Научная статья на тему 'ТАЪМИНИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ЊАМЧУН ОМИЛИ АСОСИИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ ДАР ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН'

ТАЪМИНИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ЊАМЧУН ОМИЛИ АСОСИИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ ДАР ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
5
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
амнияти миллї / давлат / љомеаи шањрвандї / њуќуќ / маќомоти њокимияти давлатї. / национальная безопасность / государство / гражданское общество / право / государственные органы власти.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Одиназода А. Ш., Шарифзода Ф. Р.

Дар маќола муаллифон таъмини амнияти миллиро њамчун омили асосии ташаккулёбии љомеаи шањрвандї тањлил намуда, роњу усули таъмин намудани онро дар Љумњурии Тољикистон баррасї кардаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENSURING NATIONAL SECURITY AS A MAIN FACTOR IN THE FORMATION OF CIVIL SOCIETY IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

В статье авторы рассматривают обеспечение национальной безопасности как основной фактор формирования гражданского общества и предлагают пути и методы обеспечения национальной безопасности в Республике Таджикистан.

Текст научной работы на тему «ТАЪМИНИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ЊАМЧУН ОМИЛИ АСОСИИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ ДАР ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН»

Осори Академияи ВКД Ч,умдурии Точикистон

ТДУ 340.12:351.862

ТАЪМИНИ АМНИЯТИ МИЛЛЙ ХДМЧУН ОМИЛИ АСОСИИ ТАШАККУЛЁБИИ ЧОМЕАИ ША^РВАНДЙ ДАР ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН

ОБЕСПЕЧЕНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ КАК ОСНОВНОЙ ФАКТОР ФОРМИРОВАНИЯ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА В РЕСПУБЛИКЕ

ТАДЖИКИСТАН

ENSURING NATIONAL SECURITY AS A MAIN FACTOR IN THE FORMATION OF CIVIL SOCIETY IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Одиназода А. Ш. Odinazoda A.Sh.

Профессори кафедраи фан^ои давлатй-^уцуции факултети № 2 Академияи ВКД Цум^урии Тоцикистон, номзади илмуои ^уцуцшиносй, дотсент, полковники милитсия Профессор кафедры государственно-правовых дисциплин факультета № 2 Академии МВД Республики Таджикистан, кандидат юридических наук, доцент, полковник милиции Professor of the Department of State and Legal Disciplines, Faculty No. 2 of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan Candidate of legal sciences, associate

professor, colonel of militia

Шарифзода Ф.Р. Sharifzoda F.R.

Профессори кафедраи ташкили идоракунии фаъолияти %ифзи %уцуци факултети № 1 Академияи ВКД Цум^урии Тоцикистон,

доктори илмуои ^уцуцшиносй, дотсент, генерал-майори милитсия Профессор кафедры организации управления првоохранительной деятельности факультета № 1 Академии МВД Республики Таджикистан, доктор юридических наук,

доцент, генерал-майор милиции Professor of the Department of Organization of Management of Law Enforcement Activities, Faculty No. 1 of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan, Doctor of

Legal Sciences, associate professor, major general of militia

Ихтисоси илмй: 12.00.11 - Фаъолияти судй, фаъолияти прокурорй; фаъолияти химояи хукук ва фаъолияти хифзи хукук (5.1.2. Илмхои хукукй-оммавй (хукукй-давлатй)).

Научная специальность: 12.00.11 - Судебная деятельность; прокурорская деятельность, правоохранительная деятельность и правозащитная деятельность (5.1.2. Публично-правовые (государственно-правовые) науки).

Scientific specialty: 12.00.11 - Judicial activity; prosecutorial activity, law enforcement activity and human rights activities (5.1.2. Public law (state-legal) sciences).

Тацриздщанда: Рачдбзода Р.М. - Раиси Кумитаи Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон оид ба конунгузорй ва хукуки инсон, доктори илмхои хукукшиносй, дотсент.

e-mail:

939150001@mail.ru

e-mail:

faizali 74@mail.ru

Труды Академии МВД Республики Таджикистан №l(6l).2024 f i

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистои

Рецезент: Раджабзода Р.М. - Председатель Комитета Маджлиси намояндагон Мад-жлиси Оли Республики Таджикистан по законодательству и правам человека, доктор юридических наук, доцент.

Reviwer: Rajabzoda R.M. - Chairman of the Majlisi Namoyandagon Committee of the Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan on Legislation and Human Rights, candidate of legal sciences, Associate Professor.

Аннотатсия: Дар макола муаллифон таъмини амнияти миллиро хамчун омили асосии ташаккулёбии чомеаи шахрвандй тахлил намуда, роху усули таъмин намудани онро дар Чумхурии Точикистон баррасй кардаанд.

Вожа^ои калиди: амнияти миллй, давлат, чомеаи шахрвандй, хукук, макомоти хокимияти давлатй.

Аннотация: В статье авторы рассматривают обеспечение национальной безопасности как основной фактор формирования гражданского общества и предлагают пути и методы обеспечения национальной безопасности в Республике Таджикистан.

Ключевые слова: национальная безопасность, государство, гражданское общество, право, государственные органы власти.

Annotation: In the article, the authors consider ensuring national security as the main factor in the formation of civil society and propose ways and methods of ensuring national security in the Republic of Tajikistan.

Key words: national security, state, civil society, law, government authorities.

ТТомеаи шахрвандй дар Чумхурии ^^ Точикистон бо максади рушд, 1бехбудй ва инкишофи кишвар, баланд бардоштани сатхи иктисодй-ичти-моии хаёти чомеа ва инкишофи рухй-ахлокии он ташкил карда мешавад. Ин чорй намудани хамкорй, мутобиккунии макомоти хокимияти давлатй ва сохторхои гайридавлатй (иттиходияхои чамъиятй, харакатхо, иттифокхо, коллек-тивхо) дар назар дошта шудааст.

Таъсисёбии чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точикистон бевосита аз омилхое, ки ба инкишофи чунин чомеа таъсир мерасонанд, вобастагй дорад. Яке аз омилхои бевоситае, ки ба ташаккулёбии чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точикистон мусоидат менамояд, ин таъмини ам-нияти миллй ба хисоб меравад.

Барои халли ин масъала вакти муа-йян, инчунин, якчошавии хамаи табакаи чомеа, алалхусус хамохангсозии макомоти хифзи хукук дар таъмини амнияти миллй зарур аст.

