Научная статья на тему 'АМНИЯТИ ЉАМЪИЯТЇ ЊАМЧУН ИНСТИТУТИ ДАВЛАТЇ-ЊУЌУЌЇ ДАР МУЌОВИМАТ БА ТАЊДИДЊОИ ДОХИЛИИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ДАР ШАРОИТИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ'

АМНИЯТИ ЉАМЪИЯТЇ ЊАМЧУН ИНСТИТУТИ ДАВЛАТЇ-ЊУЌУЌЇ ДАР МУЌОВИМАТ БА ТАЊДИДЊОИ ДОХИЛИИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ДАР ШАРОИТИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
амнияти љамъиятї / амнияти миллї / давлат / њуќуќ / муќовимат / љомеаи шањрвандї / љино-яткорї. / общественная безопасность / национальная безопасность / государство / право / противо-действие / гражданское общество / преступность.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Шарифзода Ф.Р., Одиназода А. Ш.

Дар маќола амнияти љамъиятї њамчун институти давлатї-њуќуќї дар муќовимат ба тањдидњои дохилии амнияти миллї дар шароити ташаккулёбии љомеаи шањрвандї бар-расї гардида, аз љињати илмї асоснок кардани асосњои назариявї-њуќуќї, методологї ва ташкилии фаъолияти босамараи маќомоти дахлдори давлатї дар низоми таъмини амни-яти миллии Љумњурии Тољикистон буда, дар ин замина, тањияи равишњои консептуалї, илмї ва тавсияву таклифњои амалї оид ба бењтар намудани онњо оварда шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PUBLIC SAFETY AS A STATE-LEGAL INSTITUTION COUNTERING INTERNAL THREATS TO NATIONAL SECURITY IN THE CONTEXT OF THE FORMATION OF CIVIL SOCIETY

В статье исследуется общественная безопасность как государственно-правовой институт противодействия внутренним угрозам национальной безопасности в условиях формиро-вания гражданского общества, научно обосновываются теоретико-правовые, методоло-гические и организационные основы эффективной деятельности соответствующих госу-дарственных органов в системе обеспечения национальной безопасности Республики Та-джикистан, в этом же контексте представлена разработка концептуальных и научных подходов, практических рекомендаций и предложений по их совершенствованию.

Текст научной работы на тему «АМНИЯТИ ЉАМЪИЯТЇ ЊАМЧУН ИНСТИТУТИ ДАВЛАТЇ-ЊУЌУЌЇ ДАР МУЌОВИМАТ БА ТАЊДИДЊОИ ДОХИЛИИ АМНИЯТИ МИЛЛЇ ДАР ШАРОИТИ ТАШАККУЛЁБИИ ЉОМЕАИ ШАЊРВАНДЇ»

^^^АСОИЛИ НАЗАРИЯ, КОНУНГУЗОРЙ ВА АМАЛИЯ

ПРОБЛЕМЫ ТЕОРИИ, ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА И ПРАКТИКИ Problems Of the theory, Legislation and Practice

ТДУ 342.58

АМНИЯТИ Ч,АМЪИЯТЙ ^АМЧУН ИНСТИТУТИ ДАВЛАТЙ-ХУКУКЙ ДАР МУЦОВИМАТ БА ТАХДИД^ОИ ДОХИЛИИ АМНИЯТИ МИЛЛИ ДАР ШАРОИТИ

ТАШАККУЛЁБИИ ^ОМЕАИ ША^РВАНДИ

ОБЩЕСТВЕННАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ КАК ГОСУДАРСТВЕННО-ПРАВОВОЙ ИНСТИТУТ ПРОТИВОДЕЙСТВИЯ ВНУТРЕННИМ УГРОЗАМ НАЦИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ В УСЛОВИЯХ ФОРМИРОВАНИЯ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА

PUBLIC SAFETY AS A STATE-LEGAL INSTITUTION COUNTERING INTERNAL THREATS TO NATIONAL SECURITY IN THE CONTEXT OF THE FORMATION

OF CIVIL SOCIETY

Шарифзода Ф.Р. Sharifzoda F.R.

Сардори Академияи ВКД Цум^урии Тоцикистон, доктори илмуои ^уцуцшиносй, дотсент, генерал-майори милитсия Начальник Академии МВД Республики Таджикистан, доктор юридических наук, доцент, генерал-майор милиции Head of the Academy of the MIA of Republic of Tajikistan, doctor of Legal Sciences, associate professor, major general of militia

mm

e-mail:

faizali_74@mail.ru

Одиназода А. Ш. Odinazoda A.Sh.

