Научная статья на тему 'ТАРИХИЙ ЎТИШ ДАВРИДА ХИТОЙ АДАБИЁТИ: СЎНГГИ ЧИНГ ДАВРИДАН ЗАМОНАВИЙ ДАВРГАЧА'

ТАРИХИЙ ЎТИШ ДАВРИДА ХИТОЙ АДАБИЁТИ: СЎНГГИ ЧИНГ ДАВРИДАН ЗАМОНАВИЙ ДАВРГАЧА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сўнгги Чинг даври / шеърият инқилоби / замонавий Хитой шеърияти / тарихий ўзгаришлар / адабий эволюция / Лян Цичао / Хуанг Зунсян / анъанавий шеър. / poetic revolution / Qing dynasty / modern Chinese poetry / social changes / literary evolution / Liang Qichao / Huang Zunxian / traditional poetry.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ozodjon Ochilov

Ушбу мақолада ўтказилган тадқиқотларга таянган ҳолда Сўнгги Чинг даври (1644–1912) шеъриятининг тарихий инқилоби ва унинг замонавий Хитой шеъриятига бўлган таъсири таҳлил қилинади. Чинг сулоласининг сўнгги даврида юз берган ижтимоий ва маданий ўзгаришлар шеъриятнинг шакли ва мазмунида сезиларли ўзгаришларга сабаб бўлган. Мақолада шеърият инқилоби етакчиларининг (Хуанг Зунсян, Лян Цичао) замонавий шеъриятга киритган янгиликлари ҳамда уларнинг бугунги адабиётга таъсири чуқур ўрганилади. Шунингдек, анъанавий шеъриятдан замонавий шеъриятга ўтиш жараёнидаги муҳим босқичлар тадқиқ этилади ва икки давр шеърияти ўртасидаги меросдорлик муносабати бўйича икки хил фикр таҳлил қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHINESE LITERATURE IN THE TRANSITIONAL HISTORICAL PERIOD: FROM THE LATE QING DYNASTY TO MODERN TIMES

This article examines the poetic revolution during the late Qing dynasty (1644–1912) and its influence on modern Chinese poetry. The social and cultural changes that took place in the final years of the Qing dynasty led to significant transformations in both the form and content of poetry. The article provides an in-depth analysis of the innovations introduced by the leaders of the poetic revolution (Huang Zunxian, Liang Qichao) and their impact on modern literature. The key stages of the transition from traditional to modern poetry are explored, along with the two prevailing theories regarding the relationship between the poetry of these two eras.

Текст научной работы на тему «ТАРИХИЙ ЎТИШ ДАВРИДА ХИТОЙ АДАБИЁТИ: СЎНГГИ ЧИНГ ДАВРИДАН ЗАМОНАВИЙ ДАВРГАЧА»

ТАРИХИЙ УТИШ ДАВРИДА ХИТОЙ АДАБИЁТИ: СУНГГИ ЧИНГ ДАВРИДАН ЗАМОНАВИЙ ДАВРГАЧА

Озоджон Мардиевич Очилов

Докторант

Тошкент давлат шарцшуносликуниверситети

Тел:+998903492268 E-mail: ozodochilov85@gmail.com

Аннотация: Ушбу мацолада утказилган тадцицотларга таянган уолда Сунгги Чинг даври (1644-1912) шеъриятининг тарихий инцилоби ва унинг замонавий Хитой шеъриятига булган таъсири таулил цилинади. Чинг сулоласининг сунгги даврида юз берган ижтимоий ва маданий узгаришлар шеъриятнинг шакли ва мазмунида сезиларли узгаришларга сабаб булган. Мацолада шеърият инцилоби етакчиларининг (Хуанг Зунсян, Лян Цичао) замонавий шеъриятга киритган янгиликлари уамда уларнинг бугунги адабиётга таъсири чуцур урганилади. Шунингдек, анъанавий шеъриятдан замонавий шеъриятга утиш жараёнидаги мууим босцичлар тадциц этилади ва икки давр шеърияти уртасидаги меросдорлик муносабати буйича икки хил фикр таулил цилинади.