Бисёри олимон - файласуфон, омили мухимми таъсисёбии чомеаи шахрвандиро (новобаста аз гуногунии нуктаи назари фахмиши чомеаи шахрвандй ва кушодани мохияти он) дар бастани шартнома байни

одамон бо максади чорй намудани тарти-бот ва инкишофи чомеаи мутараккй мехисобанд.

Давлат барои химояи чомеаи шахрвандй мавкеи худро бояд муайян намуда, бехатарй ва тартиботи хукукии онро таъмин намояд. Функсияи худро амалй намуда, давлат хамчун кафолати мавчудияти чомеаи шахрвандй баромад намояд.

Бинобар ин, кайд кардан бамаврид аст, ки амнияти миллй - хамчун холати вокеъии устувории хукукии чомеа ва давлати точикон, ба омили асосии худ-мухофизатии давлат табдил ёфтааст. Тадкикотчиён одилона таъкид кардаанд: «Миллате, ки низоми бовариноки амния-ташро бунёд накардааст, имконияти аз даст додани будубошашро дошта, дар каъри раванди таърихй шояд нопадид гар-дад, ё худ дар мачмуъ, аз сахнаи таърих нест шавад» [1, с. 23].

Худи мафхуми "амнияти миллй" ро-битаи мухофизати манфиатхои хаётан мухимми миллатро дар чодаи хаёти ичти-мой-иктисодй, фархангй-сиёсй ва маъна-вии умумиятхои одамоне, ки дар худуди муайян икомат доранд, инъикос мена-мояд. Вале барои чамъиятхои демократй

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

амнияти давлат ва чомеа орзу набуда, балки амалест, ки бахри таъминоти хукук; ва озодихои инсону шахрванд равона карда шудааст.

Гурухе аз олимон дуруст кайд кар-данд, ки бояд «...барномаи дурнамои ин-кишофи на танхо макомоти алохидаи хифзи хукукро тартиб дода, санадхои меъё-рии хукукии алохидаро такмил дихем, балки барномаи мукаммали рушди та-моми низоми хифзи хукукро коркард намоем» [2, с. 12].

Вобаста ба ин масоил Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Мачлиси Олй дар назди олимону мухаккикони кишвар вазифа гузоштанд, ки ин масъала бенихоят мубрам буда, халли илмиро такозо мекунад. Аз чумла, таъкид гардидааст, ки бо дарназардошти вазъи хассосу печидаи чахони муосир оли-мону донишмандони мамлакат бояд ба масъалахои тавсеаи мафкураи миллй, тахкими давлатдорй ва рушди ичтимоиву сиёсии чомеа, иттиходи нерухои созандаи кишвар ва хифзи манфиатхои стратегии Точикистон, мубориза бар зидди терроризм ва экстремизм, хурофотпарастиву ифротгарой, инчунин, тахкики масоили демократикунонии хаёти ичтимоиву сиё-сии Точикистон эътибори аввалиндарача диханд [24]. Чунин тадкикот барои таъмини амнияти миллии давлат ва та-шаккулёбии чомеаи шахрванди махсусан мухим мебошанд.

Хднгоми доираи амнияти миллиро [23, с. 47, 328] муайян кардан, бояд дар назар дошт, ки ин, пеш аз хама, фазои ичтимоию сиёсие мебошад, ки асосхои устувори хаёти чамъиятии Точикистонро дар бар мегирад. Дурнамои он бояд бо дарназардошти имкониятхои вокей сохта шавад. Вобаста ба ин, танзими махсус бо максади хифз аз тахдиду хатархо, танхо барои он зарур аст, ки хаёти чомеаи Точикистон ва шахрвандони он хифз карда шаванд.

Чи тавре ки маълум аст, вучуд надо-штани чомеаи шахрвандй дар солхои 90-уми асри гузашта дар Точикистон яке аз омилхои бархам хурии давлат ва бухрони иктисодй - сиёсй оварда расонид. Кушиши барпо намудани «давлати хукукбунёд» ва «иктисоди бозоргонй» бо як «чахиш» вокеан ба бархамхурии давлат ва пастра-вии иктисодиёт оварда расонид. Хдракати бошитоб, бефикрона ва дур аз хусуси-ятхои миллй нисбат ба ташкилкунии чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точики-стон дар замони хозира метавонад оки-бати таасуфангез ба вучуд орад.

Бояд кайд намуд, ки дар шароити имрузаи Точикистон барои барпо наму-дани чомеаи шахрвандй ду масъалаи асосй вучуд дорад, ки онхоро вобаста ба роби-таи чомеаи шахрвандй бо давлат тахлил намудан зарур аст. Яке аз онхо ба сиёсати иктисодй ва дигаре бо демократия алокаманд мебошад.

Сиёсати иктисодй бо чунин накши давлат алокаманд мебошад, ки давлат дар он барои бехбудии чомеа чои асосиро ишгол менамояд [6, с. 28].

Дар Чумхурии Точикистон, холати гузариш ба иктисоди бозоргонй, дар солхои аввали истиклолият нихоят суст та-ракй намуда буд.

Барои инкишофи чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точикистон халли масъалахои иктисоди бозоргонй нихоят зарур мебошад. Барои хамин, дар замони муосир ва рушди босуръати иктисодй, ичтимой ва сиёсй дар Чумхурии Точики-стон давлат барои таъсиси чомеаи шахрвандй бояд шароит мухайё намояд.

Ба андешаи баъзе муаллифон, сар-чашмахои муосири низоъ ва шиддатнокии он дар шароити феълй махз ба миён овар-дани низоъхои мусаллахонаи чудоихохй (сепаратистй) бо максади аз байн бурдани давлат; низоъхои ичтимоию сиёсии чомеа, ихтилофи низоми арзишхои миллй ё ни-зоми афкор хамчун мархилаи нихоии идо-ракунии бесарусомонихо;* амалигардонии

*Бесомонии идорашаванда - як технологиям геополитикии мустамликадории навбаромад мебошад, ки аз чониби технологхои сиёсии гарбй бо истифода аз «кудрати нарм» барои сарнагун

кардани кудрати хокимияти идоракунанда тахия шуда, бо мудохилаи башардустона ва табдили давлати сохибихтиёр ба объекти лухтаки сиёсати чахони мебошад.