Сардори факултети № 3 Академияи ВКД Цум^урии Тоцикистон, номзади илмуои %уцуц, дотсент, полковники милитсия Начальник факультета № 3 Академии МВД Республики Таджикистан, кандидат юридических наук, доцент,

полковник милиции

Head of Faculty No. 3 of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan, candidate of legal sciences, associate professor, colonel of militia

e-mail:

939150001@mail.ru

Ихтисоси илмй: 12.00.11 - Фаъолияти судй, фаъолияти прокурорй; фаъолияти химояи хукук ва фаъолияти хифзи хукук (5.1.2. Илмхои хукукй-оммавй (хукукй-давлатй)).

Научная специальность: 12.00.11 - Судебная деятельность; прокурорская деятельность, правоохранительная деятельность и правозащитная деятельность (5.1.2. Публично-правовые (государственно-правовые) науки).

Scientific specialty: 12.00.11 - Judicial activity; prosecutorial activity, law enforcement activity and human rights activities (5.1.2. Public law (state-legal) sciences).

Такртдщанда: Насуриён П.А. - сардори Муассисаи давлатии таълимии «Коллеги милитсия»-и Вазорати корхои дохилии Чумхурии Точикистон (бо кароргох дар шахри Кулоб), номзади илмхои хукукшиносй, полковники милитсия.

Рецезент: Насуриён П.А. - начальник Государственного образовательного учреждения «Колледж милиции» Министерства внутренних дел Республики Таджикистан (с расположением в городе Куляб), кандидат юридических наук, полковник милиции.

Reviwer: Nasuriyon P.A. - Head of the State Educational Institution «College of militia» of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan (located in the city of Kulyab), Candidate of Law, Colonel of militia.

Аннотатсия: Дар макола амнияти чамъиятй хамчун институти давлатй-хукукй дар муковимат ба тахдидхои дохилии амнияти миллй дар шароити ташаккулёбии чомеаи шахрвандй баррасй гардида, аз чихати илмй асоснок кардани асосхои назариявй-хукукй, методологй ва ташкилии фаъолияти босамараи макомоти дахлдори давлатй дар низоми таъмини амнияти миллии Чумхурии Точикистон буда, дар ин замина, тахияи равишхои консептуалй, илмй ва тавсияву таклифхои амалй оид ба бехтар намудани онхо оварда шуда-анд.

Вожа^ои калиди: амнияти чамъиятй, амнияти миллй, давлат, хукук, муковимат, чомеаи шахрвандй, чинояткорй.

Аннотация: В статье исследуется общественная безопасность как государственно-правовой институт противодействия внутренним угрозам национальной безопасности в условиях формирования гражданского общества, научно обосновываются теоретико-правовые, методологические и организационные основы эффективной деятельности соответствующих государственных органов в системе обеспечения национальной безопасности Республики Таджикистан, в этом же контексте представлена разработка концептуальных и научных подходов, практических рекомендаций и предложений по их совершенствованию.

Ключевые слова: общественная безопасность, национальная безопасность, государство, право, противодействие, гражданское общество, преступность.

Annotation: The article examines public security as a state-legal institution for countering internal threats to national security in the context of the formation of civil society, scientifically substantiates the theoretical, legal, methodological and organizational foundations for the effective operation of the relevant state bodies in the system of ensuring the national security of the Republic of Tajikistan, in the same context, the development conceptual and scientific approaches, practical recommendations and proposals for their improvement.

Key words: public security, national security, state, law, opposition, civil society, crime.

Омилхое, ки ба инкишофи чомеаи шахрвандй монеа мешаванд ва аз халли дурусти ин масъалахо ташаккулёбии чомеаи шахрвандй вобастагии калон до-рад, ин сатхи чинояткорй мебошад. Ам-ният ва субот омилхои асосии рушди давлат мебошанд. Аз ин ру, муътадилша-вии равандхои чахонй ва таъмини амният дар фазои чахонй ва дохилй аз вазифахои асосй ба шумор мераванд. Сатхи чинояткорй диккати чомеаро ба худ чалб мена-мояд, ки садди рохи онро бо максади рушди бемайлон пешгирй намудан шарт ва зарур аст. Барои халли ин масъала хам

давлат ва хам чомеаи шахрвандй бояд накши мухимро ичро намоянд.

Бо ин максад, хар чи бештар иттило-отонии чомеаи шахрвандй, ахолии чумхурй дар бораи сиёсати чорй оид ба муковимат ба тачовузхои чиноятй, чалби васеи воситахои ахбори омма барои инъикоси масъалахои муковимат бо тахдидхо ба амнияти чамъиятй, ташак-кули афкори чамъиятй яке аз принсипхои асосии таъмини амнияти миллии Чумхурии Точикистон мебошад.

