Научная статья на тему 'ТАСАВВУФ ФАЛСАФАСИНИНГ ГЛОБАЛ АҲАМИЯТИ ВА ДОЛЗАРБ ТАДҚИҚОТ ОБЪЕКТИ СИФАТИДА'

ТАСАВВУФ ФАЛСАФАСИНИНГ ГЛОБАЛ АҲАМИЯТИ ВА ДОЛЗАРБ ТАДҚИҚОТ ОБЪЕКТИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
191
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ислом / ислом дунёси / дин / Ислом дини / шариат / тасаввуф / тасаввуф фалсафаси / тасаввуф таълимоти / тасаввуф илми / глобал / глобаллашув / ғоя / модернизм / Шарқ / Ғарб / таъсир / руҳий-маънавий тарбия / руҳий саломатлик / позитивизм / тараққиёт / камолот. / Islam / the wold of Islam / religion / sharia / sufism / philosophy of sufism / the doctrine of sufism / knowledge of sufism / global / globalisation / idea / modernism / The East / The West / influence / spiritual-cultural upbringing / psychological wellness / positive / development / maturity.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Холмўминов, Жаъфар, Раҳмонбердиев, Исломбек

Ушбу мақолада Ислом дини таркибида шаклланиб, унинг Ислом, Иймон ва Эҳсон каби қисмларидан учинчи қисмига тааллуқли бўлган ва Мусулмон Шарқида салкам 1300 йилдан буён тарихий тараққиёт босқичларини босиб ўтиб, мукаммал бир диний-фалсафий таълимот сифатида шаклланган Тасаввуф ва унинг бугунги даврдаги аҳамияти ҳақида фикр юритилади. Муаллифларнинг фикрича, руҳий инқироз ва таназзулларга учраган бугунги давр инсони учун Тасаввуфнинг ҳаётбахш ғоялари инсон руҳиятини муътадиллаштиришга, уни келажакка бўлган ишончини оширишга хизмат қилади. Шу нуқтаи назардан, уни фалсафий жиҳатдан жиддийроқ ўрганиш ва руҳий тарбия усулларидан бири сифатида қўллаш яхши натижалар бериши мумкин, деган хулосага келишади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE GLOBAL SIGNIFICANCE OF THE PHILOSOPHY OF SUFISIS AND AS AN OBJECT OF DOLZARB RESEARCH

This article discusses Sufism and its significance today,which is formed as part of Islam,belongs to the third part of it,such as Islam,Iman and Ihsan,and has gone through almost 1300 years of historical development in the Muslim East as a perfect religious and philosophical doctrine. According to the authors,the vital ideas of Sufism serve to moderate the human psyche,to increase its confidence in the future,for todays man in a state of spiritual crisis and decline.In this context,they conclude that it can yield good results if studied more philosophically and applied as one of the methods of spiritual education.

Текст научной работы на тему «ТАСАВВУФ ФАЛСАФАСИНИНГ ГЛОБАЛ АҲАМИЯТИ ВА ДОЛЗАРБ ТАДҚИҚОТ ОБЪЕКТИ СИФАТИДА»

ТАСАВВУФ ФАЛСАФАСИНИНГ ГЛОБАЛ АХДМИЯТИ ВА ДОЛЗАРБ

ТАДЦЩОТ ОБЪЕКТИ СИФАТИДА

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-145-153

Жаъфар Холмуминов

фалсафа фанлари доктори(DSc), Тошкент давлат шаркшунослик университети

"Манбашунослик ва тасаввуф герменевтикаси" кафедраси доценти

j afarmuhammad@mail. ru

Исломбек Рахмонбердиев,

Тошкент давлат шаркшунослик университети Шарк фалсафаси ва маданияти кафедраси магистранти islombekrakhmonberdiev@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Ислом дини таркибида шаклланиб, унинг Ислом, Иймон ва Эусон каби цисмларидан учинчи цисмига тааллуцли булган ва Мусулмон Шарцида салкам 1300 йилдан буён тарихий тарацциёт босцичларини босиб утиб, мукаммал бир диний-фалсафий таълимот сифатида шаклланган Тасаввуф ва унинг бугунги даврдаги ауамияти уацида фикр юритилади.