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

минбаъдаи усулу шаклхои гуногуни дахо-лати иттилоотй, бо пуррагй вайрон шу-дани институтхои асосии хокимияти давлатй дониста мешаванд [7, с. 151].

Амният ва субот яке аз омили асосии рушди давлат мебошад. Аз ин ру, муъта-дилшавии равандхои чахонй ва таъмини амният дар фазои чахонй яке аз вазифахои асосй мебошад. «Тахдидхои чахони му-осир, вазъият дар Шарки Миёна ва махсу-сан вазъият дар Афгонистони хамсоя моро водор месозад, ки ба масъалаи амнияти миллй ахаммияти аввалиндарача дихем» [25].

Бо итминони комил кайд бояд кард, ки Чумхурии Точикистон, тавассути фаъолияти максадноки институтхои давлатй, чамъиятй ва шахрвандй, дар асоси Конститутсия ва дигар санадхои меъёрии хукукии кишвар, хифзи сиёсй, ичтимоию иктисодии амнияти миллиро таъмин менамояд [9]. Аммо вокеияти таъмини амнияти миллй бештар аз тадкикоте, ки дар илми хукукшиносй ва амалияи фаъолияти хифзи хукук хамчун одат чорй шудааст, аз дарки назариявии мукаррароти асосии консептуалй, шаклу усулхои татбики амалии он дар шароити муосир вобаста мебошад.

Агар ба таъмини амнияти миллии давлатхои таракикарда назар афканем, мебинем, ки он то кадом андоза амалй ме-шавад. Чунончи, дар Стратегияи амнияти миллии Федератсияи Россия мафхуми «таъмини амнияти миллй» маънои амали-гардонии «чорахои сиёсй, хукукй, харбй, ичтимой-иктисодй, иттилоотй, ташкилй ва дигар усулхоро дорад, ки барои муковимат кардан ба тахдидхои амнияти миллй нигаронида шудаанд ва аз чониби макомоти хокимияти давлатй дар хам-корй бо ниходи чомеаи шахрвандй ва таш-килотхо равона карда шудааст» [31].

Дар робита бо ин, мо мавкеи илмии зеринро дуруст мешуморем, ки тибки он сохтори низоми амнияти миллии давлат аз лихози мубрамияти чорахои катъии муковиматдихй бо тахдидхои беруна метавонад ва хатман дар самтхои ташкилию хукукии фаъолияти субъектхои алохидаи низоми таъмини амнияти миллии кишвар мавкеъ ва чойи намоён

дошта бошад [33, с. 179, 184; 7, с. 152]. Аммо намунаи зикршуда бо назардошти мухиммияти тадбирхои мувофик оид ба муковимат ба тахдидхои дохилй ва берунй метавонад дар чанбахои ташкилию хукукии фаъолияти субъектони алохидаи низоми таъмини амнияти миллии кишвар дигаргун карда шавад.

Бинобар ин, мафхумхи «амнияти миллй»-ро фазои ягонаи хифзи хукукии шахрвандон, арзишхои чомеа ва давлат муттахид мекунад, ки дар он макомоти давлатй дар хамкорй бо иттиходияхои чамъиятй, тавассути ташаккули шароитхои хусусияти харбию сиёсй, ичтимой - иктисодй, экологй ва гайра дошта, ки ба пешгирии тахдидхо, муковимат ба зухуроти зиддичамъиятй нигаронида шудаанд, асосхои мавчудияти чамъиятии Точикистонро бунёд ва хифз мекунанд.

Чи тавре ки дар адабиёти илмй дуруст кайд карда шудааст: «Агар амнияти миллй таъмин шуда бошад, пас, ин маънои онро дорад, ки тартиботи дурусти хукукй вучуд дорад; агар тартиботи хукукй вайрон шуда бошад, пас, муносибатхое, ки бо амнияти миллй алокаманданд, вайрон карда мешаванд. Аз ин ру, онхо дар ду шакл: умумй ва инфиродй амал мекунанд» [3, с. 23]. Аз ин бармеояд, ки асоси амнияти миллиро таъсис ва таъмини тартиботи хукукй ташкил медихад. Ба фикри мо, бо максади таъмини минбаъдаи амнияти миллй, аз чумла, тахкими тартиботи хукукй дар Чумхурии Точикистон, фаъолияти тамоми шохахои хокимияти давлатиро ба хам мувофик кардан зарур аст, ки чунин самтхоро дар бар мегирад: танзим намудани вазъи чиноятй; фарохам овардани шароити зарурй барои муборизаи самаранок бо кирдорхои зиддичамъиятй; таъмини ногузирии чазо барои кирдорхои чиноятй; таъмини хифзи зарурии хукук, озодихо ва манфиатхои шахрвандон, чомеа ва давлати точикон, ки аз тарафи конститутсия кафолат дода шудааст.

Муаллифон дуруст кайд намудаанд, ки арзиши асосй, ки аз чониби манфиатхои миллй муайян карда

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

мешавад, ин устувории амнияти миллй мебошад [26, с. 70]. Имруз чомеаи чахонй бештар бо вазъияте ру ба ру мегардад, ки ин соха дар таносуб ба манфиатхои миллй, ки мавкеи стратегй ва доираи самтхои асосии фаъолияти тамоми механизми хокимияти давлатиро муайян мекунанд, аз нигохи вазъи вокеии амнияти миллй имконияти созиш байни конуният ва максаднокй, тарзхои халли вазифахои хусусияти дурнамодошта, бахогузорй карда мешаванд.

Ин ибора каблан дар адабиёти ичтимоию сиёсй истифода мешуд ва холо бо кушиши аксарияти миллатхо барои дарки мансубияти хос, хусусиятхои таърихй, давлатй ва миллии худ мазмуни мухимми он матлаби донишхои илмию назариявй гардид.

Мухаккикони соха дуруст кайд мекунанд, ки манфиатхои миллй - ин мухимтарин эхтиёч ва арзишхои табакахои сермиллати чомеа буда, хифзи онхо вазифаи асосии давлат мебошад. Асоси арзишхоро эхтиёчхо, вазъи сохахои алохидаи хаёти чомеа, вазифахои давлат, умедворй ва дархостхои шахрвандон ташкил медиханд [5, с. 14]. Ин категорияхо амалигардонии моддии худро дар санадхои меъёрии хукукии татбикшаванда мебинанд, ки бо ин манфиати чамъиятй ва давлатй таъмин карда мешавад.