Бунёди чомеаи хукукии

(шахрвандии) Точикистон тавассути яке аз гояхои аслй, ки таъмини волоияти

конун, манфиатхои миллй, хифзи хукуку озодихои инсон ва шахрванд, фарохам овардани шароити зиндагии шоистаи со-кинони кишвар мебошад, амалй мегардад. Барои татбики амалии ин гоя амният ва тартиботи хукукй зарур аст. Амният ва тартиботи хукукй дар асоси рушду нумуи давлат амалй мегардад [1].

Нигахдории вахдати миллй, таъмини амнияти миллй, амалй намудани прин-сипхои адолати ичтимой ва самаранокии иктисодй, бехсозии некуахволии мардум [2], дар санадхои меъёрии хукукй, аз он чумла, дар Конститутсияи Чумхурии Точикистон мустахкам гардида, пеш аз хама, амнияти иктисодй, озукаворй, чамъиятй, харбй, экологй ва итиллоотиро ифода менамоянд [3].

Афзалияти таъмини амнияти мил-лиро дарк намуда, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон таъкид доштанд, ки дар шароити нихоят шадиду душвори минтака ва чахон, дар назди мо вазифахои мушкил гузошта шудаанд, ки бо амният вобаста мебошанд, аз чумла, мубориза бо терроризм, ифротгарой, кочоки маводи мухаддир, кочоки аслиха ва дигар чино-ятхои муташаккили фаромиллй, инчунин, мухочирати гайриконунй, ки аз руйдодхои кишвари хамсоя Афгонистон хар чи бештар авч мегирад [4].

Ба андешаи баъзе олимон, «... кувваю воситахои таъмини амнияти миллй ва таъмини низоми вазъияти фавкулодда хангоми фаъолшавии равандхои ичти-моию сиёсй дар Чумхурии Точикистон саъйу кушиш ва воситахои худро дар сохахои сиёсати дохилй, иктисодй, ичти-мой, илму маориф, байналмилалй, маънавй, иттилоотй, харбй, мудофиавй-саноатй ва экологй, инчунин, дар сохаи амнияти чамъиятй муттахид менамоянд» [5, с. 433.]. Х,ангоми тахдили равишхои кон-септуалии (системаи акидахо) Федератсияи Россия, боварй хосил кардан мумкин аст, ки амнияти чамъиятй яке аз самтхои афзалият-ноки сиёсати давлатй мебошад, ки хамчун «...холати хифзи инсон ва шахрванд, ар-зишхои моддй ва маънавии чомеа аз тачовузхои чиноятй ва дигар тачавузхои

зиддихукукй, низоъхои ичтимой ва байни-милалй, инчунин, аз вазъиятхои фавкулод-даи хусусияти табий ва техногенидошта», муайян карда шудааст» [6]. А.М. Воронов чунин кайд менамояд, ки «Дар ин усул афзалият ба фаъолияти оперативй-чустучуии субъектони амниятй (макомоти хифзи хукук) дода мешавад, ки махз ошкоркунй, пешгирй, кушодан ва огохонии чиноятхо, инчунин, хукуквай-ронкунии маъмуриро дар сохаи бехатарии чамъиятй, дар бар мегирад» [7, с. 38]. Еайр аз ин, «амнияти миллй» - ин хифз аз тахдидхои дохилй ва берунй мебошад. Ба-рои тасдики ин метавонем ба андешаи Х,Д. Холов такя намоем, ки таъкид менамояд: «... амнияти миллй дар шакли як меъёри умумй, ки кобилияти нигох до-штани тамомияти арзй, инчунин, ба таври мустакилона хал намудани масъалахои сиёсй, иктисодй, ичтимой ва амсоли инхоро дошта, ба сифати субъекти му-стакили низоми муносибатхои байни-давлатй баромад мекунад» [8].

Тахлили санадхои меъёрии хукукии гуногун, хуччатхои консептуалии ки-швархои узви Иттиходи Давлатхои Му-стакил (минбаъд - ИДМ) нишон медихад, ки бо вучуди умумияти хусусиятхои зиёд дар бораи «амнияти чамъиятй» мафхуми умумй мавчуд нест. Ин, пеш аз хама, ба он вобаста мебошад, ки хар як давлати му-стакил мавкеи консептуалии худро нисбат ба шароити хаёти чамъиятии худ муайян мекунад.