Муаллифларнинг фикрича, рууий инцироз ва таназзулларга учраган бугунги давр инсони учун Тасаввуфнинг уаётбахш зоялари инсон рууиятини муътадиллаштиришга, уни келажакка булган ишончини оширишга хизмат цилади. Шу нуцтаи назардан, уни фалсафий жиуатдан жиддийроц урганиш ва рууий тарбия усулларидан бири сифатида цуллаш яхши натижалар бериши мумкин, деган хулосага келишади.

Калит сузлар: Ислом, ислом дунёси, дин, Ислом дини, шариат, тасаввуф, тасаввуф фалсафаси, тасаввуф таълимоти, тасаввуф илми, глобал, глобаллашув, зоя, модернизм, Шарц, Гарб, таъсир, рууий-маънавий тарбия, рууий саломатлик, позитивизм, тарацциёт, камолот.

ABSTRACT

This article discusses Sufism and its significance today,which is formed as part of Islam,belongs to the third part of it,such as Islam,Iman and Ihsan,and has gone

through almost 1300 years of historical development in the Muslim East as a perfect religious and philosophical doctrine.

According to the authors,the vital ideas of Sufism serve to moderate the human psyche,to increase its confidence in the future,for todays man in a state of spiritual crisis and decline.In this context,they conclude that it can yield good results if studied more philosophically and applied as one of the methods of spiritual education.

Keywords: Islam,the wold of Islam,religion,sharia,sufism,philosophy of sufism, the doctrine of sufism, knowledge of sufism, global, globalisation, idea, modernism, The East,The West, influence, spiritual-cultural upbringing, psychological wellness, positive, development, maturity.

КИРИШ

Замонавийлик дунёвий феномен сифатида замонавий назариётчиларнинг урф-одатлар ва динга карши карашларида нихоятда кучли таъсирга эга.Ушбу икки элемент секуляризм тараккиёти глобаллашиб бориши натижасида кучсизланиб бораётгандек. Бирок, секуляризм тарафдорларининг давлат бошкаруви ва демократия хусусидаги карашлари ва уларнинг ваъдалари узини окламади.Ушбу вазиятда Ислом харакати хакикий Исломни кайтариш гоясини илгари суриши модернизм ва дин уртасидаги замонавий муносабатларга яккол мисолдир.[1;3]

Бир томондан куп маданиятли, бир томондан эса глобаллашув жараёнида ягона иктисодий макон ва ягона маданиятга караб кетаётган даврда,Тасаввуф таьлимоти ислом дунёсида сокинлашиб, яккаланиб колган. Исломшунос тадкикотчилар тасаввуфнинг инкирозига икки омилни асосий сабаб килиб курсатишади: тасаввуф ахлининг Ислом жамиятига булган ишончининг йуколиши; шариат ахлининг хакикий Ислом таълимотидан узокдашиб, шариат буюрган ибодатларни адо этишда нуксонларга йул куйиши. Шунингдек, номусулмон жамиятли Гарбнинг тараккиёти мусулмон давлардан куплаб жихатларда устунлик килишмокда. Ушбу куп маданиятли ва глобаллашув замонида, куплаб мусулмонларнинг дунёкараши прагматик куриниш ола бошлади.

Прагматик дунёкараш капитализм ривожи фонида инсониятга нихоятда катта босим утказмокда. Гарб мамлакатларида "Фаровонлик жамияти" утган асрнинг саксонинчи йилларига кадар урнатилган булсада,инсониятнинг бахт-саодатга эришуви хакидаги секуляризм тарафдорлари ва прагматик сиёсатчилар илгари сурган гоялари узини окламаганини бугунги кунда ривожланган

мамалакатлардаги суитситситлар,турли жиноятлар ва ахлокий бузукликлар курсаткичлари усиб бораётгани бунга яккол далилдир. Демократик жамиятларнинг асосий шиори булмиш "инсон хукуклари ва хохишлари олий кадрият"лиги натижасида хозирги кунда Гарб мамлакатлари уз конунчилигига бир канча инсонийликка зид булган ахлоксизликларни уз мамлакатларида легитимлаштириш га мажбур булмокда. Шветсарияда инсон яшашни истамаса уни уз талаби асосидаосон йул билан хаётига нукта куювчи Сарко номли 3-д мосламалар хукумати томонидан рухсат берилган.[2;6] Гарб мамлакатлари, жумладанНидерландия, Германия, Белгия, Люксембург, Канада, Колумбия каби иктисодиёти баркарор ривожланган мамлакатларда кузатилиши[3;9]демак, иктисодий ривожланиш ва фаровон хаёт хар доим хам инсонга бахт олиб келмайди деган хулоса чикаришга олиб келади. Бир суз билан айтганда, капитализм инсониятга фойдадан ташкари катта зарар хам келтирмокда.