Хдмзамон, манфиатхои

истиснокунанда ва номувофики хамдигар, сабаби зиддиятхо мебошанд, ки онхо бо конеъ накардани эхтиёчоти асосии одамон ва гуруххои ичтимой алокаманд буда, ба низоъхои вокей ва муборизаи имконпазир табдил меёбанд [16, с. 8]. Каноатмандкунии окилонаи онхо, аз чумла, таъмини рушди устувор бояд вазифаи аввалиндарачаи сиёсати дохилию хоричии кишвар гардад [15, с. 100, 106].

Нависанда, файласуф -

маорифпарвари фаронсавй Дени Дидро (1713-1784) аз нуктаи назари материалистй ба мохияти манфиатхо таваччух намуда, чунин кайд кардааст: «Вакте ки дар бораи манфиати шахс, табака, миллат -«манфиати ман», «манфиати давлат», «манфиати у», «манфиати онхо» сухан мегуянд, ин калима барои давлат, барои

шахс, барои ман ва гайрахо як чизи зарур ё муфидро ифода мекунад» [11, с. 352]. Ба акидаи файласуф, манфиатхои чамъиятй дар киёс бо манфиатхои шахсй бояд ба иштибох рох надиханд, зеро танхо манфиати чамъиятй асоси адолату некуии инсонхо мебошад. Аз ин лихоз, танх,о манфиатхои чамъиятй метавонад асоси адолату саховат шуморида шаванд [30, с. 50].

Олими чавон, П.А. Махмадов дар тахкикоти диссертатсионии худ ин мулохизаро ба таври боварибахш асоснок мекунад, ки «...сарфи назар аз фахмиши гуногуни манфиатхои миллй, хар як давлат хангоми муайян кардани стратегияи миллй аз чунин мавкеъ амал карда, татбики манфиатхои миллиро шарти асосии таъмини амнияти миллй мешуморад» [18, с. 12].

Тахлили тахдиду хатархо ба амнияти миллии Чумхурии Точикистон нишон медихад, ки бо таври оперативй ошкор кардани баъзе аз онхо на хамеша имконпазир аст. Мураккабй ва хачми чунин падидахои манфй баъзан ба дарачае мерасанд, ки онхоро бо усулхои гуногун ё аз хисоби зиёд кардани захирахо ва эътино кардан аз чониби унсурхои низоми амнияти миллй сари вакт арзёбй, пешгирй, бартараф ё хал кардан мумкин нест. Ин холат дар фаъолияти амалии сохаи хифзи манфиатхои хаётан мухимми шахрвандон, чомеа ва давлат ахамияти калидй дорад.

Дар Крнуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи амният» мафхуми умумии тахдид тавассути арзиши микдорй ва сифатй баррасй шудааст, ки мачмуи шароит, раванд ва омилхоро дар бар мегирад ва дар шароити муайян барои амалишавии манфиатхои миллй монеа мешаванд ё ба онхо хатар ба вучуд меоранд. Хатар хамчун имконияти объективй, хамчун мачмуи омилхо ва шароитхо муайян карда мешавад, ки онхо метавонанд ба хаёти ичтимой таъсири манфй ё зарар расонанд, ки ин боиси тагйирёбии хусусиятхо, бад шудани холат гардида, тамоюли манфй ба рушди ниходи ичтимой расонида, баъзан сабаби харобшавй ва халокати фазои (институтхои) ичтимой мегардад [10, с. 15].

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

Тахдидхо, хамчун мачмуи шароитхо, равандхои номатлуб ва омилхо, дарачаи баланди хатар ва ифодаи мушаххаси он, касди максадноки расонидани зарарро ба манфиатхои миллй ва таъсири манфиро ба татбики онхо ифода мекунанд [30, с. 38; 28, с. 188]. Зохир шудани дарачахои гуногуни тахдидхо ба амнияти миллй, имруз аз чониби чомеаи чахонй вокеан эхсос карда мешавад [22, с. 113; 4, с. 18].

Тахлили санадхои меъёрии хукукй, адабиёти махсус [18; 19; 20; 14; 13; 27, с. 183-186; 32; 8] нишон медихад, ки тахдиду хатархои муосир ба амнияти миллии Чумхурии Точикистон дар мухити беруна, ки бевосита ё бавосита ба суботи сиёсй-хукукй, маънавй-ахлокй ва ичтимой таъсир мерасонанд, хаёт, саломатй ва некуахволии шахрвандонро аз тачовузи чиноятй хифз мекунанд, чунин мебошад:

- таъсири манфии равандхои ба хам мухолифи чахонй, мураккаб шудани вазъи геополитикии минтака ва чахон, бархурди манфиатхои давлатхои абаркудрат, даъвохо оид ба бартарии як миллат аз дигар миллатхо, равандхои азнавтаксимкунии нави чахон, тахкими ракобати беинсофонаи геоиктисодй, низоъхои тичоратй ва тахримхо (санксияхо);

- кушиши як катор давлатхо барои ба нафъи худ тагйир додани мувозинати геополитикй, харбй ва стратегй дар арсаи чахон, муносибати номатлуб нисбат ба миллати точик бо рохи амалй намудани накшахои тахрибкорона, бо зурй талкин кардани мафкураи бегона ба мардуми мо, истифода бурдани хар гуна имкониятхо, бо зуроварй аз байн бурдани сохти конститутсионии давлати сохибихтиёр ва таъсиси «Осиёи Марказии Бузург» [29];

- фаъолшавии унсурхои радикалй, фаъолияти тахрибкоронаи иттиходияхо, ташкилот ва сохторхои миллатгарой, динй, экстремистй ва террористй, ки ба аз байн бурдани сохти конститутсионй, вайрон кардани ягонагй ва тамомияти арзии Чумхурии Точикистон нигаронида шудаанд ва накшаи содир намудани амалхои террористии онхо дар минтакахои сархадй ва дохилии Точикистон ба ноором кардани вазъи

сиёсии дохилии кишвар равона карда шудааст;

- то ба охир хал нашудани масъалахои энергетикй, истифодаи дарёхо ва обанборхои сархадй;

- масъалахои бахсталаби як катор давлатхои Осиёи Марказй оид ба делимитатсия ва демаркатсияи сархадхои ахолинишин, ки ба номутобикатии чо ба чо намудани хайати этникй бо сархадхои маъмурию минтакавй, алокаманд мебошанд.