Дар Федератсияи Россия дар зери амнияти чамъиятй холати хифзи инсон ва шахрванд, арзишхои моддй ва маънавии чомеа аз тачовузхои чиноятй ва дигар тачовузхои зиддихукукй, низоъхои ичтимой ва байнимиллй, инчунин, аз вазъиятхои фавкулоддаи хусусияти табий ва техногенидошта фахмида мешавад [6]. Дар Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи амният», амнияти чамъиятй хамчун хифзи хукукй-сиёсй, маънавй-ахлокй ва ичтимоии хаёт, саломатй ва некуахволии шахрвандони Чумхурии Точикистон, ин-чунин, арзишхои чамъият аз тахдиду ха-тархои имконпазире, ки ба онхо зарар ра-сонида метавонанд, баррасй карда мешавад. Истилохи «амнияти чамъиятй» дар

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон. № 2 (58). 2023

Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон, дар конунгузорй дар бораи хукуквайрон-кунии маъмурй, хамчун арзишхои хиф-зшавандаи инсонй, инчунин, объектхои умумии фаъолияти чиноятй васеъ исти-фода мешавад.

Тибки Консепсияи амнияти миллии Чумхурии Беларус, таъмини хаёт ва амнияти ахолй, амнияти чамъиятй, кохиш до-дани чинояткорй дар байни чомеа ва сатхи чинояткорй аз халли мушкилоти ман-фиатхои миллй дар сохаи ичтимоии давлат вобаста аст [9].

^айд намудан зарур аст, ки дар Фе-дератсияи Россия ба сифати объект, пеш аз хама, шахс, шахрванд, инчунин арзишхои чомеа (моддй, маънавй) баромад меку-нанд. Аз ин хулоса баровардан мумкин аст, ки объекти афзалиятноки амнияти чамъиятй ин амнияти шахс, хифзи у мебо-шад.

Аксарияти муаллифон сохтори амни-яти чамъиятиро чунин баррасй намуда, таъкид мекунанд, ки «дар сатхи инфи-родй-шахсй таъмини амнияти чамъиятй -ин холати хифзи хукук, озодихо ва ман-фиатхои конунии инсон ва шахрванд, ин-чунин арзишхои чахонбинй, мафкуравй-ахлокй, принсипхо ва коидахои рафтор мебошад.

Яке аз нишонахои амнияти миллй ин таъмини низоми давлатии хифзи хукук мебошад. Ба он макомоти судй (ки адолати судиро оид ба парвандахои чиноятиву хукуквайронкунихои маъмурии ба амнияти шахс, манфиатхо ва арзишхои чомеаву давлат суикасд мекунанд, таъмин меку-над); макомоти прокуратура (ки риояи конуниятро назорат мекунанд ва кори муковимат ба зухуроти зиддичамъиятиро мутобикат менамоянд); макомоти амнияти миллии Чумхурии Точикистон (ки таъмини амнияти миллии Чумхурии Точикистон дар сохахои сиёсат, иктисод, харбй-стратегй, илму техникй, иттилоот ва экологиро таъмин менамоянд ва вази-фаи онхо хамзамон огохонй, ошкоркунй, пешгирй ва кушодани чиноятхои вазнин мебошад) дохил мешаванд.

Асосхои демократии давлати муосир афзалияти хукуку озодихои шахрванд ва

баробарии масъулияти шахсии ухдадо-рихои ба зимма гирифташударо пешбинй мекунанд. Танхо мувозинати таносуби хукуку ухдадорихо имконият медиханд, ки мухити бехатари ичтимой ба вучуд оварда, нигох дошта шавад. Аммо тавозун нисбат ба хукуку озодихои шахсй, ки вактхои охир мушохида карда мешаванд, хатман ба падидахои бухронии чомеа оварда мерасонад.

Амнияти чамъиятй, хамчун холати хифзи боэътимоди шахрвандон ва арзишхои умумии шахрвандй, аз тачовузхои чиноятй дар аксари низомхои хукукй бо санадхои меъёрии хукукй танзим карда мешавад. Х,олати мазкур аз он шаходат медихад, ки хифзи ахолй аз кирдорхои зиддичамъиятй, хатархои табий, ичтимой, биологй, техногенидошта, дар асоси хукук амалй карда мешавад.

Ин барои тачрибаи байналмилалй хеле мухим мебошад, ки дар шароити та-шаккули хатархо ва тахдидхои нав ба давлатхо-аъзоёни ИДМ вобаста ба хифзи манфиатхои миллии худ: сиёсати ягонаро оид ба тахияи тадбирхо барои таъмини амнияти чамъиятй, хамчун чузъи чудона-шавандаи амнияти миллй, амалй мена-мояд; усулхои универсалии муковимат бо чинояткориро коркард мекунанд; усулхои ягонаи муковиматро бар зидди зухуроти чиноятй, махсусан дар сохаи мубориза бар зидди экстремизм, терроризм, гардиши гайриконунии маводи мухаддир коркард мекунанд; нуктаи назарро оид ба халли масъалахои сиёсати ичтимой мувофикат менамоянд, конунхои миллиро ба хукуки байналмилалй мувофикат менамоянд, камбудихоро дар конунэчодкунй ва хукуктатбиккунй бартараф мекунанд.

