст, ки дар тули таърих мардум аз ощо барои эутиёцоти гуногуни худ истифода кардаанд. Ощоро чун хуроки худашон ва барои уайвоноти хонагй, воситаи табобатии шифобахш, асбоби рузгор ва гайра истифода мебаранд. Теъдоди ин калимщо ниуоят бисёр аст. Таркибан сода, сохта мураккаб ва аз иборауо сохта шудаанд.

Хадафи та^щкрт: Вобаста ба ин проф. F. Цураев чунин фикри маъцулро пеш меоранд, ки калимаву термищои ифодакунандаи гарам дар шеваи цануби аз руйи мундарица, уудуди интишор як хел нестанд. Чунон ки дар забони адаби барои ифодаи онуо як силсилаи муайян ба вуцуд омадааст (тор, цабза, банд, гарам...), дар шеваи цануби уамин гунаравиши аз цузъ ба кул мушоуида мегардад. Як силсила истилохоти марбут ба гиёу дар шакли сохта бо пасвандуои мазкур вомехуранд, ки асосуои онуо исм, сифат, феъл ва гайра буда, ниёз ба шару надоранд, зеро дар забони меъёр, ба истиснои талаффузи шевагиашон, мустаъмаланд.

Натицахри тщщцот: Муаллиф зимни таълифи мацола кушиш ба харц додааст, ки дар асоси сарчашмауои буруони илми дар заминаи тадцицотуои зиёди мууащицони дохилию хорици, асаруои муътамади фалсафию педагоги, тарбияи цисмони ва сомонауои интернети, раванди ташаккул ва тауаввули мавзуи мазкур ва корбурди онуоро ошкор намояд.

Калидвожа: истилоуот, калимасози, наботот, содда, сохта, мураккаб, тор, цабза, банд, гарам, гиёу, наботот.

ТЕРМИНОЛОГИЯ ЛЕКАРСТВЕННЫХ РАСТЕНИЙ НА ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Существование большого количества трав и кустарников свидетельствует о том, что на протяжении всей истории люди использовали их в разных целях. Их используют в пищу себе и для своих домашних питомцев, как лекарство, как бытовой прибор и так далее. Этих слов очень много. И они состоят из простых и сложных конструкций и составлены из словосочетаний.

Профессор Г. Джураев считает, что слова и термины, обозначающие «ГАРАМ» - (стопка), в южном стиле, неодинаковы по содержанию и объему публикации. Так как в литературном языке для их выражения существует определенный ряд (тор, кабза, банда, гарам...), в южном стиле можно найти такой же подход от части к целому. Список терминов, относящихся к растениям, встречается в искусственной форме с этими суффиксами, основами которых являются существительные, прилагательные, глаголы и т. п., и не нуждается в объяснении, поскольку в нормативном языке, за исключением их диалектного произношения.

По результатам исследования, в ходе написания статьи автор попытался раскрыть процесс становления и эволюции данной темы и их использование на основе источников научных данных а также на основе многочисленных исследований отечественных и зарубежных исследователей, достоверных философско-педагогических трудов, физических образованиях и веб-сайтов.

Ключевые слова: терминология, словообразование, травы, простые, построенные, сложные, сетевые, запоры, полосы, гаремы, растения, растения.

TERMINOLOGY OF MEDICINAL PLANTS IN TAJIK AND ENGLISH

The existence of a large number of herbs and shrubs indicates that throughout history people have used them for various purposes. They are used as food for themselves and for their pets, as a medicine, as a household appliance, and so on. There are a lot of these words. And they consist of simple and complex structures and are made up of phrases.

Professor G. Juraev believes that the words and terms denoting «GARAM» - (a stack), in the southern style, are not the same in content and volume of publication. Since in the literary language there is a certain series for their expression (thor, kabza, banda, garam ...), in the southern style one can find the same approach from part to whole. The list of terms related to plants occurs in an artificial form with these suffixes, the bases of which are nouns, adjectives, verbs, etc., and does not need to be explained, since in the normative language, with the exception of their dialectal pronunciation.

According of the results of the stady: In the course of writing the article, the author tried to reveal the process offormation and evolution of this topic and their use on the basis of scientific data sources, as well as on the basis of numerous studies of domestic and foreign researchers, reliable philosophical and pedagogical works, physical education and websites.

Keywords: terminology, word formation, herbs, simple, built, complex, network, constipation, stripes, harems, plants, plants, etc.

Сведения об авторе:

Сабохати Ислом - соискатель кафедры английского языка Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: Кулябский государственный университет имени Абуабдуллох Рудаки. 734065, г. Куляб, ул. С.Сафаров 16. Тел: (+992) 981046414

About the author:

Sabohati Islom - Aplicante of english leanguege of the department of the Kufob State University named after Abuabdulloch Rudaki Address: Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Adress: 734065, Kulob town, street S. Safarov 16. Тел: (+992) 981046414

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.