Ушбу фикрни Гарб жамияти зиёли катлами томонидан эътироф этилиши

[4;5] ушбу хулосани канчалик тугри эканлигини исботлайди. Гарбда "Коммунизм миллионлаб инсонларни улдирди, капитализм хам"[5;2] номли караш хозирги кунда шаклланиб булган. Капиатлизмга фашизмга ёкилги вазифасини бажарди.[5;8] Гарбда капитализм бир канча урушларга сабабчи булгани омили хам кутарилиб, инсоният муштарак гоялар билан тинч-тотув яшаш урнига, салбий ракобат килиб кон тукиши хакида бир канча файласуфлар томонидан бот-бот такрорланмокда.

Инглиз файласуфи ва иктисодчиси Адам Смит капитализм хакида: "Капитализм инсоний кадриятларга зарар етказади"[6;12] деган фикрни билдирганлиги бугунги кунда уз тасдигини топмокда. Бу хакида католик черкови капитализм узининг моддиюнчилик тамойили туфайли инсониятга салбий таьсир утказмокда,[7;18] дея даъво билан чикган. Рим Папаси "Капитализм-шавкатсизликнинг янгича куриниши, уни камбагал ва ночорлар душмани, иклимий инкирознинг асосий сабабчиси"[7;14] эканлигини таъкидлаши хам узгача бир карашдир.

XIX асрда яшаб ижод килган рус файласуфи ва жамиятшуноси М.Бакунин инсон хохиш ва майлларининг эркинликликлари мавжуд ахлокий кодекслар доирасида булса позитив анархизм, агар бунинг тескариси булиб унга хукумат ва жамият томонидан макулланса негатив анархизмга сабаб булади, дея таъкидлаган хам ушбу икки атамани фанга кушган. Негатив анархизм бугунги кунда Гарбда канчалик карор топди? Бугунги кунда гарб маданияти ва унга сингиб кетаётган ахлокий бузукликлар хамда Гарб оркали

кириб келаётган оммавий маданият инсониятни ахлокий таназзулга бошлаётгани бугунги кунда сир эмас. Бакуниннинг неагтив анархизм[8;5] карор топганлигини Гарбда инсоний фитрат ва табиатга бутунлай зид булган бир жинсли никох, уз жинсини узгартириш хукуки, уз жонига касд килишда хукуматнинг амалий ёрдами каби инсон эшитса сесканадиган тушунчалар бугун инсониятни иктисодий ривожланиш катори ушбу муаммоларни хам келажак авлод учун зудлик билан хал килиш кераклигини кун тартибига куймокда. Ушбу руй бераётган вокеалар фонида христиан оламида одамларнинг черковга булган ишончи кескин тушиб кетиб, айримлари динсизликни, катта кисми эса ислом динини ихтиёр килаётгани айни хакикат. Статистик маълумотларга караганда, 2016 йилга кадар Гарбий Европа ахолиси исломни кабул килиш курсаткичи сезиларли 11% ни ташкил килган булса, ушбу курсаткич 2050-йилга кадар 16% дан кам булмаган холатда етиб бориши башорат килинган.Ушбу курсаткич миграция омилидан холи эканлиги фактдир.[9;10] Ушбу курсаткич иктисодий фаровонлиги юкори Скандинавия давлатлари, Франция, Германия, Нидерландия, Белгия, Буюк Британия, Австрия, Шветсария каби давларда 12% дан юкори курсаткичдалиги фикримиз исботидир. Европа мамлакатлари нафакат исломни кабул килиб ислом шариати буюрган амалларни адо этишга утмокда балки, иктисодиёти ва сиёсатига хам исломий хкумларни жорий этаётгани хакикатдир.Ислом молияси атамаси бугунги кунда дунё буйлаб иктисодиётга кенг килинаётган дастур хисобланади.[10;12]

Мулахазаларни давоми уларок, дунё буйлаб, хусусан, Европада шариатдан кейинги боскич - тарикат, яъни, тасаввуф (ботиний фикх)[11;32] га булган кизикиш аввалгига караганда сезиларли даражада ортган. Чор Россияси мустамлакаси булиб, узлигимиз акс этган утмишимиз, кадриятларимиз ва тасаввуф илмига уз хиссаларини кушган буюк аждодларимизни унутаёзган вактимизда хам дунё буйлаб куплаб тадкикотчилар уларни урганиб, улар илгари сурган хакикатларни англаб етиб, уз халкига таништирганларида Мусулмон Шарки хали уйкуда эди.