Тахдиду хатар ва вокунишхо дар мухити дохилй, ки бевосита ё бавосита ба хифзи суботи давлатй-хукукй, маънавй-ахлокй ва хаёти ичтимой дар Чумхурии Точикистон, саломатй ва некуахволии шахрвандон алокаманд мебошанд:

- камбизоатй, коррупсия, мунокишахои байниминтакавй дар як катор кишвархои Осиёи Марказй, ки дар ин ё он сатх, суботро халалдор мекунанд ва боиси мушкилоти чиддии ичтимой мегарданд;

- сатхи баланди бекорй ва кувваи кории барзиёд хамчун омили мухочирати кисми зиёди ахолии кобили мехнати берун аз кишвар;

- фаъолияти душманона, ки ба халалдор намудани фаъолияти макомоти хокимияти давлатй нигаронида шудааст;

- хамла ба объектхои давлатй, хочагидорй, харбй, объектхои таъмини хаёт ва инфрасохтори иттилоотй;

- воридоти чиноятй, нигохдорй, пахн кардани силох ва лавозимоти чангй, маводи тарканда ва дигар воситахо, ки метавонанд барои анчом додани диверсия, амалхои террористй ва дигар амалхои гайриконунй дар каламрави Чумхурии Точикистон истифода шаванд;

- мафияи байналмилалии маводи нашъадор дар Осиёи Марказй, кочоки маводи нашъадор, ки яке аз манбаъхои асосии маблаггузории терроризми байналмилалй ва нооромй дар чахон ба хисоб меравад, ба генофонди миллат хатари вокей дорад;

- чиноятхои муташаккили фаромиллй, терроризм, кочок ва дигар фаъолиятхои тахрибкорона дар микёсе, ки

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

ба амнияти чамъиятии Чумхурии Точикистон тахдид мекунанд.

Хамзамон, тахлили мазмуни амнияти миллй, ки дар боло оварда шуд, хамчун категорияи илмй имкон медихад, ки якчанд хулоса ва пешниходхоямонро ироа намоем:

1. Сохаи амнияти миллй фазои ичтимоию сиёсие мебошад, ки асосхои бунёдии хаёти ичтимоии Точикистонро дар бар мегирад. Бояд кайд кард, ки имкониятхои вокей ва дурнамо бояд бо дарназардошти имкониятхои вучуддошта ба тартиб дароварда шаванд. Таъмини амнияти миллй гарави шукуфоии давлат ва некуахволии шахрвандон мебошад.

2. Дар доираи фахмиши илмии мафхуми амнияти миллй так;вият бахшидани мазмуну мохияти ибораи "амнияти миллй", ки мафхуми бунёдии сохтмони давлатй буда, барои интихоби самтхои ояндадори сиёсати дохилй ва берунаи давлат асос шуморида мешавад, ахаммияти мухимми илмй ва амалиро бархурдор аст.

3. Тахлили тахдиду хатархо ба амнияти миллии Чумхурии Точикистон ахамияти назариявй ва амалй дорад, ки бо таври оперативй ошкор намудани онхо на хамеша имконпазир аст. Мураккабй ва хачми чунин падидахои манфй, баъзан ба дарачае мерасанд, ки онхоро бо усулхои гуногун ё аз хисоби зиёд кардани захирахо ва эътино кардан аз чониби унсурхои низоми амнияти миллй сари вакт арзёбй, пешгирй, бартараф ё хал кардан мумкин нест.

4. Тахлили санадхои конунгузории Чумхурии Точикистон дар бораи зарурати ба тартиб даровардани номгуйи тахдидхои дохилй ва берунй имконият медихад иброз намоем, ки он чанбахои дохилй ва берунии шароит, равандхо ва омилхоеро, ки ба татбики манфиатхои миллй монеъ мешаванд ё вазъияти хавфнокро ба миён мегузоранд тачдиди назар намоем.

Хамин тарик, таъмини амнияти миллй хамчун омили асосии ташаккулёбии чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точикистон ба шумор рафта, дар навбати худ, ба он ахаммият бояд дод,

ки дар хар як давлати муайян ду рохи инкишофи падидаи чомеаи шахрвандй вучуд дорад:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Рохи якум. (аз боло ба поён) - мавкеи асосиро давлат ичро менамояд.

Дар айни хол, ба акидаи Дж. Хатсон, давлат сиёсати дуруст омадаро ба рох монда, метавонад барои таъсиси чомеаи шахрвандй шароит фарохам оварад [34, с. 30].

Рохи дуюм. Шартан онро (аз поён ба боло) меномем, ки дар он мавкеи шахс боло меистад, хукук ва озодихои он инки-шоф ёфтааст [12, с. 30]. Ин намуд кайд ме-намояд Дж. Хатсон, чунин амал мекунад, иттиходияхо ва ташкилоти шахрвандон мустакилона ё гайри он ба макомоти давлатй таъсир мерасонанд. Хукумат, дар навбати худ, чунин сиёсатеро пеш меги-рад, ки метавонад дархости иттиходия ва ташкилоти шахрвандонро кабул ё рад намояд.

Дар шароити имруза барои ташкили чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точики-стон мавкеи асосиро давлат мебозад, яъне давлат барои ташкил ва инкишофи чомеаи шахрвандй бояд шароит фарохам оварад. Дар навбати худ барпокунии хакикии чомеаи шахрвандй дар Чумхурии Точики-стон метавонад дар холати вучудияти давлати пуркуввате, ки ба хукук тобеъ аст ва вазифаи худро дар асоси Конститутсия амалй намуда, хукук ва озодихои инсон ва шахрвандро химоя намуда, шароит барои мавчудияти сохтори конститутсионй мухайё месозад.

Инчунин, аз омилхое, ки ба инки-шофи чомеаи шахрвандй монеа мешаванд, ин корупсия ва чинояткорй мебошад. Аз натичаи халли масъалахои дар боло зикр-шуда, инкишофи чомеаи шахрвандй воба-стагии калон дорад. Сатхи чинояткорй диккати чомеаро ба худ чалб менамояд, ки хатман садди рохи онро пешгирй намудан зарур аст. Барои халли ин масъалахо хам давлат ва хам чомеаи шахрвандй накши мухимро ичро менамояд.