Калит сузлар: Сунгги Чинг даври, шеърият инцилоби, замонавий Хитой шеърияти, тарихий узгаришлар, адабий эволюция, Лян Цичао, Хуанг Зунсян, анъанавий шеър.

КИТАЙСКАЯ ЛИТЕРАТУРА ПЕРЕХОДНОГО ИСТОРИЧЕСКОГО ПЕРИОДА: ОТ ПОЗДНЕЙ ДИНАСТИИ ЦИН ДО

СОВРЕМЕННОСТИ

Озоджон Мардиевич Очилов

Докторант

Ташкентского государственного университета востоковедения

E-mail: ozodochilov85@gmail.com

Аннотация: В статье рассматривается поэтическая революция в конце династии Цин (1644-1912) и её влияние на современную китайскую поэзию. Социальные и культурные изменения, происходившие в последние годы правления династии Цин, привели к значительным преобразованиям формы и содержания поэзии. В статье подробно анализируются нововведения лидеров поэтической революции (Хуан Цзунсян, Лян Цичао) и их влияние на современную литературу. Также изучаются ключевые этапы перехода от традиционной поэзии к современной, и рассматриваются две основные теории относительно преемственности между поэзией этих двух эпох.

Ключевые слова: поэтическая революция, династия Цин, современная китайская поэзия, социальные изменения, литературная эволюция, Лян Цичао, Хуан Цзунсян, традиционная поэзия.

CHINESE LITERATURE IN THE TRANSITIONAL HISTORICAL PERIOD: FROM THE LATE QING DYNASTY TO MODERN TIMES

Ozodjon Ochilov

DSc student

Tashkent State University of Oriental Studies E-mail: ozodochilov85@gmail.com

Annotation: This article examines the poetic revolution during the late Qing dynasty (1644-1912) and its influence on modern Chinese poetry. The social and cultural changes that took place in the final years of the Qing dynasty led to significant transformations in both the form and content of poetry. The article provides an in-depth analysis of the innovations introduced by the leaders of the poetic revolution (Huang Zunxian, Liang Qichao) and their impact on modern literature. The key stages of the transition from traditional to modern poetry are explored, along with the two prevailing theories regarding the relationship between the poetry of these two eras.

Keywords: poetic revolution, Qing dynasty, modern Chinese poetry, social changes, literary evolution, Liang Qichao, HuangZunxian, traditional poetry.

КИРИШ.

Чинг сулоласининг сунгги даврида, Хитой жамиятида катта узгаришлар юз берди ва бу даврдаги адабий ижод хам чукур узгаришларни бошдан кечирди. Бу узгаришларнинг натижаси сифатида шеърият инкилоби юз бериб, нафакат анъанавий шеър шаклига куплаб узгаришлар киритилди, балки шеър мазмуни ва гоялари буйича хам чукур кайта куриб чикишлар амалга оширилди. Кейинги йилларда сунгги Чинг даври шеърият инкилоби буйича куплаб тадкикотлар амалга оширилган булса-да, бу инкилобнинг умумий бахоси ва урни хамда унинг замонавий янги шеър билан алокаси борасида хали хам куп бахслар ва тадкикот бушликлари мавжуд. Айникса, Шеърият Инкилоби ва замонавий янги шеър уртасидаги алокани аниклаш масаласи, шеърнинг ички хусусиятларининг узгариши ва трансформациясини батафсил урганиш оркали ишончли хулосаларга келиниши лозим.

Сунгги Чинг даври шеърият инкилоби буйича олиб бориладиган аксар тадкикотлар 20-асрнинг бошларидаги жараёнларга эътибор каратади. Илк тадкикотлар асосан шеърият инкилобининг тарихий фони ва унинг намояндаларига, масалан, Лян Цичао ва Хуанг Зунсян кабиларга каратилган эди. Вакт утиши билан тадкикот нуктаи назарлари ва методлари тобора бойиб ва чукурлашиб боришига мувофик тарзда олимлар шеърият инкилобининг шеър шакли ва мазмунидаги узгаришларига диккат карата бошлашди, масалан, Го Шао1 ва Цянь Чжуншу2 кабиларнинг тадкикотларини санаб утиш мумкин. Улар шеърият инкилобининг шеър тили, мавзуси ва ифода услубларидаги инновацияларга ургу бердилар.