Меъёрхои хукукй, ки конунй будани рафтори субъектхоро дар сохаи амнияти чамъиятй муайян мекунанд, мазмуни хукукии ин категорияи хукукиро тавсиф мекунанд. Санадхои меъёрй, ки содир намудани кирдорхои барои чамъият хавф-нокро манъ мекунанд, барои содир намудани кирдорхои зиддихукукй андозаи чавобгариро мукаррар менамоянд. Чавоб-гарии чиноятй танхо дар он сурат конунан муайяншуда хисобида мешавад, ки агар он ба хусусият ва дарачаи хавфи чамъиятии

кирдори зиддичамъиятии чиноятй мута-носиб бошад. Масалан, Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон (минбаъд - КЧ ЧТ) асосу принсипхои чавобгарии чиноятиро мукаррар намуда, муайян мекунад, ки ка-дом кирдорхои барои шахсият, чамъият ё давлат хавфнок чиноят эътироф мегар-данд ва намудхои чазову чорахои дигари дорои хусусияти хукукии чиноятиро ба-рои содир кардани онхо мукаррар мена-мояд.

Муаллифонеро дастгирй мекунем, ки ба акидаи онхо, конунгузорй на факат мачмуи оддй, мачмуаи санадхои расман кабулшуда, ки дорои коидахои ба таври меъёрй мукарраршудаи рафтор мебо-шанд, балки низоми ба тартибоварда-шудаи шаклхои берунии ифодаи хукук буда, ба принсипхои катъии муайяншуда, ба меъёрхои фаъолияти конунэчодкунй ва хукуктадбиккунй тобеъ мебошад. Принсипхои конунэчодкунй дар танзими хукукй накши мухим дошта, худро хамчун гояи асосии конунгузор ифода карда, самтхои такмили меъёрхои хукукиро муа-йян мекунанд. Дангоми ба вучуд омадани норасихо дар танзими хукукй, принсипхо заминаи асосноккунии хукукии батанзим-дарории муносибатхои чамъиятй мебошад [10, с. 8].

Яке аз принсипхои конунэчодкунй нисбат ба тадкикоти мо ин принсипхои мувофикати салохиятнокии санадхои меъёрии хукукй; возехии тасаввуротй-тер-минологй; ангезаи кофй ва мувозинати мантикии меъёрхои хукук мебошанд [11, с. 60]. Еайр аз ин, сохтори санади хукукй бояд бо пайдарпаии катъиян муайян-шудаи мантикй чорй карда шуда, рушди мутаносиби мавзуи танзими хукукиро таъмин намояд.

Аз ин бармеояд, ки иттиходи мукар-рароти хукукии хар як фасл, боби санади кодексозй бояд бо хам алокаманд ва вобаста бошанд ва низоми меъёрхоро ифода кунад, ки хуччати хотимавиро хамчун як чузъи чудонашаванда ва ягона тавсиф мекунанд.

Амнияти миллй, хамчун хифзи манфиатхои миллй, дар намудхои ба хам алокаманд ва ба хам вобастаи амният, ки бо Конститутсияи Чумхурии Точикистон

ва санадхои конунгузории давлат, пеш аз хама, иктисодй, озукаворй, чамъиятй, харбй, экологй, итиллоотй пешбинй шуданд, ифода меёбад.

Дар нашрияхои илмй мафхумхои «амнияти миллй» ва «амнияти чамъиятй» аксаран омехта карда мешаванд. Ахаммияти илмиро халли масъалахои методологии назарияхои умумй ва махсуси амният, аз чумла, интихоб ва баходихии равишхо, усулхо, методикаи тадкикоти илмй пайдо мекунад, ки барои боз хам самараноктар коркард ва тахлили масъалахои амнияти давлатй имконият медиханд. Истилохи «амнияти чамъиятй» танхо чузъи дохилии муносибатхои чамъиятиро дар бар мегирад, ки бо омодагй ба чорахои пешгирикунанда ва хифзкунанда барои таъсиррасонй ба шароити номусоиди зиндагй алокаманд мебошад.

Илми хукук амнияти чамъиятиро хамчун хифзи ахолй, арзишхои моддй ва маънавии чомеа бо меъёрхои чиноятй, маъмурй ва дигар сохахо аз хукуквайронкунихо ва хатархои гайриконунй муайян мекунад. Аммо мазмуни амнияти чамъиятй васеътар буда, бо таъмини амнияти давлатии мачмуи катъиян муайяншудаи муносибатхои чамъиятй махдуд намешавад, ки дар сохаи хаёти шахс, чамъият ва давлат, фаъолияти бехатари институтхои давлатй инкишоф меёбанд.