Аз ин раванд дар шароити имрузаи таъсисёбии чомеаи шахрвандй вазифахои асосии давлат инхоянд:

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

- кор карда баромадани пеш-ниходод оид ба пешгирй намудани сатхи чинояткорй;

- омузиш ва тахлили чараёни но-матлубе, ки дар сохаи ичтимой, иктисодй, сиёсй ва муносибатхои миллй дар фаъоли-яти ташкилот ва иттиходияхои экстре-мистй ва чинояткорй ба вучуд меояд;

- сари вакт кушодани тахдидхои чинояткорй дар чомеа;

- химояи хукук ва озодихои шахрвандон, таъмини фаъолияти муъта-дили корхона, ташкилоти давлатй ва чамъиятй;

- тарбия намудани насли наврас дар рухияи эхтироми хукук ва манфиатхои ди-гар шахрвандон;

- мустахкам намудани кафолати конститутсионии хукук ва озодихои шахсй, таъмини амнияти миллй ва гайра.

Адабиёти истифодашуда

1. Амельчакова, В.Н. Административно-правовое регулирование деятельности органов внутренних дел по обеспечению национальной безопасности в Российской Федерации: автореф. ... канд. юрид. наук: 12.00.14 / Венера Наимовна Амельчакова. - М.: МУ МВД России, 2006. - 32 с.

2. Асеев, А.Г., Ляхов, А.В. Система государственных органов по обеспечению национальной безопасности и применению мер принуждения / А.Г. Асеев, А.В. Ляхов // Актуальные проблемы борьбы с преступностью: вопросы теории и практики: материалы XXIII международной научно-практической конференции (2-3 апреля 2020 г.): в 2 ч. Ч. 2 / отв. ред. Д.В. Ким. - Красноярск: СибЮИ МВД России, 2020. - С. 69-74.

3. Атаманов, Г.А. Диалектика безопасности / Г.А. Атаманов // Межвузовский научный сборник "Национальная безопасность России в перспективах современного развития". - Саратов, 2005. - С. 2227.

4. Баранов, П.П., Овчинников, А.И. Внешние и внутренние угрозы конституционному строю современной России / П.П. Баранов, А.И. Овчинников // Российская юстиция. - 2017. - № 1 // СПС КонсультантПлюс (дата обращения: 26.06.2019).

5. Бачило, И.Л. О методологии и юридической технике законотворчества / И.Л. Бачило // Государство и право. - 2006. - № 6. - С. 14-22.

6. Вишневский, А.А. К вопросу о совершенствовании концепции национальной безопасности Республики Беларусь в условиях формирования единого экономического пространства / А.А. Вишневский // Вестник Московского университета МВД России. - 2014. - № 8. - С. 183-186.

7. Воронов, А.М. Общественная безопасность: административные и информационно-правовые проблемы обеспечения и организации управления: монография / А.М. Воронов. - М.: ВНИИ МВД России, 2004. - 426 с.

8. Гайратов, Т.М. Тенденции развития уголовного законодательства Республики Таджикистан о преступлениях против основ конституционного строя и безопасности государства на современном этапе / Т.М. Гайратов // Уголовная политика в контексте современных мировых тенденций: материалы международной научно-практической конференции // Под общей редакцией к.ю.н., доцента Ф.Р. Ша-рифзода. - Душанбе: «ЭР-граф», 2018. - С. 84-87.

9. Джалилов, К. Принципы обеспечения национальной безопасности в Конституции Таджикистана // [Электронный ресурс] - Режим доступа: http://www.avesta.tj/sotiaty/29186-principy-obespechenie-nacio-nalnoy-bezopasnosti-v-konstitucii-tadzhikistana.html (дата обращения: 12.01.2018).

10. Дзлиев, М.И., Урсул, А.Д. Основы обеспечения безопасности России: учебное пособие / М. И. Дзлиев, А. Д. Урсул. - М.: Экономика, 2003. - 421 с.

11. Дидро, Д. Избранные произведения / [Под общ. ред. А. А. Смирнова]; [Вступ. статья К. Н. Державина]; [Коммент. Г. М. Фридлендера]. - М.; Ленинград: Гослитиздат, 1951. - XVI, - 412 с.

12. Звягин, Ю.Г. На пути к гражданскому обществу / Ю.Г. Звягин // Представительная власть

- XXI век: Законодательство, комментарии, проблемы. - 2005. - № 1. - С. 29-30.

13. Зоиров, Дж.М. Организационно-правовой механизм нейтрализации вызовов и угроз в условиях многополярного мира / Дж.М. Зоиров // Труды Академии МВД Республики Таджикистан. - 2014.

- № 3 (23). - С. 7.13.

14. Кардашова, И.Б. МВД России в системе обеспечения национальной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук: 12.00.14 / Ирина Борисовна Кардашова. -М.: ВНИИ МВД России, 2006. - 494 с.

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон

15. Кикоть-Глуходедова, Т.В. Анализ понятий «система национальной безопасности» и «система обеспечения национальной безопасности» / Т.В. Кикоть-Глуходедова // Вестник Волгоградской академии МВД России: научно-методический журнал. - 2015. - Выпуск 2 (33). - С. 178-184.

16. Кильмашкина, Т.Н. Конфликтология. Социальные конфликты: учебник для студентов высших учебных заведений / Т.Н. Кильмашкина. - 2-е изд., / доп. и перераб. - М.: ЮНИТИ: Закон и право, 2017. - 288 с.

17. Ким, М.О. Проблемы национальной безопасности на современном этапе развития общества / М.О. Ким // Философия права. - 2017. - № 3 (82). - С. 150-157.

18. Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи амният» аз 28 июни соли 2011 № 721 // Ахбори Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон, соли 2011, № 6, мод. 434; соли 2014, № 11, мод. 646; соли 2016, № 3, мод.136, соли 2018 № 7-8, мод. 524.

19. Концепция общественной безопасности в Российской Федерации: утв. Президентом Российской Федерации 20 ноября 2013 года // [Электронный ресурс] - Режим доступа: http://krem-Нп.ги/еуеп18/рге81ёеп1;/пе'№8_(дата обращения: 03.06.2021).

20. Максимов, В.А. Общие тенденции формирования содержания категории «интерес» в юриспруденции в эпоху Нового времени по настоящее время в России и за рубежом / В.А. Максимов // Вестник Санкт-Петербургского государственного университета МВД России. - 2017. - № 4 (76). -С. 49-53.