^ШЯ^ФДЯ^Ш?*» -Ш: т&^Ш, 2010, 725 и.

: Ш2Ж- 2002, 738 И.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921711

324

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ.

Шеърият инкилоби ва замонавий янги шеър уртасидаги муносабатлар борасида академик доираларда икки асосий фикр мавжуд:

1. Биринчиси, шеърият инкилоби замонавий янги шеър пайдо булишига тугридан-тугри таъсир килган булиб, замонавий янги шеърнинг ривожланишига асос булган деб хисоблайди. Бу нуктаи назарга кура, сунгги Чинг давридаги шеърият инкилоби натижасида юзага келган тил ва шаклдаги узгаришлар замонавий янги шеър учун мустахкам пойдевор вазифасини бажарган.

2. Иккинчиси эса, улар уртасида тугридан-тугри меросдорлик муносабати мавжуд эмас, балки замонавий янги шеър гарб шеъридан купрок таъсирланган деб хдсоблайди. Бу фикрга кура, замонавий янги шеър Гарб шеъриятидан олинган гоялар ва усуллар асосида шаклланган булиб, сунгги Чинг давридаги шеърият инкилоби унга тугридан-тугри таъсир курсатмаган.

Бу икки фикрнинг хар бири узига хос далиллар ва тадкикотлар билан куллаб-кувватланган булиб, уларнинг хар бири замонавий янги шеърнинг ривожланишида турли омилларнинг таъсирини курсатади. Шеърият инкилобининг замонавий янги шеърга таъсири хакидаги масала хали хам академик бахс ва мунозараларнинг марказида булиб колмокда.

МУХфКАМА.

Сунгги Чинг даври адабиёти ва бутун якин давр адабиётининг Хитой адабиёти тарихидаги урни хакикатан хам бироз нокулай. Бу даврдаги адабиёт купинча кадимий адабиётнинг охири сифатида каралади, мустакил адабий боскич даражасигача кутармайди. Бу холат куплаб кадимий адабиёт тарихи асарларида яккол куринади. Масалан, Ё Гуоэн ва бошкалар тахрир килган турт жилдлик "Хитой адабиёти тарихи" асарида3 бу даврдаги адабиёт кадимий адабиёт манбасидан ажралиб чикиш жараёнининг охири сифатида

3Ш®: (ЯИШ -^Ж: , 1985, 1259 Й-

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921711

^apa^^ ryo Юхенг тй^^3 килгaн "Хитой кддимий aдaбиëти тapихи" aсapидa4 эсa якин дaвp aдaбиëти Чинг дaвpи aдaбиëтининг б^ боскичи сифaтидa тилгa oлингaн бyлсa-дa, aмaлий жиxaтдaн Чинг дaвpи aдaбиëтини тaхлил килиш^ 6у кисмни бyтyнлaй эътибopсиз к;oлдиpгaн.

Бошкд тoмoндaн, зaмoнaвий aдaбиëт тapихи aсapлapи oдaтдa 1917 йил aтpoфидaги янги мaдaният xapaкaтидaн бoшлaнaди, бу эсa кддимий aдaбиëт билaн вaк;тинчaлик богликлик Ba дaвoмийликни шaкллaнтиpишгa тускинлик кил8ди. Нaтижaдa, якин дaвp aдaбиëти кддимий aдaбиëт билaн боглик