Тасаввуф хакидаги тадкикотлар хозирги кунда дунё олимлари томонидан амалга оши-рилмокда. Ислом фалсафаси ва тасаввуф хакида тадкикотлар олиб бораётган бир канча шаркшунос олимлар тасаввуфнинг инсон рухияти хар качонгидан хам тарбияга, тасаллига мухтожлигини таькидлаб,тасаввуфни бевосита психологияга хам боглик эканлигини эьтирофи уларок: "Илм-фан ва техника тараккиёти инсониятга куплаб кулайликлар берибгина колмай,куплаб

психологик муаммоларга хам сабаб булмокда. Барча илмий ютуклар ва тараккиётнинг фундаментал асоси булмиш инсон рухияти учун фойдали булган ахлокий кодекслар мажмуаси хисобланмиш дин унутилиб, моддият сари интилиш бугунги замон одами фитратига урнашиб,унинг олий максадига айланмокда. Моддий манфаат учун куплаб жиноятлар,мамлакатлараро эьтибор берадиган булсак, урушлар, ядро куролининг яратилиши,табиий ресурслар учун кураш кучайиши, турли геосиёсий уйинлар, назарияларнинг барчаси инсониятни йук килиш эвазига гегемон булишни максад килиб олган маълум бир гурухлар туфайли инсониятнинг тинчи бузилган.Шундай вазиятда тасаввуфни урганиш хар качонгидан хам мухим вазифага айланиб колмокда. Аммо тасаввуф мураккаб ва чигалликларга эга булиб, исломнинг рухий, аклий, ахлокий, ботиний фалсафасини узида мужассам этган. Унинг асосида уз-узини ислох килиш, тарбиялаш, ривожлантириш ва узгаларга яхшилик килиш оркали ажр умид килиш ётади.[12;8]

Европа олимлари тасаввуфни ислом динининг алохида бир ячейкаси сифатида талкин килиб, "Sufism" (Германия ва Францияда хам шундай) атамасининг сунгги "исм"(изм) кисми унинг алохида бир гояга эга тарихий мактаб эканлигининг исботидир.[13-52] Мутафаккирлар "Тасаввуф исломнинг фундаментал ажралмас кисми булиб, Имон, Ислом, Эхсон номли устунларининг Эхсон кисмига тугри келади. Имондан дин (калам), Исломдан шариат, Эхсондан эса тасаввуф вужудга келди",[14;112] деган фикрни тасдиклайдилар.

Инсон онги ва феьл-атвори бевосита узида куплаб фактлар ва кадриятларни жам килади. Улардан бири булмиш факт асосан илм-фандан, кадриятлар эса диний ва диний булмаган фалсафалар, хусусан, гуманизм ва экзистенциализмдан кувват олади.[15;25]

Рухият диний фалсафанинг ажралмас кисми булиб, кадриятларни белгилаб бергани учун инсониятнингрухий камолот багишлайди. Шуни англаган холда,1884-йилда[16;27] Бутунжахон Согликни Саклаш Ташкилотининг 37-Халкаро Ассамблеясида рухий саломатликни ижтимоий ва маданий жихатдан инсон саломатлигининг асосий кисмларидан бири эканлиги белгиланган.Инсон рухиятини урганиш Гарбий Европанинг тиббиёт мактаблари илмий машгулотлари руйхатига киритилган.[17;6] Рухий саломатлик нуктаи назаридан, рухият ушбу сохада бошка уринларда "калб", "кунгил" атамалари билан хам кулланилади. Тадкикотлар шуни курсатадики, инсон саломатлигига ёндашувнинг ушбу куриниши бик канча позитив, баъзи

холларда негатив натижаларни фанга такдим килган. Ушбу тадкикотлар шуни курсатадики, мазкур ёндашув инсон саломатлигига фойда келтириши курсаткичи зарар келтириши ёки хеч кандай фойда келтирмаслигидан анча юкоридир.[18;8] Тасаввуф нафакат мусулмон оламида, балки номусулмон оламида хам кенг ёйилган, Шаркдан Гарбга томон ёйилиб бораётган узига хос маънавият шакли булиб, уни маънавий, рухий фойдаси нуктаи назаридан тадкик килиш керак.[19;27]