Сохаи амнияти чамъиятй, инчунин, хангоми вайрон шудани фазои ягонаи хукукй пахн мешавад, ки бевосита ба амнияти миллии давлат, тахдидхои эхтимолй ва вокей вобаста ба татбики конуният, адолати судй ва тартиботи хукукй, аз чумла, ба холати чиноят, рушди шаклхои муташаккили он, чиноятхои фаромиллй, ифротгарой, савдои одамон, коррупсия, муомилоти гайриконунии силох ва маводи мухаддир таъсир мерасонад, ки ба паст шудани сатхи хифзи хукуку озодихои инсон ва шахрванд, арзишхои умумибашарй мусоидат мекунад ва дар давраи муосир ба интизорихои чомеа чавобгу нестанд.

Амният - ин тавсифи сифатй мебошад, ки бо аломатхои объективй ва

Осори Академияи ВКД Чумхурии Точикистон. № 2 (58). 2023

субъективй ифода шудааст. Субъективй аз кабули карорхо иборат мебошад, ки ба сифати онхо дарачаи масъулият, ватандустй, омодагии махсус, хувияти миллй, сатхи шуурнокии хукукии макомоти судй ва дигар субъектони хукуктатбиккунй таъсир мерасонад. Объективй бо он тавсиф карда мешавад, ки стратегияи ташаккули муосири конунгузории чиноятй ба мухиммияти инъикоси дар нишондодхои чиноятй-хукукии низомхои миллй манфиатхои муайяни умумии ичтимой, таъмини адолати ичтимой, ки сатхи баланди химоя аз тахдидхои чиноятиро талаб мекунад, асос ёфтааст.

Давлат ва чомеаи шахрвандй (ит-тиходияхои чамъиятй, шахрвандон) дар рушди чорахои дастгирии тамоюлхои му-сбат ва муковимат ба тамоюлхои манфй хангоми таъмини амнияти чамъиятй, так-мил додани низоми назорат бо наза-рдошти азхудкунй ва воридшавии техно-логияхои муосири иттилоотй мавкеи мухим доранд.

Ташаккулёбии бомуваффакияти чомеаи шахрвандй дар Точикистон аз му-стахкамшавии давлат ва халли як катор масъалахои сиёсй, иктисодй, ичтимой, динй, ки ба инкишофи чомеаи шахрвандй таъсир мерасонанд, вобастагии калон до-рад.

Набояд фаромуш кард, ки таъмини амнияти миллй - «ин на танхо «хифз» аз тахдидхои пайдошаванда (вучуддошта), балки пешгуй, огохонй ва пешгирии тахдидхои дохилию берунй бо максади рушди устувори чомеа мебошад» [12, с. 38.].

Дар ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи амният» кайд шудааст, ки давлат субъекти асосии таъмини амният (дар баробари шахрвандон, ташкилотхо, новобаста аз шакли ташкилию хукукии онхо) мебошад, ки вазифахои худро дар ин соха тавассути макомоти конунгузор, ичроия ва судй амалй менамояд [3].

Гурухе аз олимон дуруст кайд кар-данд, ки бояд «...барномаи дурнамои ин-кишофи на танхо макомоти алохидаи хи-фзи хукукро тартиб дода, санадхои меъё-рии хукукии алохидаро такмил дихем,

балки барномаи мукаммали рушди та-моми низоми хифзи хукукро коркард намоем» [13, с. 12.].

Вобаста ба ин вазифахо, ки дар назди олимон Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Мачлиси Олй гузоштааст, бенихоят мубрам мебошанд. Аз чумла, таъкид гардидааст, ки бо дарназардошти вазъи хассосу печидаи чахони муосир оли-мону донишмандони мамлакат бояд ба масъалахои тавсеаи мафкураи миллй, тахкими давлатдорй ва рушди ичтимоиву сиёсии чомеа, иттиходи нерухои созандаи кишвар ва хифзи манфиатхои стратегии Точикистон, мубориза бар зидди терроризм ва экстремизм, хурофотпарастиву ифротгарой, инчунин, тахкики масоили демократикунонии хаёти ичтимоиву сиёсии Точикистон эътибори аввалиндарача диханд [14.].