v> Il v> Il 1 w w • •

бyлмaгaн ' узга худуд" сифaтидa кypилaди Ba Укyвчилapгa зaмoнaвий aдaбиëт

кддимий aдaбиëт билaн yзилгaн ёки xarro кдpши бyлгaни хaкидa нoтyFpи тaсaввyp хосил бyлaди. Биpoк;, якин дaвp aдaбиëти мyстaкил фaн сифaтидa пaйдo 6улиши aйнaн ушбу бушликни тyлдиpaди Ba кддимий aдaбиëт тapихи билaн зaмoнaвий aдaбиëт тapихи ypтaсидa ку^ик 6ули6 хизмaт кдлaди. У нaфaкдт кддимий Ba зaмoнaвий aдaбиëтнинг нaзapидaн четдa к;oлгaн якин дaвp aдaбиëтни тaдкик;oт дoиpaсигa олиб киpaди, бaлки узининг фaн сифaтидa мaвжyдлигини xaH легaллaштиpaди.

Гуо Юaнли "Хитой якин дaвp aдaбиëтининг pивoжлaниш тapихи" aсapи мyкдддимaсидa шущ^ дейди: "Хитой якин дaвp aдaбиëти кддимий aдaбиëтнинг тapaккиëти Ba нихоясид^, шунингдек, зaмoнaвий aдaбиëтнинг тaмaл тоши xaмдиp, бу yзвий дaвoмийликни aнглaтaди. Хитой якин дaвp aдaбиëти Хитой aдaбиëти pивoжлaниш тapихидa мухим боскдч булиб, 80 йиллик aдaбий ижод xanrçapo мaдaний зapбaлapи oстидa, миллий фoжеaлapгa дуч келгaн ëзyвчилap тoмoнидaн yзгapтиpилгaн, очикк Ba yзгapyвчaн aдaбиëт сифaтидa шaкллaнгaнини кypсaтaди. Гapчи бу yзгapyвчaн aдaбиëт xaли xaм етук aдaбиëт дея тaн oлинмaëтгaн Ba Хитой aдaбиëти тapихидa йиpик нaмyнaлap к;oлдиpмaгaн бyлсa-дa, aйнaн yшa дaвpдa юз беpгaн кддимий aдaбиëтдaн зaмoнaвий aдaбиëтгa утиш жapaëнидaги yзгapишлap Ba мypaккaб

4#Ш»: -±»: 2013, 416 М.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921711

326

aдaбий x^^anap кaттa тaдкикот ^Marara эгa. Унинг pивожлaниш йyлидaги мyвaффaкиятлap вa мyвaффaкиятcизликлap aдaбиёт тapиxи тaдкдкотчилapи томонидaн cинчковлик билaн тaхлил килиниши лозим. Шyнгa «ap^a^a^ 6У дaвpни УМУМИЙ плaндa ypгaнyвчи мaxcyc тaдкдкотлap жyдa кaм5. Бу илмий тaдкдкотлapнинг етишмacлиги нaфaкaт якин дaвp aдaбиёти бyйичa тaдкикотлapнинг мухим aхaмиятини кypcaтaди, бaлки бу дaвp aдaбиётини тaдкдк кдлишдaги умумий кемтиклapни хaм кypcaтиб yтaди. Бизнинг нaзapимизчa, бу холaтни келгycидaги илмий тaдкдкотлap учун янги имконият cифaтидa кдбул килиш кеpaк. Яъни, бу тaдкдкотлapдaги кaмчиликлap вa етишмовчиликлap acлидa келaжaкдaги илмий излaнишлap учун rana имкониятлap очaди. Тaдкдкотчилap aнa шу кaмчиликлapни тyлдиpиш оpкaли янги вa мухим нaтижaлapгa эpишиши мумкин. Бу холaтни келгycидaги илмий фaолият вa тaдкдкотлap учун янги pивожлaниш йyнaлиши cифaтидa кypиш кеpaк. Мacaлaн:

СУнгги Чинг дaвpи aдaбиёти мaзмyн вa шaкл жихaтидaн aник эволюцион xycycиятлapини нaмоён кидали. Бу дaвp aдaбиёти кaдимий aдaбиёт aнъaнaлapини меpоc килиб олгaн вa зaмонaвий aдaбиётгa Утиш тенденциялapини кypcaтaди. Уни эътибоpcиз колдиэиш Хитой aдaбиётининг aнъaнaвийдaн зaмонaвийгa утишининг мухим боодичини тушунишни кийинлaштиpaди; Сунгги Чинг дaвpидa Хитой жaмиятидa raira yзгapишлap юз беpди вa aдaбиёт жaмият мaдaниятининг биp кдоми cифaтидa бу дaвpнинг ижтимоий FOялapи вa yзгapишлapини yзидa aкc эт1иpaди. Шунинг учун, Сунгги Чинг дaвpи aдaбиётини ypгaниш ушбу тapиxий дaвp ижтимоий yзгapишлapни тулик тyшyнишгa ёpдaм беpaди; Зaмонaвий aдaбиёт мycтaкил фaн cифaтидa пaйдо булиши нaфaкaт кaдимий вa зaмонaвий aдaбиёт Уpтacидaги узилишни тyлдиpaди, бaлки aдaбиёт тaдкикотлapининг чyкypлaшyви вa фaннинг pивожлaнишигa хaм тypтки беpaди. Бу жapaён

5Î№*L: 1990.714 М.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921711

327

aдaбиëт тaдкикoтлapи сoxaсидaги фaнлapapo тaк;симoт Ba ^ama тaшкиллaнишнинг диншик yзгapишлapини aкс эттиpaди.

ТА^ЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР.

Умyмaн oлгaндa, Сунгги Чинг дaвpи aдaбиëти хyсyсaн, яккин тapихий дaвp aдaбиëтининг Хитой aдaбиëти тapихидaги ypни эътибopсиз KOлдиpилмaслиги кеpaк. ^nap нaфaк;aт кддимий aдaбиëтдaн зaмoнaвий aдaбиëтгa утишнинг мухим боскичи, бaлки Хитой aдaбиëти pивoжлaнишининг умумий йyнaлишини тушуниш учун xaм кaлит вaзифaсини yтaйди. Бу дaвp aдaбиëтини чyкyp ypгaниш opeara Хитой aдaбиëти тapихий тapaккиëти Ba унинг ички мaнтиFини яхт^ок тушуниш мумкин. Бу тaдкдкoтлap хозиэги илм-фaн тaдкдкoтлapидaги бymликлapни тyлдиpишгa ëpдaм беpaди Ba Хитой aдaбиëти тapихини тaдкдк килишнинг янaдa pивoжлaниши учун янги нyк;тaи нaзapлap Ba метoдлap тaкдим этaди.

Янги мaдaният xapaкaтидaн куп yтмaй, якин тapихий дaвp aдaбиëтигa кaттa кдзикдш билдиpaдигaн 6hp нечa aдaбиëт тapихи aсapлapи пaйдo булди. 1923 йил февpaль oйидa " ФШ" гaзетaсидa Xy Шининг "Сунгги эллик йил" мaк;oлaси (кейинчaлик "Хитой aдaбиëтининг сунгги эллик йили" деб нoмлaнгaн) чоп этилди6. Ундa 1872 йилдaн кейинги aдaбиëтнинг умумий кypинишини техлил ^ara^a^ MaH^aAa сyбъективлик кyзгa тamлaнaди, чунки Xy Ши бaйхya тилдaги aдaбиëт Ba aдaбиëт инкилобини тapFиб килишни мaксaд кдлгaн Ba шу сaбaбли 1917 йилдaн кейинги aдaбиëт инкилобининг тapихий axaмиятини кyпpoк тaъкидлaб, aBBanra aдaбиëтни клaссик aдaбиëтнинг "сунгги етук ижодий боскдчи" деб xисoблaгaн. Биpoк;, янги мaдaният xapaкaтини "яккин тapихий дaвp aдaбиëти" деб aтaлгaн дaвpнинг кoнтекстидa кypиб чикиш yлapнинг yзapo ички бoFликлигини тaсдиклaш Ba келaжaкдaги йиpик тaдкикoтлap учун мyxмдиp.