Дархакикат, "бугунги давр инсони, ривожланиш ва юксалишларга карамасдан, маънавий кашшоклик ва рухий инкироздан азият чекмокда. Узининг асл табиатидан тобора бегоналашиб бораётган инсоният Албер Камюнинг уз онасини кумаётган чогда бамайлихотир сигарет чекаётган ва кахва ичишни хохлаётган ("Бегона" асари) Мерсосига ухшаб бормокда. Тасаввуфга ухшаган маънавий ва фалсафий таълимотлар айнан ана шундай инкирозлар учун узига хос ваксинадир. Инсоният рухий тушкунликка тушган, маънавий-ахлокий инкирозга юз тутган бир шароитда Тасаввуфнинг уз-узини назорат килиш ва бошкариш, уз хатти харакатлари, хато ва камчиликларини тахлил килиб бориш, узидаги ёмон хислатлар билан курашиб, улардан кутилиш, узини маънавий-рухий жихатдан такомиллаштириш ва юксалтириш, инсонпарварлик ва хаётсеварлик гоялари билан кучли иммунитет хосил килиб, келажакка ишониб яшаш ва интилиш каби ахлокий-рухий тарбия усуллари бугунги кунда янада мухим ахамият касб этиб бормокда".[20;24]

Фалсафий жихатдан мушохада киладиган булсак, тасаввуф илми ислом динининг асл мохиятини очиб берадиган калитдир. Унинг Ислом мохиятини чукуррок англаш ва идрок этишга каратилган инсон тафаккури ва хис-туйгуларини харакатга келтирадиган усуллари турли халклар ва миллатларнинг тафаккур тарзи ва эстетик дидига мос тушганлиги туфайли охирги минг йил давомида Ислом дини жугрофияси янада кенгайди. Бошкача таъбир билан айтганда, айнан Тасаввуф таълимотининг Мавлавия, ^одирия ва Накшбандия каби айрим тарикатлари туфайли Ислом тафаккури дунё буйлаб таркалиб кетди.

Тасаввуф илми шунингдек, ислом динининг асосий манбаи булган Курьони Карим ва Хддисни асл мохиятини очиб берувчи таьлимот хисобланади. Вахийлик тажрибалари билан феноменологик асосга эга булган ушбу суфий тажрибаларини урганиш диний билим манбаларини илмий тадкик килиш имконини беради.[21;34] Шу туфайли дунё буйлаб кундан кунга клиник тажрибалардан тадкикотларгача, нормал ва гайритабиий идрок ходисаларини ва унинг окибатларини урганиш рухий саломатлик билан боглик фанларнинг

ажралмас кисмини ташкил килади ва рухий саломатлик фанлари тадкикотчиларига суфийлик илми ва тажрибаларини урганиш учун кулай шароит яратиб беради.[22;34]

ХУЛОСА

Айни пайтда соглом акл билан тафаккур килиб, бир хакикатни тан олиш фурсати етиб келди: Тасаввуф XXI асрга келиб, глобал маънавий-рухий ходиса сифатида узлигини намоён эта бошлади. Зеро, "бугунги кунда Ер шарининг Япониядан Америкагача булган худудлари оралигида Тасаввуф таълимотини фавкулодда кизикиш билан урганиш жараёни бошланган. Бугунги кунда бу исломий тафаккур ва хаёт тарзи - Тасаввуф ва унинг фалсафаси, бадиий адабиёти, хаётбахш гояларини мусулмонлар билан биргаликда турли дин ва миллат вакиллари хам урганишга бел боглашган. Нега? Чунки тобора маънавий кашшоклик, ахлокий тубанлик ва рухий инкирозлар гирдобига тушиб бораётган инсоният Тасаввуфнинг рухий тарбия усулларидан фойдаланишга мухтож булиб бормокда".[21;34]

Хулоса килиб айтганда, Тасаввуф таълимотини эскирган матох сифатида бахолаш катта хато эканлигини инсоният тарихий тажрибаси курсатиб бермокда. Зотан, иррационал билиш усулига асосланган, аммо, шунингдек, рационалистик билишни хам бутунлай инкор этмайдиган ушбу диний-фалсафий таълимот Ер шарининг катта кисмида узининг салкам 1300 йиллик мавжудлиги давомида такомиллашиб бориш ва модернизациялашиш имкониятлари кенглигини исботлаб берган. Бу холатни айникса, хам Шарк ва хам Гарб дунёсида кенг таркалган Мавлавия (Мавлоно Жалолиддин Румий асос солган) ва Накшбандия (Хожа Бахоуддин Накшбанд асос солган) каби ирфоний тарикатлар мисолида хам куриш мумкин.[23;3]

REFERENCES

1. Achmad Ubaedillah. (2015). Sufi Islam And the nation state:Durul Arkam movement in the post Suharto er of Indonesia". Indonesian journal of Islam and Muslim Societies 5(1), 80.