21. Махмадов, П.А. Проблемы безопасности Республики Таджикистан и их особенности в условиях трансформации общества: автореф. ... канд. полит. наук: 23.00.02 / Парвиз Абдурахмоно-вич Махмадов. - Душанбе, 2014. - 20 с.

22. Новожилов, С.А. Некоторые направления реализации государственной политики по совершенствованию деятельности уголовно-исполнительной системы в сфере обеспечения национальной безопасности России / С.А. Новожилов // Закон и право. - 2016. - № 8. - С. 112-116.

23. Ожегов, С.И. Толковый словарь русского языка: 100000 слов, терминов и выражений / С.И. Ожегов; под общ. ред. Л. И. Скворцова. - 28-е изд., перераб. - М.: Мир И образование, 2015. - 1375 с.

24. Паёми Президента Чумхурии Точикистон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон аз 22-юми декабри соли 2017 // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: НИАТ «www.khovar.tj» (санаи му-рочиат: 10.06.2021).

25. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон аз 23-юми январи соли 2015 // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http://president.tj/ru/node/8137 (санаи мурочиат: 10.09.2021).

26. Правоохранительная система в Российской Федерации: учебник / под ред. заслуженного юриста РФ, д.ю.н., профессора Б.Я. Гаврилова. - М.: Академия управления МВД России, 2015. - 224 с.

27. Райтц, Дж. Что делать? Роль государства в развитии гражданского общества в России // Представительная власть - XXI век: Законодательство, комментарии, проблемы. - 2004. - № 2. - С. 28-30.

28. Рахимзода, Р.Х. Оперативно-розыскная политика в сфере обеспечения экономической безопасности Республики Таджикистан: монография / Р.Х. Рахимзода. -Душанбе: «ЭР-граф», 2018. - 636 с.

29. Рахмонов, А.С. Роль и место Республики Таджикистан в системе безопасности и противодействие современным нетрадиционным угрозам в ЦАР // [Электронный ресурс] - Режим доступа: НЦр8://суЪег1е-п1пка.ги/аг11с1е/п/го1-1-ше81о-ге8риЪ11к1-1ад7Ь1к181ап-у-8181еше-Ъе7ора8по811-1-рго11-уоёеу81у1е-80угетеппуш-пе1ха&18юппут-иег07ат-у-18аг - (дата обращения: 23.11.2020).

30. Сацута, А.А. Национальная безопасность как социальное явление: современная парадигма / А.А. Сацута // Вестник Военного университета. - 2007. - № 3. - С. 36-43.

31. Стратегия национальной безопасности Российской Федерации: утв. Указом Президента Российской Федерации от 2 июля 2021 г. № 400 // [Электронный ресурс] - Режим доступа: https://www. garant.ru/products/ipo/prime/doc/401325792/ (дата обращения: 03.07.2021).

32. Ульянов, А.Д. Роль органов внутренних дел в противодействии внутренним угрозам национальной безопасности / Деятельность правоохранительных органов в современных условиях / А.Д. Ульянов // Сборник материалов XXI международной научно-практической конференции 26-27 мая 2016 г. Иркутск: Восточно-Сибирский институт МВД России, 2016. - С. 175-181.

33. Фадеев, В.Н. Общенациональные интересы и деидеологизация общества / В.Н. Фадеев // Вестник Московского университета МВД России. - 2015. - № 2. - С. 99-106.

Осори Академияи ВКД Ч,умдурии Точикистон

34. Хатсон, Дж. Гражданское общество в России: модели и перспективы развития / Дж. Хатон // Представительная власть - XXI век: Законодательство, комментарии, проблемы. - 2003. - № 5. -С. 29-31.

References

1. Amelchakova, V.N. Administrative and legal regulation of the activities of internal affairs bodies to ensure national security in the Russian Federation: abstract of thesis. ...cand. legal Sciences: 12.00.14 / Venera Naimovna Amelchakova. - M.: MU Ministry of Internal Affairs of Russia, 2006. - 32 p.

2. Aseev, A.G., Lyakhov, A.V. System of state bodies for ensuring national security and application of coercive measures / A.G. Aseev, A.V. Lyakhov // Current problems in the fight against crime: issues of theory and practice: materials of the XXIII International Scientific and Practical Conference (April 2-3, 2020): at 2 hours. Part 2 / rep. ed. D.V. Kim. - Krasnoyarsk: SibYuI Ministry of Internal Affairs of Russia, 2020. - Рр. 69-74.

3. Atamanov, G.A. Dialectics of security / G.A. Atamanov // Interuniversity scientific collection "National security of Russia in the prospects of modern development." - Saratov, 2005. - Рр. 22-27.

4. Baranov, P.P., Ovchinnikov, A.I. External and internal threats to the constitutional order of modern Russia / P.P. Baranov, A.I. Ovchinnikov // Russian justice. - 2017. - No. 1 // SPS ConsultantPlus (date of access: 06.26.2019).

5. Bachilo, I.L. On the methodology and legal technology of lawmaking / I.L. Bachilo // State and law. - 2006. - No. 6. - Pр. 14-22.

6. Vishnevsky, A.A. On the issue of improving the concept of national security of the Republic of Belarus in the conditions of the formation of a single economic space / A.A. Vishnevsky // Bulletin of the Moscow University of the Ministry of Internal Affairs of Russia. - 2014. - No. 8. - Рр. 183-186.

7. Voronov, A.M. Public security: administrative and information-legal problems of ensuring and organizing management: monograph / A.M. Voronov. - M.: All-Russian Research Institute of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2004. - 426 p.

8. Gayratov, T.M. Trends in the development of criminal legislation of the Republic of Tajikistan on crimes against the foundations of the constitutional system and state security at the present stage / T.M. Gayratov // Criminal policy in the context of modern world trends: materials of the international scientific and practical conference // Under the general editorship of Ph.D., Associate Professor F.R. - Sharifzoda. Dushanbe: "ER-graph", 2018.- Рр. 84-87.

9. Jalilov, K. Principles of ensuring national security in the Constitution of Tajikistan // [Electronic resource] - Access mode: http://www.avesta.tj/sociaty/29186-principy-obespechenie-nacio-nalnoy-bezopas-nosti-v-konstitucii -tadzhikistana.html (date of access: 01/12/2018).