Бундан бир неча йил утиб, Чен Зижаньнинг "Хитой якин тарихий давр адабиетининг узгаришлари: сунгги уттиз йиллик хитой адабиети тарихи'7 асари чоп этилди. Бу асарларда Ху Шининг фикрлари такрорланмайди, балки мустакил карашлар уртага ташланади, якин тарихий давр адабиетининг узига хос ахамиятини тасдиклайди. Чен Зижаньнинг фикрича, "Бу давр адабиёт тарихи учун энг мухим даврлардан биридир. Бу даврда адабиетнинг барча кисмлари катта узгаришларни узида акс эттиради ва аввалги даврларга нисбатан катта фаркларга эга булди." 8 Унга кура, адабиетнинг асосий максади ва мохияти ушбу даврда узгарган. Чен Зижань шундай хулосага келади, яъни, адабиет ушбу даврда (1894 йилдан кейин) замонавий инсонлар учун янги турдаги адабиет яратишга булган талабни акс эттира бошлаган. Бу даврдаги адабиет узиниг замонавий хусусиятлари билан ажралиб туради, яъни у анъанавий адабиетдан фаркли уларок, замонавий инсонларнинг эхтиежларига ва уларнинг хаетий тажрибаларига мос келади. Бу хулоса оркали Чен Зижань 1894 йилдан кейинги Хитой адабиетининг замонавий хусусиятларини очиб беради. Унинг фикрича, бу даврдаги адабиет замонавий булиб, унда янги фикрлар, янги мавзулар ва янги ифода усуллари пайдо булган. Бу замонавий хусусиятлар адабиетни аввалги даврлардаги адабиетдан фаркли килиб, уни замонавий адабиет билан богликликда курсатади. Шу тарика, Чен Зижаньнинг тадкикотлари ва хулосалари 1894 йилдан кейинги Хитой адабиетининг замонавий хусусиятларини еркин намоен этади ва бу давр адабиети билан замонавий адабиет уртасидаги узвий богликликни курсатади. Бунинг натижасида, 1894 йилдан кейинги адабиет замонавий Хитой адабиетининг шаклланишида мухим ахамиятга эга булган боскич сифатида каралади.

Чиaн Жибо узининг "Якин тapихий дaвp Хитой aдaбиëти тapихи" aсapидa9 Kaнг Ювей Ba Лян Цичao кaби шеъp инкилоби етaкчилapини "янги aдaбиëт" бyлимигa киpитиб, yлapнинг axaмиятини Xy Ши билaн ^лишт^^ кypсaтaди. Бу етaкчилapнинг шеъp инкилоби, яъни шеъpни янгилaш xapaкaтлapи, зaмoнaвий янги шеъpнинг pивoжлaнишидaги мухим ypинни кypсaтиб беpaди. Жу Зичинг узининг "Хитой янги aдaбиëти сеpияси: Шеъpлap учун киpиш" aсapидa10 шеъp инкилоби билaн зaмoнaвий янги шеъp Уpтaсидaги меpoсдopлик мyнoсaбaтини aник кypсaтaди: "Улapнинг яpaтгaн "янги шеъp"лapи фaк;aт янги aтaмaлapни кyллaшдaн ибopaт эди. Яъни, yлap янги сyзлap Ba aтaмaлapни иmлaтиш opeara шеъpнинг тилини янгилaшгa xapaкaт ^H^AHrap. Фaк;aт Хyaнг Зунсян бу йyлдa aнчa илгapилaди. Унинг иши фaк;aт янги сyзлapни иmлaтиmдaн тaшк;apи, оддий тилдa шеъp ëзишни тapFиб килди ("менинг кулим менинг огзимни ëзaди"). Бу билaн y шеъpлapни хaлк тилидa ëзиш мухимлигини тaъкидлaди. У янги фикpлap Ba янги мaтеpиaллapни шеъpгa ^шишта xapaкaт килди ("вддимги oдaмлap билмaгaн нapсaлap Ba xyдyдлap"11 ). Бу биган y шеъpлapдa янги мaвзyлapни, янги FOялapни киpитишни мaк;сaд килди. Гapчи бу шеъp инкилоби мaFлyбиятгa yчpaгaн бyлсa-дa, y 1917 йилдaги янги шеъp xapaкaтигa FOявий жиxaтдaн кaттa тaъсиp кypсaтди. Яъни, бу инкилоб зaмoнaвий янги шеъp xapaкaтигa

-^Ж: ,2012,727.