Х,амин тарик, амнияти миллй дар ра-ванди мавчудият ва рушди устувори хар як давлат накши мухим дорад. Таъмини амнияти миллй барои давлатхое, ки дар вазъияти душвори геополитикй карор доранд, махсусан мухим аст. Новобаста аз хусусиятхои сохти давлатхои миллй дар фазои пасошуравй, ин давлатхо вобаста аз мероси муштараки таърихии худ дар ар-сахои мухталиф иктидори бузурги хамги-рой доранд. Аз ин хотир, омили асосии худмухофизаткунии давлатдорй, амнияти миллй мебошад, ки он хамчун холати устувори хукукии хаёти давлат ва чомеаи точикон муайян карда шудааст. Низоми ягонаи амнияти миллй дар Точикистон дар давраи ташаккулёбй карор дорад.

Омузиши нопурраи назарияи ватанй оид ба масъалахои амнияти чамъиятй хамчун институти давлатй-хукукй дар муковимат ба тахдидхои дохилии амнияти миллй дар шароити ташаккулёбии чомеаи шахрвандй, инчунин, мавчуд набудани па-радигмаи зарурй оид ба муковимат ба тахдидхои дохилй ва хоричй, дарёфти ал-горитмхои моделсозии дурусти "тарзи амал" дар сохаи амният, ки аз онхо чорахои бехтарини огохонй, пешгирии тахдидхои бехатарй ва рафъи окибатхои онхо, ки хамзамон аз самаранокии хамаи

ин тадбирхо вобаста мебошанд, имкон на-медихад, ки он ба заминаи методологии фаъолияти меъёрэъчодкунй, банакшаги-

рии дарозмуддат, ташаккули сохтори яго-наи ташкилии кувваю воситахои амнияти миллй, аз чихати илмй асоснок гардад.

Адабиёти истифодашуда

1. Паёми Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон аз 22-юми декабри соли 2017 г. // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http://www.mmk.tj/ru/president/letter/ (санаи мурочиат: 10.06.2022).

2. Стратегияи миллии рушди Чумхурии Точикистон барои давраи то соли 2030: Бо карори Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон аз 1-уми декабри соли 2016, № 636 тасдик шудааст.

3. ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи амният» аз 28-уми июни соли 2011, № 721 (тахр. ^онунхои Чумхурии Точикистон аз 27.11.2014 № 1137, 15.03.2016 № 1283, 03.08.2018 № 1540) // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: https://base. spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=46031 (санаи мурочиат: 26.06.2022).

4. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон «Дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй» аз 21-уми декабри соли 2021 с. // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: https://mfa.tj/ru/main/view/ 9389/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-lidera-natsii-ob-osnovnykh-napravleniyakh-vnutrennei-i-vneshnei-politiki-respubliki - (санаи мурочиат: 22.12.2021).

5. Юсуфов, А.Х. К вопросу национальной безопасности и обеспечения режима чрезвычайного положения при активизации социально-политических процессов в Республике Таджикистан / А.Х. Юсуфов // Обеспечение общественной безопасности при активизации социально-политических процессов в современных условиях: материалы шестнадцатой международной научно-практической конференции (Москва, 27 ноября 2014 г.). - М.: Академия управления МВД России, 2014. - С. 432-435.

6. Консепсияи амнияти чамъиятй дар Федератсияи Россия: бо фармони Президенти ФР аз 20 ноябри соли 2013 ) // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http://www.kremlin.ru/acts/news/19653. (санаи мурочиат: 20.09.2021).

7. Воронов, А.М. Концепция общественной безопасности: вопросы реализации / А.М. Воронов // Вестник Пермского университета. Юридические науки. - 2014. - № 4 (26). - С. 35-41.

8. Холов, Х.К. Особенности национальной безопасности Республики Таджикистан в контексте вызовов и угроз современности: автореф. ... канд. полит. наук: 23.00.02 / Хуршед Кодиркулович Холов. - Душанбе, 2011 // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http: //do.gendocs.ru/docs/index-167718.html (санаи мурочиат: 20.09.2021).

9. Фармони Президенти Чумхурии Беларус аз 9-уми ноябри соли 2010 № 575 «Дар бораи тасдики Консепсияи амнияти миллии Чумхурии Беларус» // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http://www.kgb.by/ru/ukaz575/ - (санаи мурочиат: 15.06.2021).

10. Борсова, Ж.П. К вопросу о принципах законотворчества / Ж.П. Борисова // Конституционное и муниципальное право. - 2008. - № 12. - С. 7-9.

11. Законотворчество в Российской Федерации: научно-практическое и учебное пособие / Авт. кол.: А.И. Абрамова, Т.В. Голубева, А.В. Мицкевич и др.; под ред. А.С. Пиголкина. Институт законодательства и сравнительного правоведения при Правительстве РФ. - М.: Формула права, 2000. - 604 с.