2. Insider.3 d-printed suicide pods are now legal in Switzerland//Insider

3. Nicola Davis "Euthanasia and assisted dying rates are soaring"// News, sport and opinion from the Guardian's global edition | The Guardian.

4. George Monbiot"Capitalism is killing the planet-it is time to stop buying into our own destruction"// News, sport and opinion from the Guardian's global edition | The Guardian

5. Umar Haque "If Communism killed millions,Capitalism too". Eudaimonia. july-2018 .235p

6. "The basics of philosophy" https://www.philosophybasics.com/branch_capitalism.html

7. "Catechism of the Catholic Church: III. The Social Doctrine of the Church". Vatican Publishing House.

8. O'Leary, Naomi (26 November 2013). "Pope attacks 'tyranny' of markets in manifesto for papacy"//Business News | Reuters

9. Woodcock, George (1962, 1975). Anarchism, 158. Harmondsworth, England: Penguin Books. ISBN 0-14-020622-1.

10. Muslim Population Growth in Europe | Pew Research Center (pewforum.org)

11. Islamic Finance in Europe (deloitte.com)

12. MyxaMMag Hypynnox Cango an ^a3apHH. TacaBBy^ cnpnapH . - TomKeHT, 1999.

13. Saliyo, "Mencari Makna Hidup dengan Jalan Sufi di Era Modern'V/Esoterik: Jurnal Akhlak dan Tasawuf 2, no. 1 (2016).

Accessed http://dx.doi.org/10.21043/esoterik.v2i1

14. Annemarie Schimmel, Dim e nsi Mistik Dalam Islam (Jakarta: Pustaka Firdaus, 2002), 52.

15. M. Amin Syukur, Tasawuf Kontekstual Solusi Problem Manusia Modern (Yogyakarta: Pustaka, 2003), 112.

16. Fulford KW. Religion and psychiatry: Extending the limits of tolerance. In: Bhugra D, editor. Psychiatry and Religion: Context, Consensus and Controversies//London: Routledge; 1996. pp. 5-22.

17. Basu S. How the spiritual dimension of health was acknowledged by the world health assembly - A report. New Approaches Med Health // 1995;3:47-51.

18. Br J Psychiatry. 1994 Oct; 165(4):441-6.

19. Pathways to postoperative hostility in cardiac patients: mediation of coping, spiritual struggle and interleukin-6. Ai AL, Pargament K, Kronfol Z, Tice TN, Appel H. Res Nurs Health. 1987 Dec; 10(6):391-8. [PubMed]

20. S. Haque Nizamie, Mohammad Zia Ul Haq Katshu, and N. A. Uvais"Sufism and mental health" Indian J Psychiatry. 2013 Jan; 55 //(Suppl 2): S215-S223.doi: 10.4103/0019-5545.105535

21. ^at^ap XonMyMHHOB. TacaBBy^ OHTonornacn. - TomKeHT: "Yosh avlod matbaa", 2021. - E.24-25.

22. Iqbal M. The Reconstruction of Religious Thought in Islam. London: Oxford University Press; 1934. [Google Scholar! [Reflist]

23. Rakhmonberdiev, Islombek. (2022). Tasavvuf falsafasi va adabiyotining global ahamiyati" Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2),

24. YMap^OHOB, C. C. (2022). Offronornaga cyôcTaHcna Ba aKcngeHcnara gonp TatnHMOTHHHr OaxpnggnH po3HH TOMOHngaH pHBO^naHTHpnnHmH. Academic Research in Educational Sciences, 3(3), 961-968. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2022-3-961-968

25. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlami o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

26. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot" qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

27. Safarov, M.K., Umarjonov, S.S. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida befoyda o'y surish va ochko'zlik muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1045-1049.

28. Rahmonberdiev, Islombek. (2021). Tasavvuf ta'limotida nafs tarbiyasi bosqichlari. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, maxsus son, 121-130.

29. Safarov, M. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida insonning o'z kamchilliklarini anglashi va uni bartaraf qilishi muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (9) 68-71.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.