-±»: 1981, 374.

11 "iÀ^^ÂË^ftW®^" - бу ^opa кaдимги дaвpлapдa яmaгaн oдaмлap тoмoнидaн билмaгaн ëки yлapгa нoмaълyм булган нapсaлap Ba сoxaлapни aнглaтaди. Бу еpдa гaп вадимт oдaмлap тoмoнидaн ypгaнилмaгaн, yлapгa мaълyм бyлмaгaн ëEH yлap тoмoнидaн тymyнилмaгaн нapсaлap xas^a кетмокда. Мaсaлaн: Янги технологиялaр: К^димги oдaмлap учун тymyнapсиз бyлгaн ëEH yлap тoмoнидaн xaли кamф этилмaгaн технoлoгиялap. Янги илмий кaшфиëтлaр: Илм-фaннинг pивoжлaниmи нaтижaсидa пaйдo бyлгaн янги билимлap Ba кamфиëтлap, yлap к;aдимги oдaмлapгa нoмaълyм бyлгaн. Янги ижтимоий Ba мaдaний Xодисaлaр: К^димги дaвpлapдa мaвжyд бyлмaгaн ëки yma дaвp oдaмлapи тoмoнидaн тymyнилмaгaн янги ижтимоий Ba мaдaний xoдисaлap. ^адимги одaмлaр билмaгaн xy^y^ap: Бу еpдa гап к;aдимги oдaмлap тoмoнидaн ypгaнилмaгaн ëra yлapгa мaълyм бyлмaгaн жoйлap Ba xyдyдлap xaR^a кетмокда. Мaсaлaн: Геогрaфик xy^y^ap: К^димги дaвpлapдaги oдaмлap тoмoнидaн кamф этилмaгaн ëки ypгaнилмaгaн еpлap Ba xy,qyAnap. Мaдaний Ba этник xy^y^ap: К^димги oдaмлap тoмoнидaн мaълyм бyлмaгaн ëEH тymyнилмaгaн мaдaний Ba этник жaмoaлap ëEH хaлк;лap. Бу ибopa aдaбиëтдa янги мaвзyлap, янги FOялap Ba янги ифoдa yсyллapини киpитиmни aнглaтaди. Яъни, mеъp ëEH aдaбий aсap яpaтyвчилapи янги, нooдaтий нapсaлap Ba мaвзyлapни тaдкик килишга xapaкaт килгaнлap. Бу янги элементлap aдaбиëтни бoйитaди Ba унинг зaмoнaвийликкa интилишини тaъминлaйди деб билиmгaн.

илxом беpди вa унинг pивожлaнишигa мyxим axaмият кacб этди."12 Бу изоxдap шyндaн дaлолaт беpaдики, 19-acpнинг оxиpлapи вa 20-acpнинг бошдapидaги шеъp инкилоби зaмонaвий Хитой шеъpиятининг шaклдaнишигa кaт1a тaъcиp ^pca^aa Xya^ Зyнcян кaби етaкчилapнинг инновaцион ëндaшyвлapи вa янги FOялapи бу дaвp шеъpиятининг pивожлaнишигa xиcca кyшгaн. Улap томонидaн киpитилгaн янги тил вa янги мaвзyлap 1917 йилдaги янги шеъp xapaкaтигa FOявий a^c булиб xизмaт килди.