12. Хабибулин, А.Г., Селиванов, А.И. Стратегическая безопасность российского государства: политико-правовое исследование: монография / А.Г. Хабибулин, А. И. Селиванов. - 2-е изд., доп. -М.: Формула права, 2011. - 359 с.

13. Правоохранительная система в Российской Федерации: учебник / [А.В. Образцов и др.] ; под ред. Б.Я. Гаврилова. - М.: Академия управления МВД России, 2015. - 224 с.

14. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон аз 23.01.2015 с. // [Манбаи электронй] - Речаи воридшавй: http://president.tj/ru/node/8137 (санаи мурочиат: 10.09.2021).

References

1. The message of the leader of the nation, the President of the Republic of Tajikistan, Emomali Rahman, to the Supreme Assembly of the Republic of Tajikistan dated December 22, 2017. // [Electronic resource] - Access mode: http://www.mmk.tj/ru/president/letter/ (access date: 10.06.2022).

2. National development strategy of the Republic of Tajikistan for the period up to 2030: Approved by the decision of the Majlisi namadyot of the Supreme Assembly of the Republic of Tajikistan dated December 1, 2016, No. 636.

3. Law of the Republic of Tajikistan "On Security" dated June 28, 2011, No. 721 (amend. Laws of the Republic of Tajikistan dated 27.11.2014 No. 1137, 15.03.2016 No. 1283, 03.08.2018 No. 1540) // [Electronic source] - Login mode: https://base. spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=46031 (date of application: 26.06.2022).

4. Message of the President of the Republic of Tajikistan, Honorable Leader of the Nation Emomali Rahman "On the main directions of the internal and foreign policy of the republic" dated December 21, 2021 p. // [Electronic resource] - Login mode: https://mfa.tj/ru/main/view/ 9389/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-lidera-natsii-ob-osnovnykh-napravleniyakh-vnutrennei-i-vneshnei-politiki- respubliki -(date of application: 22.12.2021).

5. Yusufov, A.Kh. On the issue of national security and ensuring the state of emergency in the context of the activation of socio-political processes in the Republic of Tajikistan / A.Kh. Yusufov // Ensuring public security while activating socio-political processes in modern conditions: materials of the sixteenth international scientific and practical conference (Moscow, November 27, 2014). - M.: Academy of Management of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2014. - Р. 432-435.

6. The concept of public security in the Russian Federation: By order of the President of the Russian Federation dated November 20, 2013) // [Electronic source] - Access mode: http://www.krem-lin.ru/acts/news/19653. (date of application: 20.09.2021).

7. Voronov, A.M. The concept of public security: issues of implementation / A.M. Voronov // Bulletin of the Perm University. Legal Sciences. - 2014. - Issue. No. 4 (26). - Р. 35-41.

8. Kholov, H.K. Features of the national security of the Republic of Tajikistan in the context of the challenges and threats of our time: abstract of the thesis. ... cand. polit. Sciences: 23.00.02 / Khurshed Kodirkulovich Kholov. - Dushanbe, 2011 // [Electronic resource] - Access mode: http: //do.gen-docs.ru/docs/index-167718.html (date of access: 09/20/2021).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Decree of the President of the Republic of Belarus dated November 9, 2010 No. 575 "On approval of the National Security Concept of the Republic of Belarus" // [Electronic source] - Access mode: http://www.kgb.by/ru/ukaz575/ - (date application: 15.06.2021).

10. Borsova, Zh.P. To the question of the principles of lawmaking / Zh.P. Borisova // Constitutional and municipal law. - 2008. - No. 12. - Р. 7-9.

11. Lawmaking in the Russian Federation: Scientific, practical and educational guide / Ed. coll.: A.I. Abramova, T.V. Golubeva, A.V. Mitskevich and others; ed. A.S. Pigolkin. Institute of Legislation and Comparative Law under the Government of the Russian Federation. - M.: Formula of Law, 2000. - 604 p.

12. Khabibulin, A.G., Selivanov, A.I. Strategic security of the Russian state: political and legal research: monograph / A.G. Khabibulin, A. I. Selivanov. - 2nd ed., add. - M.: Formula of Law, 2011. - 359 p.

13. Law enforcement system in the Russian Federation: textbook / [A.V. Obraztsov and others]; ed. B.Ya. Gavrilov. - M.: Academy of Management of the Ministry of Internal Affairs of Russia, 2015. - 224 p.

14. The message of the President of the Republic of Tajikistan, the leader of the nation, Emomali Rahman, to the Supreme Assembly of the Republic of Tajikistan dated 23.01.2015 p. // [Electronic resource] - Login mode: http:// president.tj/ru/node/8137 (date of application: 10.09.2021).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.