10. Dzliev, M.I., Ursul, A.D. Fundamentals of ensuring the security of Russia: textbook / M. I. Dzliev, A. D. Ursul. - M.: Economics, 2003. - 421 p.

11. Diderot, D. Selected works / [Under the general. ed. A. A. Smirnova]; [Intro. article by K. N. Derzhavin]; [Comment. G. M. Friedlander]. - M.; Leningrad: Goslitizdat, 1951. - XVI, - 412 p.

12. Zvyagin, Yu.G. On the way to civil society // Representative power - XXI century: Legislation, comments, problems. - 2005. - № 1. - Рр. 29-30.

13. Zoirov, J.M. Organizational and legal mechanism for neutralizing challenges and threats in a multipolar world / J.M. Zoirov // Proceedings of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan. - 2014. - No. 3 (23). - Рр. 7.13.

14. Kardashova, I.B. Ministry of Internal Affairs of Russia in the system of ensuring national security of the Russian Federation: dis. ... Doctor of Law. Sciences: 12.00.14 / Irina Borisovna Kardashova. -M.: All-Russian Research Institute of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2006. - 494 p.

15. Kikot-Glukhodedova, T.V. Analysis of the concepts "national security system" and "national security system" / T.V. Kikot-Glukhodedova // Bulletin of the Volgograd Academy of the Ministry of Internal Affairs of Russia: scientific and methodological journal. - 2015. - Issue 2 (33). - Pp. 178-184.

16. Kilmashkina, T.N. Conflictology. Social conflicts: a textbook for students of higher educational institutions / T.N. Kilmashkina. - 2nd ed., / additional. and processed - M.: UNITY: Law and Law, 2017. - 288 p.

17. Kim, M.O. Problems of national security at the current stage of development of society / M.O. Kim // Philosophy of Law. - 2017. - No. 3 (82). - Pp. 150-157.

18. Law of the Republic of Tajikistan "On Security" dated June 28, 2011 No. 721 // News of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan, 2011, No. 6, art. 434; 2014, No. 11, Art. 646; 2016, No. 3,

Осори Академияи ВКД Ч,умхурии Точикистон

Art. 136, 2018 No. 7-8, Art. 524. 1. 2014, No. 11, Art. 646; salts 2016, No. 3, Art. 136, salts 2018 No. 7-8, Art. 524.

19. The concept of public safety in the Russian Federation: approved. President of the Russian Federation on November 20, 2013 // [Electronic resource] - Access mode: http://krem-lin.ru/events/presi-dent/news (access date: 06/03/2021).

20. Maksimov, V.A. General trends in the formation of the content of the category "interest" in jurisprudence in the modern era to the present time in Russia and abroad / V.A. Maksimov // Bulletin of the St. Petersburg State University of the Ministry of Internal Affairs of Russia. - 2017. - No. 4 (76). - Pp. 49-53.

21. Makhmadov, P.A. Security problems of the Republic of Tajikistan and their features in the conditions of transformation of society: abstract. ...cand. watered Sciences: 23.00.02 / Parviz Abdurakhmono-vich Makhmadov. - Dushanbe, 2014. - 20 p.

22. Novozhilov, S.A. Some directions for implementing state policy to improve the activities of the penal system in the field of ensuring national security of Russia / S.A. Novozhilov // Law and law. - 2016. - No. 8. - Pp. 112-116.

23. Ozhegov, S.I. Explanatory dictionary of the Russian language: 100,000 words, terms and expressions / S.I. Ozhegov; under general ed. L. I. Skvortsova. - 28th ed., revised. - M.: World and Education, 2015. - 1375 p.

24. Message of the President of the Republic of Tajikistan, Honorable Leader of the Nation Emomali Rahman to the Supreme Assembly of the Republic of Tajikistan on January 23, 2015 // [Electronic source] - Access mode: http://president.tj/ru/node/8137 (access date: 10.09 .2021).

25. Message of the President of the Republic of Tajikistan to the Supreme Assembly of the Republic of Tajikistan from December 22, 2017 // [Electronic source] - Access mode: NIAT "www.khovar.tj" (date of application: 10.06.2021).

26. Law enforcement system in the Russian Federation: textbook / ed. Honored Lawyer of the Russian Federation, Doctor of Law, Professor B.Ya. Gavrilova. - M.: Academy of Management of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2015. - 224 p.

27. Reitz, J. What to do? The role of the state in the development of civil society in Russia // Representative power - XXI century: Legislation, comments, problems. - 2004. - No. 2. - Pp. 28-30.

28. Rahimzoda, R.Kh. Operational-search policy in the sphere of ensuring economic security of the Republic of Tajikistan: monograph / R.Kh. Rahimzoda. - Dushanbe: "ER-graph", 2018. - 636 p.

29. Rakhmonov, A.S. The role and place of the Republic of Tajikistan in the security system and countering modern non-traditional threats in the Central African Republic // [Electronic resource] - Access mode: https://cyberle-ninka.ru/article/n/rol-i-mesto-respubliki-tadzhikistan-v -sisteme-bezopasnosti-i-proti-vodeystvie-sovremennym-netraditsionnym-ugrozam-v-tsar - (date of access: 11/23/2020).

30. Satsuta, A.A. National security as a social phenomenon: modern paradigm / A.A. Satsuta // Bulletin of the Military University. - 2007. - No. 3. - Pp. 36-43.

31. National Security Strategy of the Russian Federation: approved. By Decree of the President of the Russian Federation of July 2, 2021 No. 400 // [Electronic resource] - Access mode: https://www. gar-ant.ru/products/ipo/prime/doc/401325792/ (date of access: 07/03/2021).

32. Ulyanov, A.D. The role of internal affairs bodies in countering internal threats to national security / Activities of law enforcement agencies in modern conditions / A.D. Ulyanov // Collection of materials of the XXI international scientific and practical conference on May 26-27, 2016. Irkutsk: East Siberian Institute of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2016. - Pp. 175-181.

33. Fadeev, V.N. National interests and de-ideologization of society / V.N. Fadeev // Bulletin of the Moscow University of the Ministry of Internal Affairs of Russia. - 2015. - No. 2. - Pp. 99-106.

34. Hutson, J. Civil society in Russia: models and development prospects / J. Hutton // Representative power - XXI century: Legislation, comments, problems. -2003. - No. 5. - Pp. 29-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.