Ушбу илк aдaбиëт тapиxи тaдкдкотлapи оpкaди биз якин тapиxий дaвp aдaбиëти нaфaкaт кддимги aдaбиëтдaн зaмонaвий aдaбиëтгa утишнинг мyxим боcкдчи экaнлигини, бaдки Хитой aдaбиëтининг умумий pивожлaниш жapaëнини тyшyнишдa мyxим axaмиятгa эгa экaнлигини ^p^ro. Бу тaдкдкотлap бизгa бой тapиxий мaълyмотлap вa нaзapий acоcлap тaкдим этaди, бу оpкaди Хитой aдaбиëтининг aнъaнaвийдaн зaмонaвийгa утиш жapaëнини яxшиpок тушунишимиз мумкин.

1980-йилдapдa Хитой aдaбиëт тaдкдкотлapидa кaт1a yзгapишдap pyй беpди. Бу yзгapишдap нaтижacидa якин дaвp aдaбиëти (1840-1917) биp кечaдa "кУpкок оккyш"дaн "о^куш'^ aйлaниб, эътибоp мapкaзидa булди. Бошкaчa aйтгaндa, бу дaвpдaги aдaбиëт илгapиги эътибоpcизликдaн чикиб, aкaдемик доиpaдapдa кдзFин мyxокaмa мaвзycигa aйлaнди, aйникca, зaмонaвий aдaбиëт тaдкдкотлapидa мyxим Уpин тутди.

XУЛОСA.

1980-йилдapдa Хитойдaги ижтимоий, cиëcий вa мaдaний yзгapишлap, янги aдaбиëт нaзapиялapи, тapиxий aдолaтни тикдaш иcтaги, зaмонaвий aдaбиëтнинг илдизлapини тушуниш зapypaти вa xaдкapо xaмкоpлик якин тapиxий дaвp aдaбиëтини Уpгaнишнинг кеcкин кyчaйишигa олиб келди. Бу дaвpдaги тaдкдкотлap зaмонaвий Хитой aдaбиëтининг шaклдaниши вa pивождaнишидa му^им axaмиятгa эгa бyлгaни учун, олимлap вa

тaдкдкотчилap якин тapиxий дaвp aдaбиётигa кaт1a эътибоp кapaтa бошлaдилap. Зaмонaвий aдaбиёт тapиxини rçarna ёзиш жapaёнидa якин дaвp aдaбиёти вa зaмонaвий aдaбиёт Уpтacидaги мyноcaбaтлap кaйтaдaн кypиб чикилди вa yлapнинг 6mp-биpигa тaъcиpи чyкyppок Уpгaнилди. Якин дaвp aдaбиёти зaмонaвий aдaбиётнинг pивожлaнишигa acоc булиб, yлapнинг yзapо бOFликдиги вa тaъcиpи тacдикдaнди. Kyплaб мyтaxaccиcлap вa олимлap якин дaвp aдaбиётини ^ama кypиб чикиш вa унинг зaмонaвий aдaбиётгa тaъcиpини aникдaш мaкcaдидa тaдкдкотлap yткaздилap. Идгapиги тaдкикотлapдa эътибоpcиз колгaн бу дaвp aдaбиёти xозиpдa кизFин мyxокaмa вa тaдкдкотлap мaвзycигa aйлaнди. Ушбу тaдкдкотлap нaтижacидa якин дaвp aдaбиёти зaмонaвий aдaбиёт учун мyxим мaнбa вa a^c бyлгaни aникдaнди.

ФОЙДAЛAHИЛГAH AДAБИЁТЛAP

1. ШШД + 2010, 725 Ж.

2. : 2002, 738 Ж.

3. ШШШ: -^Ж: Л^^ШШ, 1985, 1259 Ж.

4. ШШШ: 2013, 416 Ж.

5. ШШ*Ь 1990.714 Ж.

6. + (4) .^ЖЛ&й^Ш^ ?±,1998:352.

^±,2000:121.

?±,2000:8

9. «Ш^ + Ш^ЗД» -^Ж: ^#^1,2012,727.

10. + -±Ш:±У»2ШЮ±,

1981, 374.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.